Како је то Христос васкрсао, а Црква не признаје реинкарнацију?!!!

[Искушеник]

А и св. Максим Исповедник је рекао: "Душа без тела је утвара, а тело без душе је леш".

Пардон, свети Иринеј Лионски.

[Justin Waters]

А и св. Максим Исповедник је рекао: "Душа без тела је утвара, а тело без душе је леш".

Пардон, свети Иринеј Лионски.

А шта кажеш на ову икону:

Да ли је овај лик, са леве стране Христа можда очајан. Наравно да није, то је Мојсије.

И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. (Мт 17,3-4)

Апостолима беше добро, нису се узнемирли због Мојсијевог "очајног става" јер нема тела....

Дакле по Христовом преображњеу на гори Тавор, указаше се Илија и Мојсије. Илија је имао тело јер није никад ни умро, али у чему се указао Мојсије? Христос је водио дијалог са обојицом, и тако у троје су разговарали једно са другим.  Ако душа спава, а живи само у Божијем сећању онда је Христос разговарао не лично са Мојсијем, него са својим сопственим сећањем, или је тренутно сећање на Мојсија произвео у утвару да би изгледао према апостолима како он ипак разговара са неким, што би било замајавање апостола и недолично пречистог Господа.

[Искушеник]

"Тераш" ме да улазим у дискусију, а ја то упорно не желим, јер сам већ рекао да не знам.

Цела појава Преображења се разуме другачије, и није то тако једноставно као што мислиш, нити просто разумљиво.

Преображење је било Царство Божије, а у Царству Божијем су сви комплетне личности = састављени од душе и тела. То није био цео Илија и пола Мојсија, већ су обојица били ту као комплетне личности, и душом и телом.

[sasluzitelj]

danas oznacava Carstvo Bozije i to je jasno i bez  velikog objasnjavanja, da je dusa svesna po smrti onda njoj ne bi bilo potrebno vaskrsavanje iz secanja Bozijeg ni ponovno spajanje preobrazene licnosti, jer bi samo bila oslobodjena viska, balasta, tj tela

[sasluzitelj]

А и св. Максим Исповедник је рекао: "Душа без тела је утвара, а тело без душе је леш".

Пардон, свети Иринеј Лионски.

А шта кажеш на ову икону:

Да ли је овај лик, са леве стране Христа можда очајан. Наравно да није, то је Мојсије.

И гле, указаше им се Мојсије и Илија, који с Њим говораху.

А Петар одговарајући рече: Господе! Ако си Ти, реци ми да дођем к Теби по води. (Мт 17,3-4)

Апостолима беше добро, нису се узнемирли због Мојсијевог "очајног става" јер нема тела....

Дакле по Христовом преображњеу на гори Тавор, указаше се Илија и Мојсије. Илија је имао тело јер није никад ни умро, али у чему се указао Мојсије? Христос је водио дијалог са обојицом, и тако у троје су разговарали једно са другим.  Ако душа спава, а живи само у Божијем сећању онда је Христос разговарао не лично са Мојсијем, него са својим сопственим сећањем, или је тренутно сећање на Мојсија произвео у утвару да би изгледао према апостолима како он ипак разговара са неким, што би било замајавање апостола и недолично пречистог Господа.

Ilija i Mojsije su se javili iz Carstva Bozijeg koje je za njih nastupilo jer oni ne poznaju vreme kao ogranicenje, dakle to je kako bi lepo rekao ep. Ignatije Secanje na buducnost

[Justin Waters]

Свашта причате, како ће се Мојсије јавити у телу када није још било свеопштег васкрсења мртвих, па чак док ни сам Христос није васкрсао?

Какво наступање Царства Божијег кад се Господ још није прославио, јер није ни пострадао?

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

Нећу ни ја да учествујем у дискусији јер не да ми се да светоотачко учење супротстављати вашом теологијом коју сте научили од епископа Игњатија.

[sasluzitelj]

nedostatak argumenata cuda stvara

[Искушеник]

Свашта причате, како ће се Мојсије јавити у телу када није још било свеопштег васкрсења мртвих, па чак док ни сам Христос није васкрсао?

Какво наступање Царства Божијег кад се Господ још није прославио, јер није ни пострадао?

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

Нећу ни ја да учествујем у дискусији јер не да ми се да светоотачко учење супротстављати вашом теологијом коју сте научили од епископа Игњатија.

