Истина је само једна-Монах Артемије

[Justin Waters]

У бањалучкој епархији беседе се држе, бар у оним храмовима у којима сам досад био и у мом парохијском за време свештеничког причешћа. У Бачкој на неким местима и од неких свештеника после причешћа, док негде после читања Јеванђеља што је по мени најисправније.

За клупе сам мислио у овом стилу:

Заиста је хришћански обичај од апостолских времена да се на служби моле стојећи. Ми данас на служби не стојимо из неког другог разлога осим што је то апостолско наслеђе. Што се тиче клупа или столица уопште, она данас постоје у сваком православном храму и то углавном у довољном броју са стране за старе и онемоћале људе.

[uros]

Јустинијане, одакле ти податак да је

  Цитат

заиста је хришћански обичај од апостолских времена да се на служби моле стојећи

?

Није ли Литургија у почетку, најпре од стране Господа Христа а потом св. апостола, вршена управо за вечером, најбуквалније?

Немам ништа против (напротив) да се стоји за време Литургије али не бих тај свој став тек тако базирао на информацијама у које нисам сигуран (у нади да ћу у следећој поруци сазнати). Једноставно, стајање је израз поштовања, раније кад је улазио цар/краљ у собу сви су устајали, данас је то остало у судовима итд.

[Justin Waters]

  Цитат

Јустинијане, одакле ти податак да је

  Цитат

заиста је хришћански обичај од апостолских времена да се на служби моле стојећи

?

Није ли Литургија у почетку, најпре од стране Господа Христа а потом св. апостола, вршена управо за вечером, најбуквалније?

Немам ништа против (напротив) да се стоји за време Литургије али не бих тај свој став тек тако базирао на информацијама у које нисам сигуран (у нади да ћу у следећој поруци сазнати). Једноставно, стајање је израз поштовања, раније кад је улазио цар/краљ у собу сви су устајали, данас је то остало у судовима итд.

А одакле теби податак да стајање није ранохришћански обичај? Закључујеш то на основу тајне вечере? Па кад би гледали тајну вечеру, онда би доста тога што се непосредно појавило после Христовог вазнесења могли да доведемо у питање. А откуд теби податак да су апостоли служили литургију седећи?

[Искушеник]

Текст преосвећеног Владике Јефрема заиста мањка са квалитетном богослововском аргументацијом. Заиста, свако ко бар мало има интересовања за овај проблем, може да увиди веома лоше литургијско богословље код Владике Јефрема. Посебно може да примети његов неуспели покушај некакве одбрање литургијског поретка у тако малом тексту, који заиста личи на неки семинарски рад, у односу на томове и списе Владике Атанасија.

Аргумент који износи +Јефрем у вези Тропара Трећег Часа, везан за речи праведног Јована Кронштатског, заиста нема велики теолошки значај, јер св. Јован у њима само велича употребу истог Тропара, износи свој лични став, препоручује људима да понављају речи Тропара ("Господе који си у трећи час....") и тиме подржавају свештеника у молитви. Св. Јован се нигде не дотиче употребе, исправности, нити било чега богословског, везано за литургијску употребу тог Тропара. Он износи само своје лично мишљење које нема никакве везе са литургијском праксом. Тако да коришћење речи тог светитеља, као богословски аргумент, је нешто заиста незамисливо.

Игуман Теофил, кога сам већ помињао, у својој књизи из 1895: "Познавање Цркве или Обредословље", говори управо како он тај Тропар не употребљава и како је бесмислено употребљавати га.

Прочитајте праве богословске аргументе на ту тему, скините књигу и прочитајте : Poznavanje Crkve Ili Obredoslovlje

Што се тиче св. Јустина Ћелијског, он је јасно ставио Тропар у заграду и тиме нагласио његову (не)важност.

[Nektarije]

  Цитат

четвртак, 01. јул 2010.„ЕКУМЕНИЗАМ” ВЛАДИКЕ АРТЕМИЈА

протојереј мр Велибор Џомић

На једном анти-црквеном сајту, као једна од реакција на истину коју сведочим документима и без јаких речи, објављена је слика на којој се види мој надлежни Архијереј Високопреосвећени Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-Приморски г. Амфилохије, моја маленкост, главни имам из Улциња г. Реџеп Лика и римокатолички теолог и правник дон Томо Вукшић. Као и све што се објављује на анти-црквеном сајту, и ова фотографија је објављена са циљем да збуњује народ подревањем нетачне приче о некаквом нашем „екуменизму и издаји Православља”.

