Jump to content

Казна Божија као поштовање слободе човечије...

Оцени ову тему


Препоручена порука

Hristos je propovedao duhovima u tamnici, postojao je deo ada koji se zvao narucije Avramovo gde su bili smesteni pravednici,

i kako se kaze u prici o Bogatasu i Lazaru odvojeni provalijom od ostalih gresnika. Ad je mesto gde se drze duse gresnika do Strasnog suda, i nema veze sa cistilistem posto to ucenje govori o tome da postoji tvarni materjalni oganj kojima ce ciste gresnici.

Mitarstva su nesto drugo na njima se sudi.

знаш како, да је тако све буквално, после таквог мучења сви грешници би имали стокхолмски синдром а Бог би био обичан манипулатор и тиранин.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сваки људски грех је откупљен и нема те жртве коју би човек принео, а да је Богу милија од жртве Сина Његовог и да ће нас због исте спасити. Он свет гледа кроз Сина Свога и ако смо ми део Христа, гледа и нас. То не значи да човек треба чинити моралне преступе како и кад му је воља. Не. Сваки човек који Христа живи, тај не може да чини било шта што је на штету било ког створења Господњег. Јер ако чини, онда себе лаже..не може се Створитељ волети, а творевина Његова не или се волети само појединци. Свако кажњавање од Бога је бесмислено, јер произилази да он онда није ни прихватио жртву Сина Свога, па тражи нешто и од нас или му она није била довољна па хоће још жртви...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1343481020' post='684821]

нисам, и ја пуно сазнам овако, променим мишљење, променим нечије ...

а шта си хтео са другом реченицом, нисам те разумео?

да се треба припремити за Путир, хтео сам акцентирати, аскезу=подвиг, врлине за благодарење=евхаристију....

увек са сазнањем, да је најбоља припрема, увереност унутарњег човека, да нисмо достојни Дара, али ипак са благословом духовника, приступамо Дародавцу....

Link to comment
Подели на овим сајтовима

да се треба припремити за Путир, хтео сам акцентирати, аскезу=подвиг, врлине за благодарење=евхаристију....

увек са сазнањем, да је најбоља припрема, увереност унутарњег човека, да нисмо достојни Дара, али ипак са благословом духовника, приступамо Дародавцу....

лепо, него да ти објасним како стоје ствари :)

рече, слабо видиш наивне на жру ... ево, приупитај колико је људи спремно за Литургију сутра да се причести, зашто не и све ће ти бити јасно ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А онај слуга којије знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; а који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен (Лк. 12,47-48)

Sta znaci ovaj stih ako Bog ne kaznjava?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Predanje Crkve nam jasno svedoci da ne mozemo, i da se stanje nakon smrti ne menja nikako nasom voljom nego molitvama Crkve... i to dok jos vreme kao kategorija traje i postoji.

Nakon Drugog dolaska Hristovog i ta mogucnost (= promene stanja molitvama Crkve) bice ukinuta samim nacinom novog postojanja tvari...

Свестан сам ја тога, зато су увек ограђујем да претходно што сам анвео не тврдим, нити анмећем за истину. Није ми јасно зашто је то тако... Не могу да замислим како то да ће људи бити и даље потпуна бића која ће моћи и даље да се мењају (узрастају у обожењу, то ће ваљда бити пут сваке личности у Есхатону?), али само у том једном правцу... Не могу да замислим да ће некима бити одузета могућност да осете дејство Љубави сред које су се нашли и да га доживе другачије него што је то био случај у првом тренутку после смрти. То ме баш буни, иако сам свестан да нам све говори да је у суштини тако.

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1343481546' post='684827]

знаш како, да је тако све буквално, после таквог мучења сви грешници би имали стокхолмски синдром а Бог би био обичан манипулатор и тиранин.

Стокхолмски синдром је назив психолошког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара и талаца.

A otmicari bi u ovom slucaju bili demoni :D

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Стокхолмски синдром је назив психолошког стања које настаје у ситуацијама у којима долази до зближавања отмичара и талаца.

A otmicari bi u ovom slucaju bili demoni :D

да, који раде за Бога у том случају, јер Бог наводно бије из љубави ;)

дакле, упадаш у замку да оптужиш Бога за зло ...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1343466274' post='684716]

грех, смрт, ђаво и приде не да има едукативну сврху него је све стварно.

и ниједно не можеш да избегнеш.

што се тиче покајања после смрти - како да се кајеш кад све постане статично и сва динамика престаје - познања више нема јер ти је све познато, преумљење није могуће јер за шта си се везао сад си за вечност везан - и то је проблем робовања или скрнављења устројства живота.

