Шеста субота по Духовдану

[Огњен]

Рим. 100 (9,1-5).

Браћо, истину говорим у Христу, не лажем, то ми свједочи савјест моја Духом Светим, да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка; јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по тијелу, који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завјети и закон и богослужење и обећања, чији су и оци, и од којих је Христос по тијелу, који је над свима Бог благословени у вијекове. Амин.

Мт. 32 (9,18-26).

У време оно, кнез један дође Исусу и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу. А Исус, обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се, кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часa. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им: одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се. А кад истјера народ. уђе и ухвати је за руку, и устаде дјевојка. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.

Извор: СЛОВО — Данашња зачала - Daily Bible reading - Ежедневные Евангельские чтения

[Огњен]

Свети Теофан Затворник - Мисли за сваки дан у години

Крвоточива жена је говорила: Ако се само дотакнем хаљине Његове (тј. Господње) оздравићу. И она доби по вери својој (Мт. 9,21). За нас, који смо чулни, неопходан је чулни додир да бисмо добили чулну силу. Господ је тако уредио. Његова света Црква има видљиво устројство. Њени разнородни делови нас обухватају и ми их се дотичемо. Сила Божија, која се налази унутар Цркве, прима се кроз дотицање, при чему је пријемник - вера која говори: Ако се само дотакнем, оздравићу. Црква је тело и хаљина Господња. Видљиви делови којих се ми дотичемо су Божанске тајне, а посебно, после крштења и миропомазања, Тајна Тела и Крви Господње, заједно са тајном покајања. Свакако, и у свим другим деловима додиривање са вером може привући неопходну силу од Господа, који је свагде и види свакога који тако ради, говорећи му у срцу: "Не бој се, чедо!" "Слободни" мислиоци, који се одвраћају од спољашњег чина Цркве, сами себе лишавају додира са унутрашњом, Божанском, свеоживљавајућом силом. Због тога остају болести. У својим сујетним мислима и осећањима они се исцрпљују, духовно суше и замиру.

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење Јеванђеља по Матеју

18-19. Док он тако говораше њима, гле, кнез један дође и клањаше му се говорећи: Кћи моја сад умрије; него дођи и стави на њу руку своју, и оживјеће. И уставши Исус пође за њим, и ученици његови.

Види се да је овај човек имао вере, мада није била тако велика (као капетанова). Он моли Исуса, не само да каже реч, већ и да дође и стави руку (на његову кћерку). Иако Лука каже да она још није умрла, кнез овде говори да је његова кћерка већ умрла. То је мислио зато што је дете оставио на последњем издисају, или да би преувеличао несрећу, те тако подстакао Христа на милосрђе.

20-22. И гле, жена која је дванаест година боловала од течења крви приступи састраг и дохвати се скута хаљине његове. Јер говораше у себи: Ако се само дотакнем хаљине његове, оздравићу. А Исус обазревши се и видјевши је, рече: Не бој се кћери, вјера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа.

Жена је била нечиста због своје болести и зато се није усуђивала да Му слободно приђе, плашећи се да је не отерају. Иако је мислила да се прикрије, понадала се да ће добити исцелење ако се дохвати само скута Његове хаљине. Али, Спаситељ је разоткрива, не зато што је волео славу, већ да би показао њену веру ради наше користи, и да би ојачао веру старешине синагоге. Исус јој говори: "Не бој се", зато што се уплашила да је украла дар, и назива је "кћери", као верујућу. Тиме нам показује, да она не би примила благодат, да претходно није принела веру, иако су Његове хаљине биле свете. Прича се да је ова жена направила статуу Христову, и у њеном подножју гајила биљку која је помагала свима који су боловали од крвотечења. Неки безбожници су уништили овај кип у време цара Јулијана Одступника.

23-24. И дошавши Исус у дом кнежев и видјевши свираче и народ ускомешан, рече им: Одступите, јер дјевојка није умрла, него спава. И подсмијеваху му се.

Будући да је девојка била неудата, за њом су туговали уз свадбене фруле, што је било противно Закону. Господ је рекао да спава зато што је за Њега, који је лако могао васкрснути девојчицу, смрт била као сан. Немој се чудити што су Му се подсмевали, јер то још више потврђује чудо, пошто је Он васкрсао девојчицу која је заиста била умрла. Сви присутни су тако посведочили да је она била мртва, како касније нико не би могао да каже да је она само изгубила свест.

25-26. А кад истјера народ, уђе и ухвати је за руку, и уста дјевојка. И пронесе се глас о овоме по свој земљи оној.

Христос није чинио чудеса у гужви и метежу. Девојчицу узима за руку да би јој дао снагу. И тебе, умртвљеног гресима, Господ ће такође васкрснути када одагна гужву и пометњу и узме те за руку делатног подвига.

[JESSY]

4chsmu1 crvenilo :0104cheesy:

[Огњен]

Свети Теофилакт Охридски - Тумачење посланице Римљанима

1. Истину говорим у Христу, не лажем, то ми сведочи савест моја Духом Светим. 2. Да ми је врло жао и срце ме моје боли без престанка.

