Истина је само једна-Монах Артемије

[Дејан]

duže od mesec dana

od 31. maja do 12. jula

na mnogaja ljeta Mitropolitu Amfilohiju  mense0198626478946378946

[Guest ага пије млеко]

Размишљања Драгослава Бокана на ФБ над текстом "Како препознати новотарца" са ФБ странице "Истина је само једна" и сликом коју су поставили уз текст :

Драгослав Бокан води маркетиншку агенцију и уређује часопис РУСИЈА ДАНАС, по професији је режисер, веома близак пријатељ вл. Порфирија .

Драгослав Бокан: Како је лепа и ведра ова фотографија! А испод ње овако суморни коментари младих душебрижника који као да све о свему знају и онда онако суверено суде... Шта ће уопште онај Последњи (страшни) Суд, ако толики већ сада и овде знају све о томе шта се дешава у нашим срцима и душама... Ја лично сматрам да су монахиње из Градца фантастичан пример православне вере у овом лудом и суморном времену... А и игуманија је рођена сестра мог искреног пријатеља (и веома интелигентног човека)... У историји православља (много пре проблема између "новотараца" и "традиционалних") имате чита низ примера такозваног "јуродивог" понашања, које никада и ни у једном времену нису разумели сви они малограђански оријентисани бројачи туђих грехова (са уграђеним таксиметрима своје "изабраности", сопствене тобожње "узвишене племенитости"). И они који прослављају, рецимо, Свету Ксенију Петербуршку или Светог Василија Блаженог - сада унапред изигравају судије у нечему што по свему подсећа на јуродиву, детињу (...

Ух, комп ми је (заједно са фејсбуком) одсекао дугачак коментар на тему оних који нам свима суде, правећи се као да све знају (све видљиве и невидљиве тајне наше душе и нашег срца). Ови надобудни младунци, инквизиторски упорно, стално трагају за кривцима и доказима "последњих времена"... И ја имам такав осећај истинског отпора оваквим верским комесарима, самозваним тумачима Светих Отаца и судијама сопственог талибаснког Преког Суда - и то у религији љубави, какво је Православље... Они би, онако уназад (само да могу), искритиковали, рецимо, Светог Серафима Саровског због његове "попустљивости" или Светог Саву због "луксуза његовог живота" (како га је критиковао конкурентски охридски архијереј из оног времена)... Не би се добро провео пред њиховом строгошћу нико кога они не пусте кроз свог "топлог зеца", онако сумнорни и строги непропорционално својим годинама и свом сваковрсном (а пре свега животном) неискуству...

И само ме занима како би они - сви ови строги хипер-православни јуришници - објаснили ону дирљиву пријатељску опроштајну поруку аве Јустина Поповића након смрти Бранислава Нушића. Јустин пише просто непрепричиве речи нежности и љубави ("...Воштаница на гробу пријатеља") о свом ПРИЈАТЕЉУ и његовом значају за све нас - иако добро зна да је Нушић био и масон и заклети женскарош и формално сасвим неуредни православни верник и беспоштедни (али духовити, талентовани) критичар српског друштва, противник многих правоверних српских традиционалиста њиховог времена. Ипак, све то знајући, ава Јустин дубоко (пријатељском љубављу и истинским познавањем православља) верује у спасење Бранислављево и његов непорециви значај за "развој Косовске мисли"... То је најбоља ПОУКА ЗА СВА ВРЕМЕНА за оне који још имају очи да виде, уши да чују и срце да разумеју ("умом срца", како би то рекли Свети Оци)...

