"Gonzo“ novinarstvo

[Danijela]

"Paranoja u Las Vegasu"

Hanter Stokton Tompson čovek koji je razbio svaku iluziju o "američkom snu".

 

Dok se osamnaest godina nakon legendarnog filma montipajtonovca Terija Gilijama tinejdžeri širom planete istim žarom lože na Džonija Depa i Benisia Del Tora koji se sa koferima punim droge, u crvenom kabrioletu voze američkom pustinjom, retko ko se zapita ko je čovek koji zapravo stoji iza ovog legendarnog dela svetske kinematografije?

Hanter 1971. godine odlazi, na sad već čuveno putovanje u Las Vegas, sa advokatom Oskarom Akostom kome se 1974. godine gubi svaki trag. Policija do danas nije razrešila slučaj Akostinog nestanka. Nakon toga čitavu godinu dana je proveo sa bajkerima iz “Hell’s Angelsa” da bi mogao da napiše knjigu o njima i ispljuvao je popularni Kentaki derbi čime je postao poznat širom Amerike.
Anđeli pakla" su drugačiji, u toj knjizi Tompson iznosi svoja iskustva vezana za ovu nadaleko poznatu bajkersku grupu, opisujući njeno ustrojstvo, istoriju, način funkcionisanja, kodeks... Druženje sa "Anđelima" ga umalo nije koštalo života, jer su ga zbog spora o objavljivanju delova rukopisa u nekom časopisu pripadnici bande žestoko pretukli. Ipak, Tompsona to nije mnogo pokolebalo u njegovom krstaškom razračunavanju sa svetom oko sebe. Pisao je gnevne priče osuđujući američki establišment i političku elitu, nije voleo ni liberale ni konzervativce, za svakog je imao po neku oštru reč i komadić sarkazma.

Hanter je osnivač pravca u novinarstu koji je nazvao –„ gonzo“ novinarstvo. Ovaj stil koji karakterišu kratke i jasne rečenice pisane iz prvog lica, uglavnom zasnovane na istinitim događajima.To je bio Tompsonov lični pečat američkoj kulturi dvadesetog veka. Naime sve priče koje je napisao on je to zaista i doživeo.

U Portoriku sezdesetih opisao je još jednom sebe kroz roman „Dnevnik ruma“. Kroz lik novinara Pola Kempa, velikog ljubitelja žena i alkohola koji iz Njujorka stiže u karipski raj, a knjiga je objavljena tek nakon 35 godina, a u filmu "The Rum Diary" 2011. njegov lik opet tumači Džoni Dep.
Poslednjih godina svog života Hunter S. Tompson živeo je kao pustinjak, u zabačenoj kući u Vudi Kriku u Ohaju, gde je imao fascinantu kolekciju oružja. Izvršio je samoubistvo u svojoj 67. godini, 20. februara 2005. godine pucajući u sebe jednom od svojih sačmara. U oproštajnoj poruci naslovljenoj "Fudbalska sezona je gotova", koju je kasnije štampao Rolling Stone, napisao je: "Nema više igara. Nema više bombi. Nema više hodanja. Nema više zabave. Nema više plivanja. 67. To je 17 godina više od 50. 17 više nego što sam tražio. Dosada. Nema zabave - ni za koga. 67. Postaješ pohlepan. Ponašaj se kako dolikuje tvojim godinama. Opusti se - Ovo neće boleti."

 

https://www.facebook.com/radioaktivni.komarac/photos/a.608604112581857/1282574245184837/?type=3&theater

 

 

[Danijela]

Jedan običan dan Hantera S Tompsona kada nije infiltriran u motorističku bandu i kada nije u Las Vegasu.

