Ваш текст на насловној страни сајта Поуке.орг

[Маша]

319.gif 0110_hahaha 0110_hahaha

Prelepo, posle su mi suze na oci!

Hvala ti draga Maso!

srcee od after srcee

??? ?? ?? ????? ??????

0202_238

[Guest Alefshin]

? ??? ?? ????????, ??????? ????? ??? ???? ???????????, ?????? ?? ????? ????? ?? ???? ???????, ???? ?????.

???? ??, ??? ??? ?? ???? ???? ?? ?? ????????????????? ???? ????????? ????? ?? ? ????????( ????? ?????? ?? ???????? ??????), ??? ?? ?????? ?????? ? ?????????-???? ?? ??????? ?? ???????????????? ???? ???? ?????????.

[Маша]

319.gif 0110_hahaha 0110_hahaha

Prelepo, posle su mi suze na oci!

Hvala ti draga Maso!

srcee od after 0202_238

?????? ????...

????? ??????.

[Маша]

Хвала што сте поставили мој текст на сајт.

Врло дирљиво.

Али надам се да ће сада Господ још гласније да ме чује 0202_238

[marija]

Leto Gospodnje 200...Mir, sklad, tišina.Samo je duša raspevana.Čuje se tiha pesma.Raduj se blažena.Raduj se jer razum, volja i osećanja se sastadoše, sakupiše se, i zagrliše, u novom pokajanju i novom životu, da nikada više ne budu rastavljeni.

Leto Gospodnje 200...Nebo bez oblaka, sparina i omorina guše, i miris vozova koji dolaze i odlaze.Nemir.Strah.Glas koji doziva? Ili opominje?

Prestoli, Serafimi, Sile, Vlasti ? Anđeli ili Arhanđeli?

Da li si tu, još uvek uz mene?

Sećanja.

Miris čežnje, i duh vere.Pričaju priču.Zavaraše me oči koje videše nevidljivo, te ne videh ono što je vidljivo.

Prepoznavanje, na prošlost ili budućnost?.

Tuđa tuga i bol se sudariše sa mojom tugom i boli.Uhvatiše se ukoštac, u borbu, za koju sam znala da nema kraja.Nisam mogla otići.

Neka bude volja Tvoja.I bi volja Tvoja.

I neka bi.

Nosimo u sebi lik predaka.I nosimo strasti predaka.Nije duša čovekova odelo koje se može skinuti, odbaciti, spaliti

.Svaki dan je novo pokajanje.Napred, i samo napred, sa sećanjem naLotovu ženu.Ne okreći se.

Zaboravi i oprosti.Oprosti sebi, oprosti drugima.

Odbaciš ljudsko biće koje si bio, i kada se najmanje nadaš ono te sačeka kao lik u ogledalu, srećan što padaš, pružajući ti ruku da te podigne.....

Gde si bio tada Anđele?Ili u svome bolu, od sopstvenog krika nisam mogla da Te čujem.

Znam da Gospod nikada neće dati veće iskušenje nego što možemo podneti.Za nauk.Za put.Da ne idemo prazne duše.I sa svakim dobrom koje dobijemo izbacujemo loše iz duše dok ne napravimo mesta.Za još više dobra.Dok jednog dana duša ne zasija.I postane laka, da je sa lakoćom nosimo.Sa radošću.I verom.Nadom.Ispunjenu Ljubavlju.

Tada će i put biti lak.

I tada ćemo sa lakoćom čupati trnje iz zemlje i čistiti svoj put.

I iz sebe.

Jer najteže je iščupati trn iz sopstvene duše.

Imali smo Predanje.Došao je Zakon.Dobili smo Ljubav.Najveću i nepresušnu.

Beskrajnu i besmrtnu.

Vreme mraka je prošlo.Borba je bila surova i iscrpljujuća.

Naučila sam.

Da moje srce peva

.Da nemam straha.

Da sam srećna kada dajem.

Jer od početka stvaranja Ti daješ.I kada uzimaš, tim činom nešto daješ.Uzimaš malo da bi dobili više.I kada uzimaš puno da bi dao malo. to malo je više od onog puno što si uzeo.

Da bi naučili, da bi razumeli.

Neka bude svetlost. I bi svetlost.

Oprostiti onima koji nemaju.

Bila sam voljena i volela sam

.Ali sposobnost voleti, i osećati ljubav je najveća blagodet koju si mi mogao dati.Jer sposobnost voljenja je suština našega duhovnog uspeća.Lepša nego osećanje da si voljen.

