Vaznesenje

[Bokisd]

пре 31 минута, dragisa рече

ne nisam imao neka tako detaljna viđenja, mislim da to što sam doživeo je verovatno neki prvi stepen u ko zna kolikoj gradaciji i dubini blagodati. ali u svakom slučaju da nekakav duhovni vid mi se otvorio, jer sam ljude i svet (prirodu ne toliko) video drugačije. u nekim obrisima (ali ne obrisima kao mutno, nego obrisi u smislu vidiš nešto ali bez sad pojedinačnih detalja, što uopše ne umanjuje to što vidiš, jer i to što vidiš te fascinira, da tako kažem) video sam duše koja se muče a i neznaju da se muče, koje su u lancima i stegama sopstvenih izbora (a po nekad uvereni u ispravnost svega toga) i u nekoj (ali to već može biti moja mašta) njihovoj "neminovnoj" budućnosti (u smislu kako jedno prosto vodi drugom) i u tom smislu nekakvu neminivnu budućnost, ali svakako nemogu reći da sam nešto konkretno mogao da vidim, tipa neko prorokovanje. međutim opet kažem meni je to bilo i više nego dovoljno, pitanje da li bi više od toga i bilo dobro za mene. samo to pa me katapultiralo u vasionu. pretpostavljam da je ljudima koji su u dubljoj blagodati sasvim prirodno da ti navedu i konkretan budući ili prošli događaj. ta unutrašnja logika duhovnog vida koliko sam je malo osetio je jako čudna, ne servirati se ona kao nekakva slika koja je egzo, izvan, pa ti stigne kao telegram, nego jednostavno stvari su toliko povezane između sebe i da tako kažem izviru jedna iz druge da ti imaš jasnost neminovnosti nečega (kako se do nečega stiglo (i zbog čega) ili kako će se do nečega stići (i zbog čega) tako da nije iznenađujuće to što su blagodatni mogli da ti navedu tačan događaj, to im je verovatno jedan "normalan" uvid a nama potpuno nenormalna stvar.

Dragisa, meni deluje , ovo sto kazes .... kao neki prvi stepen....  meni deluje da te je bas drmnula ta neka tkz.prva blagodat, ne znam da li si upoznat sa time ili si negde citao, ta prva ili neka pozivajuca blagodat iz svetovnog zivota u veru i crkvu je neki put tako izuzetno jaka da je prosto neverovatno sta moze da ucini sa covekom i sto je jos zanimljivo daje' se prakticno 'djabe' od strane Boga i deluje jedno vreme nevezano za nas trud.... i kasnije se povlaci.... itd...

Evo, da recem i mene je bas 'drmnula' ta prva blagodat i bilo je 'ludo'. Ali, recimo video sam i na drugim ljudima jako delovanje te prve blagodati i price su bas zanimljive, ali mozda nisu sve te price bas za javnost.

Al' sam izgoreo danas na suncu nesto sam radio, i sutra moram i prekosutra, ... ima da se pretvorim u crvenu mrlju... 

[dragisa]

пре 8 часа, sanja84 рече

zašto pitam...pravim malo istraživanje tih mističnih fenomena, pa i doživljaja "psihičnih bolesnika"-što da ne.

Prosto verujem u Božija proviđenja, u varke djavola ali i u ljudskih ruku delo... (vidi link) ...kažu da ima i toga.

da to je opasna teritorija a definitivno ima dodira i sa psihologijom. ne znam šta da ti kažem, da li je to psihologija ili je to neka zamka rogatog ili je božije proviđenje. ja samo znam za sebe da sam zbog toga celim svojim bićem ušao u veru i da mi je bilo mnogo lepo, bukvalno novi život

пре 8 часа, sanja84 рече

pa vas pitam sad ja iskreno, ako stanete pred sobom..šta se dogodilo sa vama kad ste bili saterani u taj čošak, kad ste se odrekli svega, kad ste shvatili da se ipak niste odrekli sebe i kad ste kako kažete ispali iz šina i shvatili da ste daleko od spasenja...

pa rekao sam doživeo sam tačku pucanja gde sam shvatio da mi samo bog može pomoći, u toj tački sam duboko i iskreno "porazgovarao sam sa sobom" mada je to više bio razgovor sa bogom (naravno ne kao sedimo ja i on pričamo, nego jedna drama koja se odigrava u tebi), i gde u toj tečki sam jasno video sebe, jasno video svoju palost, jasno video kuda treba da idem i jasno krenuo ka tome. slobodno mogu reći da sutrdan ujutru kada sam se probudio i još neodređen period kasnije, ustaje jedan pooootpuno novi čovek, jasno u sebi "vidim" Hrista, jasno vidim novog čoveka a to sam opet ja, ali ja u najlepšem svetlum, vidiš sebe i znaš da je to ono kako te je Bog od postanja sveta i zamislio ono kakvim te on želi videti, ono što on tebi hoće da pokloni ali ti si sam odbijao. uvek mi je ostalo nejasno da li je ta naša srođenost sa Hristom deo naše prirode (jer je veza toliko bliska, mada bi to ako bi to bilo tačno bila jeres) ili je ta čudesna "ovaploćenost" (da tako definišem tu jasnu sjedinjenost) zaista dar odozgo. mislim dar je u svakom slučaju ali ono što je zbunjujuće je da li je to "ugrađeno" u nas još od našeg postanja i mi to "nosimo" i aktiviramo ili neaktiviramo po sopstvenoj slobodi ili je to ipak da tako kažem presazdavanje koje se dešava tada po blagodati koja se useljava. kako got da je to je jedna vrlo čudna stvar za opisati jer imaš jasnu svest o sebi kao nikada celovitijem a ujedno i jasnu svest o tome da je to što vidiš nešto što nije od ovoga sveta, a opet nešto što si ti, samo tebi do tada nepoznato...

