Jump to content

Како је то Христос васкрсао, а Црква не признаје реинкарнацију?!!!


Препоручена порука

Чак ни ако би то било рајско насеље....мада сваке литургије слушате гласно читање:

За све то ми благодаримо Теби и Јединородноме Сину Твом и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела, и безброј анђела, херувими и серафими, шестокрилни, многооки, крилати, који лебде...

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

Али, уз сво дужно поштовање високоуважени брате Јустинијане - да ли је "рајско насеље" реални, физички, тродимензионални простор попут нашег света "који сав у злу лежи"

dancedance

или је, можда, ипак реч пре свега о стању духа, чије су нам просторно-временске координате благодатно неоткривене?

:) 4chsmu1

Па наравано уважени брате Андреје да је стање, да није тродимензоинални свет који има временску одредницу. Но какве везе то има са твојим страхом да "проведеш у некој маси" извесно време на наводно на неком месту пре него ли се сусретнеш са Животворном Тројицом? 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 131
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

dancedance

Анђели имају тела, мада не оваква каква ми имамо, али ипак имају...

"Кажемо да су бестелесни (јер немају овакво тело као ми) односно да имају танана "ваздушаста" (етерна) тела, јер уистину је само Бог једини бестелесан. Кажемо да су невештаствени (нетварни) пошто је њихова природа много истанчанија од грубог човечјег тела и сродна је човечијој души, али су они у поређењу са Богом и вештаствени и груби, јер само Бог је једини невештаствен (ово посебно подвлачи преп. Јован Дамаскин на више места у својим делима). Нама се, како каже свети Василије, јављају увек у обличју својих тела, мада, како каже свети Јован Дамаскин, не онакви какви јесу, у пуном и застрашујућем блештавилу, већ у нама прилагођеном сјају, а такође могу попримити облик какав Бог зажели од њих, нпр. човека или облака или огњеног/светлоносног стуба. Но поједини Оци нарочито наглашавају да су анђели и сви створени духови у свом сопственом обличју човеколики. "

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Asomata.htm

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

harp

Анђели имају тела, мада не оваква каква ми имамо, али ипак имају...

"Кажемо да су бестелесни (јер немају овакво тело као ми) односно да имају танана "ваздушаста" (етерна) тела, јер уистину је само Бог једини бестелесан. Кажемо да су невештаствени (нетварни) пошто је њихова природа много истанчанија од грубог човечјег тела и сродна је човечијој души, али су они у поређењу са Богом и вештаствени и груби, јер само Бог је једини невештаствен (ово посебно подвлачи преп. Јован Дамаскин на више места у својим делима). Нама се, како каже свети Василије, јављају увек у обличју својих тела, мада, како каже свети Јован Дамаскин, не онакви какви јесу, у пуном и застрашујућем блештавилу, већ у нама прилагођеном сјају, а такође могу попримити облик какав Бог зажели од њих, нпр. човека или облака или огњеног/светлоносног стуба. Но поједини Оци нарочито наглашавају да су анђели и сви створени духови у свом сопственом обличју човеколики. "

http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Knjige/Asomata.htm

Па наравно да и они имају тела, али су и они личности, нису некакви "Божији љубимци у кавезу који стално певуше Господу". Каже се да су они телесни у односу на Бога који је савршен Дух, а вантелесни у односу на наша груба плотска тела. Људска душа ништа мање није телесно схваћена у односу на ангеле. Дакле шта је проблем да душа до свеопштег васкрсења егзистира исто као и ангели пред престолом творца?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чак ни ако би то било рајско насеље....мада сваке литургије слушате гласно читање:

За све то ми благодаримо Теби и Јединородноме Сину Твом и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела, и безброј анђела, херувими и серафими, шестокрилни, многооки, крилати, који лебде...

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

Али, уз сво дужно поштовање високоуважени брате Јустинијане - да ли је "рајско насеље" реални, физички, тродимензионални простор попут нашег света "који сав у злу лежи"

harp

или је, можда, ипак реч пре свега о стању духа, чије су нам просторно-временске координате благодатно неоткривене?

harp 0705_read

Па наравано уважени брате Андреје да је стање, да није тродимензоинални свет који има временску одредницу. Но какве везе то има са твојим страхом да "проведеш у некој маси" извесно време на наводно на неком месту пре него ли се сусретнеш са Животворном Тројицом?  

Дуготрпељиви брате Јустинијане, извини, али заиста сам изгледа безнадежно (при)глуп... Надам се да администрација овог форума то неће приметити - јер признајем, срамотно је моје незнање.