Одмах се ограђујем, теологију Еп. Игњатија познајем врло,врло,врло мало, тек требам учити, тако да "његову" теологију не могу преносити. А ја, као и ти, у овом најтежем питању вере, немамо никакво знање, а поготово не знање светотачке теологије. И ако ти мислиш за нешто знаш, ја ти отворено кажем (без икакве љутње молим), да не знаш ништа.

Пре свега не читаш Писмо :

Јеванђеље по Матеју глава 16.

28. Заиста вам кажем: Има неких међу вама што стоје овдје који неће окусити смрти док не виде Сина Човјечијега гдје долази у Царству своме.

Јеванђеље по Матеју глава 17.

1. И послије шест дана узе Исус Петра и Јакова и Јована, брата његова, и изведе их на гору високу саме.

2. И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост.

3. И гле, јавише им се Мојсеј и Илија који с њим говораху.

4. А Петар одговарајући рече Исусу: Господе, добро нам је овдје бити; ако хоћеш да начинимо овдје три сјенице: теби једну, и Мојсеју једну, и једну Илији.

5. Док он још говораше, гле, облак сјајан заклони их, и гле, глас из облака који говори: Ово је Син мој љубљени, који је по мојој вољи; њега слушајте.

6. И чувши ученици падоше ничице и уплашише се веома.

7. И приступивши Исус дохвати их се и рече: Устаните и не бојте се.

8. А они, подигнувши очи своје, никога не видјеше до Исуса сама.

9. И када силажаху са горе, заповједи им Исус говорећи: Ником не казујте што сте видјели док Син Човјечији из мртвих не васкрсне.

Свашта причате, како ће се Мојсије јавити у телу када није још било свеопштег васкрсења мртвих, па чак док ни сам Христос није васкрсао?

Ех брате, и ти желиш да се бавиш теологијом...

[Искушеник]

СЛОВО НА ПРЕОБРАЖЕЊЕ

ГОСПОДА И СПАСА НАШЕГ ИСУСА ХРИСТА

На овој (гори) се потврђује васкрсење из мртвих и Христос се показује као Господар живих и мртвих (Рм. 14, 9), јер је из мртвих Мојсија при вео, а живог Илију довео као сведока, који у древности као огњени колесничар узнет би ко лима са земље на небески пут (2 Цар. 2, 11).

............

14) Док се то тако дешавало, да би се показао Један Господ Старог и Новог Завета, и да се у јеретика, чије је грло гроб отворен (Рм. 3, 13), уста затворе и да се потврди оживљење мртвих, и поверују да је Господар живих и мртвих Посведочавани (на Тавору), предстоје (Му) Мојсије и Илија као слуге Господару у слави и са Њиме разговарајући бивају виђени од сличних им слугу (Апостола Мт. 17, 3).

(17) У старини боговидац (Мојсије) улази у божански примрак (2 Мој. 20, 21), указујући на сенку Закона (старозаветног), јер чуј шта пише Павле: "Закон имађаше сенку будућих добара" а не саму истину (Јевр. 10, 1). И тада Израиљ није могао да гледа у славу лица Мојсијева која пролази (2 Кор. 3, 7), док ми "откривеним лицем одражавамо славу Господњу, преображавајући се из славе у славу већу, као од Духа Господа" (2 Кор. 3, 18). Отуда (сада) заклони их не облак примрака, него светлости. Јер "тајна сакривена од векова и од покољења" (Кол. 1, 26) откри се, и слава постојана и вечна показује се. Управо зато Мојсије са Илијом предстадоше (пред Христа), представљајући лице Закона и Пророка. Јер Онога кога Закон и Пророци проповедају, Тај се нађе да је Исус Животодавац (Јн. 1, 45). И Мојсије изображава (овде) сабор светих уснулих у древности, а Илија оних живих. Јер је Преображавани Господар живих и умрлих. Мојсије (данас) уђе у Земљу обећану, јер га уведе Исус, Дародавац наслеђа, и оно што је у старини праобразно видео, данас га то изобилно обасјава, јер то показује светлозрачност облака.

19) Шта бива затим? Мојсија и Илију послао је (Христос) у њихова места, а појављује се само Апостолима, и тако силазе са горе (Тавора), ништа никоме од виђенога и чувенога не говорећи, јер је то Господ заповедио.