odma da napomenem svima koji pomisle na neki psihički poremećaj, tada sam uspeo da završim i fakultet i da mnoge druge stvari preokrenem u životu. npr suprotno pretpostavljam nečijim očekivanjima među ljudima sam bio vrlo rado prihvaćen i rado viđen (ovo samo napominjem zarad eventualne pomisli da sam bio prolupao, naprotiv život mi nikad nije bio lepši, i mislim da su ljudi to osećali i ne retko se otvarali prema meni i ako ja to nisam tražio niti im pak "propovedao" (ukoliko me nisu pitali direktno))

[dragisa]

пре 6 часа, sanja84 рече

PS: Pričajte nam o tom Vaznesenju

pogordiću se koliko se pravim pametan, ali rešio sam da pišem pa šta bude neka bude. 

po meni sve je to jedan i jedinstven događaj, Vaskrsenje, Vaznesenje, Preobrženje, silazak Duha, drugi Slavni Dolazak, Život, život Budućeg Veka...itd

naravno iz personalnog ugla. ne sporim istoričnost svakog događaja, ali ono što je meni bitno jeste kako se to odnosi na mene. moje iskustvo je da je sve to jedan događaj, da ga podvedem pod jedinstven termin je teško jer koliko je Vaskrenje toliko je i Ovaploćenje, koliko je Ovaploćenje toliko je i drugi Dolazak, koliko je drugi dolazak toliko je i Vaznesenje....

što se tiče Vaznesenja, jednostavno uzdizanje ove i sad (onakve kavu je imaš) prirode u svetost onakvu kava je od postanja zamišljena i darovana ti....(bez letenja što ja zezam Bokišu bez raketa)

[Bokisd]

пре 17 часа, dragisa рече

Bokisha što bi rekao guru, šta ti jedeš 

žao mi je što nemam vremena, ali biće ga da detaljno nastavim/odgovorim. ukratko: ono gde se ja i ti razilazimo je npr. što ti izraze "Vaskrsenje tela" "Vaskre telom" "Vaskrse u telu" "vaskrnu ćemo telom ili u telu" nikako ne možeš da odvojiš od nekog budućeg hipergigamega (unikatnog) događaja, ono što ja zastupam je da je upravo duhovno vaskrsenje čoveka (ustajanje iz groba, nova tvar, rođenje ozgo,...) koje je naravno "...u telu", "...telom", "...tela" koje imamo sada, upravo ono što radosna vest propoveda. spasenje čoveka i pojava Spasitalja kao njegov "drugi" i slavni dolazak je upravo ta mogućnost koja nam je Njime otvorena podarena a mislim čak i zadata (zato je i sud takav kakav je: ili idite od mene ne poznajem vas ili uđite...). onda posledično nekako sledeća tema dođe kao opisi tih "duhovnih tela" (posle vaskrsenja) koje mi nužno shvatamo kao nešto ovako ili onako (zavisno od moći imaginacije) jer eto ta tela koja su ustala iz (fizičkih) grobova moraju biti jelte nešto specijalno-specifično-mistično (u svakom slučaju drugačija nego ova sada) a nikako ne možemo da prihvatimo da su to ova naša tela (ovde i sada) ali sada oblagodaćena Duhom. tela koja blagodaću ozgo bivaju da tako kažem rukovođena i koja zbog toga (zbog dara odozgo) uspevaju da nadvaladaju prirodu u smislu gubitka strasti, gubitka potreba, pa čak i gubitka robovanju pririodnih zakonitosti (mnogobrojni su primeri raznih mučenika koje npr stave u užarenu peć oni izađu živi, ili odseku mu ruku ona se spoji, ili zaspu u pećini i probude se posle par stotina godina). dakle da SF priča ali ovde i sada. dakle nama sve što je strano ili ne moguće nekako guramo za neki "drugi put" jednog dana kad sve bude drugačije...

I na kraju smrt, da čak i tako vaskrsla i oblagodaćena tela umiru, nešto što je na prvu loptu nelogično odnosno nešto što u tvom viđenju ovoga, sasvim sigurno nije logično (šta su vaskrsavali ako opet umru) a ja te podsećam na delove javenđelja gde se vidi da ljudi koji su vaskrsli su opet umrli (Lazar, bolesna devojka, 500 duša (ili kako je već navedeno u NZ ne mogu da se setim tačno). dakle ako su vaskrsli trebali bi po tvojoj logici da su i danas dan živi, ako je tako gde su? nema ih, mes čini da su umrli. ako su umrli onda po tvojoj logici oni ustvari nisu ni vaskrsli nego... nemam pojama prividno vaskrsli. a u jevanđelju je to opisano kao vaskrsenje. i šta sad da radimo?

druga je stvar kako će izgledati nastavak nas kao ličnosti i šta će biti nosioc te naše ličnosti po našoj smrti, jer sve stvoreno mora umreti ali po blagodati i imati život večni. međutim vaskrsenje tela ovakvog kakvog ga imamo je moguće samo ovde i sada.

