Христос није разапет на крсту - библиска чињеница или секташка хула?

[Александар Милојков]

Niti postoji zapis Jevreja iz Jerusalima, niti ljudi koji su tom dogadjaju prisustvovali - doslovno NISTA niko legitiman nije zapisao.

Као што смо видели, Јевреји су то, између осталог, записали и у Талмуду. Човек који је том догађају присуствовао, апостол Јован, написао је Јеванђеље (четврто у Новом Завету)

[Бартендаз]

Niti postoji zapis Jevreja iz Jerusalima, niti ljudi koji su tom dogadjaju prisustvovali - doslovno NISTA niko legitiman nije zapisao.

Као што смо видели, Јевреји су то, између осталог, записали и у Талмуду. Човек који је том догађају присуствовао, апостол Јован, написао је Јеванђеље (четврто у Новом Завету)

Шта каже Јован 13. глава 23.стих???

[Александар Милојков]

Niti postoji zapis Jevreja iz Jerusalima, niti ljudi koji su tom dogadjaju prisustvovali - doslovno NISTA niko legitiman nije zapisao.

Као што смо видели, Јевреји су то, између осталог, записали и у Талмуду. Човек који је том догађају присуствовао, апостол Јован, написао је Јеванђеље (четврто у Новом Завету)

Шта каже Јован 13. глава 23.стих???

Шта каже? Мислиш да пориче ауторство апостола Јована?

[Бартендаз]

Niti postoji zapis Jevreja iz Jerusalima, niti ljudi koji su tom dogadjaju prisustvovali - doslovno NISTA niko legitiman nije zapisao.

Као што смо видели, Јевреји су то, између осталог, записали и у Талмуду. Човек који је том догађају присуствовао, апостол Јован, написао је Јеванђеље (четврто у Новом Завету)

Шта каже Јован 13. глава 23.стих???

Шта каже? Мислиш да пориче ауторство апостола Јована?

Не не моја грешка,имао сам недоумицу ту.Извините.  facenew22222222 православац сам иначе,нећу ништа да оповргнем 0102_laugh

[Evgenik]

Јесте Ацо.

Апостоли се јесу разбјежали, али поред Богородице под крстом остаје Апостол Јован,

који је хвала Богу поживио дуго (а и тада је био јоште голобради младић) и био свједок Јеванђеља

ране апостолске Цркве, односно из прве руке свједочио многим својим ученицима јеванђелска збивања из прве руке (поред апостола Матеја).

Да је било ријеч о "стубу" то би итекако био познато апостолима, те Петар не би тражио да га распну на обрнути крст "јер нисам достојан смрти Господа мојега" нити његов брат, апостол Андреј Првозвани не би тражио да буде разапет на оборени крст (Х) данас у саобраћајним знацима познат по њему као "Андрејин крст", који се данас чува у саборној цркви у грчком граду Патри.

[Аурор]

Reći "to piše u Talmudu" je isto kao i reći "to piše u Bibliji".

Ni jedno ni drugo nisu nikakav istorijski izvor a pošto vas očigledno i ne zanima šta je bilo i ko je bio onda ja odustajem. Verujem da ćete i vi biti zadovoljniji.

Vuksane, ako je to bilo, ako je stvarno Isus iz Vitlejema i od Nazareta izašao pred Pontija Pilata onda to nije tek neki prestup, to je onda epsko suđenje kao što je bilo Sokratovo. Nemoguće da takav događaj NIKO ne zabeleži.

[Перезвон]

Vuksane, ako je to bilo, ako je stvarno Isus iz Vitlejema i od Nazareta izašao pred Pontija Pilata onda to nije tek neki prestup, to je onda epsko suđenje kao što je bilo Sokratovo.

Дарко шта је то ''епско суђење''?

[Александар Милојков]

Reći "to piše u Talmudu" je isto kao i reći "to piše u Bibliji".

Ni jedno ni drugo nisu nikakav istorijski izvor a pošto vas očigledno i ne zanima šta je bilo i ko je bio onda ja odustajem. Verujem da ćete i vi biti zadovoljniji.

Vuksane, ako je to bilo, ako je stvarno Isus iz Vitlejema i od Nazareta izašao pred Pontija Pilata onda to nije tek neki prestup, to je onda epsko suđenje kao što je bilo Sokratovo. Nemoguće da takav događaj NIKO ne zabeleži.

Како Талмуд и Јеванђеља нису историјски извор? По ком то критеријуму? Зашто би Јевреји писали о измишљеном хришћанском Богу? Писац четвртог јеванђеља је сведок Христових страдања.

[Бартендаз]

Еее ова лудост и мени није пала на памет   мајкл   prstgore

[Александар Милојков]

Jevrejski istoricari:

Jevrejski istoricar iz prvoga veka posle Hrista Josif Flavije napisao je ovakvu izjavu: „U to vreme, (za vlade sudije Pilata Judejom), živeo je Isus, mudar covek, ukoliko može da se nazove covekom, jer je kao ucitelj naroda cinio cudna dela, koja su sa radoscu primana. On privuce k sebi mnoge Judejce, kao i mnoge Grke. I on bese Mesija - Hristos. Iako ga je Pilat po optuzbi naših narodnih prvaka podvrgnuo smrti na krstu, ostali su mu verni oni koji su Ga bili zavoleli od početka. Tada im se On treci dan javi kao ponovo ziv, kao sto su ovo proroci Bozji bili predskazali, kao i mnogo cudnih stvari vezanih za Njega. I do danasnjeg dana postoji opstina hrišćana, koji se tako zovu po Njegovom imenu.” (Antiquitates Judaicae, lib. XVIII, p. 3)

Kada ne bismo imali nijednog drugog istorijskog dokaza o licnosti Isusa Hrista, ovaj bi bio potpuno dovoljan, jer su u njemu mnogoborojni dokazi.

