Postavi pitanje muslimanu

[bosanac]

Босанац

Мухамед Ускјуфи Хеваји је песник из 17 века. Аутор је првог "босанско-турског речника". Писао је "илахије на српском језику".

Писао је раном аребицом (која се донекле разликује од стандарда из 19 в.) на српском (босанском) језику - њему су то синоними, док су наслови, у складу са његовим, очигледно високим образовањем, на фарсију (осим наслова треће илахије).

Његове три песме можеш прочитати овде:

http://www.openbook.ba/bmss/books/kemura/kemura_1.htm

Напомињем да је латинична транскрипција прилично лоша. У питању је ОЦР оптичко препознавање скенираног текста, које није увек савршено. Онај ко зна арапско писмо, моћи ће лако да прочита изворни текст.

Poziv na vjerii na srpskom jeeziku

Ja, Kauri, vami velju

Hodte nami vi na viru.

Po neviri što se kolju?

Hodte Tiami vi na viru.

5 Nismo vami mi zlotvori

Bog nas jedan jer satvori,

Budte Bogu bogodvori,

Hodte nami vi na viru.

Jedno čudo razrodi se,

10 Naopako jer hodi se,

Ter na jedno navodi se.

Hodte nami vi na viru.

Je li slika bit se, robit,

Po neviri sići, morit,

15 Jedno drugom kuće orit?

Hodte nami vi na viru.

Zovemo vas jer se piše:

Boga sveta uznat više,

Paka vira teško diše.

20 Hodte nami vi na viru.

Boi ne bije kof pametan,

Bude veće prepravedan,

Išta viri on zametan.

Hodte nami vi na viru.

25 Mi Turčini virno žiti,

I sa svitom obaviti,

Bez posla se nije biti.

Hodte nami vi na viru.

МТ"па víri čuvamo se,

30 Nevirniku rugamo se:

Kud, di ste se i kamo se?

Hodte nami vi na viru.

Nepriliku mnogo §odin

Cini narod silu robin,

35 Kam kameno srce jedin'.

Hodte nami vi na viru.

Oiac jedan, jedna mati

Prvo bi nam, valja znati.

Jer ćemo se paski klati?

40 Hodte nami vi na viru.

Kogod ima čistu pamet,

On ne misli činit zamet,

Nevirniku noge sapet. /

Hodte nami vi na viru.

45 Nek ne čini silu, slavu,

Ne priliči niko lavu,

Nek uznade Svetog Savu.

Modte nami vi na viru.

Ove riči promotrite,

50 Zavirnici igjte, vrite,

Nevirnike gonte, brite.

Hodte nami vi na viru.

Ne dajte se hali lučit

Zaboraviv jedin mučit,

55 Cistu viru valja učit.

Hodte nami vi na viru.

Kogod hodi naopako

Valja svezat noge jako,

Nek na jedno vozi vlako.

60 Hodte nami vi na viru.

Ovi spis je vazda viran,

Ko ga drži bude miran.

Iz nevire biži za ran.

Hodte nami vi na viru.

fi5 Ko bez puta bude opak

Te s nevirom digne uvak,

Na put gonit valja murtak'

Hodte nami vi na viru.

Pamet nije bit se, klati,

70 Već na viri biti brati,

Vrlo pravo, vimo síaíL

Hodte nami vi na viru.

Dosta se je zla činilo,

Paski klalo i svinjilo

75 1 bezumno još kinjilo.

Hodte nami vi na viru.

Valja viru opravdati

Od pakla se izbaviti,

Duše raju sve zaviti.

80 Hodte nami vi na viru.

Ne mislimo zlo mi vami,

Već naćete tako sami

Riječ to je: zvat vas nami.

Hodte nami vi na viru.

85 Zametnuli boje Ijudi,

Da budemo mi već Ijudi,

Da na viri nismo hudi,

Hodte nami vi na viru.

Od zla čini pametar,

90 Pamet gubi, ne čin' kar,

Jer je pamet vazd' uhar.

Hodte nami vi na viru.

Kod hiljade i šezdeset

I još jedan god bi uzet,

95 Pismo ovo dade pamet.

Hodte nami vi na viru.

Dobro znade Donju Solan

Rad Hevaji biti viran,

Pomoć čini, Bože jedan,

100 Hodte nami vi na viru.

[bosanac]

Da ,pjesma je napisana na starobosanskom(po vama, starosrpskom) jeziku.Cilj pjesme je poziv krščana u islam koliko sam razumio..A i svi stihovi upučuju na to.Međutim sporni stih kojeg si naveo, meni nije u potpunosti jasan, stoga bih tebe zamolio da napišeš svoje mišljenje o njemu.

