Jump to content

Како је то Христос васкрсао, а Црква не признаје реинкарнацију?!!!


Препоручена порука

Хвала на интересовању за ову тему...

Видех свашта интересантног везано за одвајање или не одвајање душе од тела...

е сад ја не знам шта да мислим.

Али у крајњој линији, то нама сад и није толико важно, чини ми се.

Што се тиче жене којој сам хтела да линкујем ову тему као одговор на њено питање,

то још нисам урадила.

Наместила је да је обавезно да буде пријатељ са неким ко хоће да јој пошаље поруку,

па чекам одговор на захтев.

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 131
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Негде тамо на почетку, има неколико употребивих одговора - неупућени у богословље не би требали да иду даље од прве странице. Извињавам се што сам и ја допринео хаосу који је уследио... :drugarstvo:

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Требало би да хришћанин препозна „Пастира доброг“, и по речима апостола: да га ништа не може одвојити од љубави према Њему: „ни висина ни дубина“, што би рекли за сву твар. И заиста велика је тајна побожности: „Бог се јави у телу“ – „са пуноћом Божанства телесно“.

Не би требали да заборављамо да је Христос ваистину Богочовек, да је сјединио Своје божанство са нашим човечанством, и то у оној мери да се више ништа не може поредити са оним реније, чак ни са оним што је било у Рају. Све, апсолутно све човечанско улило се у божанство, без губљења своје целости и воље. То је могао само Бог да уради, тај Човек Којим се ми хранимо Причешћем и са Којим заједничаримо у животу сада и у есхатону.

Категорије времена и простора, просто су доведене у зависност вечноживог, бесмртног Господа, јер је Он сјединио Собом две потпуно различите природе; а све из разлога, не да уради било какво чудо или какву бескрајно велику ствар, већ да Он буде тај Који ће носити све што постоји као Своје Тело: Цркву. Зато се бескрајно пуно пута код аве Јустина говори само о томе да је Црква – једна Црква, неба и земље и свих твари од анђела до атома.

Сад, могли би да разговарамо о димензијама простора, о „висинама и дубинама или о ма каквој твари“, али све је то постало ради циља и смисла не каквог другог до да буде Црква, Тело Његово. Али, и поред свега тога, ми ипак живимо у времену које иде ка том циљу, ка том Дану и часу, када ће бити успостављено Царство Христово на земљи онако како је на небу; и више никада неће бити никакве муке, „бола и жалости“, и било какве пометње; јер је Црквом завршено стварање, и Судом Божијим ће бити „разврстани“ они који ће бити у паклу и они који ће бити у Царству.

Даље, рекао би, Црква је много велика тајна: она се простире од земље све до изнад свих небеса, јер је Он Сам Црква као њена Глава, док смо сви ми, и анђели и људи Тело Његово. То не треба никада заборавити. Ми смо сви Тело Христово, и анђели и људи. Како може бити да истовремено анђели и људи буду Тело Христово? То је тајна над тајнама, светиња над светињама, Оваплоћеног Бога и сједињења свега што је на небу и на земљи. Христос је сједињен својим Телом са небесима присније него икад од када је узео земаљску, човечанску природу. Као што је Он глава Цркви, и као што је Црква тело Његово, тако су небеса сједињена са земљом сада једно Тело, коме је Глава Христос. Зар нам није то показано и у тајни Брака? Муж и жена нису више двоје него једно тело, а обоје су тело Христово.

И зар сада требамо да робујемо стихијама овога света? Демони су збачени са небеса, одбачени од Бога; наша природа се налази у њиховој власти, такође одбачена, због греха које је произвело сво страдање и ужасно противљење свему божанском. Али наша природа је ипак једним делом на Небесима; а тај делић је васкрсло Тело Христово, а кроз то Тело и цела земаљска Црква која непрестано расте, и уздиже се, узноси се чекајући Долазак Господњи, Васкрсење и вечну и непролазну заједницу Царства Божијег.

До тога Дана доласка Господњег ми на земљи и умеремо, представљамо се Господу у духу где нам је једино уточиште Његово наручје. Христос је на небесима у преображеном, васкрслом Телу и ми на земљи не можемо рачунати по законима физике и стихијама овога света: у којој мери и на који начин душа путује и узноси се на Небо. Такође, предодређење човеково није само у некаквом спасењу без тела и заборављајући на тело, тако да оне душе које су представљене немају ни потпуно блаженство какво ће тек бити по васкрсењу; јер тамо следи Слава и Свадба Јагњетова, где ће Господ пити „рода виноградскога“ када се сва природа и цео свет и васиона спроведе у Царство заједнице; зато ће тамо блаженство да буде потпуно."

http://forum.verujem.rs/index.php?topic=129.msg125488#msg125488

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Негде тамо на почетку, има неколико употребивих одговора - неупућени у богословље не би требали да иду даље од прве странице. Извињавам се што сам и ја допринео хаосу који је уследио... kolo2

знам , знам.