Flavije upectljivo svedoci da je Isus živeo, i zbog Njegovih velikih dela usteze se da Ga nazove covekom. Dokazuje da je Isus cinio cuda i da su Ga sledili Jevreji i Grci. Priznaje Ga za Mesiju sto je vrlo smelo i napredno za Jevrejina u ono vreme). Svedoci da Ga je Pilat osudio na smrt na krstu, da je treco dan vaskrsao i da se javio ziv, onako kako su to proroci prorekli.

U Jevrejskom zborniku Talmudu piše: „U nevecerju praznika Pashe Isus Nazarecanin bio je razapet... Pošto ništa nije bilo receno u ime njegovog opravdanja, u navecerju praznika Pashe bio je razapet.” Ovo se potpuno slaze sa biblijskim izvestajom: „I rece im: vrlo sam zeleo da ovu pashu jedem s vama pre nego postradam.” (Luka 22,15) Zato sto je bila Pasha, Pilat je po obicaju ponudio narodu da im pusti Hrista ili Varavu (Matej 27,15)

Svedocanstvo starih jesejskih spisa. U Aleksandriji pronadjeno je pismo koje je staresina Jeseja iz Jerusalima poslao Jesejima u Aleksandriji u kome piše: „Mir vam ,mila braco! Vi ste čuli za istoriju i o dogadjajima koji su se zbili u Jerusalimu i uopcte u judejskoj zemlji. Ako mislite, da je to brat od naše svestenicke opstine, o kome njegovi prijatelji pricaju mdjdju Jevrejima i Rimljanima - da je ucio, cinio cuda i postradao u Jerusalimu, znajte da ne verujete u sve ovo. On se zove Isus Hristos i roedjen je u Nazaretu... I kad su krstovi bili pobijeni u zemlju, trebalo je da se kazna nad Isusom izvrsi... U strasnim mukama u popodnevnoj zegi, koja je toga dana posebno bila velika, pravednik je visio na krstu... Isus, međutim, izmucen tiho je uzdisao i svoj pogled upravljao nebu... Ali je ta jadikovanja zaglusio topot mnogih konja, jer je prvosvestenik Kajafa, jasuci na konju, dosao na mesto raspeca sa velikom svitom, da bi ismejavao raspetog Sina Bozjega... Predvece zemlja se strasno zatrese. Rimski kapetan uplasio se i poceo da se moli svojim bogovima, verujuci da je Isus zaista ljubimac bogova.” (Licnost Isusa Hrista I , str. 33,34)

Ovaj dokumenat svedoci o istorijskom dogadjaju koji se zbio u Jerusalimu: da je Isus rođen u Nazaretu, da nije pripadao jevrejskom svestenstvu i da je u popodnevnoj zegi umro na krstu. Tada se desio zemljotres i da Ga je rimski kapetan priznao kao ljubimca bogova.

Uporedimo ovaj izvestaj sa Jevandjeljem po Mateju 27,31-34. I videcemo koliko se opn slazre sa biblijskim izvestajima.

Ovo su izjave jevrejskih istoricara i pisaca koji nisu bili Hristove pristalice. Zato su njihove izjave važne u pruzanju dokaza u prilog Hristovoj licnosti i Njegovog mesta u istoriji.

Svedocansvo rimskih istoricara

Kornelije Tacit (55-117. posle Hrsta) piše: „Da bi ugusio negodovnja, Neron je poceo da osuđuje i kaznjava one, koje je narod mrzeo zbog njihovih gnusnih dela i nazivao hrišćanima. Ovo svoje ime oni su dobili po Hristu, koji je za vreme Tiberija preko prokuratora Pontijskog Pilata bio osuđen na smrt, ali ovo sujevjerje koje je u svoje vreme bilo uguseno, ponovo je izbilo sada već, ne samo u Judeji, gde se prvobitno bilo pojavilo, nego i u samom Rimu, gde se sa svih strana stice i velica ono sto je uzasno ili sramno.” (Isto, str. 36)

Istorija potvrdjuje da je Tiberije vladao od 14-37. godine posle Hrista, dakle za vreme Hiristovog stradanja. „Jovan Krstitelj i Isus Hristos poceli su i zavrsili svoju sluzbu za vreme Tiberija i Pilata.” (8.BC, p. 1095)

U Cecareji je pronadjen kamen iz onoga doba na kome je uklesano ime Pontijskog Pilata.

Svetonije Trankvil (70-140. posle Hrist) izjavio je da je Klaudije „izagnao Judeje iz Rima koji podigose veliku bunu zbog buntovnika Hrista.” (Isto, str. 37) I apostol Pavle spominje ovaj slučaj: „Jer bese zapovedio Klaudije da svi Jevreji idu iz grada.”(Dela 18,2) Iako0 Svetonije pogrdno govori o Isusu Hristu, on ipak svedoci da je Hristos živeo na zemlji i da je i posle Njegovog raspeca i vaskrsenja imao svoje pristalice, koji su propovedali o Njemu.