Реч је о фотографији са Округлог стола поводом Радне верзије Нацрта закона о реституцији одузете црквене имовине на коме је, поред личности са фотографије, учествовало и око тридесетак правника и адвоката из Црне.

Затим, није ништа сакривено. Фотографија се, заједно са осталим, налази на сајту Митрополије Црногорско-Приморске.

Потрудио сам се да неименованом и јавности још увек непознатом уредништву анти-црквеног сајта преко електронске поште пошаљем две фотографије како би их, по истом принципу, објавили.

Реч је о фотографијама Преосвећеног умировљеног Епископа г. Артемија, руку под руку са главним албанским муфтијом из Приштине Реџепом Морином и покојним римокатоличким бискупом косовски Марком Сопијем (то је онај што је српске православне богомоље на Косову и Метохији преименовао у књигама у хришћанске и римокатоличке). Уважена господа се састала у марту 1999. године у Бечу, и то само неколико дана пре бомбардовања НАТО пакта. Скуп о миру и толеранцији је био у организацији „Апела савести” коју води њујоршки рабин Артур Шнајер. Конференција је заиста показала високу савест учесника пошто су се тих дана припремали бомбардери НАТО пакта на Србију и Црну Гору. У то време, Владика Артемије се и те како дружио са римокатоличким бискупима, рабинима, имамима и то са пуном свешћу и савешћу да је дијалог најбољи пут ка решењима људским проблема. Да овде не помињем „екуменизам” Владике Артемија у Ослу, Аману (Јордан), Сарајеву, Новом Пазару, где су одржавани међуверски састанци православних, римокатоличких и исламских представника. Или, да поменем чувени сусрет Владике Артемија са римокатоличким кардиналом Винком Пуљићем и реисом Мустафом Церићем када су у организацији Бернара Кушнера формирали Међуверско веће Косова (без помена Метохије).

Данас се слободно може тврдити да је Владика Артемије један од најистакнутијих представника међуверског и међуполитичког дијалога у данашњем глобалистичком свету. Вероватно се ниједан епископ православне Васељене није срео са толико верских и политичких лидера, глобалиста, НАТО генерала као што је то случај са Владиком Артемијем. Поменућу само сусрете са Билом Клинтоном, Медлин Олбрајт, Ричардом Холбруком и другима.

У наставку, да бих његовим садашњим „бранитељима” показао да постоји и друга страна подсетићу и на те дане и догађаје за које није имао подршку садашњих „бранитеља”.

И, на крају, анонимни уредници анти-црквеног сајта нису објавили ове фотографије које сам им послао. Толико за сада, када је о Истини и принципима реч!

Иако ви неволите овај сајт,ја дајем један линк са веома добром и детаљном обрадом сајта и ставова Велибора Џомића,чисто да се чује и друга и страна.

http://ihtus.us/ihtus/viewtopic.php?p=35310

[Guest свештеник Иван]

  Цитат

Џомбе саме по себи вапију да их неко сравни са земљом, једном за свагда, да се не би пролазници саплитали. Џомићеве џомбе су такође у служби саплитања неупућених и површних читалаца, или оних мрзовољних који не воле да сами размишљају или истражују. Као и његови духовни очуси Амфилохије и Атанасије, и Џомић испаљује гомиле ракета и фрљока у својим опадањима у нади да нико никад неће ништа посумњати или проверити. Међутим временом ће и његове џомбе бити сравњене са земљом, а онда и асфалтиране.

Нисам ни сумњао у "квалитетну обраду сајта", Речник је баш "квалитетан". Линк ћемо оставити само зато што Ти кажеш да је ово квалитетно иначе би био обрисан. Нека се и сами посетиоци увере колико је квалитетан. Иначе, линкове ка анти-црквеним и расколничким сајтовима не постављамо.

[Дарко]

  Цитат

  Цитат

Џомбе саме по себи вапију да их неко сравни са земљом, једном за свагда, да се не би пролазници саплитали. Џомићеве џомбе су такође у служби саплитања неупућених и површних читалаца, или оних мрзовољних који не воле да сами размишљају или истражују. Као и његови духовни очуси Амфилохије и Атанасије, и Џомић испаљује гомиле ракета и фрљока у својим опадањима у нади да нико никад неће ништа посумњати или проверити. Међутим временом ће и његове џомбе бити сравњене са земљом, а онда и асфалтиране.