Није исто имати свој суд и агресивно вређати монахиње из српског манастира зато што су имале храбрости да се насмеју и на неки другачији начин од очекиваног фотографишу... Ја не кажем да сви морају да мисле као ја, али знам да би било много паметније да се ове младолике сурове судије окрену мало својим животима и ураде све што је до њих да овоземаљски свет буде што праведнији, бољи и срећнији - а не да само смарају својим агресивним и недораслим моралисањем којима већ свима иду на живце, у глупом и инфантилном покушају да православље сведу на само ЈЕДНУ ЊЕГОВУ ДИМЕНЗИЈУ.... И то димензију која се може практиковати- само уз духовника, у манастиру, у великој схими... а не из својих удобних станова, са својих компјутера и своје неприкосновене слободе... И то је све узело толиког маха, да ми се чини да се крај нас сада појављују неки нови "амиши", секташки, протестантски опадачи и клеветници, који не знају шта је то Божија воља, Божија милост, туђа слобода, могућност тајне нама недоступне, снаге покајање и чистог срца... Попут слонова у нашој стакларској радњи они газе, лупају, ломе... све што стигну... Катастрофа!... То је оно што је најстрашније од свега, ова пригушена злоба, стиснуте очи и лица пуна мржње и најпримитивнијих предрасуда људи који - у име тобожњег "православља" - не допуштају да се ишта деси а да они о томе немају свој суд, да се они не баце својим каменом...

Њима је лако да ништа не објасне, јер ретко шта знају и још мање тога разумеју. Прочитали су пар приручних књижица и сада "све знају", спремни да буду (непозване и немилосрдне) судије пре Суђења... Ех, да су толики православни писци, уметници, духовници, владари... могли да наслуте како ће се понашати њихови далеки потомци!... Били би у најмању руку шокирани (речено модерним речником), посебно кад би видели у каквом времену живимо и да - уместо солидарности, међусобног разумевања и братске љубави - овде почиње да царује нетрпељивот свих врста. Где је ту Лепота, где Тајна, где молитвена нада у благи Божији суд? Где је ту ишта осим стргости и позивања на паклене муке, страшни огањ и све тако некакве казнене атрибуте? Одакле овај псеудо-хришћански садизам међу нама, у толикој мери? И то сада када нам треба, више него икада, благости и смирења...

Ја се овим не стављам ни на чију страну и нећу да (својим скромним знањем и непотпуним информацијама) судим о веома компликованим стварима које су се дешавале у Рашко-призренској епархији... Лично познајем све главне судионике у ономе шта се дешавало и бескрајно сам несрећан због онога што се издешавало НА НАЧИН НА КОЈИ СЕ ДОГОДИЛО... Али ми не пада на памет да се играм некаквог судије у веома компликованим стварима о којима треба да суде позванији од мене. Време ће показати све и имати своје плодове... И нико неће успети да избегне своју одговорност тамо где се говори само истина, лицем у лице са небеском Правдом (али и Љубављу)...

Једино што ћу да напишем је да се овде скоро нико међусобно не познаје, осим овако виртуелно - преко дописивања на фејсу... И не бих да дубим ову (мени одавно већ апсолутно мучну) тему, али сам морао да реагујем на све оне беспоштедне, неумољиве, окрутне, бахате, неправедне, неподношљиво самоуверена, суштински нехришћанске коментаре и нападе на све "недовољно правоверно"... Ех, да Господ заиста сиђе међу нас, па да онда видимо кога би изабрао да буде на Његовој десној (праведничкој) страни... Било би ту великих иненађења. Па би онда сви ови напаљени "фундаменталисти" ваљда и Њега одбацили - јер се не слаже са њиховом (једино могућом) "истином"... Ја сам полако улазио у православни дух, стил, веру и начин живота... И имао сам ту срећу да месецима боравим по косовским манастирима када сам режирао велику серију "Сведоци векова" за тадашњу Телевизију Београд (највећи пројекат те врсте у ондашњој Југославији). Имао сам ту срећну привилегију да - први после оригиналних фрескописаца, први после скоро осам векова - својом руком додирнем моћног Христа Пантократора на своду Високих Дечана, попевши се тамо специјалном скелом тада конструисаном за обнову живописа и наше снимање. А уз себе сам имао апсолутно идеалног саговорника, сада покојну професорку др. Гордану Бабић, шефа Катедре за средњовековну уметност на Филозофском факултету... Какви су то били дани бескрајног упијања православне ароме и хришћанске атмосфере далеких времена... То ме је касније и одвукло у рат и све оно што је потом уследило у мом животу... И због ТОГ ПРАВОСЛАВЉА које је потпуно другачије од онога што данас имамо прилику да видимо и чујемо око себе, које у себи има и милост и срце и покајану стрпљивост - нисам могао да прећутим овај својеврсни линч над незлобивом ведрином младих монахиња из Градца (на челу са њиховом игуманијом)...