Poznati rimski pisac Plinije Mladji (62-114. posle Hrist) u svom poznatom pismu caru Trajanu piše: „Tvrdili su, takođe (tuzioci), da je vrhunac njihove krivice (hreiscana)ili zablude bila u tome, sto su imali obicaj da se odredjenog dana pre zore skupe, da pevaju u cast Hrista kao Boga i zakletvom se međusobno obavezuju ne samo da neće ciniti zlo, nego ni kradje, ni preljube, da neće izneveriti datu reč, utajiti ono sto im je ostavljeno na cuvanje... Meni ovo pitanje izgleda kao da zasluzuje da ti (car Trajan), o njemu razmisli{, u prvome redu zbog velikog broja ljudi koji se nalaze u opasnosti. Jer veliki broj ljudi svih godina, uzrasta i svih staleza, oba pola, takođe dovodi se i biće i dalje dovodjen u opasnost. Ovo praznoverje nije obuhvatilo samo gradove, već i sela i svako naselje kao zaraza.” (Pisma, str. 365.366: SKZ. Beograd, 1982) Plinije u isto vreme naziva hrišćanstvo opasnom zabludom, ali istice da su hrišćani u moralnom smislu izuzetno dobri ljudi.

Rimski filozof Cels, neposredno i cinicki obraca se Isusu Hristu: „Kada te je krstio Jovan na Jordanu, tvrdio si da je nad tobom poletela nekakva ptica i da si čuo glas s neba, koji te je objavljivao za Sina Bozjeg... Kakav Bog, kakav Sin Bozji, čim ga otac nije mogao spasti kazne, a sam on nije bio u stanju da je izbegne. Ne!” - tvrdi Cels - „tvoje rođenje, tvoja dela, tvoj zivot pokazuju - da si covek.” (Licnost Isusa Hrista I, str. 44)

Cels nije bio ni svestan da je ovom izjavom potvrdio izvestaj iz Jevandjelja u kome piše: „Tada dodje Isus iz Galileje na Jordan da se krsti... i krstivsi se Isus izadje odmah iz vode; i gle otvorise mu se nebesa, i vide Duha Bozjega gde silazi kao golub i dodje na njega. I gle, glas s neba koji govori: ovo je Sin moj ljubazni koji je po mojoj volji.” (Matej 3,13.16.17) Iako se Cels podsmeva Hristu, on čak i svojim ismejavanjem, potvrdjuje istinitost navoda koji postoje u Jevandjelju.

Da spomenemo samo jednog našeg savremenika koji takođe nije hrišćanin. To je poznati matemastiar i atomski fizicar Albert Ajnstajn koji je ovako rekao: „Niko ne može da cita Jevandjelja, a da ne stekne ubeđenje da se u njima govori o zivoj stvarnosti. Puls Isusove licnosti kuca u svakoj reci. Kako je sasvim drugaciji utisak koji sticemo iz prica o legendarnim starim herojima, naprimer o Tezeju... Ne možemo a da ne priznamo cinjenicu da je Isus živeo i da su reci Njegove cudno divne. Čak iako su izvesni ljudi ranije i rekli nešto slično, to se ipak niko od njih nije izrazio tako bozanski kao On.” (Isto, str. 62) Ovaj Jevrejin i naucnik, zaista je dao lepo svedocanstvo o Hristu i o Jevandjelju.

[Guest - . . .-]

1) Kornelije Tacit

Rimski istoričar Tacit (55-117) je živeo u prvom veku nove ere. Tacit se danas smatra za jednog od najpreciznijih istoričara starog sveta. On u svojim "Analima" navodi kako je Neron lažno optužio hrišćane za katastrofalni požar u Rimu, i da ih je zbog toga počeo goniti i ubijati - razapinjao ih je krstove, polivao katranom a zatim ih palio kao baklje za večernje osvetljenje u svojim vrtovima, po kojima se go vozio u svojim kočijama i pevao.

"Ali nikakvo ljudsko sredstvo, ni careva darežljivost, ni pomirni obredi, ne ućutkaše javno govorkanje, nego se držalo da je požar naređen. Da stane dakle nakraj tim glasovima, podmetne Neron krivce i stavi ih na najužasnije muke one koji su bili omraženi zbog svojih gadosti, a koje prosti narod nazivaše hrišćanima. Ime im to dolazi od Hrista, koji je za Tiberijeve vladavine, bio pogubljen po naredbi prokuratora Pontija Pilata. Potisnuto za neko vreme, nanovo je provalilo to pogubno praznoverje, ne samo u Judeji, gde je imalo svoj izvor, već i u samom Rimu, gde se sa svih strana stiče i veliča sve što je sramotno i užasno..." (Anali 15,44)

Neki kritičari zameraju na činjenici da Tacit u svom izveštaju koristi titulu "Hrist", što je po njima dokaz da je tekst lažan, jer ozbiljni rimski istoričar poput Tacita Isusa nikad ne bi nazivao Hristom, tj. Pomazanikom - Mesijom. Međutim, ovakva kritika je bez osnova, jer je iz teksta jasno vidljivo da Tacit spominje titulu "Hrist" kako bi objasnio odakle potiče naziv "hrišćani", a to nije moguće bez pominjanja istorijskog Hrista.

Takođe, neki kritičari tvrde da je ovaj dokaz istorijskog Isusa kasnije izmenjen od strane hrišćana. Tvrde kako se taj odlomak prvi put spominje tek u petom veku i da je to dokaz o "hrišćanskoj zaveri". Međutim, previđaju činjenicu da Tacit opisuje hrišćane sa neprikrivenim prezirom i mržnjom. Tacit piše kako hrišćani mrze ljudski rod i da je njihova vera najodvratnije praznoverje. Osim toga, već su rani hrišćanski pisci poznavali citirani tekst, te napadali Tacita zbog tako negativnog govora o hrišćanima, tako ga Tertulijan, krajem drugog veka, zbog ocrnjivanja života prvih hrišćana naziva "rečitim lažovom".