[bosanac]

Međutim, obzirom da je cilj ovih stihova pozivanje kaura u islam, ono što mi se čini da se u dotičnom stihu nek uznade svetog Savu misli na spoznaju pogrešnog njegovog vjerovanja i da počnu vjerovati ispravno.Ovo govorim jer je cjela pjesma napisana s ciljem pozivanja ljudi u islam...Bog opet, najbolje zna!!!

[suza]

kako se u to vrijeme ustvari zvalo,bosanski, srbski ili kako sada to napisano onda

[suza]

kako se u to vrijeme ustvari zvalo,bosanski, srbski ili kako sada to napisano onda

mislim u ono vrijeme jel su bila dva naziva starosbski,starobosanski ili kako

[logdanov]

Сузо

Током целог средњег века, а и касније за све време трајања отоманске власти наш народ је себе именовао или називом свог етничког прапорекла - Србљин; Влах, или према националности, односно према држављанству. Они наши сународници који су били под влашћу рашких династија називали су се Раци или Рашани. Поданици босанских краљева звали су се Босанци, а они под влашћу херцега од Св. Саве, називају се Херцеговци. Грађани Дубровника су Дубровчани итд.

Исто тако, у она времена било је сасвим нормално да се један језик назива различитим именима. Тако су например, дубровачки писци, када су писали ћирилицом, језик звали словински (јер су Ћирило и Методије измислили ћирилицу као словенско писмо), а када су писали латинским словима и италијанским правописом, језик су звали дубровачки. Православци су свој народни језик звали српски, ако је тематика била свакодневна, а словенски уколико је тематика текста била свечана.

Исто тако је и Мухамед Ускјуфи Хеваји свој језик истовремено звао и српским: Илахије на српском језику, Позив на виру на српском језику (Додуше наслови песама су на персијском), али је истовремено свој речник назвао босанско-турски речник.

Из саме анализе Хеваијевог језика не можемо закључити да је његов матерњи језик у речнику по било чему различит од његовог матерњег језика у песмама. У оба случаја он се користи средњовековном босанском икавицом, чије је лингвистичко подручје обухватало некада целу централну Босну, Усору, Соли, Западну крајину и приморје, а данас се тако говори само у западној Херцеговини, Макарском приморју и понеким острвцима у централној Босни и Крајини.

Не треба заборавити да је Хеваји могао направити и следећу поделу. Он је као муслиман желео да своју браћу (један отац, једна мати) преведе у своју веру. Будући да су се та браћа називала Србима он је језик назвао српским. А када пише босанско-турски речник, намењује га муслиманима, те стога језик не назива српским већ босанским.

Међутим, ово објашњење има једну ману. Хеваји није назвао свој језик српским само песму намењену мисионарском раду међу својим хришћанским сународницима. Још једна његова песма се зове "Илахија на српском језику". У илахијама се верник обраћа само Богу. У овој побожној песми нема ни помена хришћана, каура или било чега осим молитве Богу да спасе душу свога слуге.

Из свега тога се ипак најпре може закључити да су за њега српски и босански - синоними, како је то било и у ранијим вековима.

[logdanov]

Босанац

Постоје два могућа погледа на помињање св. Саве у овој песми.

С једне тачке гледишта, уколико је он као искрени верник желео све најбоље својим сународницима, могао је потегнути ауторитет светитеља чије су мошти спаљене само деценију пре његовог рођења. Није редак случај у народним веровањима код муслимана да поштују хришћанске светитеље, светиње или неке обичаје. То сигурно није теолошки исправан став, али нису сви верници добри теолози. Простим људима је увек потребна нека поштапалица у вери.

Ислам је ту доста налик на протестантизам. Нема посредника између верника и Бога, нема свештенства, нема светих тајни, нема светитеља.... Књига је искључиви извор вере.

Дакле, у свим земљама у којима традиционално живе хришћани, прост муслимански свет походи хришћанске светиње.

Могуће је да је некакво поштовање светог Саве постојало у то време код наших муслимана. Можда је оно било сасвим одвојено од хришћанства и задржало се у неким народним причама и легендама, попут оних које је Вук Караџић записао у својим делима. Тај "култ" могао је постојати и у његово време, будући да се генерација његових родитеља још увек сећала моштију у Милешеви, народних прича о чудотворним исцељењима итд.

По народном веровању, па чак и код муслимана, такве ствари се нису могле објаснити другачије него Божијим знаком на Божјем угоднику. Зато је могуће да је он и сам веровао да је св. Сава био божји угодник иако је био хришћанин. Стога је логично да је потегао његов ауторитет.