И понављам: судио сам, судим и судићу сам онима који (онако безобзирно и неупућено, бесловесно) суде другима и то о стварима које уопште не разумеју... Као када би слепи учили (и то све гунђајући) оне који виде, као када би деца из основне школе почела да држе лекције професорима на факултету... Парадокс је што овде непозвани и неупућени заузимају став познаваоца. Да није трагично, било би смешно... Они, често, ни правопис сопственог језика не познају, а говоре о најсложенијим теолошким темама... Невероватно, какав хаос. Да сви полажу право да (сопственом дрскошћу и неваспитањем) држе лекције онима од којих би требало да уче... И у то сам се већ уверио толико пута - да је сасвим узалудно са таквима разговарати, делти им поуке свог искуства, пошто ће - првом приликом кад се не сложимо са њиховим "мишљењем" - они одбацити маску пристојности им поштовања и показати своје право, примитивно и простачко лице. Њихов кез наводног поштовања ће се очас претворити у надрндану гримасу неодобравања и презира... Они за поштовање, истинско, не знају и неспособни су да разумеју ма шта осим свог сопственог гласа и става... Тај неподношљиви аутизам ових самозваних мисионара је просто неподношљив. А то све са одговарајућим гарнитуром из дела Светих Отаца (које они користе као афоризме из каквих приручних "Бисера мудрости", потпуно ван контекста)... Али, шта је ту је... И то је знак неких неподношљивих, последњих времена (како би их они назвали)...

Они се лако нервирају и онда одмах - у контранапад. Само тако знају и умеју. Као у џунгли (или кавезу)... Зато је рат права мера за њих (и нас). Ту се све смири, изглади, уклопи у некакву озбиљну хијерархију где се зна ко је ко, ко шта може и уме... У миру се то расточи и разлије у анархистички хаос са милион самозваних вођа и вођица, мисионара и проповедника... Сад су сви важни и нико није важан... Тако то иде, у оваквим временима, чији су највидљивији део управо они који говоре против њих...

Али, није сврха овог поста прича против "њих", јер и ми често уђемо у ту улогу и будемо "они"... Нико од нас није имун на ту самозвану сигурност у осуђивању без права гласа (на одбрану и појашњење)... И, такође, нико од нас није равнодушан према стварима које се дешавају у нашој светој Цркви, али ми (за разлику од "њих") не мислимо да све знамо, да можемо да правимо некакву реорганизацију у њој. И нико од нас неће никада говорити увредљиво и олако о владикама и монасима наше Цркве, ко год да су и шта год да раде. Можемо да се не слажемо, можемо са тугом и жалошћу да гледамо у ствари које су недостојне њиховог позвања - али никада нећемо да говоримо о њима речником послератних бољшевика и безбожника. И молићемо се да се ствари у Цркви реше на задовољство нашег потомства... Најчудније у свему је што најтрезвеније о проблему суђења и изгнанства владике Артемија говори - управо сам владика Артемије (са којим сам увек имао добре односе и сарађивао, више пута - без хонорара, ако то већ неког занима). Он некако најдостојанственије подноси све што га је задесило и ја у томе не видим никакав "кукавичлук" већ духовно искуство и свест о могућим страшним последицама некаквог већег раскола у СПЦ. И мени самом нису јасне многе ствари које се дешавају у самом врху Цркве, многе људе о којима се ту говори одлично познајем и радио сам са њима и имао и оваква и онаква искуства, али МИ НЕ ПАДА НА ПАМЕТ да се понашам са њима као да су некакви паклени грешници које плаћа папа, Запад, илуминати и ко зна ко све већ... Замрачена свест људи који У СВЕМУ виде заверу и најниже побуде више као да нема снагу да размишља ма о чему без идеолошких фраза, флоскула и општих места... Срећом, снага њиховог гласа постоји најчешће тек ако им ми сами дамо значаја. Ови самозвани спасиоцу Србије, ти надобудни сурфери интернетовских лавирината имају снагу тек ако их схватимо озбиљно... И ми ту, онда, упадамо у исту грешку у којој они целодневно обитавају - реагујемо инфантилно и преувеличавамо значај безначајног...