2) Gaj Svetonije

Gaj Svetonije (65-135) je drugi poznati rimski istoričar koji spominje istorijskog Isusa. U svom delu "De vita Caesarum", napisanom oko 120. godine, on opisuje period Rimskog carstva od vremena Julija Cezara sve do Domicijana. Svetonije opisuje progon hrišćana za vreme Neronove vladavine, u kojem, poput Tacita, naziva hrišćane "ljudima novog i štetnog praznoverja".

Na drugom mestu u istom delu on opisuje progon Jevreja iz Rima, zbog izazivanja svađa i nemira, za vreme vladavine cara Klaudija (vladao 41-45 god.), o čemu pišu i Dela apostolska (Dela 18:2). Svetonije navodi: "On protera Jevreje iz Rima koji podigoše veliku bunu zbog buntovnika Hrista (impulsore Chresto)". Dakle, ličnost zvana Hrist je bila povod za ove nemire.

Neki kritičari tvrde da se tu ne radi o tituli "Hrist", već o ličnom imenu Hrestu (Krestu). Međutim, poznato je da su rimski pisci grčku reč Hristos pisali ponekad kao Christus, a ponekad kao Chrestus. Tako se u ranim izdanjima Tacitovih Anala nalazi izraz "chrestiani". Takođe, i Tertulijan svedoči da se kod prvih hrišćanskih pisaca upotrebljavao izraz christiani ili chrestiani. Treba takođe primetiti da Svetonije Hrista naziva buntovnikom, što pokazuje da je podatke o njemu najverovatnije uzeo iz carske arhive, u kojoj je sigurno bilo zapisa da je u Palestini čovek poznat kao Hrist bio pogubljen sa još dvojicom buntovnika.

3) Plinije Mlađi

Rimski istoričar Plinije Mlađi ili Plinije II (61-114), takođe spominje istorijskog Isusa. U svom delu "Epistulae" (Pisma), u desetoj knjizi, u pismu broj 96. napisanom 111. god. i upućenom caru Trajanu, on spominje osobu pod imenom Isus Hrist.

U tom svom pismu on pita cara za savet kako da postupa u procesu progona hrišćana kojeg je trebao predvoditi u Bitiniji, a na temelju rimskog zakona o tajnim društvima. Slično poput Tacita i Svetonija naziva naziva hrišćane "zarazom" i sa prezirom govori o njima, iako istovremeno hvali njihove moralne vrline (čestiti, pošteni, marljivi). Jedini razlog da ih se mrzi je taj što su oni prezirali druge (rimske) bogove i nisu hteli prinositi žrtve pred carskim kipovima, i što su raspetog čoveka znanog kao Isus, nazivali svojim Bogom. Plinije piše:

"Nikada nisam prisustvovao ispitivanjima kada se radi o prestupima hrišćana. Zbog toga ne znam kako i do kog stepena ih trebam kažnjavati, te kako da o tome vodim zapisnik. Kada su pred mene izvodili neke sa optužbom da su hrišćani, ja sam ih kao hrišćane i kažnjavao. Pitao sam ih jesu li hrišćani; i one koji su to priznavali pitao sam isto i po drugi i po treći put preteći im kaznama; uporne sam kažnjavao... Bilo je i takvih bezumnika koje sam, budući da su rimski građani, odlučio poslati u Rim... One koji su bili okrivljeni da su hrišćani, ili da su bili hrišćani, oslobađao sam kad su priznali (rimske) bogove i čim su pred tvojim likom, koji sam naredio da tu bude donesen zajedno sa kipovima bogova, prineli žrtve u tamjanu i vinu i uz to se odrekli i prokleli Hrista. No, pravi se hrišćani ne mogu privoleti ni na jedan od ovih postupaka. Drugi pak, koji su bili potkazani, govorili su da su hrišćani, a posle se odricali toga, izjavljujući da su to nekad bili, ali da su potom otpali, jedni pre tri, drugi pre mnogo godina, neki pre dvadeset godina. Svi su oni častili tvoj lik i kipove bogova i odricali se Hrista. Tvrdili su, da je sva njihova krivica ili zabluda u tome što su se određenih dana sakupljali pre zore pevali i slavili Hrista kao Boga i obvezivali se zakletvom da neće činiti prestupe, da će se uzdržavati od krađa, grabeži, preljuba, kršenja zadane reči, itd. Zatim su se razilazili i ponovno se sakupljali radi uzimanja hrane, obične i nevine (uobičajne)... Ovaj posao, po mome shvatanju, zaslužuje da se o njemu razmisli, naročito zbog broja onih kojima preti opasnost. Mnogo ljudi svih uzrasta i svih zvanja i oba pola idu i odlaziće u propast. Zaraza ovog praznoverja se počinje širiti ne samo po gradovima, već i po selima i zaseocima."

Citirani odeljak pokazuje kako je već za vreme cara Trajana, na početku drugog veka, broj hrišćana bio toliki da je to kod rimskih vlasti izazivalo ozbiljnu zabrinutost.

Treba zapaziti kako su se hrišćani sastajali zato da bi slavili Hrista i da bi Mu pevali - Njemu kao Bogu. Taj izraz "carmenque Christo quasi Deo" - pevali su himne Hristu kao Bogu - potvrđuje da Isus nije izmišljena figura, već stvarna osoba, budući da bi u tom slučaju bilo rečeno "Pevali su himne svome Bogu Hristu". Međutim, Plinije zna da je Hrist bio čovek, istorijska osoba, koga hrišćani slave kao svog Boga.