(св. Јован Дамаскин)

СВЕТИ ЈЕФРЕМ СИРИЈСКИ

ТУМАЧЕЊЕ ЧЕТИРИ ЕВАНЂЕЉА

ЧЕТРНАЕСТА ГЛАВА

. Затим је Господ призвао к Себи Илију ? , вазнетог на небо, и Мојсеја, враценог у живот, као и тројицу сведока од Својих сопствених весника који су били стубови (Гал. 2; 9), тј. који су сведоцили за Његово Царство.

Ту двојицу људи (Илију и Мојсеја) призвао је к Себи зато да би боље поверовали у васкрсење живота, које ће се кроз Њега извршити на свршетку света. Они ће, или као Мојсеј устати из мртвих, или ће се као Илија вазнети к Њему, јер је он Господ небеских и преисподњих.

Зар није Христос призвао Мојсеја у живот, а Илију с неба? Гле, Он их је привео из претходног времена Праведног ? . Ако је пак насилно спустио Илију са неба, онда Он није благ, јер је Илију отео из мишице Праведнога и довео га за Свог сведока. Ако је Благи без знања Праведнога пронашао Мојсеја и присвојио га, онда је крив за краду, јер га је отео из гроба, изневши на видело кости које је Праведни сакрио од људских оцију (в. 5. Мојс. 34; 6).

када силажаху са горе заповеди им Исус говорећи: Никоме не казујте што сте видели (Мт. 17; 9). Знао је да им неће поверовати него да ће их сматрати безумницима и речи: можда знате и одакле је дошао Илија? Мојсеј је пак био погребен, али нико није знао место где је његов гроб, тако да би се појавило богохуљење и саблазан. И још каже: Будите мирни док се не отворе гробови и док из њих не изаду праведници Старог и Новог Завета и не појаве се у Јерусалиму, граду великог Цара (упор. Мт. 5; 35). Након тога ће поверовати да је Онај, Који је њих призвао у живот, васкрсао и Мојсеја. На глас Господњи појавило се много праведника из преисподње, и уместо једног дошли су многи. И ако су се мртви јавили зацувши Његов глас, да ли је онда утолико пре требало да се јави живи Илија? Због тога је рекао: Никоме не казујте што сте видели док Син човечији из мртвих не васкрсне (Мт. 17; 9).

[andrej]

Свашта причате, како ће се Мојсије јавити у телу када није још било свеопштег васкрсења мртвих, па чак док ни сам Христос није васкрсао?

Какво наступање Царства Божијег кад се Господ још није прославио, јер није ни пострадао?

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

Нећу ни ја да учествујем у дискусији јер не да ми се да светоотачко учење супротстављати вашом теологијом коју сте научили од епископа Игњатија.

Праштајте братијо...

С великим интересовањем сам пратио вашу високоучену расправу и био прилично решен да се у њу не умешам. Међутим, пошто је све почело од баналног и једноставног питања о метемпсихози, морам да приметим да је особа која је тражила једноставан одговор и којој је ова расправа ако се не варам линкована, остала ускраћена за сваку врсту "једноставности" обзиром на ниви првобитно постављеног питања.

Е сада, пошто практично ништа не знам о теологији, а нешто од философије сам много давно прочитао, те, пошто ова расправа више нема наду да се поједностави, сада више не могу да се одупрем грешној и таштој жељи да са вашом високоученошћу поделим неколико мојих прилично приглупих недоумица, у нади да бих од вас нешто могао да научим.

Дакле овако... Високопреуважени брат Јустинијан каже да:

није још било свеопштег васкрсења мртвих

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

док брат ипођакон (ако сам тачно превео?) вели:

Ilija i Mojsije su se javili iz Carstva Bozijeg koje je za njih nastupilo jer oni ne poznaju vreme kao ogranicenje,

Моја прегрешна затупастост у овим супротстављеним ставовима види две непомириве супротности, од којих истина може бити само једна... (и ту притом не мислим на преосвештеног епископа Христовог, владику Артемија...  dancedance)

Да вас не бих више замарао, покушаћу да скратим. Дакле:

1. Да ли је просторна и временска перцепција нас који смо живи, субјективна или објективна истина?

2. Да ли је наш временски континуум истоветан временском континууму оних који су преминули, затим ангела, нестворених божанских енергија и самој Светој и Неразделивој Тројици?

Конкретно, брате Јустинијане, на шта тачно мислиш кад користиш прилоге за време ЈОШ, ДОК, ОД или прилоге за место ТАМО, СА...

Пре свега:

1. Да ли су Света Тројица подложни неком простору или времену (осим самог Христа од оваплоћења до Вазнесења)?