Драгослав Бокан

Све ће то прекрити и средити наш моћни господар Време - и ствари (макар унеколико) поставити на своје место... А не да почетници изигравају мајсторе, неупућени познаваоце, а сасвим просечни - некакве посвећенике и вође... Најгоре је кад се... муљ ускомеша и онда свако мисли да је бољи и важнији него што јесте... Во времја оно, пре Другог светског рата - знало се како се понашају, говоре и мисле припадници наше (официрске, интелектуалне, идеолошке, теолошке, сваковрсне) елите... Знало се ко коси, а ко воду носи... И није се количином децибела и непопустљивости - мерила нечија вредност, православље и родољубље... Али, дошла су та нека посебна времена (проклетих авлија) кад ученици не траже учитеље већ сопствене ученике. И то је трагедија, а не долазак или недолазак папе. То какви смо ми, а не шта нам се дешава...

Што се тиче владике Артемија и Светог Архијерејског Синода, ствари су такве какве јесу и биће онакве какве ће бити... Ма какав наивни активизам само ће погодовати нашим непријатељима, али шта је ту је...

Црква јесте и може и сме да остане само једна, са све својим манастирима, олтарима, предањем, службеним тварима, манама и врлинама... Ту је Бог и Његов Суд да све постави на своје место, а не непрестано та револуционарна загриженост и прави либерално-атеистички однос према сопственим архијерејима - без и трунке поштовања. Свако има право да заћути, да се не сложи, да помогне онима који су (по његовом мишљењу) прогоњени и праведни, али не и да онако инфантилно митингују, вичу, праве циркус и додатни хаос оном већ постојећем... Нама је доста мржње, пребацивања, свађања... Требају нам паметни, ауторитатвни саветници и утешитељи, а не бунџије и (трагикомични) револуционари - који се после чуде што (такви) немају следбенике, па онда све пребацују на то како је "све, ето, пропало" и нико не разуме њихове (муцаве) "свима нам неопходне истине"... Срећом, време то очисти и они нестану пошто не успеју да убеде никог у своју измишљену важност осим пар истих таквих маргиналаца.. А за то време живот тече даље и тражи од нас мало већу озбиљност и одговорност... Наше је да урадимо што више можемо у својим животима и постигнутим покажемо ко смо и какви смо. Ту нема убеђивања већ - или јесмо или нисмо. А посебно је то тако у суптилним питањима вере где само један нијанса у преводу неке догматске истине може да промени укупни смисао свега изреченог...