Meni ovo lici da ce biti uspostavljena neka saradnja sa ministrom Mrkonjicem ili se varam?  89898989898989

[Искушеник]

Ајде да се о. Велибор презива ЏомБић, па да некако разумем...

[Gospodin Jakov]

Ako bude uspostavljena saradnja sa Mrkonjićem ništa neće biti od asfaltiranja  stadaradim 4chsmu1 .....

[Justin Waters]

  Цитат

Текст преосвећеног Владике Јефрема заиста мањка са квалитетном богослововском аргументацијом. Заиста, свако ко бар мало има интересовања за овај проблем, може да увиди веома лоше литургијско богословље код Владике Јефрема. Посебно може да примети његов неуспели покушај некакве одбрање литургијског поретка у тако малом тексту, који заиста личи на неки семинарски рад, у односу на томове и списе Владике Атанасија.

Аргумент који износи +Јефрем у вези Тропара Трећег Часа, везан за речи праведног Јована Кронштатског, заиста нема велики теолошки значај, јер св. Јован у њима само велича употребу истог Тропара, износи свој лични став, препоручује људима да понављају речи Тропара ("Господе који си у трећи час....") и тиме подржавају свештеника у молитви. Св. Јован се нигде не дотиче употребе, исправности, нити било чега богословског, везано за литургијску употребу тог Тропара. Он износи само своје лично мишљење које нема никакве везе са литургијском праксом. Тако да коришћење речи тог светитеља, као богословски аргумент, је нешто заиста незамисливо.

Ко каже да је то аргумент у том смислу у коме га ти помињеш. Св.Јован Кронштатски и његове речи су наведене из чистог разлога да укаже да ако једном светоме тог кова овај тропар не да није сметао, ко смо ми да нама смета? Ето неки се пре том "страшном" тропару трећег часа односе као да ће му одузети живот ако га буду изговарали. Ту је и добар пример св.Јустина Ћелијског, нема много паметовања и томова и томова, него светоотачко смирење. Иако му се није свиђао тропар трећег часа, није га избацио из службеника, и није га избацио из литургијске употребе, него је сматрао а је то посао Цркве (сабора) да уради.

[Искушеник]

  Цитат

Ко каже да је то аргумент у том смислу у коме га ти помињеш. Св.Јован Кронштатски и његове речи су наведене из чистог разлога да укаже да ако једном светоме тог кова овај тропар не да није сметао, ко смо ми да нама смета? Ето неки се пре том "страшном" тропару трећег часа односе као да ће му одузети живот ако га буду изговарали. Ту је и добар пример св.Јустина Ћелијског, нема много паметовања и томова и томова, него светоотачко смирење. Иако му се није свиђао тропар трећег часа, није га избацио из службеника, и није га избацио из литургијске употребе, него је сматрао а је то посао Цркве (сабора) да уради.

Нико не каже, али тако делује у тексту који је писао Епископ Јефрем.

Брате, та аргументација "ако једном светитељу таквог кова није сметао, ко смо ми да га мењамо" је нешто крајње смешно и страно православној пракси. Ако се нешто свиђало Јовану Кронштатском, није се свиђало Атанасију Пароском итд.. Не можемо се односити према неком светитељу као неком непогрешивом папи. Ако би тако гледали по светитељима, их... далеко би завршили...

Колико ја знам, св. Јован Кронштатски се није бавио Литургиком у том смислу, да ли треба нешто мењати, избацивати и слично. Он је просто служио оном праксом која је била актуелна у то време. Бавио се другачијим стварима, што видимо из његовог богонадахнутог дневника. Не можемо узимати никао као неки аргумент или оправдање то што о.Јован није желео да избацује тај Тропар. Он се односио према њему као једној лепој молитви, док се уопште (по том тексту) није упуштао у литургијску анализу тог Тропара, јер да јесте, сигурно не би могао нисачим да оправда његово "стајање" на том месту и уопште употребу њега.

Заиста не знам да ли га је о.Јустин користио када је служио Литургију, али знам да га је ставио у заграду. Што имплицира да је то нешто необавезно. Притом Ава је био свештеник, није био епископ. Само Епископ може да одлучује да ли ће читати тај Тропар, или не (усталом као и цео Литургијски поредак одређује искључиво Епископ).

Данас имамо пример да Владика Јован, који служи по "новотарском" поредку чита Тропар 3 часа.

Није све црно-бело...