Ovaj Plinijev tekst je nemoguće osporiti, budući da ga spominje i sam Tertulijan u svom delu "Apologeticus", napisanom oko 197. god. Nikako se ne može ni tvrditi da spominjanje Hrista u tekstu nije rezultat ličnog Plinijevog istraživanja, tj. da on tek prenosi ono što je čuo od hrišćana ili "rekla kazala". Pliniju su hrišćani očigledno predstavljali velik problem u poslu, i on je sigurno bio dobro upoznat sa njihovim verovanjem i praksom. Plinije poput drugih rimskih pisaca, spominje Isusa sasvim normalno, kao nekog ko je bio i poznat i stvaran.

4) Celzo

Rimski filozof Celzo je takođe ostavio svedočanstvo o istorijskom Isusu. U drugom veku nove ere, uprkos svim zakonskim pritiscima i fizičkim progonima, hrišćanstvo se već toliko raširilo Rimskim carstvom, da ga se pokušavalo zaustaviti sa filozofskim obaranjem hrišćanskih učenja. Tu je prednjačio Celzo, čije argumente još i danas preuzimaju razno-razni kritici hrišćanstva. U svome delu "Logos alethes" (Istinska nauka), Celzo se trudio da Isusa opiše u što lošijem svetlu i negira njegovo mesijanstvo. Međutim, s time je samo ostavio vrlo dragocene podatke o istorijskom Isusu, čime je svojim ideološkim sledbenicima srušio koncepciju zagovaranja mitološkog Hrista.

Prema Celzovu pisanju Isus se rodio u siromašnoj jevrejskoj porodici. Majka mu je bila Marija, a otac Pantera. Zbog siromaštva je morao poći na rad u Egipat, gde je učio i magijske veštine. Nakon toga se vratio u Palestinu i objavio sebe kao Boga, Sina Božjeg i Mesiju. (Zvuči li vam ova priča poznato? Da, ovo još uvek puni trash tabloide.)

Dalje, u svom spisu, Celzo napada Isusa direktno, te mu se obraća: "Kakav Bog, kakav Sin Božji, kad ga otac nije mogao spasiti od kazne, a sam nije bio u stanju da je izbegne. Ne, tvoje rođenje, tvoja dela, tvoj život, pokazuju da si samo čovek!" Onda, Celzo nabraja jedanaest Isusovih apostola, te raspravlja o Isusovim čudima. On ih ne isključuje, ali ih tumači kao magijsku a ne kao Božju silu. Isus je čudotvorno lečio, umnožio hlebove, čak i dizao mrtve u život, ali, prema njemu, takva čudesna dela su činili i mnogi drugi.

Zanimljivo je da Celzo čak iznosi i neke Isusove telesne karakteristike, kakvih nigde ne nalazimo u Bibliji:

"Kad bi apsolutno bilo potrebno da se duh Božji utelovi u čovečje telo, onda bi za tu svrhu trebala poslužiti barem poznata ličnost, zdrav, lep, snažan, uticajan čovek koji ima melodičan glas i govorničku veštinu. Nemoguće je da se čovek koji je određen da utelovi božanske vrline i mudrost ne razlikuje od mnoštva svojim posebnim osobinama. A Isus je bio običan čovek kao i svi drugi: kao što vi tvrdite, bio je sitan rastom, neuglednom spoljašnošću i nije imao plemenitosti."

Celzo, takođe, potvrđuje da je Isus bio ubijen. On kaže da je Isus dozvolio da bude uhvaćen, odveden pred sud, ponižavan, ismejavan, bičevan od vojnika i na kraju osuđen na sramnu smrt na krstu.

Kasnije, kada je uvideo da ne uspeva obezvrediti hrišćansku veru u Isusa Hrista, Celzo menja taktiku, te od oštrog napadača i uvredljivog rugača postaje uglađeni diplomata, i piše:

"Neka niko ne misli da predlažem da hrišćani treba da budu prisiljavani da se odreknu svoje vere i da obmanjuju vlast prividnom verom i lažnim odstupanjem. Ljudi prožeti uzvišenom mišlju i težnjom da se približe Bogu sa kojim se osećaju srodni, dostojni su poštovanja."

Celzo nakon toga predlaže hrišćanima da budu pomirljivi, i prema rimskim bogovima i prema kultu cara. Celzo tako iznosi kompromisno rešenje da hrišćani spolja uzmu učešća u rimskim obredima i prinošenju žrtava, a da i dalje pored toga drže svoju veru, i da tako bude postignut mir.

Šta još dodati. Celzo je nastupao kao neprijatelj i "iz petnih žila" se trudio dokazati kako je hrišćanstvo jedna loša religija. Njegovo neprijateljstvo još jače utvrđuje argument o istorijskom Isusu, a pored toga potvrđuje i zapisana Evanđelja - tj. učenje Novog zaveta.

5) Josip Flavije

Josif Flavije je najpoznatiji Jevrejski istoričar. U svom delu "Jevrejske starine" (Antiquities 18,3) on piše o Jakovu, "bratu Isusovom", koji se zove "Hrist".

"U to vreme bio je Isus, mudar čovek, ako je uopšte ispravno da se nazove čovekom. Jer on je bio neko ko je činio iznenađujuće podvige... On je bio Hrist... pojavio se među njima živ, treći dan, kao što su Božiji proroci i prorekli, ovu i još deset hiljada predivnih stvari u vezi njega."