Таман сам мало примирио свој есхатолошки страх да ћу као маса (да цитирам шта сам рекао "маса/запремина која од мене остане након представљења") - дакле, не "у маси" - провести неко време, попут овог за живота, на неком месту - страх је врло оправдан, чини се мојој припростости, зато што би провођење времена након упокојења, у виду масе/запремине на неком (не)извесном месту (а мислио сам да ми православни осуђујемо римокатоличку заблуду о чистилишту, на коју ме ова идеја подсећа) имати неки утицај на моје СТАЊЕ које ће, можда, због боравка на том и таквом месту, постати поремећено у односу на тренутак у ком сам преминуо и неће бити способно да на исти начин поднесе сусрет са нествореним енергијама Животворне Тројице, онако како би то било одмах по представљењу. Мојој грешности остаје нејасна сврха "чекања" (а нарочито време трајања тог чекања) на сусрет са Тројицом Живом и Истинитом.

Дакле шта је проблем да душа до свеопштег васкрсења егзистира исто као и ангели пред престолом творца?

А ако је тако, онда значи није у Аду - или је и Ад пред пПрестолом Творца. И колико чека на васкрсење, по којим просторно/временским критеријумима... ?  nasznak

Праштајте ми на неукости, благодатна и многоуважена братијо... 89898989898989

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Дакле шта је проблем да душа до свеопштег васкрсења егзистира исто као и ангели пред престолом творца?

Па није никакав проблем што се мене тиче. Само што душа није личност, није човек, а Анђели то јесу (личности).

Постоје древне фреске у којима је приказана десница Божија пуна душа праведних. Мислим да је то најсликовитији приказ стања праведних у Господу (после смрти).

Исто сведочи и већ постављена фреска успенија Пресвете Богородице, на којој је приказана душа особе која је чесњејшују Херувим и славњејшују и бесравњенија Серафим као нешто малено, танано, слабо (обавијено завојима као мртви Лазар из Витаније) у НАРУЧЈУ Господа Исуса Христа. То јест, у Богу, са Богом, у сећању Божијем.....

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Чак ни ако би то било рајско насеље....мада сваке литургије слушате гласно читање:

За све то ми благодаримо Теби и Јединородноме Сину Твом и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела, и безброј анђела, херувими и серафими, шестокрилни, многооки, крилати, који лебде...

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

Али, уз сво дужно поштовање високоуважени брате Јустинијане - да ли је "рајско насеље" реални, физички, тродимензионални простор попут нашег света "који сав у злу лежи"

harp

или је, можда, ипак реч пре свега о стању духа, чије су нам просторно-временске координате благодатно неоткривене?

harp 0705_read

Па наравано уважени брате Андреје да је стање, да није тродимензоинални свет који има временску одредницу. Но какве везе то има са твојим страхом да "проведеш у некој маси" извесно време на наводно на неком месту пре него ли се сусретнеш са Животворном Тројицом?  

Дуготрпељиви брате Јустинијане, извини, али заиста сам изгледа безнадежно (при)глуп... Надам се да администрација овог форума то неће приметити - јер признајем, срамотно је моје незнање.

Таман сам мало примирио свој есхатолошки страх да ћу као маса (да цитирам шта сам рекао "маса/запремина која од мене остане након представљења") - дакле, не "у маси" - провести неко време, попут овог за живота, на неком месту - страх је врло оправдан, чини се мојој припростости, зато што би провођење времена након упокојења, у виду масе/запремине на неком (не)извесном месту (а мислио сам да ми православни осуђујемо римокатоличку заблуду о чистилишту, на коју ме ова идеја подсећа) имати неки утицај на моје СТАЊЕ које ће, можда, због боравка на том и таквом месту, постати поремећено у односу на тренутак у ком сам преминуо и неће бити способно да на исти начин поднесе сусрет са нествореним енергијама Животворне Тројице, онако како би то било одмах по представљењу. Мојој грешности остаје нејасна сврха "чекања" (а нарочито време трајања тог чекања) на сусрет са Тројицом Живом и Истинитом.

Дакле шта је проблем да душа до свеопштег васкрсења егзистира исто као и ангели пред престолом творца?

А ако је тако, онда значи није у Аду - или је и Ад пред пПрестолом Творца. И колико чека на васкрсење, по којим просторно/временским критеријумима... ?  nasznak

Праштајте ми на неукости, благодатна и многоуважена братијо... 89898989898989

Шта се мој уважени брате прибојаваш времена? Зар се не уверавамо да изван овог живота нема никаквих временских одредница? Твоја душа било да борави у рајским насељима, или адским тамницама недај Боже, нема никавко временско поимање, не осећа време, не осећа простор, осећа само стање....Чистилиште је нешто сасвим друго, треће стање душе за разлику од два које познаје и признаје Света Православна Црква. Вечни живот и вечну муку. 