Sada znam i ono što nisam znala.

I šta treba dalje da tražim.

I gde da gledam.

I šta da osluškujem.

Jer rana koja se ne pokazuje, najteže se zaceljuje.

Pomozi Bože da se pomirim sa onim što ne mogu promeniti

daj mi Bože snage da promenim u životu ono što mogu

i daj mi Bože mudrosti da razlikujem to dvoje

[Маша]

Ово можда није за сајт, али сам написала пре пар год за Двери, на чијем сајту је и објављено:

Кондом на дар

или како упропастити још ово мало Србије

Догоди ми се, с' времена на време, да прочитам дневне новине ''Курир''. Обично ме привуче бомбастичан наслов, фотографија актуелне личности, на коју је целокупна пажња планирано или не, окренута, и коју смо хтели или не, живећи у овоме граду, усмерена. Можда из разлога да не би била усмерена на најсуштинскије теме и области живота, као што је очишћење срца.

Данас, док сам долазила на посао, имала сам прилику да видим бину, постављену на Тргу ... (?) поводом светског дана ''борбе против'' сиде, омладине ''Јазаса''.

То је нека организација која, у покушајима да спречи појаву и ширење смртоносног вируса ХИВ, чини све да узрок настанка истог не отклони, већ напротив, дубоко утемељи.

И тако, читам ја новине и наиђем на поклон-кондом, и то не било који, већ под називом и намењен ваљда (потпора ионако, углавном безразложном, високом мишљењу о себи) ‘’VIP’’ (very important person-веома битна особа).

Гле лицемерја и лукавства, мислила сам у себи и вратила кондом тамо одакле је и дошао – у ђубре.

Кондом нема никакве везе са спречавањем ширења смртоносног вируса, који је иначе настао као последица блудног и развратног начина живота.

И то је могао, да је хтео и да има добре намере, било ко из омладине '' Јазаса '' да сазна и промени стратегију спречавања оболевања.

Али то очигледно није намера ове ''омладине'' са, гле случајности, црвеном врпцом.

Како докрајчити омладину једног народа, који је из ових или оних, и својом кривицом (коју су многи појединци на себе преузели) али и туђим деструктивним намерама, данас на танкој линији да нестане са лица земље и то не због ратова или глади, већ због непостојања природног прираштаја, тј наталитета.

Значи, њихова језива стратегија је: искористити ХИВ вирус као нешто од чега треба имати паничан страх, јер је смртоносан, (иако ми, Православни хришћани, верујемо, да смрт не постоји, јер нам је Господ Исус Христос доказао Својим Васкрсењем из мртвих да је Животодавац и Васкрситељ и да је душа бесмртна и да никада нећемо умрети и да се живот после овог земаљског реално наставља у духовном, за нас невидљивом свету), па понудити, веома наметљиво, и под паролом, омладина најбоље зна шта је омладини потребно (као што беба ''зна'' шта јој је потребно и како да се брине о свом телу, да не говорим о својој души).

Да не помињем да се иста акција одиграва, опет, сасвим случајно, у време Божићног поста, који је установила СПЦ, чији су верници 85% житеља ове земље, по анкети спроведеној пре пар година.

Курир је својим неселективним избором преноса ''поште'' постао преноситељ смртоносних вируса по душу и психу и младог и старог човека.

Материјална добит, настала из овог маркетиншког подухвата, биће на штету онима, који не брину о последицама својих подухвата.

Њима вероватно није стало ни до кога, па ни до њих самих, као ни до својих сопствених породица, ни до своје деце.

Шта је следећи корак? Таблета екстазија у ''Куриру''?

Или туба вазелина за геј популацију, све у име ''људских права и слобода'', у духу болесног начина придруживања Европској Унији, коју тако чежњиво, као да решење за све своје овоземаљске проблеме (пошто у остало не верују) и са сетном тугом у срцу, гледају поједини душенебрижници ни за себе ни за своју околину,  лежи у том кораку, ''малом за човека, великом за човечанство''.

Под намером ''спречавања''( а добро је познато да се на тај начин пренос вируса НЕ МОЖЕ спречити) ширења болести, шта се још збива?

Афирмише се отуђивање међу половима, једни друге гладају са подозривошћу, човек човеку постаје вук, нема емотивног зближавања, нежности, нема бракова, нема деце, а то је главни повод душенебрижника и њихових квази акција, да зауставе наталитет у Србији.