2. Да ли су ангели (упркос њиховим бројним (пара)телесним манифестацијама) подложни истим просторним и временским токовима, као и ми?

3. Да ли је време линеарна категорија у апсолутном смислу - колико знам, патристичка теологија није унисона по питању дефинисања просторно-временског континуума, а и секуларна наука са теоријом релативитета и квантном механиком почиње да долази на пост-еуклидску позицију?

Дакле, без обзира што су неки свети оци такође понекад користили просторно/временска одређења "оностраног," да ли можда знаш ГДЕ се то и КАДА, а нарочито У ОДНОСУ НА КОГА/ШТА налази АД у коме неко ЧЕКА - овим се не само имплицира да је АД неко ВРЕМЕ него чак и МЕСТО, што ипак делује као остатак јеврејског (ваноткривенског) сујеверја да душа има одређену масу и запремину, те да као таква одлази у Шеол који је "место" и проводи време у чекању.

Неки значајни свети оци (од кападокијаца на даље) дају и другачија мишљења (чијим трагом изгледа иде и брат ипођакон Димитрије, владика Игнатије а и сам сам помало тако размишљао) - да би било тачније сва просторно/временска одређења о оностраном, требало заменити "стањем." Нико не може да тврди да након упокојења постоји неки субјективни, а можда чак и објективни временски ток - али, ако се не варам, још мање можемо да тврдимо да поуздано знамо нешто о томе (осим ако не поверујемо олако у приче о митарствима - чак и ако је тако, ко каже да нису у питању непреводиве метафоре). За разлику од простора/времена, свето предање Цркве и те како познаје стање духа, које се додатно дефинише у сусрету са нествореним божанским енергијама - као нестворене, оне су и беспочетне (почињу у Богу, што је синонимно беспочетности) али могу да дођу у реалан сусрет са твари. Ова дејства Свете Тројице ка свету представљају дакле својеврсне мостове између трансцендентне и иманентне реалности - а простору или времену какво ми познајемо, подложна је, ваљда, само ова друга?

Праштајте ову моју неукост и занемарите ово што сам написао ако вам се учини да је досадно...

[sasluzitelj]

Свашта причате, како ће се Мојсије јавити у телу када није још било свеопштег васкрсења мртвих, па чак док ни сам Христос није васкрсао?

Какво наступање Царства Божијег кад се Господ још није прославио, јер није ни пострадао?

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

Нећу ни ја да учествујем у дискусији јер не да ми се да светоотачко учење супротстављати вашом теологијом коју сте научили од епископа Игњатија.

Праштајте братијо...

С великим интересовањем сам пратио вашу високоучену расправу и био прилично решен да се у њу не умешам. Међутим, пошто је све почело од баналног и једноставног питања о метемпсихози, морам да приметим да је особа која је тражила једноставан одговор и којој је ова расправа ако се не варам линкована, остала ускраћена за сваку врсту "једноставности" обзиром на ниви првобитно постављеног питања.

Е сада, пошто практично ништа не знам о теологији, а нешто од философије сам много давно прочитао, те, пошто ова расправа више нема наду да се поједностави, сада више не могу да се одупрем грешној и таштој жељи да са вашом високоученошћу поделим неколико мојих прилично приглупих недоумица, у нади да бих од вас нешто могао да научим.

Дакле овако... Високопреуважени брат Јустинијан каже да:

није још било свеопштег васкрсења мртвих

На Тавору Илија је био призван са неба где је почивао од свог вазнесења на небеским кочијама, а Мојсије је био призван из ада где су све душе почивале укључујући и грешнике и праведнике, до Христовг оваплоћења.

док брат ипођакон (ако сам тачно превео?) вели:

Ilija i Mojsije su se javili iz Carstva Bozijeg koje je za njih nastupilo jer oni ne poznaju vreme kao ogranicenje,

Моја прегрешна затупастост у овим супротстављеним ставовима види две непомириве супротности, од којих истина може бити само једна...

Да вас не бих више замарао, покушаћу да скратим. Дакле:

1. Да ли је просторна и временска перцепција нас који смо живи, субјективна или објективна истина?

2. Да ли је наш временски континуум истоветан временском континууму оних који су преминули, затим ангела, нестворених божанских енергија и самој Светој и Неразделивој Тројици?

Конкретно, брате Јустинијане, на шта тачно мислиш кад користиш прилоге за време ЈОШ, ДОК, ОД или прилоге за место ТАМО, СА...

Пре свега:

1. Да ли су Света Тројица подложни неком простору или времену (осим самог Христа од оваплоћења до Вазнесења)?