Pa, jeste, ne mogu da odvojim vaskrsenje tela od onoga sto i jeste samo vaskrsenje tela, buduci jedinstveni i neponoljivi dogadjaj (sam' definiso ... ) ili mozda je bolje reci, ja se trudim (pa koliko stignem  ) da idem za onim kako kod svetititelja stoji napisano i objasnjeno u vezi vaskrsenja tela i kako je crkva tako i prihvatilia i odogmatila  i kako je i u bogosluzenje uslo i kako vec 2 hiljade godina tako veruju svi hriscani o vaskrsenju mrtvih i tela .... i sta ja sad da radim , da te pitam Dragisa moj.....   

I, sad opet moj Dragisa sta da radim, sto ne mogu da te pohvatam i razumem, sta si hteo da kazes u drugom delu ove tvoje poruke,..... kako Dragisa da drugacije verujem i mislim i razmisljam i zakljucujem osim onako kako su svetitelji shatali tu tajnu nase vere o vaskrsenju mrtvih,  koji su sve sto se tice nase vere to opitno doziveli i Bog im je dao i apostol bio odnet na trece nebo i sve video i cuo o mnogim tajnama neba i coveka i njegove duse i tela.... i kako onda ja da ne mislim drugacije Dragisa od onoga kako smo dobili od apostola i svetitelja u vezi vaskrsenja tela .... ali i vaskrsenja duse u duhovnom smislu.... 

Evo, ovde ima jedna beseda od sv.Jovana Zlatoustog o Vaskrsenju mrtvih u kojoj je svetitelj sve objasnio sta i kako :

http://web.archive.org/web/20101201151307/http://verujem.rs/sveti_oci/zlatousti_o_vaskrsenju_mrtvih.htm

"Али и ова поука, уз све то може се и догматском сматрати, јер мислим да се повести о васкрсењу мртвих латим, а ово што ћу представити наизглед је различито, јер нас поука о васкрсењу мртвих уједно и у животу поправља и живот наш управља и промисао Божији од сваког оспоравања брани..."

[dragisa]

Bole književniče...

pročitao sam besedu i bilo bi previše komplikovano da se upuštam u analizu rečenog jer ja tebi ne mogu preneti moje viđenje i šta ja čitam u tekstovima kao što ni ti mene ne možeš ubediti u tvoje viđenje odnosno šta ti čitaš u istim tekstovima. ostalo mi je vrlo simptomatično ovo što kažeš da ne razumeš drugi deo poruke. ja te u drugom delu poruke jasno pitam da mi objasniš primere vaskrsenja koji su dati u NZ, reč je o Lazaru, bolesnoj devojci i na drugom mestu spominjanju 500 duša koje ustadoše iz grobova. šta je moje pitanje: ako su vaskrsli kako to da danas nisu živi? gde je dans Lazar, gde je danas ta devojka, gde su danas tih 500 duša koje ustadoše iz grobova? objasni. ali da se vratim na citiranu besedu: sve što mogu da kažem je da u dobroj meri prepoznajem u besedi i ono o čemu govorim a to je Slava koju "telom" već ovde poznajemo, dakle Vaskrsenje tela ovde i sada duhovnim vaznesenjem ove i ovakve prirode koju sada imamo a kojoj je na žalost po našem izboru pridodata grešnost odnosno sve posledice greha

Цитат

 

“Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан”. Такође није просто рекао: обући се, но “преобући се” [цитат се не подудара са текстом - нап. ред]. Па онда је и ово додао: “Тако да се и обучени, не наги нађемо” (2. Кор. 5, 3). Ова се реч нејасном чини, али најјаснија ће из следећег додатка бити. “Јер будући у овоме шатору, уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо” (2. Кор. 5, 4). Видиш ли како на предлог свој не заборавља, нити назива тело ово станом, но кућом; “нећемо да се свучемо, него да се још обучемо”.

На овом месту је онима, који природу тела поричу и тело наше окривљују неподношљиву рану задао. Јер је рекао: “Јер за тим и уздишемо и нећемо да се свучемо”, да не би ти помислио да је он тело као какву худу и порочну ствар и као непријатеља и злотвора избегавао. Слушај како такву заблуду исправља понајпре овом речи: “Јер за тим и уздишемо желећи да се обучемо у свој небески стан” пошто се онај који се преоблачи, зацело нечим другим заодева. А после тога исто то исправља и овим речима: “ уздишемо оптерећени зато што нећемо да се свучемо, него да се још обучемо”. А снага ових речи је у овоме: Нећемо ми тело наше одбацити, но трулеж, не тело, но смрт! Једно је тело а друго смрт, и једно је тело а друго трулеж. Нити је дакле тело трулеж, ни трулеж тело. И тело је трулежно, но не трулеж сам. И тело је смртно, но није сама смрт тело, но саздање Божије, док су смрт и трулеж из греха настали. Са чега ћу дакле оно што је туђе свући, и не оно што је моје; а туђе није тело, но трулеж. Па зато и говори: “нећемо да се свучемо”, тј. да тело одбацимо “него да се још обучемо” преко тела у нетрулежно.

Тело у сред трулежности стоји, а свлачи са себе трулежно и облачи се у нетрулежно. Оставља оно што је услед греха придошло, и узима што је благодат Божија дала.