Jedna druga verzija teksta kaže:

"U ovo vreme postojao je jedan mudar čovek koji se zvao Isus. Njegovo ponašanje je bilo ispravno i bio je poznat po vrlinama. I mnogi ljudi među Judejima i među drugim nacijama su postali njegovi učenici. Pilat ga je osudio da bude raspet i da umre. Ali oni koji su postali njegovi učenici, nisu napustili njegovo učenje. Oni su objavili da se on pojavio među njima tri dana posle svog raspeća, i da je bio živ; prema njima on je verovatno bio Mesija, o kome su proroci pričali čuda."

Kritičari tvrde kako je malo verovatno da bi Flavije kao Jevrejin tako lepo pisao o Isusu, te da je neki revni hrišćanin prepravio izvorni tekst, i da sada zato postoje dve verzije istog odeljka. Kako god, ipak ostaje činjenica da Flavije u oba teksta spominje istorijskog Isusa - stvarnu osobu.

Na jednom drugom mestu Josif Flavije ponovo spominje Isusa: "Zato je (sveštenik Ana) sazvao Veliko veće i pred njega izveo Jakova, brata (Jevreji koriste naziv brat i za širu rodbinu) Isusova, koji je nazvan Hristom, kao i još neke druge koje je optužio za kršenje Zakona i dao ga osuditi na kamenovanje." Poznato je, da je Isus bio Jakovljev bratić , tako i ovaj Flavijev navod iznova dokazuje istorijskog Isusa.

Međutim, kritičari se trude da ovo ospore, te kažu da se u nastavku teksta spominje da je Veliki sveštenik kasnije postao Isus Damneus; tako da se gore citirani deo zapravo odnosi na tog Isusa Damneusa, dok se gornji dodatak "koji je nazvan Hristom" objašnjava kao kasnije ubacivanje nekog hrišćanina - prepisivača. Međutim, ovakva kritika je neodrživa jer hrišćanski pisac Origen već na početku trećeg veka na tri mesta citira tačno ovakav tekst, tj. "koji je nazvan Hristom", što je dokaz da se radi o originalnom tekstu.

Značajno je spomenuti i to da Josip Flavije spominje mnoge ličnosti iz tog vremena kao Pontija Pilata i Jovana Krstitelja, a ove dve osobe su blisko vezane za osobu Isusa Hrista, tako da ako su oni istorijske ličnosti mora da je to i Isus.

6) Vavilonski Talmud

Vavilonski Talmud (Sanhedrin 43a) potvrđuje Isusovo raspeće u veče na Pashu, i optužbe protiv Hrista da se bavio magijom i da je ohrabrivao Jevreje na otpadništvo. U izmenjenom obliku, u ovom spisu, data su i imena Isusovih učenika, spominje se i Isusov brat Jakov, spominju se čak i neki delovi iz Isusovog govora na gori.

Iz ovog istorijskog spisa kojeg su sastavili i strogo čuvali Jevreji, jasno se zaključuje da je Isus postojao, a pošto je to Jevrejski dokument, njegovi pisci ne gaje ni malo simpatija prema Isusu i hrišćanstvu. Sve nam to opet daje potvrdu da je Isus istorijska ličnost a ne mit, da je zaista živeo, učio, činio čuda i za Pashu bio razapet na krstu.

7) Lucijan iz Samosate

Lucijan iz Samosate je bio Grčki pisac drugog veka nove ere, koji je ostavio zapis (De morte Palegrini) da je Isus obožavan od strane hrišćana, da je uveo novo učenje i da je zbog toga bio razapet, da je Isusovo učenje podrazumevalo zajednicu vernika, da im je obraćenje bilo jako važno, kao i odricanje štovanja drugih bogova. Po Luciju, hrišćani su oni koji su živeli u skladu sa Isusovim učenjem, koji su verovali da su besmrtni, kao oni koji preziru smrt, spremni na samopredanje i odricanje od materijalnih dobara.

Još istorijskih izvora...

Spomenuli smo sedam najpoznatijih pisaca - istoričara starog sveta, ali postoje još mnogi drugi direktni ili indirektni pisani arheološki dokazi koji su ostavili tragove o istorijskom Isusu, kao, na primer:

Mara Bar-Serafion potvrđuje da se Isus smatrao mudrim i časnim čovekom, za koga su mnogi mislili da je kralj Izraela, da su ga Jevreji ubili, i da i dalje živi kroz učenje svojih sledbenika.

Talus Samarićanin je jedan od prvih pisaca koji je spomenuo Hrista, već oko 52. godine. Talus je komentarisao pomračenje sunca koje se dogodilo prilikom Hristovog raspinjanja na krst (Mt. 27:45).

Julije Afrikanac citira istoričara Talusa u jednoj svojoj diskusiji (Postojeći spisi, 18), o tami koja je usledila pri Hristovom raspeću.

Aleksamenov grafit - Na zidu starog Rima, blizu Palatinskog brda, pronađen jedan grafit - karikatura - koji datira od prvog do trećeg veka nove ere.

Ovu sliku je nacrtao jedan rimski vojnik da bi se podsmevao drugom vojniku po imenu Aleksamenos, a koji je bio hrišćanin. On je nacrtao raspetog čoveka na krstu sa magarećom glavom a ispod napisao na grčkom: "Aleksamenos slavi Boga".

