SVE O PRIJEMNOM ZA BOGOSLOVSKI FAKULTET

[Nastia]

Ja hocu da probam da upisem Bogoslofski fakultet sad u drugom roku.Danas mi je svestenik dao preporuku,ali mozda zvuci glupo,ja ne znam sta dalje.Znam da mi treba krstenica i sta posle?Ne ide se valjda licno kod Irineja?I gde se on uopste nalazi?Izvinite na mojoj neupucenosti.

[petarpan]

Ja hocu da probam da upisem Bogoslofski fakultet sad u drugom roku.Danas mi je svestenik dao preporuku,ali mozda zvuci glupo,ja ne znam sta dalje.Znam da mi treba krstenica i sta posle?Ne ide se valjda licno kod Irineja?I gde se on uopste nalazi?Izvinite na mojoj neupucenosti.

Ако си у београдско карловачкој, узмеш препоруку, крштеницу и молбу коју сам напишеш (ја сам тај и тај завршио сам то и то, молим вас за благослов за студирање на пбф у Бгду, и мало средиш текст и то је то) и одеш код ђакона Стевице у патријаршију, претходно се најавиш телефоном и онда ти за пар дана благослов потпише викарни епископ.

[Фоловер]

Питањца:

1. Да ли само они који имају завршену средњу богословију могу да упишу практични смер или то може и неко са другом (четворогодишњом, наравно) средњом школом?

2. Да ли је онај ко упише факултет у обавези да након тога буде свештеник?

3. Да ли осим свештеничког позива и посла вероучитеља остаје још нека опција за посао?

Хвала.

[Жика]

Практични смер могу уписати и ученици који нису завршили богословију.

[marko_13]

Ниси обавезан да будеш свештеник. Осим свештеничког и вероучитељског позива можеш радити све остало: у продавницама, кафићима, бутицима, као физички радник итд.

[Фоловер]

Ниси обавезан да будеш свештеник. Осим свештеничког и вероучитељског позива можеш радити све остало: у продавницама, кафићима, бутицима, као физички радник итд.

.smesko. Ово је добар одговор!

Мислио сам на то да ако нисам спреман да будем свештеник, а нпр. нема слободних места за вероучитеље у мом месту и ближе...

Снаћи ћу се за новац ваљда, али бих волео да на неки други начин врбујем људе.

Свестан сам тога да свако од нас треба да свакодневно шири веру и Јеванђеље својим делима и животом, али занимају ме преостале опције као нпр. ђакон.

[marko_13]

Ђакон није преостала опција, јер је то свештенички чин.

[petarpan]

иначе ко је уписао практ. смер а није богословију уписао има плус 2 предмета која су услов за друга два. значи ми са сиротињским картама 10 комада у првој.

[Piksi94]

Имам једно питање!Да ли се може после трогодишње школе уписати четврта година као разлика,и онда уписати теолошки?

[Фоловер]

Имам једно питање!Да ли се може после трогодишње школе уписати четврта година као разлика,и онда уписати теолошки?

Нисам сигуран, али мислим да можеш.

Најбоље ти је да позовеш и да питаш.

[banana]

Naravno da se moze upisati,bitno je da imas 4 razreda srednje skole,nema veze da li si je zavrsio redovno ili vanredno.

[Candy Butcher]

ја идем у Техничку школу са домом ученика у Апатину, мој смер је машински техничар за компјутерско конструјисање, један свештеник ми је рекао да је одлука Синода да ми машинци, разни техничари и остали НЕможемо уписати ПБФ рекао ми је да морам завршити или гимназију или средњу богословију, рекао је да нећу бити примљен! Ако неко може да ми каже да ли је тај свештеник у праву?

[Sherlock H.]

koliko ja znam, nije tacno. bitno je da si zavrsio neku cetvorogodisnju skolu, a koja je u pitanju je nebitno

[Кирил]

ја идем у Техничку школу са домом ученика у Апатину, мој смер је машински техничар за компјутерско конструјисање, један свештеник ми је рекао да је одлука Синода да ми машинци, разни техничари и остали НЕможемо уписати ПБФ рекао ми је да морам завршити или гимназију или средњу богословију, рекао је да нећу бити примљен! Ако неко може да ми каже да ли је тај свештеник у праву?

ја сам завршио ИСТИ тај смер!!! уопште није битно коју школу идеш, веруј ми!!! главно је да је четворогодишњи...

[Милан Ракић]

Морам вам испричати анегдоту око мог уписа и средње школе коју сам завршио... Било је то мнооого давно, пре 15-ак година, тачније 1998. године...