15:00 - Buđenje.
15:05 - Čivas Regal uz jutarnje novine, cigarete
15:45 - Kokain
15:50 - Čivas Regal, cigarete
16:05 - Prva šoljica kafe, cigarete
16:15 - Kokain
16:16 - Đus, cigarete
16:30 - Kokain
16:54 - Kokain
17:05 - Kokain
17:11 - Kafa, cigarete
17:30 - Još leda u Čivas
17:45 - Kokain, itd, itd...
18:00 - Marihuana za opuštanje
19:05 - Lokalna kafana za ručak sastavljen od piva, margarita, kupus-salate, tako-salate, duple porcije prženih kolutova luka, kolača od šargarepe, sladoleda, krofne od pasulja, cigareta, piva i kokaina. Za povratak kući puna čaša sitno mrvljenog leda prelivenog sa tri ili četiri šota Čivasa.
21:00 - Počinje ozbiljno da šmrče kokain, nema više šale
22:00 - Uzima esid
23:00 - Šartrez liker, kokain, trava
23:30 - Kokain, itd, itd...
00:00 - Ponoć je, i Hanter S. Tompson je spreman da počne da piše
00:05-6:00 - Šartrez, kokain, trava, Čivas, kafa, pivo, aromatične cigarete, grejpfrut, cigarete, đus, džin, pornografija
06:00 - Šampanjac u vreloj kupci, sladoled na štapiću, pasta "fetućine Alfredo"
8:00 - Tableta za spavanje
8:20 - Spavanje

[Dragi]

Ima ljude koji žive život za dvoje, troje, desetoro... Dok na druga mesta i deca moraju da prihvate da im je život zao i čekaju trenutak svoje smrti. Na jedan način život jeste iluzija, velika laž. Samo ko ne želi da živi?!

[Zayron]

пре 2 часа, Dragi рече

Ima ljude koji žive život za dvoje, troje, desetoro... Dok na druga mesta i deca moraju da prihvate da im je život zao i čekaju trenutak svoje smrti. Na jedan način život jeste iluzija, velika laž. Samo ko ne želi da živi?!

da, na Moravi se živi najteže, to je 2 sata Flixbusom od tebe, karta za 5 evra, ako se želiš ugušiti kobasicama i utopiti u vinu, pivu, rumu i šljivovici, ne oklijevaj!  

https://www.youtube.com/results?search_query=moravská++challenge

https://tinyurl.com/ydxxtczj

[Dragi]

Hm, ja sam u vidu imao onu decu tamo negde u Indiji, bolesnu, iz kojih rana teče krv, koja žive i prose po ulicama i koja su se pomirili sa svojom sudbinom i čekaju dan da umru.

[Zayron]

пре 3 часа, Dragi рече

Hm, ja sam u vidu imao onu decu tamo negde u Indiji, bolesnu, iz kojih rana teče krv, koja žive i prose po ulicama i koja su se pomirili sa svojom sudbinom i čekaju dan da umru.

To je više problem nade i beznadja, nije siromaštvo to što njih ubija već beznadje i indiferentnost svijeta. Pri tom ne mislim na takve nas koji živimo od danas do sutra i od mjeseca do mjeseca, nismo u stanju pomoći sebi a kamo li njima, znaš dobro na šta mislim, već na ovakve https://tinyurl.com/ycn6w4jr. Ko je gladan i žedan nada se hljebu i vodi, ko je siromašan nada se bogatstvu, ko je bolestan nada se ozdravljenju a ko je zdrav i sit na njega još čeka bolest i smrt. Za to nikad nije kasno. Jedna osoba meni bliska do pred nekoliko dana bila zdrava, to je jedino što je imala, ništa drugo u životu nje bilo vrijedno tih muka kroz koje je prošla a sad od par dana unatrag više nema ni to zdravlje, dijagnoza tumor. Svi oni bi da pobjegnu iz svog siromaštva ovdje u Zapadnu Evropu, USA, Kanadu, Australiju itd. a tamo onda umru od raka, trpe stresom, žive i dalje nesrećno kao do sada jer nakon što su se nasitili i više ne trpe gladju i žedju, sad očekuju da postanu i bogati kao i svi drugi, nisu došli valjda ovdje da žive od crkavice i odradjuju si socijalnu pomoć? "Ljudskom srcu uvijek nešto treba, Zadovoljno nikad posve nije: Čim željenog cilja se dovreba, Opet iz njeg sto mu želja klije" Petar Preradović Kod 99% ljudi je to tako.