Затим, афирмација геј односа, (имаш кондом, све је дозвољено, Црква је демоде, Она нам не жели добро, спутава нас у нашин задовољствима које толико желимо да имамо у свакодневном животу, што више-мислимо-то боље за нас).

Али, авај.

Једини начин спречавања настанка физичких и духовних болести, СИДЕ и психичких растројстава у свим својим облицима, као две најекстремније последице послушања ''себи'' (иако ни себе не знамо, али ипак смо убеђени да је то увек наш, а не глас највећег непријатеља Бога и људи – Сатане) у своме самоугађању и немању интересовања за то да ли себи тиме причињавамо несагледиву штету или нам је овај живот дат на разбибригу, је прекид досадашњег штетног начина живота, са вером да нисмо сами у томе, да и те како постоји омладина која се окренула тражењу моралне (духовне и физичке као њене последице), чистоте.

Све остало нити спречава заразу, нити доноси жељени мир души, данас најтраженијој ''роби'' на планети(за који не постоји ни један здрав сурогат), нити омогућава припреме за живот са Господом, где ништа нечисто неће пребивати.

Живот у окриљу и љубави Божијој, неопходност је у овоме и нада у будућем животу.

Маша Вујановић, 1.12.2006.

[Маша]

Нисам знала где да поставим ове духовне песме моје упокојене мајке Миље (Вујановић), па их овде постављам. Ако сам погрешила, ви ћете их преместити.

Још неколико духовних песама, насталих у срцу моје + мајке Миље, у току 5-огодишње потпуне одузетости екстремитета, и несносних свакодневних болова, објављених у њеној књизи ''Насмеши се Господе'' :

Насмеши се Господе

Тражила сам Твој осмех

На иконама, фрескама

И у орловој сенци

Али

Свуда Си озбиљан, замишљен

И сетан

Као да ниси Син Божији

И као да ниси због тога сретан

Свети Апостоли, Твоји следбеници

Виђали су Те како плачеш

Али не и како се смејеш

Као да ниси Реч Божија

Која Божије Речи сејеш

Дођи и закуцај на моја врата

У било које доба дана и сата

И кад их отворим

Ти се насмеши

И мене

Једну од милиона несрећних

Загрли и утеши

Пред Господом

Сине мој

Само пред Господом скрушено стој

Поштуј десет светих заповести

И ничег се не бој

Сине мој

Пред сваку молитву три прста спој

И у славу Господњу

Псалме пој

И буди човек

А не број

Сине мој.

Свети Дух

Ја нисам жељна

Земаљског руха

Већ благодати

Светога Духа

Не чезнем

Да ме ико милује

Већ да се Господ

На мене смилује

Знам, претрпећу

Хиљаду мука

Док ме подигне

Божија рука.

Безверни човече

Безверни човече

Да ли себе чујеш

Кад Небеског Оца

Ти блатиш и псујеш

Кад успехе нижеш

Сам себи се дивиш

Кад није по твоме

Ти Господа кривиш

Данас си пун снаге

Обести и страсти

Ал сутра већ можеш

У прашину пасти

Невидљиве душе

И видљива тела

Сунце, Месец, звезде

Божија су дела

Господ Бог не тражи

Да се Њега бојиш

Безумним речима

Над понором стојиш.

Свевишњи мој Оче

О мој Боже

Мој Свевишњи Оче

Како би то било

Када би ме узео у наручје

Спустио на крило

И рекао:

Не плачи чедо моје мило

О мој Боже

Мој Свевишњи Оче

Како би то било

Када би ми причао

Док ти наслоњена на груди

Слушам откуцаје срца

Да су сви моји болови

Патња

Страхови

Очајања

Безнађе

Били само ружан сан

И да се то никада није збило

О мој Боже

Мој Свевишњи Оче

Како би то било

Када би ме помиловао по коси

Спустио на земљу

И рекао:

А сада ходај

Трчи

Радуј се животу

Још данас ће ти Сунце озарити лице

Послаћу звезде и рајске птице

Да ти слете на длан

Нека уз тебе буду они које волиш

Они који те воле

И који се као ти усрдно моле

Исцељуј болне

Загрли несрећне

Заштити немоћне

И нека сваки твој дан

Мене ради

Буде као један

Још неодсањани

Најлепши сан.

[Маша]

Ова песма је такође дело моје маме. Пева је наша добра пријатељица и дивна жена - Викторија.