И остаје над свима нама да лебди питање - зашто мора код наших младунаца да језик по правилу јурца пре мисли, са свим тим недоживљеним, "недопеченим" квази-истин(иц)ама и судовима... И како је могуће да они наше (и своје) владике називају, онако одокативно - "издајницима вере", "ватиканским шпијунима", примаоцима "Јудиних пољубаца"...? Па шта ће, овако настројени, да кажу на то што су тако велики Срби и добри православци попут, рецимо, војводе Живојина Мишића, генијалног, конзервативног Стевана Сремца или хероја попут Војина Танкосића или војводе Вука - били масони?... Или, како би прошао један наш предак по имену Стефан Првовенчани који је ни мање ни више већ примио своју краљевску круну од папе лично (а не од свог рођеног брата, Светог Саве, да би се тек касније исправио)? Како би он прошао код њих, наших нафураних фундаменталиста? Или Стефан Дечански када је позвао католичког фратра (и талентованог архитекту) фра Вита из Котора да му води градњу Високих Дечана? И тако редом... Па од читаве наше историје не би остао камен на камену...

Зашто они - сви ти узбуђени дечаци и девојчице и пар њихових инфантилних и егоманијачких вођа и учитеља - не заћуте и не крену да се моле, кају и исповедају, читају те Свете Оце (о којима толико говоре) и граде од себе живе тврђаве вере које нико неће моћи поколебати никаквим одлукама, аферама, саопштењима? Зашто мора одмах - што на "ум", то на друм? Зашто се бар понекад не запитају: да ли су у праву? И шта они уопште знају о животу?... И зашто морају да уздишу, гунђају и мрште се као прерано остарели Зозони (са длаком на темену) и уче друге ономе што и они сами не схватају?

То лудило мора да се прекине. Јер ћемо, иначе, пропасти. Сви колико нас има...

Као што су некада наши официри и ратници - па ма какви који били - имали манире и били отмени - и нису изгледали као да су физички радници или локалне силеџије. А верници су најчешће ћутећи, молитвено прихватали све што им се догађа, не свађајући се међусобно... И циници и разочарани нису преовладавали међу интелектуалцима, студентима и (чак) средњошколцима, као данас...

Ако ништа друго, макар сам пожелео да све ово изговорим и напишем. Бар неко ће разумети не само оно што сам овде изрекао, већ и оно што се налази између редова овакве моје тираде... То ваљда иде са годинама...

Драгослав Бокан: Размишљам о православним "ревнитељима" који се понашају као слонови у стакларској радњи, газећи и лупајући све пред собом (а не разумевајући ништа од онога о чему говоре и тако олако СУДЕ, СУДЕ, СУДЕ...)! И пишем о свему томе и још понечем - а све поводом једне (за многе провокативне) фотографије насмејаних монахиња у необичној, несвакидашњој пози...

Драгослав Бокан:

Драма је, пре свега, у томе што ови (релативно) малобројни појединци полако почињу да изигравају став читаве српске јавности, а све то у име српства и Србије (као да су једино они овлаштени и одређени да заступају ове вечносне интересе нас..., наших предака и нашег потомства)... И испада да су они НЕКАКВИ БОЉИ, ВЕЋИ, ИСКРЕНИЈИ, ХРАБРИЈИ Срби и православни од нас - свих осталих - који се, ето и не тртимо и не истичемо као некакви над-људи, над-верници, безгрешни изабраници... Е, то ми се не допада и то нећу да допустим! Да неискусни клинци (без обзира на њихове понекад и племените - али увек бескрајно наивне и поједностављене намере) буду носиоци наше вере, културе и традиције. Да нас они уче о слову Б у речи српски, о ћирилици, о виртуелној предхришћанској праисторији, о скором Смаку Света и "заслуженом страдању" наше деце, наших ближњих, наших сународника, суграђана и остатка света... Они ће да говоре о одласку у пакао и загробним казнама?! Они ће да нам дају пропуснице за горњи свет (ако која преостане, пошто их они уредно поделе међу собом)... Увек ме нервирала свака и свачија надобудност и бахатост. И никада за то нисам имао разумевања... Посебно кад ОНИ КОЈИ НЕ ЗНАЈУ И НЕМАЈУ АМА БАШ НИКАКВО ИСКУСТВО почињу да се понашају као наше разредне старешине, са све штапом у руци да нас налупају по дупету... Ма, није нормално шта се дешава у овом виртуелном (најчешће интернетовском) свету сајбер-хипер-"православља", међу Дарт Вејдерима самозваног правоверја и "србства"... Част изузецимна, али ово је стварно невероватно... Некада се свако руководеће и управљачко место заслуживало, конкретно, својим способностима, а не пећинским дерањем и клиначким хистерисањем... Али, сада, ето...