У речима које следе намерава да докаже да нису сви, који су потекли од Авраама, његово семе. Да неко не би помислио да то говори у великој пометњи духа, он их предупређује и, удаљујући такву претпоставку, говори повољно о Јеврејима, исказујући да их силно љуби. Да би ми ти поверовао, каже, истину Говорим о Христу, не лажем. Као доказ за то наводи три сведока: Христа, сопствену савест и Светога Духа, говорећи: врло ми је жао и срце ме боли без престанка због Јевреја, јер се налазе изван благодати, о чему и намерава да говори.

3. Јер бих желео да ја сам будем одлучен од Христа за браћу своју, сроднике моје по телу.

Најпре би требало да знаш, шта је одлученост. То је раздвајање или отуђење. Као што нико не сме да додирне дар који је посвећен Богу, тако је и са одлученим, само у другом смислу. Свештеном предмету нико није смео да се приближи због поштовања, јер је то предмет посвећен Богу. И са одлученим (анатемисаним) сви прекидају везе, као са оскрнављеним и отуђеним од Бога. Шта значи оно, што је Павле рекао? Чини се да он овде говори супротно ономе, што је претходно речено. Тамо је рекао да нас нико неће разлучити (одвојити) од љубави Божије, а овде каже да би желео да буде одлучен од Христа. Чини се да он противуречи ономе, што је претходно речено, иако, у ствари, није тако. И овде он говори да жели да буде одлучен од Христа због љубави према Богу. Сви су оптуживали Бога, што је протерао и лишио части Јевреје, удостојене усиновљења, који су уживали посебну славу и били називани прецима Христовим, и што је уместо њих увео људе који никад нису знали за Бога, незнабошце. Роптали су и хулили на Промисао, као да је то неправедно учињено и као да је Бог обмануо праоце, којима је обећао дарове.

Због тога се Павле и мучио, туговао због славе Божије и желео да сам буде одлучен, само да се Јудејци спасу и да престане њихова хула на Бога. Видиш ли да он због пламене љубави по Богу жели да, ако је то могуће, буде одлучен од оних што вечно живе уз Христа - не од љубави Његове него од славе и наслађивања њоме. Тако се и очеви често одлучују (одвајају) од синова да би се синови прославили, не отуђујући се, међутим, од љубави синова и желећи да они сами буду лишени славе, али да синови постану славни.

Дакле, расуђује апостол, ја, који сам извршио небројено мноштво подвига, који бескрајно љубим Бога, желим да се, ради славе Божије, лишим славе Христове. То пак не значи лишити се него, боље речено, задобити је. Речима: за браћу своју, сроднике моје по телу, показује најмилосрднију и најтоплију љубав према Јудејцима.

4. Који су Израиљци, чије је усиновљење и слава и завети и закон и богослужење и обећања. 5. Чији су и оци, и од којих је Христос по телу, који је над свима Бог благословени у векове. Амин.

Овде хвали и преузноси Јудејце. Да неко, као што сам рекао. не би помислио да тобоже говори у великој пометњи духа. Неприметно указује да Бог жели да се и они спасу. То се види отуда, што их је Он удостојио усиновљења и славе, дао обећање њиховим оцима, подарио им сва остала преваходства и благоволео да се од њих (по телу) роди Христос. Међутим, они сами су одбацили доброчинство. Због тога, дивећи се љубави Божијој, узноси благодарност Јединородном и каже: Који је над свима Бог благословени у векове.

Иако, расуђује апостол, други хуле да прихватање незнабожаца није било основано, ми, знајући тајне Христове, знамо да је Он достојан прослављења. Зато би требало да се постиди Арије, јер Павле назива Христа "Богом над свима".

[Огњен]

Romans 9:1-5

    1 I say the truth in Christ, I lie not, my conscience also bearing me witness in the Holy Ghost, 2 That I have great heaviness and continual sorrow in my heart. 3 For I could wish that myself were accursed from Christ for my brethren, my kinsmen according to the flesh: 4 Who are Israelites; to whom pertaineth the adoption, and the glory, and the covenants, and the giving of the law, and the service of God, and the promises; 5 Whose are the fathers, and of whom as concerning the flesh Christ came, who is over all, God blessed for ever. :0104cheesy:.

Matthew 9:18-26

    18 While he spake these things unto them, behold, there came a certain ruler, and worshipped him, saying, My daughter is even now dead: but come and lay thy hand upon her, and she shall live. 19 And Jesus arose, and followed him, and so did his disciples. 20 And, behold, a woman, which was diseased with an issue of blood twelve years, came behind him, and touched the hem of his garment: 21 For she said within herself, If I may but touch his garment, I shall be whole. 22 But Jesus turned him about, and when he saw her, he said, Daughter, be of good comfort; thy faith hath made thee whole. And the woman was made whole from that hour. 23 And when Jesus came into the ruler's house, and saw the minstrels and the people making a noise, 24 He said unto them, Give place: for the maid is not dead, but sleepeth. And they laughed him to scorn. 25 But when the people were put forth, he went in, and took her by the hand, and the maid arose. 26 And the fame hereof went abroad into all that land.

[Огњен]

Паралелно место данашњем јеванђељу чита се у 24. недељи по Духовдану 

Лк. 39 (8:41-56)

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,6798.0.html