И да спознаш да се она реч “свући се” не односи на тело, но на трулеж и смрт, слушај, шта одмах затим придодаје. “Нећемо да се свучемо, него да се још обучемо” није рекао: да се тело нетрулежном подчини, но шта? “Да би живот прогутао оно што је смртно” (2. Кор. 5, 4) тј. да се истреби, да ишчезне, но не тело, но смрт и трулеж, пошто враћајући се у живот неће тело погубити и истребити, но тулеж и смрт који су за њ прилепљени. Није дакле жаљење оно, због тела, но због трулежности која се у њега уселила.

 

ono što možda pravi zabunu je da ja ne tvrdim da nema smrti čak i takvog tela, nije sporno da će i takvo oblagodaćeno (Vaskrslo) telo umreti, a da ćemo mi božijom blagodaću i dalje imati Život u sebi, odnosno da ćemo u slučaju nemara i "ne poznanja" ako ne nikad za života, a ono sigurno po smrti u susret ka Gospodu poći-doći (u smislu poznati ga). razlika u viđenju se i ovde ogleda (a to je onja deo koji sam ostao dužan smisao stihova 18. 20 i 23.) a tiču se spasenja. npr kada kaže:

On 30.6.2019. at 1:04, dragisa рече

• 16. Jer ako mrtvi ne ustaju, to ni Hristos nije ustao.
• 17. A ako Hristos nije ustao, uzalud vjera vaša: još ste u grijesima svojim.
• 18. Onda i oni koji usnuše u Hristu, propadoše.

po meni on ovde govori o nužnosti ustajanja iz mrtvih (Vaskrsenju) ovde i sada, jer ako ostaneš samo nominalno "hrišćanin" to onda i kad "usneš u Hristu" propadaš, "uzalud je vera vaša", "to ni Hristos (u tebi, utvom ličnom smislu) nije usto", " A ako nije usto (naravno da je Hristos ustao, ali baš ovde se vidi da on misli na tvoje lično ustajanje iz mrtvaca Hristom)...još ste u gresima svojim"....mislim da je sve vrlo logično.

On 30.6.2019. at 1:04, dragisa рече

• 19. I ako se samo u ovome životu nadamo u Hrista, jadniji smo od sviju ljudi.

čak i ovaj stih bi mogao da se tumači na različite načine, ne tvrdim jer mi nakako ne zvuči, ali kažem mogao bi da se shvati u sledećem smislu: ako je naglasak na "nadamo"  onda smisao je da ukoliko se samo nadaš (pez potvrde i plodova) onda si u problemu (jadniji od svih ljudi) a ako je naglasak na "u ovom životu" onda je to onja smisao kako ga verovatno svi i čitaju u smislu da se treba nadati i u ovom i u "onom" život, mada sad dok pišem vidim koliko je nelogična ova druga tvrdnja (šta ima da se nadaš tamo u onom životu kad si već sa nijim tamo). 

On 30.6.2019. at 1:04, dragisa рече

• 20. No zaista je Hristos ustao iz mrtvih, te postade prvenac onih koji su umrli.
• 21. Jer pošto je kroz čovjeka smrt, kroz čovjeka je i vaskrsenje mrtvih.
• 22. Jer kao što u Adamu svi umiru, tako će i u Hristu svi oživjeti.
• 23. No svaki u svome redu: prvenac Hristos, potom, o njegovu dolasku, oni koji su Hristovi:

ovo bi stavio u kontekst sa sledećim stihovima i onda prešao na objašnjenje tvog imog viđenja, dakle:

Цитат

 

• 13. Nećemo pak, braćo, da vam bude nepoznato šta je sa onima koji su usnuli, da ne biste tugovali kao oni koji nemaju nade.
• 14. Jer ako vjerujemo da Isus umrije i vaskrse, tako će i Bog one koji su usnuli u Isusu dovesti s Njim.
• 15. Jer vam ovo kazujemo riječju Gospodnjom da mi koji budemo živi o dolasku Gospodnjem, nećemo preteći one koji su usnuli.
• 16. Jer će sam Gospod sa zapovješću, glasom arhanđela i sa trubom Božijom, sići s neba, i prvo će mrtvi u Hristu vaskrsnuti;
• 17. A potom mi živi koji ostanemo bićemo zajedno s njima uzneseni na oblacima u sretanje Gospodu u vazduhu, i tako ćemo svagda s Gospodom biti.

u ovim boldovanim delovima kada ih čovek čita na prvu loptu dobija se utisak o ovome na način tog fixiranog budućeg događaja u kojem će svi odjedared Vaskrsnuti ali opet nekakvim redom tako da niko neće izvisiti (odnosno preteći). moje razumevanje je drugačije u smislu da on ovde govori o samoj prirodi neminovnosti susreta sa Gospodom, koja je za nekoga već ovde u ovom životu (u ovom telu) a za nekoga odma po smrti kao nužnost, tako kada koristi izraze koji imaju karakter hronologije (ko će prvi) to ukazuje ne na vremensku liniju ko će stvarno prvi a ko drugi nego o preimućstvu neminovnosti poznanja, u smislu da obavezno po smrti dolazi do poznanja Gospoda (Vaskrsenja, jer ipak ostaješ živ) a u slučaju živih tek po slobodi našeg izbora poznanje Gospoda odnosno Vaskrsenje jer iz mrtvog ustaješ u živog.

e ja odužih dug i nemoj više ko boga te molim, al znam ja da ćeš ti opet neki kilometar napisati, ali pre toga da mi odgovoriš za Lazara i ostale 

aj srećan rad 

[sanja84]

пре 11 часа, Bokisd рече

ali mozda nisu sve te price bas za javnost.