Из другог угла гледано, уколико је он хтео хришћанима да запрети да ће бити спаљени попут моштију св. Саве 10 година пре његовог рођења, онда цела песма задобија претећи, злокобни смисао.

Сама песма нема записане знаке интерпункције. У превод су они додати накнадно. Када Хеваји каже:

Отац један једна мати

јер ћемо се паски клати

Ходте нами ви на виру

ми можемо само да наслутимо шта је писац хтео да каже.

Отац један, једна мати,

јер ћемо се паски клати?

Ходте нами ви на виру.

сугерише да он не жели размирице међу браћом.

Отац један, једна мати,

јер ћемо се паски клати!

Ходте нами ви на виру.

сугерише претњу.

Уколико је кауре упозоравао да ће проћи као св. Сава, онда треба исправити интерпункцију и песми додати претећи тон.

Ја волим да верујем да је оно прво.

Шта мислиш?

[bosanac]

Prvo brate, impresioniran sam vašim razmišljanjem i komentarom u prethodna dva teksta.I drago mi je da konačno naiđem na sugovornika koji nema kompleksa niti predrasuda ni ni od čeka ni prema kome!!!

Što se tiče ovih misionarskih stihova islamskog pisca, bojim se da je ovo drugo značenje kojim on u negativnom kontekstu spominje ime po vama svetog Save.

Zašto?

Zato što on poziva  ljude koji su na njegovoj vjeri(kršćanstvu ) u islam i opominje ih da ne završe kao što je se desilo sa njime!!!

Naravno ne isključujem ni ovo značenje koje biste željeli da  ima u ovom tekstu.Ne mogu eksplicitno tvrditi ni jedno ni drugo ali opet kažem mišljenje kojim ja naginjem je ono koje spomenuh!Allah najbolje zna!!!

[logdanov]

Босанац,

Ла немдаху ал кифар!

Морам признати да ме је збунило твоје чврсто уверење да је цела Хеваијева песма претња. Не због тога што је сам песник можда тако мислио, већ зато што је неко данас убеђен да је верски оправдано претити.

Да се разумемо, муслимани своју веру данас не доживљавају ништа озбиљније него што су то чинили хришћани пре шест столећа. До тог времена католици су већ имали неколико крсташких похода, који су били мотивисани вером исто колико и ратовања данашњих путујућих муџахида. Показало се да ширење вере мачем не доноси дуготрајне резултате.

Данима сам покушавао да одгонетнем смисао песникових речи и ево шта сам открио.

Хеваји је своју песму "Позив браћи на виру на српском језику" написао, како сам каже 1061 године по Хиџри. Та година одговара 1651 години од Христовог рођења.

Три године пре него што је написана песма, у Немачкој је окончан најстрашнији, геноцидни, тридесетогодишњи рат измеђе католика и протестаната. Хеваји је могао чути за страховите злочине које су једни каури чинили другима. Стога је често апологетски користи слике које упућују на зло међу хришћанима.

Ja, Kauri, vami velju

Hodte nami vi na viru.

Po neviri što se kolju

...

Je li slika bit se, robit,

Po neviri sići, morit,

Jedno drugom kuće orit?

...

а као контраст невирничком злу, истиче врлински живот муслимана:

Mi Turčini virno žiti,

I sa svitom obaviti,

Bez posla se nije biti.

...

Мi nа viri čuvamo se,

Nevirniku rugamo se:

...

Још више је Хеваји морао бити погођен последицама Кандијског рата који је у то време био у пуном јеку, а који је захватио и наше крајеве. Многи наши истакнути јунаци били су учесници рата од Кандије - Бајо Пивљанин, Фране Висковић, Грга Бушелић и други. Рат се дакле, водио не само на Криту, већ и у нашем приморју.

Nepriliku mnogo godin

Čini narod silu robin,

...

Хеваји уједно опомиње своју браћу да се не сврставају на страну Венеције, папе, Малтежана и Француске, јер ће последице бити страшне.

Boј ne bije ko ј pametan,

...

Otac jedan, jedna mati

Prvo bi nam, valja znati.

Jer ćemo se paski klati

...

Kogod ima čistu pamet,

On ne misli činit zamet,

Nevirniku noge sapet.

...

Песник истиче да западњаци (невирници) неће победити лава (Турску) и подсећа Србе да следе пример светог Саве, као верског вође који је одвојио српски народ од запада.

Nek ne čini silu, slavu,

Ne priliči niko lavu,

Nek uznade Svetog Savu.

...