Ма добро ...

тај хаос су и онако целокупни читали само они који су га направили :-)))

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Ово питање поставила ми је једна жена на фејсбуку ...

Колико год да је оно нама нелогично,

надам се да ће неко дати јасан одговор...

Реинкарнација је, колико ја знам,

стално рађање, али у другом облику...

Христос је већно жив, Он не умире.

Умрло је само тело у ком је био за време подучавања народа.

Ето, то је моје објашњење,

али ће то неко сигурно знати боље од мене.

Извини по чему је нелогично?

Нелогично је јер се Христос не враћа на земљу

и не умире сваки пут ...

па да се враћа у другом облику ...

А како си логично закључила да Христос не умире сваки пут и да се не враћа у другом облику?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Сад ћеш још рећи да се Христос враћа у различитим земаљско-живућим облицима???

Дај, Карађорђе,

ово није филозофско питање,

него се односило на стварно телесну реинкарнацију ...

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Пази,ми Хришћани имамо своје схватање које уопште није подвргнуто законима логике.Кад говоримо о БОГУ-ту нема логике.

Христос је БОГ и како дедукујеш закључак везан за реинкарнацију из тога?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Reinkarnacija (od latinskog re in caro, ponovo u tijelo, to jest ponovno utjelovljenje) je učenje o ponovnom ili neprestanom vraćanju duha ili duše u tijelo nakon smrti.  Srodan pojam je i transmigracija ili palingeneza. Uzrokom vraćanja smatraju se loša djela iz prethodnog života, čiji skup istočna mudrost naziva karma; pojam sličan zapadnom pojmu sudbine. Po ovom učenju ljudski duh i duša se mogu utjeloviti i u tijelu životinje ili biljke, što se naziva i metempsihoza. Ovo učenje je najviše zastupano u Indiji, a u širem smislu odnosi se i na periodsko nestajanje i ponovno nastajanje svjetova.

Potječe iz Upanišada, tekstova starih indijskih mudraca. U njima se po prvi put uvodi misao o karmi i seljenju duša. U istočnim religijama izlaz iz ovog kruga ostvaruje se kroz dobra djela iz ljubavi. U budizmu ovaj duhovni cilj se naziva nirvana.

Najpoznatije religije u kojima je reinkarnacija opće prihvaćena su budizam i hinduizam.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Reinkarnacija

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Добро, шта је даље, тј шта треба у вези реинкарнације говорити или расправити?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кога питаш ... ?

Moжеш и ти одговорити пошто нисам разумео у ком контексту си цитирала википедију.

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Reinkarnacija (od latinskog re in caro, ponovo u tijelo, to jest ponovno utjelovljenje) je učenje o ponovnom ili neprestanom vraćanju duha ili duše u tijelo nakon smrti.  Srodan pojam je i transmigracija ili palingeneza. Uzrokom vraćanja smatraju se loša djela iz prethodnog života, čiji skup istočna mudrost naziva karma; pojam sličan zapadnom pojmu sudbine. Po ovom učenju ljudski duh i duša se mogu utjeloviti i u tijelu životinje ili biljke, što se naziva i metempsihoza. Ovo učenje je najviše zastupano u Indiji, a u širem smislu odnosi se i na periodsko nestajanje i ponovno nastajanje svjetova.

Potječe iz Upanišada, tekstova starih indijskih mudraca. U njima se po prvi put uvodi misao o karmi i seljenju duša. U istočnim religijama izlaz iz ovog kruga ostvaruje se kroz dobra djela iz ljubavi. U budizmu ovaj duhovni cilj se naziva nirvana.

Najpoznatije religije u kojima je reinkarnacija opće prihvaćena su budizam i hinduizam.

http://hr.wikipedia.org/wiki/Reinkarnacija

valjda budizam kolko znam bas sto se reinkanacije tice kazu da se tolko puta reikarira  dok ne dobije savrsenstvo 
Link to comment
Подели на овим сајтовима

Кога питаш ... ?

Moжеш и ти одговорити пошто нисам разумео у ком контексту си цитирала википедију.

Цитирала сам википедију да се дефинише о чему причамо,

јер је Карађорђе постављао питања.

Без Господа смо ништа...

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...