2. Да ли су ангели (упркос њиховим бројним (пара)телесним манифестацијама) подложни истим просторним и временским токовима, као и ми?

3. Да ли је време линеарна категорија у апсолутном смислу - колико знам, патристичка теологија није унисона по питању дефинисања просторно-временског континуума, а и секуларна наука са теоријом релативитета и квантном механиком почиње да долази на пост-еуклидску позицију?

Дакле, без обзира што су неки свети оци такође понекад користили просторно/временска одређења "оностраног," да ли можда знаш ГДЕ се то и КАДА, а нарочито У ОДНОСУ НА КОГА/ШТА налази АД у коме неко ЧЕКА - овим се не само имплицира да је АД неко ВРЕМЕ него чак и МЕСТО, што ипак делује као остатак јеврејског (ваноткривенског) сујеверја да душа има одређену масу и запремину, те да као таква одлази у Шеол који је "место" и проводи време у чекању.

Неки значајни свети оци (од кападокијаца на даље) дају и другачија мишљења (чијим трагом изгледа иде и брат ипођакон Димитрије, владика Игнатије а и сам сам помало тако размишљао) - да би било тачније сва просторно/временска одређења о оностраном, требало заменити "стањем." Нико не може да тврди да након упокојења постоји неки субјективни, а можда чак и објективни временски ток - али, ако се не варам, још мање можемо да тврдимо да поуздано знамо нешто о томе (осим ако не поверујемо олако у приче о митарствима - чак и ако је тако, ко каже да нису у питању непреводиве метафоре). За разлику од простора/времена, свето предање Цркве и те како познаје стање духа, које се додатно дефинише у сусрету са нествореним божанским енергијама - као нестворене, оне су и беспочетне (почињу у Богу, што је синонимно беспочетности) али могу да дођу у реалан сусрет са твари. Ова дејства Свете Тројице ка свету представљају дакле својеврсне мостове између трансцендентне и иманентне реалности - а простору или времену какво ми познајемо, подложна је, ваљда, само ова друга?

Праштајте ову моју неукост и занемарите ово што сам написао ако вам се учини да је досадно...

lepo razmisljanje zaista, i vec se i odgovori tu naziru iako vesto skriveni.

Licno sam misljenja da sveti vreme kao ogranicavajucu kategoriju nemaju evo i zasto. Nakon naseg upokojenja mi ne pripadamo sistemu ogranicenosti ili koordinatnom sistenu realnosti tzv  Dekartovom, jer ono jednostavno ne moze da bude odrednica Boga i vecnosti. Samim tim nakon upokojenja niko nema vreme koje ga deli od nastupajuceg dogadjaja strasnog suda, drugog dolaska.... jer ono prekida tok istorije. U tom dogadjaju zivi se preobrazavaju i mrtvi takodje vaskrsnuvsi. dakle pokojni se iz zemnog zivota uslovno recenobude za vecnost, oni nemaju medjuvreme nekog privremenog stanja u vecnosti, odakle uostalom u vecnosti bilo kakava privremenost i to je jasano i potvrdjeno ocima, da ne citiram sad oduzelo bi mi mnogo vremena.

Ako bi dusa bila nezavisna od tela u punom smislu, onda je telo nista do teret dusi, koga se ona oslobodila, ali za koji ipak odgovara na "mitarstvima", koji se iskljucivo bave sudjenjem telu i njegovim gresima, koje dusa preuzima. Ako je tako cemu sveiopste vaskrsenje i jos jedan sud, jer dusi telo ne treba da bi postojala i potpuno egzistirala... Postavlja s epitanje cemu onda telo, pa cemu vaskrsenje.....

[andrej]

epo razmisljanje zaista, i vec se i odgovori tu naziru iako vesto skriveni.

Licno sam misljenja da sveti vreme kao ogranicavajucu kategoriju nemaju evo i zasto. Nakon naseg upokojenja mi ne pripadamo sistemu ogranicenosti ili koordinatnom sistenu realnosti tzv  Dekartovom, jer ono jednostavno ne moze da bude odrednica Boga i vecnosti. Samim tim nakon upokojenja niko nema vreme koje ga deli od nastupajuceg dogadjaja strasnog suda, drugog dolaska.... jer ono prekida tok istorije. U tom dogadjaju zivi se preobrazavaju i mrtvi takodje vaskrsnuvsi. dakle pokojni se iz zemnog zivota uslovno recenobude za vecnost, oni nemaju medjuvreme nekog privremenog stanja u vecnosti, odakle uostalom u vecnosti bilo kakava privremenost i to je jasano i potvrdjeno ocima, da ne citiram sad oduzelo bi mi mnogo vremena.