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

bighugbighug


Сада ми је високоцењени Јустинијане заиста "лакнуло" пошто се ово

Зар се не уверавамо да изван овог живота нема никаквих временских одредница? Твоја душа било да борави у рајским насељима, или адским тамницама недај Боже, нема никавко временско поимање, не осећа време, не осећа простор, осећа само стање....


није могло овако јасно разумети из твојих претходних постова. Значи, душа кад борави У Рају или У Аду, не борави у смислу "боравка" у неком месту, него боравка у неком "стању" ("адском" или "рајском"). Хвала, сад сам и ја грешни (мада не Милоје), ипак нешто изгледа разумео. Благодарим ти на труду и стрпљењу.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

bighugbighug

Сада ми је високоцењени Јустинијане заиста "лакнуло" пошто се ово

Зар се не уверавамо да изван овог живота нема никаквих временских одредница? Твоја душа било да борави у рајским насељима, или адским тамницама недај Боже, нема никавко временско поимање, не осећа време, не осећа простор, осећа само стање....

није могло овако јасно разумети из твојих претходних постова. Значи, душа кад борави У Рају или У Аду, не борави у смислу "боравка" у неком месту, него боравка у неком "стању" ("адском" или "рајском"). Хвала, сад сам и ја грешни (мада не Милоје), ипак нешто изгледа разумео. Благодарим ти на труду и стрпљењу.

Нек смо се разумели.  0202_238

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dokazuje se nedokazivo, zivot duse posle smrti i to u punom sastavu samo bez tela, ispade telo nus proizvod stvaranja.........................................

Те баш зато, кажем, заједно с Тертулијаном:

...certum est, quia impossibile.

Natus est Dei Filius, non pudet, quia pudendum est; et mortuus est Dei Filius, prorsus credibile est, quia ineptum est; et sepultus resurrexit, certum est, quia impossibile.

(De Carne Christi V, 4)

http://www.tertullian.org/library.htm

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dokazuje se nedokazivo, zivot duse posle smrti i to u punom sastavu samo bez tela, ispade telo nus proizvod stvaranja.........................................

Па ајде онда да размотримо каква је улога тела у овом, а каква је у будућем животу, а и шта то без тела душа не може обављати?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dokazuje se nedokazivo, zivot duse posle smrti i to u punom sastavu samo bez tela, ispade telo nus proizvod stvaranja.........................................

Па ајде онда да размотримо каква је улога тела у овом, а каква је у будућем животу, а и шта то без тела душа не може обављати?

nista ne moze obavljati jer je ona bez tela obicna avet! Ona se ostvaruje samo u zajednici sa telom, a u vecnosti sve ce ionako biti preobrazeno i prilagodjeno eshatolosom stanju

radost zivljenja je svesnost obitavanja u liturgijskoj zajednici

Link to comment
Подели на овим сајтовима

dokazuje se nedokazivo, zivot duse posle smrti i to u punom sastavu samo bez tela, ispade telo nus proizvod stvaranja.........................................

Па ајде онда да размотримо каква је улога тела у овом, а каква је у будућем животу, а и шта то без тела душа не може обављати?

nista ne moze obavljati jer je ona bez tela obicna avet! Ona se ostvaruje samo u zajednici sa telom, a u vecnosti sve ce ionako biti preobrazeno i prilagodjeno eshatolosom stanju

Па како ништа, испада да је тело кључно за однос са Богом, а не наша личност. Може ли душа да созрецава Бога, може ли да Га слави, да Му поје, може ли душа да гледа, да слуша...Ако не може, шта је то у телу што чини да она може?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

mi smo celoviti licnosno a to je dusa i telou zajednici a ne enko rasparacvanje i segmentiranje

Да би смо били личносни тј човек, велиш, морамо бити и душа и тело, тј душа и тело сједињни. Али шта је онда тело? Ако нема распарчавања и сегментирања какво тело је потребно имати да би био личносна особа? Јел мораш имати све четири, руке и ноге, труп и главу, или може и без две руке или једне ноге. Јесу ли инвалидне особе непотпуне личности?

Српски менталитет карактеришу изненадни подвизи кратког даха, понесеност која прво улије наду, али капитулира у завршници, све се то после правда вишом силом и некаквом планетарном неправдом што само на нас вреба.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...