Iako se na ovoj slici direktno ne spominje Isusovo ime, više je nego jasno da se ovde radi o njemu, jer već smo spominjali da istorijski zapisi iz tog vremena svedoče o tome da su hrišćani slavili Hrista kao Boga. Nema sumnje, da je upravo raspeti Isus predmet ruganja rimskog vojnika. Vojnik koji se podsmevao Aleksamenu zbog njegove vere u Isusa, nije ni slutio da je time ostavio trag o istorijskom Isusu (1. Kor. 1:18-25).

Zatim imamo pravo obilje gnostičkih spisa (Evanđelje istine, Jovanovi apokrifi, Tomino evanđelje, Rasprava o vaskrsenju, itd.) u kojima se spominje Isus Hrist kao istorijska osoba. U stvari, toliko toga ima da je moguće rekonstruisati Evanđelje samo iz svih tih ranih izvora.

Pa ipak, možda najveći dokaz da je Isus postajao jeste činjenica da su bukvalno na hiljade hrišćana - sledbenika Hristovog učenja - u prvom veku nove ere, uključujući 12 apostola, bili spremni da daju svoj život kao mučenici za Isusa Hrista. Ljudi će umreti za nešto za šta veruju da je istina, ali niko ne bi želeo da umre za nešto za šta zna da je laž - samo mitska figura.

Istorija toliko obiluje činjenicama koje idu u prilog postojanja istorijskog Hrista da danas više i nema ozbiljnog istoričara (akademika) koji bi se upustio negiranje njegovog postojanja.

Novi zavet

Dakle, može se zaključiti da postoji veoma mnogo dokaza o postojanju istorijskog Isusa Hrista i to iz pisanja koja su izašla iz pera nehrišćana, ali šta je sa spisima koji su načinili hrišćani prvog veka? Mogu li se oni uzeti kao validni dokaz?

Naravno, oni se moraju uzeti u obzir kao istorijski zapisi iz prvog veka: (a) zbog obilja pronađenih arheoloških nalaza (papirusa) i zbog (мајкл toga što datiraju mnogo ranije od drugih pronađenih antičkih literarnih dela.

Uprkos ovome, česti stav skeptika jeste da je Novi zavet "falsifikat", da on "nije original", da je originalni tekst izgubljen, itd. Ovakve tvrdnje uopšte ne mogu opstati, kada se zna da je najstariji otkriveni prepis (papirus), jedan deo, Evanđelja po Jovanu koji je otkriven u egipatskoj pustinji, i koji datira s početka drugog veka. Kada se ovaj tekst uporedi sa (nekim kasnijim grčkim) tekstom koji danas imamo on ne odstupa ni jednom rečju od njega. Osnovano se može tvrditi da su prvi hrišćani veoma rano imali sve ove spise, i da je Novi zavet do današnjih dana sačuvan i očuvan.

Isus je ostavio jasne tragove u istoriji!

Uprkos svim činjenicama, neverovatno je da izvesni ateisti i skeptici i dalje žele da tvrde kako Isus nikada nije živeo, već da je on samo mitska figura koju je stvorila crkva, tj. zavera crkve. Ovo mišljenje se može multimedijalno videti u dokumentarnom filmu Zeitgeist, koji svoje dokaze u osporavanju istorijskog Hrista i autentičnosti Biblije crpi iz knjige "The Christ Conspiracy: The Greatest Story Ever Sold" od Acharya S. skeptika i zastupnika Nju Ejdž filozofije.

Iako se na tvrdnje Zeitgeist-a svaki ozbiljan akademski um može samo nasmejati, one umnogome prijaju onim umovima koji nisu skloni kritičkom razmišljanju i suviše lenji da bi i sami za sebe pronašli istinu.

[Александар Милојков]

Сад ће Дарко ко и ови наши муслимани на форуму: причинило вам се. prstgore А можда и неће... мајкл

[Благовесник]

Plinije Mladji

"Drugi pak, koji su bili potkazani, govorili su da su hrišćani, a posle se odricali toga, izjavljujući da su to nekad bili, ali da su potom otpali, jedni pre tri, drugi pre mnogo godina, neki pre dvadeset godina...

određenih dana sakupljali pre zore pevali i slavili Hrista kao Boga i obvezivali se zakletvom da neće činiti prestupe,

da će se uzdržavati od krađa, grabeži, preljuba, kršenja zadane reči, itd. Zatim su se razilazili i ponovno se sakupljali radi uzimanja hrane, obične i nevine (uobičajne)... "

Ово додатно потврђује и да су хришћани исповедали две природе у Христу и имали православну еклесиологију тј. литургијску,   и директно иде и у прилог  аутентичности књига Светог Писма Новог Завета:

- Хришћани су славили Христа као Бога.

- Служили су Литургију у одређени дан.

- Хришћани првог века исповедају Православну веру.

Јустин

Хришћански писац Јустин, који је 165. год. н. е. умро мученичком смрћу у Риму,

написао је сажето суштину хришћанске вере, која је била упућена званичним властима.

Догађаје који су пратили процес, који је вођен против Исуса, описао је речима:

"Речи 'прободоше руке моје и ноге моје' (Псалам 22,16) односе се на клинове којима су биле прободене Његове руке и ноге на крсту. О томе се можете уверити и у актима који су састављени за време Понтија Пилата."*

-На још једом месту Јустин подстиче своје читаоце да испитају

извештаје Новог завета, упоређујући их са званичним актима.*

Данас, нажалост, нисмо у могућности да извршимо такво поређење,

јер ова документа нису сачувана. 180. год. н. е. римске власти и противници хришћанства

у Пилатова акта су унели негативне конотације о Христу желећи да поткрепе оправданост Христовог убиства и својих убеђења у вези хришћана. А касније су се појавила тзв. "Пилатова акта",

у којима је он са одушевљењем писао о Исусовим чудима, али такви рукописи не поседују историјску

вредност нити су икада узимани од стране хришћанских отаца као неки релевантан документ.