Уколико бисмо хтели да подсетимо некога на спаљивање моштију, не бисмо у српском језику користили реч "узнати" или познати. Рекли бисмо: нек се опомене или нешто слично.

Термин "узнати" или "познати" користи се у архаичном језику у сасвим другом значењу.

Познати = постати једно са...

Познаде Аврам (Ибрахим) жену своју, не значи да се присетио своје жене, већ да су њих двоје постали једно.

Тако исто и стих "Нек узнаде Светог Саву" = нек следи пут Светог Саве.

Ove riči promotrite,

Zavirnici igjte, vrite, (лоша транслитерација, не знам шта каже у оригиналу)

Nevirnike gonte, brite.

...

Kogod hodi naopako

Valja svezat noge jako,

...

За Мухамеда Ускјуфи Хеваија, нису исто каури и невирници. Иако кафир такође означава немуслимана, песник очигледно прави разлику између православних хришћана - каура и западњака - невирника што се види из опомене коју упућује каурима:

Po neviri što se kolju

...

Po neviri sići, morit,

...

Ko bez puta bude opak

Te s nevirom digne uvak,

Na put gonit valja murtak'

...

По "невири" тј. по западу се секу невирници односно западњаци. С невиром дићи "увак" означава дизање устанка у савезу са западњацима.

Да према својим сународницима хришћанске вере нема ни трунке мржње, сведоче следећи стихови:

Nismo vami mi zlotvori

Bog nas jedan jer satvori,

...

Dosta se je zla činilo,

Paski klalo i svinjilo

i bezumno još kinjilo.

...

Ne mislimo zlo mi vami,

...

Zametnuli boje Ijudi,

Da budemo mi već Ijudi,

...

Из свега овога извлачим још чвршћи закључак да верска мржња у нашем народу није основни поглед на свет. Ови страшни стихови, пуни претње увек инспирисани споља. Искрени верник ће увек више времена провести молећи Бога за своје спасење него за уништење догматских конкурената.

Али су исти ови стихови и пуни оптимизма јер сведоче о заједништву које се огледа у истом пореклу, имену језика, заједничкој историји и жељи да се живот на земљи проведе у миру.

[bosanac]

Hm, zanimljivo tumačenje.Uvaženi, odmah na početku rekao sam vam da nisam čuo za tu pjesmu i pročitao sam je.Nakon vašeg objašenjenja i razmišljanja o ovim stihovima, vaše mišljenje mi je prihvatljivije jer je ono bazirano na historijskom kontekstu dešavanja toga vremena.Svako dobro!!

[bosanac]

El -medhu lejse bidinihi bel bi hulukihi ve tesarrufatihi insanijjeh!!!

[Crveni Baron]

Bosanac, postoji li u Islamu, nakon smrti, neka vrsta "privremene" kazne? Tipa, mesec dana dzehenem (ako ne gresim) i onda dzenet? Ima li takvo sto?

[bosanac]

Po islamskom učenju veliki griješnik(musliman) ukoliko mu se Allah ne smiluje jedan dio perioda će provesti u Džehennemu gdje će biti kažnjavan i na kkraju će biti opet u veden u Džennet božijom voljom!!!

[Адмирал]

Po islamskom učenju veliki griješnik(musliman) ukoliko mu se Allah ne smiluje jedan dio perioda će provesti u Džehennemu gdje će biti kažnjavan i na kkraju će biti opet u veden u Džennet božijom voljom!!!

    Svako ko veruje u Isusa Hrista Sina Boga živoga njemu se ne sudi nego iz smrti odmah prelazi u večni život.Zato što Isus pokriva svojom pravdom one koji su u njemu uzeli utočište i pokajali se za grehe svoje.

    Svi ostali koji ne dolaze Bogu kroz Sina izaći će na sud da im se sudi po delima ali ko je nanovo rodjen u Isusu Hristu njemu se ne sudi mada se svima valja javiti na sudu Hristovom.Kod muslimana se toliko ističe agonija strašnog suda zato što je strašno se pojaviti na sudu jer ko će se spasiti po delima kada smo svi grešnici.Zato valja naći utočište u Hristu,dobiti njegovu pravdu i sigurnost spasenja.

[suza]

Svako ko veruje u Isusa Hrista Sina Boga živoga njemu se ne sudi nego iz smrti odmah prelazi u večni život.Zato što Isus pokriva svojom pravdom one koji su u njemu uzeli utočište i pokajali se za grehe svoje.  ma ,hm kako to jednostavno rece  sada pa zato hriscani i nekako lako se oslone na to pa vazno sam da vjeruje u isusa i ode u raj-vjecni  zivot ,izvini na prekidu razgovora