Велика је ово и ВЕОМА КОМПЛИКОВАНА ТЕМА... А њена кратка суштина је у томе да:

а) о православљу НЕ МОЖЕ да судећи просуђује онај ко није сасвим у њему, макар по знању веома сложене хришћанске мисли (мене и шокира, највише, да ту о јереси и правоверју говоре најчешће они који би на сваком елементарном испиту познавања православља одмах ишли на поправни),

б) православље јесте религија љубави, самилосне, и праштајуће - и ту не може бити католичких (инквизиторских) и протестантских (око за око, зуб за зуб) модела реакције на свет око нас (најважније је трагати за слободним покајањем грешника, а не упорно инсистирати на томе ШТА ТРЕБА, а ШТА НЕ ТРЕБА да се ради),

ц) за свако суђење, а посебно идеју покретања великих, суштинских тема мора да се буде спреман, способан и достојан (знањем, талентом, до сада урађеним стварима) да би се водили други (пастир мора да буде изузетан, обдарен најређим особинама, образован и мудар; не може се онако грлом у јагоде по логици "ја тако мислим и предлажем, желим и хоћу!"),

д) млади имају своје место и зна се које је оно, а важне и компликоване ствари могу домишљати и промишљати само они стварно искусни (као што за предавање из математике није довољно волети математику, већ и знати читав низ конкретних ствари); зато мени није јасно зашто људи у Србији не траже своје учитеље и вође које ће (не мора безусловно, али верно) слушати - допадало им се или не шта чују од њих - а не да сад сваки други младић хоће да буде вође, шеф или предводник неке од српских и традиционалних опција: ја сам се зато и склонио из тог ускомешаног казана личних сујета и више него видљивих страсти, сасвим налик на џунглу...

Ето... Поздрав свима који ово могу (и желе) да разумеју...

Апостоли су били у позицији да говоре о вери у директној присутности Господа и Његових чуда... Они су могли да буду неписмени... Али, ми данас то не можемо и не смемо, јер се велики део православног учења (а по нашој Догми, Истини) крије у вековној традицији нашег Предања и разноразним теолошким нијансама којима су се бавили најпозванији међу нашим прецима. И то све МОРА ДА ЗНА онај ко ДАНАС говори о православљу... уосталом, тако је било и у време, рецимо, наших немањићких владара: било би просто незамисливо да се у теолошке ствари тог времена мешају непозвани и неупућени!... Искусни 20-огодишњаци су савим у реду, да боље и умешније прате искусне, мудре и старије од себе. Ту нема изузетака... То да постоје идиоти свих годишта, па то знамо. О томе нико и не говори. Већ само о томе да и најпаметнији младић (макар и будући Парсифал, Телса, Црњански...) МОРА да буде уграђен у строги ситем хијерархије и апсолутне, иницијатичке послушности ЖИВИМ АУТОРИТЕТИМА и учитељима које сам изабере. Али - мора!... Ту нема друге могућности животног и духовног узрастања... Као што постоје фантастични професори у гимназији - али они знају своје место у односу на оне најбоље професоре на факултету!... И тако даље... Али, да не дужим. ја пишем о ономе у шта верујем и што сам сам искусио. Свако има право да му се то не допадне... Ја зато и не позивам никога ни на шта, управо због тог поштовања туђе слободе, његове моћи разумевања и судбине коју носи... И зато не "делујем", да не биих почео да се убеђујем и свађам као жена или интернетовски лудак који покушава да стварност своје собе претвори у стварност света око себе... У то искушење никада нисам упадао, па нећу ни од сада... Свако нек да оно што може и онако како разуме, биће то пуна капа свима нама...