Ako bi dusa bila nezavisna od tela u punom smislu, onda je telo nista do teret dusi, koga se ona oslobodila, ali za koji ipak odgovara na "mitarstvima", koji se iskljucivo bave sudjenjem telu i njegovim gresima, koje dusa preuzima. Ako je tako cemu sveiopste vaskrsenje i jos jedan sud, jer dusi telo ne treba da bi postojala i potpuno egzistirala... Postavlja s epitanje cemu onda telo, pa cemu vaskrsenje.....

Заиста ми је "пао камен са срца" ако сам ово добро разумео... Читајући размишљања монгоуваженог брата Јустинијана, већ ми се срце охладило у овој тропској ноћи, од помисли да би некаква маса/запремина која од мене остане након представљења провела неко "време" на неком "месту" пре него што би заиста добила прилику да се "представи" свеприсутној и пресветој Тројици Животворној...

dancedance 4chsmu1

[Искушеник]

С великим интересовањем сам пратио вашу високоучену расправу

dancedance

[Justin Waters]

epo razmisljanje zaista, i vec se i odgovori tu naziru iako vesto skriveni.

Licno sam misljenja da sveti vreme kao ogranicavajucu kategoriju nemaju evo i zasto. Nakon naseg upokojenja mi ne pripadamo sistemu ogranicenosti ili koordinatnom sistenu realnosti tzv  Dekartovom, jer ono jednostavno ne moze da bude odrednica Boga i vecnosti. Samim tim nakon upokojenja niko nema vreme koje ga deli od nastupajuceg dogadjaja strasnog suda, drugog dolaska.... jer ono prekida tok istorije. U tom dogadjaju zivi se preobrazavaju i mrtvi takodje vaskrsnuvsi. dakle pokojni se iz zemnog zivota uslovno recenobude za vecnost, oni nemaju medjuvreme nekog privremenog stanja u vecnosti, odakle uostalom u vecnosti bilo kakava privremenost i to je jasano i potvrdjeno ocima, da ne citiram sad oduzelo bi mi mnogo vremena.

Ako bi dusa bila nezavisna od tela u punom smislu, onda je telo nista do teret dusi, koga se ona oslobodila, ali za koji ipak odgovara na "mitarstvima", koji se iskljucivo bave sudjenjem telu i njegovim gresima, koje dusa preuzima. Ako je tako cemu sveiopste vaskrsenje i jos jedan sud, jer dusi telo ne treba da bi postojala i potpuno egzistirala... Postavlja s epitanje cemu onda telo, pa cemu vaskrsenje.....

Заиста ми је "пао камен са срца" ако сам ово добро разумео... Читајући размишљања монгоуваженог брата Јустинијана, већ ми се срце охладило у овој тропској ноћи, од помисли да би некаква маса/запремина која од мене остане након представљења провела неко "време" на неком "месту" пре него што би заиста добила прилику да се "представи" свеприсутној и пресветој Тројици Животворној...

dancedance 4chsmu1

Чак ни ако би то било рајско насеље....мада сваке литургије слушате гласно читање:

За све то ми благодаримо Теби и Јединородноме Сину Твом и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела, и безброј анђела, херувими и серафими, шестокрилни, многооки, крилати, који лебде...

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

[andrej]

Чак ни ако би то било рајско насеље....мада сваке литургије слушате гласно читање:

За све то ми благодаримо Теби и Јединородноме Сину Твом и Духу Твоме Светоме: за сва знана и незнана, видљива и невидљива доброчинства, која су нам учињена. Благодаримо Ти и за ову службу коју си изволио да примиш из наших руку, иако пред Тобом стоје хиљаде арханђела, и безброј анђела, херувими и серафими, шестокрилни, многооки, крилати, који лебде...

"Јадни" арханђели и анђели, херувими и серафими, нити имају тело, нити ће васкрснути..."јадни" они око престола Божијег....

Али, уз сво дужно поштовање високоуважени брате Јустинијане - да ли је "рајско насеље" реални, физички, тродимензионални простор попут нашег света "који сав у злу лежи"

dancedance

или је, можда, ипак реч пре свега о стању духа, чије су нам просторно-временске координате благодатно неоткривене?

4chsmu1