П.С. Погледај књигу у прошлој поруци, тамо је лепо објаснио о. Теофил - стари новотарац из 19. века stadaradim

[Mиљан Танић]

Ja moram samo da istaknem da vl. Atanasije, iako je žestok protivnik Tropara trećeg časa, ne škrguće zubima na njegovu upotrebu, kao što ume na liturgiji da škrguće  :0104cheesy:

O tome svedoči ovaj tekst u Pravoslavlju br. 973 - http://pravoslavlje.spc.rs/broj/973/tekst/liturgijski-mir-i-jedinstvo-u-nasoj-crkvi/

Konkretno deo:

  Цитат

Ово је саборно славље показало, пројавила и објавило свима неверицама, маловерицама, кривоверицама: да у Цркви Христовој на Српској земљи постоји истинско литургијско јединство и заједништво, какво је и до сада постојало, и какво ће, Богу слава и хвала, постојати док смо Христови ученици, следбеници и причасници. „Јер смо постали заједничари Христови, само ако почетак ипостаси наше (=првобитну веру Христобитијну) до краја одржимо“(Јевр.3,14).

Осећао сам дубоко и радосно, и не само ја, него и присутни Оци и Браћа, и сва Пуноћа Цркве Божије, како су ми многи после и говорили, стварно присуство и дејство Духа Утешитеља, и Надахнитеља, и Дародавца „јединства Духа у свези мира“ (Еф.4,3).

Епископ Ваљевски, смирени и скромни Владика Милутин, у својој Епископији заиста је славио и прослављао, и сви ми са њиме, тај благодатни дар и дан истинског, ненаметљивог литургијског мира и јединства Цркве Божје у народу Светога Саве и Светих Николаја и Јустина.

Није никоме засметало што је нешто током Св. Литургије било разнолико (читање Царе Небески једном; Апостол читан од чтеца-Епископа; изговор Тропара Трећег часа /пре Молитве Епиклезе/; полугласно читање свих Молитава, а на крају гласно Молитве по Причешћу свих; немање двери и завесе, јер је служено напољу, између старог и новоподизаног Храма; неиспитивање верних пред Причешће „јеси ли постио“, итд.итд.).

[Жика]

  Цитат

  Цитат

Текст преосвећеног Владике Јефрема заиста мањка са квалитетном богослововском аргументацијом. Заиста, свако ко бар мало има интересовања за овај проблем, може да увиди веома лоше литургијско богословље код Владике Јефрема. Посебно може да примети његов неуспели покушај некакве одбрање литургијског поретка у тако малом тексту, који заиста личи на неки семинарски рад, у односу на томове и списе Владике Атанасија.

Аргумент који износи +Јефрем у вези Тропара Трећег Часа, везан за речи праведног Јована Кронштатског, заиста нема велики теолошки значај, јер св. Јован у њима само велича употребу истог Тропара, износи свој лични став, препоручује људима да понављају речи Тропара ("Господе који си у трећи час....") и тиме подржавају свештеника у молитви. Св. Јован се нигде не дотиче употребе, исправности, нити било чега богословског, везано за литургијску употребу тог Тропара. Он износи само своје лично мишљење које нема никакве везе са литургијском праксом. Тако да коришћење речи тог светитеља, као богословски аргумент, је нешто заиста незамисливо.

Ко каже да је то аргумент у том смислу у коме га ти помињеш. Св.Јован Кронштатски и његове речи су наведене из чистог разлога да укаже да ако једном светоме тог кова овај тропар не да није сметао, ко смо ми да нама смета? Ето неки се пре том "страшном" тропару трећег часа односе као да ће му одузети живот ако га буду изговарали. Ту је и добар пример св.Јустина Ћелијског, нема много паметовања и томова и томова, него светоотачко смирење. Иако му се није свиђао тропар трећег часа, није га избацио из службеника, и није га избацио из литургијске употребе, него је сматрао а је то посао Цркве (сабора) да уради.

Meni licno ne smeta tropar treceg casa,ali kazem da ga je bolje ne citati jer je to bogoslovski ispravnije.Moj stav je utvrdio tekst svetog Atanasija Paroskog i vladike Atanasija.

[Сава Савановић]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,7157.msg188669/topicseen.html#msg188669

greengrin

[suza]

Tagged:

   * Из наше Цркве

   *

   * Наслов: Odgovor Mitropolita G. Amfilohija na javno pismo umirovljenog Ep. Artemija

   * Албум: Iz nase Crkve

   * Година: 2010

   * Величина: 14:20 минута (2.46 МБ)

   * Формат: MP3 Mono 22kHz 24Kbps (CBR)

http://www.svetigora.com/node/7352