 

da... mozda ne bi bilo eticko da zapitkujem dalje... 

 

ali zanimljivo svakako. 

 

kao da ti neatanu pitanja, sve je porpuno jasno u toj blagodati i sve ima smisla koliko shvatam iz vasih reci... sigurno je lep osecaj

[Bokisd]

пре 6 часа, sanja84 рече

da... mozda ne bi bilo eticko da zapitkujem dalje... 

 

ali zanimljivo svakako. 

 

kao da ti nestanu pitanja, sve je potpuno jasno u toj blagodati i sve ima smisla koliko shvatam iz vasih reci... sigurno je lep osecaj

Pa, dobro, na drugim ljudima sam video takvo nekakvo delovanje blagodati kao sto kazes Sanja, da su nasli smisao svog zivota u Bogu i da su se potpuno posvetili crkvi i duhovnom zivotu, dok sto se tice mene licno,  mene je prva blagodat 'udarila' tako da sam prosto leteo, post i molitva  i crkva i sluzbe su mi bili kao 'dobar dan', citao sam godinama crkvene knjige kao lud, narocito pisanija svetitelja (sto mi je ostalo kao neka navika i danas, samo sto manje citam) isao po crkvama i manastirima i svetinjama i slicno i sve to mi je bilo nekako lako da ucinim i prosto nisam osecao neki umor za crkvu i veru.

U sustini dobra je i prelepa je prva blagodat ali bi bilo dobro kada bi se covek osim te blagodati rukovodio i kroz iskustva i znanja ljudi koji su vec to prosli, jer moze ta blagodat i da se 'zloupotrebi' na razne nacine, ljudi su neiskusni u takvim stvarima ili mozda neko i nema dobre unutrasnje namere ili pogresne zelje i onda moze da bude i na stetu ta prva prosvecujuca blagodat.

[Bokisd]

пре 9 часа, dragisa рече

Bole književniče...

   

Ajd, kasnije da nesto odgovorim, ... ubilo me sunce u mozak...  (sljakam nesto napolju)

 

[sanja84]

пре 4 часа, Bokisd рече

Pa, dobro, na drugim ljudima sam video takvo nekakvo delovanje blagodati kao sto kazes Sanja, da su nasli smisao svog zivota u Bogu i da su se potpuno posvetili crkvi i duhovnom zivotu, dok sto se tice mene licno,  mene je prva blagodat 'udarila' tako da sam prosto leteo, post i molitva  i crkva i sluzbe su mi bili kao 'dobar dan', citao sam godinama crkvene knjige kao lud, narocito pisanija svetitelja (sto mi je ostalo kao neka navika i danas, samo sto manje citam) isao po crkvama i manastirima i svetinjama i slicno i sve to mi je bilo nekako lako da ucinim i prosto nisam osecao neki umor za crkvu i veru.

U sustini dobra je i prelepa je prva blagodat ali bi bilo dobro kada bi se covek osim te blagodati rukovodio i kroz iskustva i znanja ljudi koji su vec to prosli, jer moze ta blagodat i da se 'zloupotrebi' na razne nacine, ljudi su neiskusni u takvim stvarima ili mozda neko i nema dobre unutrasnje namere ili pogresne zelje i onda moze da bude i na stetu ta prva prosvecujuca blagodat.

Mmislim da nije isto bilo kod tebe i kod dragise u stvari ne znam, zato što nisi puno rekao, možžda nije za javnost. Drragisa je onako javno istupio, sta ce kad sam ga otvoreno pitala...

Ono sto dragisa prica je druga prica i ja je recimo u potpunosti razumem...a knjige ja cituckam od neke 10 godine, uvalio mi brat i od tad do sad samo čitam (duhovnu literaturu), i ja sam isla po manastirima i slično...ali ipak mislim da ovo sto dragisa prica je nesto drugo...ali ti možda nisi hteo da kažeš više o sebi

[Bokisd]

пре 34 минута, sanja84 рече

Mmislim da nije isto bilo kod tebe i kod dragise u stvari ne znam, zato što nisi puno rekao, možžda nije za javnost. Drragisa je onako javno istupio, sta ce kad sam ga otvoreno pitala...

Ono sto dragisa prica je druga prica i ja je recimo u potpunosti razumem...a knjige ja cituckam od neke 10 godine, uvalio mi brat i od tad do sad samo čitam (duhovnu literaturu), i ja sam isla po manastirima i slično...ali ipak mislim da ovo sto dragisa prica je nesto drugo...ali ti možda nisi hteo da kažeš više o sebi

Da, jeste drugacije, a neke malo dublje stvari ipak bi ostavio sto se kaze za sebe, u principu kako kazu svetitelji mi za tim neki dubinama ne treba da tezimo , nego da budemo smireni i da ne mislimo bas visoko o sebi.... a dragisa to je jedan nas dobri mis...