[Mara]

"...Као када би слепи учили (и то све гунђајући) оне који виде, као када би деца из основне школе почела да држе лекције професорима на факултету... Парадокс је што овде непозвани и неупућени заузимају став познаваоца. Да није трагично, било би смешно... Они, често, ни правопис сопственог језика не познају, а говоре о најсложенијим теолошким темама... Невероватно, какав хаос. Да сви полажу право да (сопственом дрскошћу и неваспитањем) држе лекције онима од којих би требало да уче... И у то сам се већ уверио толико пута - да је сасвим узалудно са таквима разговарати, делти им поуке свог искуства, пошто ће - првом приликом кад се не сложимо са њиховим "мишљењем" - они одбацити маску пристојности им поштовања и показати своје право, примитивно и простачко лице. Њихов кез наводног поштовања ће се очас претворити у надрндану гримасу неодобравања и презира... Они за поштовање, истинско, не знају и неспособни су да разумеју ма шта осим свог сопственог гласа и става... Тај неподношљиви аутизам ових самозваних мисионара је просто неподношљив. А то све са одговарајућим гарнитуром из дела Светих Отаца (које они користе као афоризме из каквих приручних "Бисера мудрости", потпуно ван контекста)... Али, шта је ту је... И то је знак неких неподношљивих, последњих времена (како би их они назвали)..."

mense0198626478946378946

[Аурор]

Oko za oko, zub za zub je protestantska floskula?

Mi primitivni ateisti mislili da je to iz Hamurabijevog zakonika.

Šta očekivati od ljudi koji veruju da je teorija evolucije istinita, huh?

bliss jeeee

[Guest Evgenik]

Бокан уопште не тежи да говори о самој изреци него о пуританском лажно хришћанском менталитету

који је владао централном и западном европом одређено вријеме а чија је последица управо супротан ефекат - одсуство аутентичног хришћанског етоса довело је до одбацивања таквог стила живот и до потпуне секуларизације, тачније хедонистичког менталитета већине становништва западне Европе.

Дарко молим вас да се убудуће прије него што тако надмено дате глуп коментар, потрудите да разумијете контекст текста који исмијавате/критикујете.

[andrej]

Мој пријатељ Драгослав је дуго ћутао о актуалним  дешавањима у Цркви, пошто му је, с правом, било мучно да проговори. А како видимо и те како има шта да каже. Сви ми који смо "во времја оно" били активни на црквеном и националном плану, данас имамо драге и блиске пријатеље на обе стране ове дебате, која све више почиње да личи на класични раскол - дао Бог, да се не деси.

Наравно, ово његово размишљање бих комотно потписао од речи до речи. Оно није производ доконог размишљања каквима смо у ово време стално бомбардовани, него искрени и дубоки вапај човека који искуствено ЖИВИ нашу актуалну црквену стварност још у време када је већина ових о којима је реч тек правила своје прве кораке са ноше и учила своје прве речи. А ти и такви данас себи узимају право да критикују владику Атанасија или Иринеја или Игнатија, немајући ни промил њиховог рада, духовно-интелектуалног стажа или реалних заслуга за народ и Цркву. Било би им корисно да прочитају и мало застану и запитају се - које то живе ауторитете они данас признају и следе - и по каквим их критеријумима бирају и поштују?

"Пазите се да вас ко не превари..."

[suza]

Oko za oko, zub za zub je protestantska floskula?

Mi primitivni ateisti mislili da je to iz Hamurabijevog zakonika.

Šta očekivati od ljudi koji veruju da je teorija evolucije istinita, huh?

0110_hahaha

to ima u starom zavjetu ili

[Аурор]

Oko za oko, zub za zub je protestantska floskula?

Mi primitivni ateisti mislili da je to iz Hamurabijevog zakonika.

Šta očekivati od ljudi koji veruju da je teorija evolucije istinita, huh?