Некако сам због обавеза на послу "чекао" последњи дан за предају докумената, па и то ми не би довољно,него се појавих испред студентске службе управо у тренутку када је младић који је ту радио (мислим да је то био неко од синова професора Драгана Милина), спуштао оне венецијанере на шалтеру. Но кад ме угледа како унезверен трчим према шалтеру, подигну он "ролетне" и не чекајући моје објашњавање, сав предусретљив ми упути питање/констатацију: "Јел за упис? Нисте морали чекати последњи дан..." Ја већ "нарадио" и преко радне температуре, ал` оћутах. Видим фино дете, `оће да помогне. Предам ону фасциклу, у којој су била сложена документа, и коначно дођох до даха. Дечко узе папире и наглас коментаришући сваки понаособ, поче их распростирати по столу како би направио ваљда неки пријемни документ, шта ли... Аха, рече он, благослов-у реду, крштеница једна, друга-у реду... Диплома средње школе (а на њој беше грб СРЈ-ту се мало "брецну"), ал` кад дође до сведочанстава, е ту он стаде. Шта је ово?, упита ме. Па зар не видите младићу, сведочанства из средње школе за сваку годину посебно... Али!, гледа ме он бело, а ово? А ја приложио сведочанства Средње војне школе РВ и ПВО, на којима је пошто је стари образац у заглављу Грб ЈНА . Па сведочанства човече, зар не видиш?, одговорим му. А не! Ви не можете да упишете факултет због приговора савести, ношења оружја, рата и шта ми све он ту не наприча. Наиме, наставља он, према некој одлуци Сабора, још током рата 1991. године, ако је то уопште била истина, углавном, Сабор је донео одлуку да се лицима под оружјем забрани упис на факултет... Али чекај човече, јел` мој владика део тог Сабора? Јесте, каже он. Па како је могао да ми да благослов, по који сам лично ишао код њега, са којим сам разговарао, упознао га са читавом ситуацијом, на крају, исповедио се... Не, не и не, беше одлучан, што ме је и додатно изнервирало, тако да сам затражио да сместа идем код декана, јер не може мени да брани студирање неки тамо административац из студентске и све у том фазону... Он још доли уља речима да декан није дужан да прима свакога ко са трамвајске окретнице сврне до факултета, тако да не знам како би се ова прича завршила, да не наиђе један мој другар, који беше већ студирао. Он се умеша ту, знао је од раније за мој наум, изгрди ме што му се не јавих раније да средимо то, па ме поведе на спрат код декана. А декан тада беше професор Калезић. Ови млађи га вероватно не знају, углавном предавао је философију... Уђосмо ми код професора и ја му у пет реченица објасних све... Да сам војно лице, да имам жељу да упишем факултет, да имам благослов надлежног архијереја у којем је чак и наглашено да сам војник, да.... Саслуша ме Калезић, па након поновљене "мантре" о оној Саборској одлуци, донекле ме смири једним, за мене прихватљивим објашњењем. Наиме, у овом првом уписном року, јунском, факултет ће примати само свршене богослове, те девојке и младиће са завршеном цивилном Гимназијом, а сви остали, па тако и војно образовани, могу доћи у септембру да поднесу документа, те тако и ја, и према његовим речима, уколико резултат пријемног задовољи, неће бити никаквих проблема. Смирих се ја, шта је ту је, вид`мо се у септембру, и ми се ту растадосмо...

Дође и тај септембар, термин за предају докумената. Овога пута, пошло по добром... Лепо време, ја расположен, дошао на време, чак нема ни гужве на шалтерима... Ал` не лези враже... На шалтеру Нада... Опет за ове млађе који не знају, госпођа Нада је радила у студентској служби... Беше то жена у годинама пред пензију. Причало се за њу да је рођака патријарха Павла била... Истина или не, не знам, но то није ни битно... Предам јој она документа и када она по истом сценарију од летос, дође до оних ознака ЈНА, прокоментариса: "Ха! Види га, учио да убија људе, па сад дошао да студира богословље..." Ја у шоку, али брзо се повратих, па започех полемику са Надом, све позивајући се на летошњи разговор са деканом... Ма, каже она, то ти ништа не вреди што ти је Калезић обећао, уосталом, он више није декан, јер је управо за декана на ННВ факултета изабран професор Радомир Поповић. Наш првобитни дијалог се у тим тренуцима беше претворио у дебату и све гласније надгорњавање, што беше привукло сада покојног професора Биговића који се налазио у студентској служби и који се умешао у разговор. Када му Нада оним истим речима образложи проблематику, он је прво мало изгрди због наступа њеног, а мене посаветова да ми од декана тренутно нема вајде, пошто је читав месец службено одсутан, него да ја лепо затражим пријем код Патријарха, те да од њега, и поред благослова надлежног владике, затражим благослов...

Углавном, тако сам и учинио, написао једно писмо, био позван на разговор, покојни Патријарх ме је саслушао и дао благослов, са којим сам се након неколико дана славодобитно појавио пред Надом. Пошто су у том тренутку већ били завршени пријемни рокови, некако су успели да пронађу професора Биговића, који ме је одвео у "кеца", сами смо били нас двојица и који ми је поставио 20-ак питања са којима сам задовољио и успео да се упишем... Иначе, од тада смо госпођа Нада и ја имали један другарски однос, много пута због обавеза, било је довољно само да је назовем и она би ми завршила администрацију и без мога присуства...

Иначе, зна ли неко, шта је са Надом?