[Bokisd]

пре 16 часа, dragisa рече

pročitao sam besedu i bilo bi previše komplikovano da se upuštam u analizu rečenog jer ja tebi ne mogu preneti moje viđenje i šta ja čitam u tekstovima kao što ni ti mene ne možeš ubediti u tvoje viđenje odnosno šta ti čitaš u istim tekstovima. ostalo mi je vrlo simptomatično ovo što kažeš da ne razumeš drugi deo poruke. ja te u drugom delu poruke jasno pitam da mi objasniš primere vaskrsenja koji su dati u NZ, reč je o Lazaru, bolesnoj devojci i na drugom mestu spominjanju 500 duša koje ustadoše iz grobova. šta je moje pitanje: ako su vaskrsli kako to da danas nisu živi? gde je danas Lazar, gde je danas ta devojka, gde su danas tih 500 duša koje ustadoše iz grobova? objasni.

Ovo oko drugog dela tvoje poruke nisam bas razumeo neke stvari koje se ticu oko tih vaskrslih tela kao necega sto moze i sada da se aktualizuje i mozda je to ovo sto kazes da ne mozemo jedan drugom preneti neka svoja vidjenja i misli u vezi vaskrsenja mrtvih ...... kao dogadjaja koji sada moze da se nekako aktualizuje u nasem duhovnom zivotu, koje je tvoja postavka stvari i vaskrsenja tela kao buduceg dogadjaja koji ne moze da se aktualizuje u svojoj potpunosti i realnosti sada u ovom zivotu, koje je moja postavka stvari. Da li se slazes u vezi ove moje konstatacije ?

U vezi vaskrsenja Lazara i bolesne devojke i vaskrsenja dusa onih svetih koje ustadose iz grobova po vaskrsenju Njegovom (Matej 27,52-53... nije bas bilo 500 premnogo je to ... ) jednostavno vaskrsli su u telu u kojem su i umrli, nisu dobili neko novo telo ili nije im se promenila materija tela u neko duhovno ili nebesko telo, po vaskrsenju Lazara koje je najpoznatije, Lazar je posle vaskrsenja nastavio da zivi 'normalan' zivot kako pise u pismu i kako znamo iz predanja i na kraju se upokojio kao i svi drugi ljudi.

Jer, ima ovaj stih koji kaze ..... Марта Му рече: Знам да ће устати (Lazar) о васкрсењу, у последњи дан.... А Исус јој рече: Ја сам васкрсење и живот; који верује мене ако и умре живеће..... iako je Isus vaskrsao Lazara, ono sustinsko i znacajnije vaskrsenje jeste u taj poslednji dan koji Marta pominje. I, onda je meni sasvim logicno da Lazar posle upokojenja ocekuje vaskrsenje svog tela i kako objasnjava sv.Avgustin zbog cega je tako......... Zbog toga čak i sada duše preminulih svetih zato nemaju tešku smrt, kojom su razdvojene od svojih tijela, jer njihova »put počiva u nadi« .... (Psalam 16,9....  Тога ради радује се срце моје, и весели се језик мој, још ће се и тело моје смирити у уздању;...).....zbog toga što se sjećaju, što im je obećao Onaj koji nikoga ne obmanjuje, koji im je zajamčio »da im ni jedna vlas s glave neće propasti« (Lk. 21,18) , pa žudno i strpljivo očekuju uskrsnuće tijela, u kojima su pretrpjele mnoge nevolje, i u kojima neće oćutjeti više ništa takvo. ... (itd. vec sam ovo postavio).

Jednostavno nisu zivi danas  Dragisa jer su vaskrsli u telima u kojima su i umrli , u telima koja su podlozna truljenju i smrti i zbog toga su i na kraju svoga zivota umrli kao i svi mi i ocekuju ono vaskrsenje tela koje pominje Marta u poslednji dan kada ce se ukinuti smrt, jer tek tada se ukida smrt kako kaze apostol Pavle..... А кад се ово распадљиво обуче у нераспадљивост и ово се смртно обуче у бесмртност, онда ће се збити она реч што је написана: Победа прождре смрт..... i desice se i preobrazavenje ovog smrtnog i raspadljivog tela u neraspadljiva i nebeska telo.... i zbog toga vaskrsli Lazar i dalje po telu podleze smrti jer tek treba da se ukine smrt. Ali Lazar sigurno veruje  kao i Marta da postoji i to neko drugo i veliko vaskrsenje tela i pobeda nad smrcu i ocekuje to vaskrsenje kako u ovom zivotu tako i u onom.

(kasnije da odgovorim, ne mogu odjedanput na sve, ... umoran sam)

[Bokisd]

пре 18 часа, dragisa рече

ali da se vratim na citiranu besedu: sve što mogu da kažem je da u dobroj meri prepoznajem u besedi i ono o čemu govorim a to je Slava koju "telom" već ovde poznajemo, dakle Vaskrsenje tela ovde i sada duhovnim vaznesenjem ove i ovakve prirode koju sada imamo a kojoj je na žalost po našem izboru pridodata grešnost odnosno sve posledice greha

Uf, nisam bas (opet, sta da radim) najbolje razumeo ovo.... da Slava (mislis slava Boga) koju 'telom' prepoznajemo,... ne znam tacno na sta si ovde mislio, mozda na obozenje svetih po blagodati netvarnim energijama Bozijim ?

(ne znam), jer sam vec naveo gore, ne znam kako mozemo duhovnim vaznesenjem ove nase prirode koja je prozeta grehom i sledstveno tome i smrcu i truleznoscu da aktualizujemo Vaskrsenje tela, koje je upravo prevazilazenje ove nase smrtne prirode i tela... deluje kao logicni nonsens... 