*Justin, Erste Apologie 35, 9

*Исто, 48, 3

Тацит

Године 115. н. е. римски државник и историчар Тацит написао је анале о историји Рима.

У њима се помиње и велики пожар који је избио у Риму 64. год. н. е.

Кривицу за овај пожар Нерон је пребацио на хришћане.

Тацит пише:

"Будући да се никако нису могле зауставити гласине да је овај пожар наређен са самог врха, Нерон је, да би зауставио ширење гласина, окривио оне који су у народу ионако већ били омражени због својих недела и које су били прозвали 'христијанима'. Име им долази од Христа, кога је прокуратор Понтије Пилат  за време владавине Тиберија  погубио. Ово опасно сујеверје је на тренутак било сузбијено, али се касније та гадост и опасност за цели свет поново појавила и раширила, не само по Јудеји, тамо где је настала, већ и у Риму."*

- Дакле неколико година пре Јустина исто потврђује и историчар Тацит, незнабожац.

Тацит не би тврдио да је Христа распео или погубио Понтије Пилат да се у то није уверио, тј да то није писало у актима Пилатовим он би то и негирао. Као државнику то му је свакако било доступно.

*Tacit, Anali XV, 44

[Вуксан]

Reći "to piše u Talmudu" je isto kao i reći "to piše u Bibliji".

Ni jedno ni drugo nisu nikakav istorijski izvor a pošto vas očigledno i ne zanima šta je bilo i ko je bio onda ja odustajem. Verujem da ćete i vi biti zadovoljniji.

Vuksane, ako je to bilo, ako je stvarno Isus iz Vitlejema i od Nazareta izašao pred Pontija Pilata onda to nije tek neki prestup, to je onda epsko suđenje kao što je bilo Sokratovo. Nemoguće da takav događaj NIKO ne zabeleži.

Па забележен йе! Забележише га бар четворица йевађелиста. Зашто им невѣруйеш?

Могуће йе и да у римских архивах постояше трагова тога суђења, па да они врѣменом нестадоше. Не сме се сметнути с ума да Йерусалим убрзо беше разорен, после йеврейскога устанка. Тада од йеврейскога великога Храма остаде само данашњи зид плача. Зашто би онда било чудно што нема више записа о том. У осталом, зар Йосиф Флавийе не остави записе о Исусу Христу?

[Zayron]

Jedna od tih takvih teorija glasi da Isus Hrist nije postojao a Jevanđelja su bila naknadno sasvim izmišljena i napisana apostolima bez oslonca u realijama, dakle ne samo zapisana od Evanđelista. Nije potrebno stvarno biti nikakvim expertom za psihološko profiliranje iz Quantica kako bi shvatili da iza toga što piše u jevanđeljima stoji samo jedna te ista osoba Isusa Hrista a ne nikakav tim. Takvu konzistentnu i dosljednu a istovremeno  prevratnu i genijalnu nauku tj. naučavanje nije mogao izmisliti za samo tri godine pretpostavljanog Isusovog javnog djelovanja nikakav "tim mistifikatora" pa kad bi sve to među njima bili vrhunski pismoznanci i filozofi a kamo li nekakvi galilejski neuki ribari, OMG! Također se cijela ta vremenska osa koja je jedinstvena, neponovljiva i harmonizirana u Jevanđeljima i sa mnogobrojnim suglasnim refleksijama u Djelima Apostolskim i ostalim spisima znači ima shvatiti izmišljenom, fiktivnom što je već samo po sebi idiotizam vrlo visokog stupnja, takvo jedno tvrđenje! Isto tako bi se na to nekakvo "izmišljanje i mistifikaciju" smogli još manje poslije kad su bili neprestano proganjani i u bijegu pred ostalim Židovima, Rimljanima i Bog zna kim još sve. Na kraju je to i nelogično, tko bi njih proganjao i toliki si posao davao s tim zbog nekakvih takvih izmišljotina. Ne zaboravimo da je Savao bio izuzetno školovan farizej koji ni pet minuta svog vremena nikad ne bi potrošio proučavajući fantazmagorične izmišljotine nekakve grupe "sluđenih ribara" niti bi ih zbog takvih tih fantazija proganjao da je to bio očigledni miš-maš mix nekakvih njihovih bajki u stilu "što se babi snilo, to joj se i zbilo" a ne kako sam rekao genijalna i konzistentna nauka Nekog o kome on Savao još ništa nije čuo ni znao. Niti su svi oni najednom kolektivno, grupno!!! postali nekim čudom piscima, pripovjedačima i mitologizatorima a tako talentovanim i uspješnim da su kao tim dojučerašnjih nedouka bili u stanju tek tako iz ničega ništa preko noći izmisliti i napisati nešto što genijalnošću visoko nadmašuje filozofske i religiozne spise do tada poznate svom grčko-rimskom i židovskom svijetu. Mislim da je dovoljno imati zrno soli u glavi pa to zaključiti i bez takvih Quanticovih expertiza, postoje dokazi a također i zdrav razum, tko za istinom traga otvorenog duha vrlo brzo i bez nekih velikih poteškoća shvati šta je tu tom Istinom.