дакле, због тога нам је сад остављено свето причешће, на избор бирања којег ћемо се царству приклонити, на отпуштење СВИХ греха и на обожење као свети и чисти јер ништа што је прљаво и смртно неће ући у чистоту светиње Живота.

Да, да, наравно, нисам ни мислио дакажем да те стварни нису стварне, већ сам мислио да је начин њиховог предтављања такав-какав је педагогије ради.

Па баш зато што ти у тренутку постане све познато, многим људима много више него што им је било позанто у току живота, зар не би било логично да се многи у том тренутку покају?

Како рекох у претходном посту, свестан сам ја да преумљење изгледа да није могуће, али ме интересује зашто није могуће, зашто смо везани за вечност? Просто имам јак утисак да људи у овом животу, на земљи, нису довољно свесни избора који имају, не делује ми то најпоштеније...

Et cognoscetis Veritatem et Veritas liberabit vos.
"Овако вели Господ : ево, што сам саградио ја разграђујем, и што сам посадио искорењавам по свој тој земљи. А ти ли ћеш тражити себи велике ствари? Не тражи..." Јер. 45, 4, 5.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

[quote name=Милан Меденица :)' timestamp='1343481777' post='684830]

лепо, него да ти објасним како стоје ствари :)

рече, слабо видиш наивне на жру ... ево, приупитај колико је људи спремно за Литургију сутра да се причести, зашто не и све ће ти бити јасно ;)

веруј ми, то је моје питање, не од сада, већ одавно....

и то је стратешки пунктум рада свих чланова Цркве, да циркулише Божански живот у нас....

и то је тај присутни парадокс „неједења“ са евхаристиске трпезе,

велики еклесиолошки проблем наше епохе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Па баш зато што ти у тренутку постане све познато, многим људима много више него што им је било позанто у току живота, зар не би било логично да се многи у том тренутку покају?

Како рекох у претходном посту, свестан сам ја да преумљење изгледа да није могуће, али ме интересује зашто није могуће, зашто смо везани за вечност? Просто имам јак утисак да људи у овом животу, на земљи, нису довољно свесни избора који имају, не делује ми то најпоштеније...

ајде помоћи ћу ти сам да одговориш на то - јел знаш по којем механизму се човек може покајати и када?

и у чему је разлика између човека и демона, зашто човек може да се каје а свети Оци кажу за демоне и да не могу и да неће.

сви разумемо да одређени степен несвести, незнања и непознаница постоји, али да ли је то оправдање и кад делимично знамо?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Da Bog bije iz ljubavi dok smo ovde na zemlji, da bi se covek pokajao. A ne znam samo kako si zakljucio da demoni rade za Boga?

с обзиром да мишљу може да им нареди да се батале ћорава посла или да му се приволе, не би ли било логично такав закључак извести, ако се то наводно дешава?

у оба случаја раде Божји посао, да ли Бог игнорише и чека наплату у крви, болу и врисковима или да ли Сам тражи тако нешто од грешника и упошљава злу екипу да се тиме баве.

поготово је нелогично јер што би се зла екипа бавила тиме кад може да скупља војску и да посрне сву осталу творевину у смрт, ако већ Бога не може, кад су већ једном отпали онолико анђела па што не би и остале окљоцали из неколико пута?

није ли то онда неки дуалитет, а онда Бог стављен у ситуацију импотетног или амбивалентено незаинтересованог за људску добробит, својеврсног омнипотетног социопату који ужива у врисковима и подноси их целу вечност?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

А онај слуга којије знао вољу господара свога и није приправио нити учинио по вољи његовој, биће много бијен; а који није знао, па је учинио што заслужује батине, биће мало бијен (Лк. 12,47-48)

Sta znaci ovaj stih ako Bog ne kaznjava?

прво треба да докажеш да се то заиста дешава а не ја да доказујем да се нешто не дешава :)

то је логичка грешка коју константо правиш, узимајући неку ствар буквално и здраво за готово а онда је лупајући неком по глави и малтретирајући га да је прогута, иначе није правоверан ...

неретко исто радиш и атеистима, само те гледам ;)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

веруј ми, то је моје питање, не од сада, већ одавно....

и то је стратешки пунктум рада свих чланова Цркве, да циркулише Божански живот у нас....

и то је тај присутни парадокс „неједења“ са евхаристиске трпезе,

велики еклесиолошки проблем наше епохе.

између осталог, и ова тема се бави евхаристијом, индиректно разбијањем страха од Бога и целог трипа о ољуштићу-те-смождићу-те перспективе.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...