Ali, mozemo na neki nacin i kroz neku duhovnu, umnu, dusevnu, kroz te neke 'percepcije' da sami sebi predstavimo ili aktualizujemo vaskrsenje u koje verujemo.... mozemo da ga priblizimo i predstavimo sebi onoliko koliko je moguce nama trenutno smrtnima,  kroz blagodat ili kroz pricesce netvarnim energijama Bozijim ili kroz ono vaskrsenje duse ili mozda nekim drugim nacinom,.... ali sve je to ipak na kraju nasa nada koju ocekujemo, kako kaze sv.Avgustin, ..... ali po meni u smislu ove nase price, nada  koja je realna i koja samim tim cini to buduce vaskrsenje nama samima 'aktuelnim'.... skoro kao i da se desilo.... 

Ali, opet, mora da postoji makar 1% razlika izmedju te nase 'aktualizacije' i stvarne aktualizacije, zar ne Dragisa ?

O tome i pise u pismu i svetitelji pricaju. Ima tamo kod onoga sto kaze apostol Pavle....Даље, дакле, мени је приправљен венац правде, који ће ми дати Господ у дан онај, праведни судија; али не само мени, него свима који се радују Његовом доласку.... Pavle je rekao da ne zivi vise on, nego Hrisos zivi u njemu....ali, opet, ta aktualizacije u fullu ce biti u Njegovom drugom dolasku za sve ljude... ovde sejemo i sada sebi pripravljamo te buduce vence pravde i ocekujemo i zudimo za tim vencima (opet kako je rekao sv.Avgustin,.... nisu to moje reci i ne ocekujem ja neke velike vence..... )

Ili, opet kako kaze apostol Pavle,.... Тако сад видимо као кроз стакло, у загонетки, а онда ћемо лицем к лицу; сад познајем нешто, а онда ћу познати као што сам познат.... znaci sada ne mozemo u fullu da vidimo, ne mozemo Dragisa da aktualizujemo sve ono u sta verujemo i ocekujemo da ce se desiti, ali mozemo da vidimo kao kroz staklo i da vidimo koliko je dobro to sto vidimo i da zbog toga jos vise ceznemo za tim i da ga ocekujemo da se i aktualizuje u tom nasem buducem vecnom zivotu (opet, nisu moje reci nego od sv.Avgustina...)

(opet, kasnije mozda jos nesto da dodam)

[sanja84]

On 1.7.2019. at 20:21, dragisa рече

da to je opasna teritorija a definitivno ima dodira i sa psihologijom. ne znam šta da ti kažem, da li je to psihologija ili je to neka zamka rogatog ili je božije proviđenje. ja samo znam za sebe da sam zbog toga celim svojim bićem ušao u veru i da mi je bilo mnogo lepo, bukvalno novi život

pa rekao sam doživeo sam tačku pucanja gde sam shvatio da mi samo bog može pomoći, u toj tački sam duboko i iskreno "porazgovarao sam sa sobom" mada je to više bio razgovor sa bogom (naravno ne kao sedimo ja i on pričamo, nego jedna drama koja se odigrava u tebi), i gde u toj tečki sam jasno video sebe, jasno video svoju palost, jasno video kuda treba da idem i jasno krenuo ka tome. slobodno mogu reći da sutrdan ujutru kada sam se probudio i još neodređen period kasnije, ustaje jedan pooootpuno novi čovek, jasno u sebi "vidim" Hrista, jasno vidim novog čoveka a to sam opet ja, ali ja u najlepšem svetlum, vidiš sebe i znaš da je to ono kako te je Bog od postanja sveta i zamislio ono kakvim te on želi videti, ono što on tebi hoće da pokloni ali ti si sam odbijao. uvek mi je ostalo nejasno da li je ta naša srođenost sa Hristom deo naše prirode (jer je veza toliko bliska, mada bi to ako bi to bilo tačno bila jeres) ili je ta čudesna "ovaploćenost" (da tako definišem tu jasnu sjedinjenost) zaista dar odozgo. mislim dar je u svakom slučaju ali ono što je zbunjujuće je da li je to "ugrađeno" u nas još od našeg postanja i mi to "nosimo" i aktiviramo ili neaktiviramo po sopstvenoj slobodi ili je to ipak da tako kažem presazdavanje koje se dešava tada po blagodati koja se useljava. kako got da je to je jedna vrlo čudna stvar za opisati jer imaš jasnu svest o sebi kao nikada celovitijem a ujedno i jasnu svest o tome da je to što vidiš nešto što nije od ovoga sveta, a opet nešto što si ti, samo tebi do tada nepoznato...

odma da napomenem svima koji pomisle na neki psihički poremećaj, tada sam uspeo da završim i fakultet i da mnoge druge stvari preokrenem u životu. npr suprotno pretpostavljam nečijim očekivanjima među ljudima sam bio vrlo rado prihvaćen i rado viđen (ovo samo napominjem zarad eventualne pomisli da sam bio prolupao, naprotiv život mi nikad nije bio lepši, i mislim da su ljudi to osećali i ne retko se otvarali prema meni i ako ja to nisam tražio niti im pak "propovedao" (ukoliko me nisu pitali direktno))

Pregledah ovu poruku, a jako je bitna...hvala Vam dragisa što ste podelili vaše iskustvo. Deluje izvanredno. Ne mislim da ste "prolupali". Zapravo mi je žao što svi tako žele da opišu taj osećaj i te dubine, od forumaša do pravih psihijatara (ne mislim na vaš slučaj nego inače...psihijatri su uglavnom čvrsti ateisti, koliko ih znam..od moje tetke i teče, prijatelja nekih pa dalje). Ja razdvajam te dve stvari. Bolest je prosto bolest, i ako neko ima religijske sumanute ideje to je zato prosto jer izlazi iz njegovog interesovanja a to je religija. Ako je neko imao druga interesovanja...imao bi druge oblike sumanutih misli, ali ateistima su ovi sa religijskim sumanutim mislima najdraži... Izvinite što sad pričam ovako o psihičkim bolestima, ali ljudi vole da stavljaju etikete odmah kad čovek nešto otkrije od svojih dubina.