0110_hahaha

to ima u starom zavjetu ili

A ne, šalim se ja malo, to je iz nekog starog zakonika a oni su koristili to u nekom drugom kontekstu pa se ja šalim. Oni su rekli da je protestantsko a zapravo je iz Mesopotamije.

n e v e r  m i n d

[Aragorn]

Toliko je toga lepog napisao Bokan da je suvisno bilo sta prokomentarisati osim,mozda,Bokana za predsednika! :cheesy:

[suza]

treba poslusnost ali neki navalili pa navalili kao u partiji nekoj a ne o crkvi  i negdje bar da  pocnu da postuju te episkope  sto su stariji  jok samo cudno branjenje je to gdje se sav svijet napada i jos episkopi ispravljaju ,samo one slike kad se pogledaju,neznam sta je to  ,sve u svemu u svesilnoj odbrani  pravoslavlja sa tim samo  traze neprijateljstvo ,daleko  stigli neka braca nazalost da su toliko ubjedjeni da samo su oni dostojni Boga sve drugo je pogresno i nema istine , poceli svi da  vode crkvu i znaju  sve ,nije dobro  nevodi  isto dobrom ,nazalost vec to lici kao na snaju i svekrvu  ,daleko od poslusanja jel uvijek su bili u crkvi episkopi vladike  ,zalosno to da nemogu nista prihvatiti neki  vec uporno tvrde kako sve nevalja :cheesy:

[Vesna V. Lalovic]

''Ето... Поздрав свима који ово могу (и желе) да разумеју...''. mense0198626478946378946

[Guest ЖРУ Администрација]

[Милан Меденица :)]

Наравно, ово његово размишљање бих комотно потписао од речи до речи.

0102_laugh :bla:

[Guest ЖРУ Администрација]

Jedno od dusekorisnih savetovanja sa drage nam FB stranice....

Tri bambija za odgovor ekstra facenew22222222 facenew22222222

[Дејан]

Evo još jednog blagočestivog vernika,koji bi samo "molitvom" rešavao situaciju

Evo njegovog "blagočešća":

Sasa Maric- Mozda bi trebali da krenemo u direktniji okrsaj sa nasim svestenstvom,price -kulturne,ili bilo kakve nepomazu.Oni vise neobracaju paznju na "svoje vernike".Mozda bi mogao neki dzip da se spali ili neki konak manastirski koji je pretvoren u hotel.Ova sranja preko fb su samozavaravanje.Neobracaju paznju oni,obraz im je kao opanak.Kakva vera,tu se radi samo o parama a mi moralisemo.Od 1999 godine kada su placeni studenti da izadju na ulice jer su bili kratke pameti,bar toliko da neznaju sta dovode na vlast iako su tripovali da znaju protiv koga su,sem onog ako se nevaram Gorana koga proglasise Fasistom niko nista da uradi u ovoj zemlji,svi kao zene pricamo price.

Mozda ocekujemo da se desi cudo?

Mozda ocekujete da pronadjete umne ribe preko FB navodno posto pricate price o istini.

Mozda vam upravo raste egoizam koji vreba da vas preoblici u lica koja danas pljujete.

Ili nesto sasvi drugo.

U svakom slucaju ovde se radi o naj obicnijoj bagri koja je izdala svetinju svoga ucitelja(JUSTINA)i moze se dovesti u red kako to i dolikuje ,batinom.

Srozavanje pravoslavne vere u Srbiji nije slucajno .To je pikantno osmisljen plan.Smanjenje i razocaranje sto veceg broja vernika kao i povrsno verovanje od onih koji ostanu vernici,da zaboravih da spomenem da vec dobar broj gradjana se vraca paganskoj religiji,tako da ono sto ostane bice toliko razvodnjeno da ce mu doci zanimljivo potiranje pravoslavne i katolicke vere nekom iluzijom.

Samo nastavite da .....pricate.