[dragisa]

пре 22 часа, Bokisd рече

Da, jeste drugacije, a neke malo dublje stvari ipak bi ostavio sto se kaze za sebe, u principu kako kazu svetitelji mi za tim neki dubinama ne treba da tezimo , nego da budemo smireni i da ne mislimo bas visoko o sebi.... a dragisa to je jedan nas dobri mis...

samo jedna mala napomena, nekak shvati kako ko hoće ali ja zaista pišem ne iz potrebe da bi druge fascinirao, nego iz potrebe koju osećam u sebi a to je da su osnovne istine vere na neki način vrlo daleke od nas danas. naravno ne tvrdim da sam ja simeon novi bogoslov i da znam sve... ali šta ću kad ne mogu protiv sebe, dugo se ovo kuva u meni i ne mogu da gledam kako (meni se čini) otkrivena istina, radosna vest, sam spasitelj, polako ali sigurno pada u zaborav... ili u tamo neki "budući" događaj. i to ne zato što sam sam neki veliki pravoslavac (već sam pisao da sam opet "stari" čovek koji je uspeo da pogazi to što mu je dato na poklon) nego zato što bez Njega (prisutnog) odosmo u ponor u svakom smislu.

btw mislim da smo baš pozvani da oprezno argumentujemo (imajući u vidu učenje crkve) i svedočimo svoj doživljaj vere, ako je prelest ili nadimanje pokazaće svoje plodove, ako je autentično nastavi će se tradicija bogomislija koja je uvek bila prisutna u crkvi (ne zavisno od toga da li si laik, klirik, monah...). Hristos obično zalutaloj ovci posveti dosta vremena ne bi li je našao... 

[dragisa]

пре 20 часа, Bokisd рече

Ovo oko drugog dela tvoje poruke nisam bas razumeo neke stvari koje se ticu oko tih vaskrslih tela kao necega sto moze i sada da se aktualizuje i mozda je to ovo sto kazes da ne mozemo jedan drugom preneti neka svoja vidjenja i misli u vezi vaskrsenja mrtvih ...... kao dogadjaja koji sada moze da se nekako aktualizuje u nasem duhovnom zivotu, koje je tvoja postavka stvari i vaskrsenja tela kao buduceg dogadjaja koji ne moze da se aktualizuje u svojoj potpunosti i realnosti sada u ovom zivotu, koje je moja postavka stvari. Da li se slazes u vezi ove moje konstatacije ?

da jednostavno postoji ogromna razlika u mom i tvom viđenju sveopšteg spasenja: ti jednostavno taj ultimativni događaj njegovog drugog i slavnog dolaska (vaskrsenja mrtvih) vidiš isključivo u budućem trenutku a taj trenutak vezuješ obavezno za fizičku smrt jer po tebi je logično da da bi ustao iz mrtvih prvo moraš umreti. u tom smislu ti čekaš neki volšebni "budući" trenutak (koji od tebe uopšte ne zavisi) a koji kada se desi ako te (po tvojoj imaginaciji) zakači živim super, ideš u oblake, a ako kada se desi pak već budeš mrtav, opet nema brige jer svi mrtvi će svakako takođe ustati i krenutu njemu u susret. 

ja to vidim potpuno drugačije, a implikacije po ishod tvog mog ili bilo čijeg spasenja su ogromne, i ako je rečnik vrlo sličan. Hristos ako ga pažljivo čitaš govori o drugačijoj vrsti smrti i još važnije o drugoj vrsti Života koji je ovde i sada: 

kada kaže "koji veruje u mene ima Život večni",

ili kada kaže "ako ne jedete telo moje i ne pijete krv moju nemate Života u sebi"

ili kada "kaže ja sam hleb Života koji meni dolazi neće ogladneti i koji meni dolazi neće nikad ožedneti..."

ili kada kaže "a ovo je Život večni da poznaju tebe i koga si poslao..",

ili kada kaže "ja poznajem ovce moje i one poznaju mene" ili kada kaže .... još u bezbroj primera

isto tako jevrejskim farisejima govori da su okrečeni grobovi puni kostiju odnosno u drugoj prilici nasuprot tom primeru kaže da je čoveku ne moguće poznati Carstvo Božije ako se ne rodi odozgo... Šta to sve znači: postoji događaj koji je u najbukvalnijem smislu te reči iskorak u život koji je čoveku moguć ovde i sada. Da li me razumeš sada, bez ikakve teopoetike ili uveličavanja čovek vaskrsava za novi život u ovom mrtvom telu kakvim ga ima do tada. Kako mrtvom telu? pa tako što je ta diskrepanca između Novog i starog čoveka, koja se odigrava U ISTOM telu jednaka značenju da je to telo BILO mrtvo a SADA je živo (jer sada ima Život u sebi odnosno samoga Hrista)