Такозвана "Мати" Борка из села Вучак

[Crveni Baron]

Bas tako.Tacno je i da pocinje tim "bezazlenim" gledanjem u solju...

Da se zakoni bolje primijenjuju, i da se odredbe na pravi način donose, tih baba po Srbiji bi bilo manje.... E, sad, što smo posijali, to i žanjemo...

Потпуно се слажем с обе констатације. Нико не може да каже да није свестан проблема.

:cheesy:

Tesite se sa Italijanima. Kod njih svake 2 nedelje provali se neka baba borka. Doduse oni znaju i da ih opletu , kazne, zatvor itd ali to je kap u moru prema broju baba borki ovde.

[Prolece]

Majko mila...(Borko...) :cheesy:

[jeka]

Čitam vaše komentare pa se čudim zašto vas ovakvi ljudi čude?potičem iz kraja gde je mađijanje ko dobar dan,prva komšika nam je poznata vračara a živi prkoputa crkve..itd...ko traži taj i nađe ali mislim da ne treba osuđivati napaćene duša koje hrle ka tim vešticama...daj Bože da se takve duše povrate ali i kada se to desi nažalost obično je kasno  :cheesy:

[shalom777]

Хахах, Борка у фелону и епитрахиљу.  :cheesy:

[ВИЛМА]

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

[jeka]

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

mogu i crkveni a poznajem i neke popadije koje eto malo ˝istražuju˝

[NinaD]

Ова ме прича подсети на један виц.

Младић и девојка седе на клупи у парку. Девојка ће: "Боли ме око, љуби, љуби!". Младић пољуби око, она каже: "Уф, прошло је." Па тако боли уво, он пољуби па прође, па нос, па брада... Деда, који је био у близини и све чуо, приђе им па упита: "Момак, а јел лечиш хемороиде?"   :cheesy:

Праштајте.  

[ВИЛМА]

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

mogu i crkveni a poznajem i neke popadije koje eto malo ˝istražuju˝

:cheesy: питање је колико су те попадије у вери.

Знам неколико људи који су направили такав микс раелигије,езотерије и свакаквих још учења, да ме просо фасцинира како уклопе све те податке у један систем коме верују и који им пружа све одговоре и утеху.

[ВИЛМА]

Извињавам се због словних грешака, тастатура ми већ данима "гута" слова  :cheesy:

[jeka]

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

Код оваквих ликова могу само нецрквени људи да залутају.

mogu i crkveni a poznajem i neke popadije koje eto malo ˝istražuju˝

:cheesy: greengrin питање је колико су те попадије у вери.

Знам неколико људи који су направили такав микс раелигије,езотерије и свакаквих још учења, да ме просо фасцинира како уклопе све те податке у један систем коме верују и који им пружа све одговоре и утеху.

pa ovako-odes na jutrenje pa kući na kafu,obrneš šolju i pročitaš horoskop za taj dan,onda ako ti popa odlazi na vrata ti baciš vodu za njim i pljunes tri puta....

[jeka]

:cheesy: greengrin greengrin

Ова ме прича подсети на један виц.

Младић и девојка седе на клупи у парку. Девојка ће: "Боли ме око, љуби, љуби!". Младић пољуби око, она каже: "Уф, прошло је." Па тако боли уво, он пољуби па прође, па нос, па брада... Деда, који је био у близини и све чуо, приђе им па упита: "Момак, а јел лечиш хемороиде?"   crvenilo

Праштајте.  crvenilo

[NinaD]

0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha 0110_hahaha

Ова ме прича подсети на један виц.

Младић и девојка седе на клупи у парку. Девојка ће: "Боли ме око, љуби, љуби!". Младић пољуби око, она каже: "Уф, прошло је." Па тако боли уво, он пољуби па прође, па нос, па брада... Деда, који је био у близини и све чуо, приђе им па упита: "Момак, а јел лечиш хемороиде?"   crvenilo

Праштајте.  crvenilo

Ово сам написала јер ми се учинило да одлично осликава појаву као та Борка и сличне, а и не заслужују да их се озбиљније схвата. Мада, нису ни занемарљив проблем у нашем друштву. Намеће се питање, колика ли је наша духовна запуштеност кад оволико лутамо?

[Boba]

smatram da je ovo veliki problem ali ni delic onoga koliko za crkvu prestavlja iguman Gavrilo iz Pribine Glave.Kada ljudi idu kod ove zene znaju da odlaze kod vracare a kada idu kod Gavrila idu u manastir SPC.Mada sto se tice odlazaka kod vracara to je toliko ukorenjeno u nasem narodu.Pre neki dan,suprug i ja krenuli u setnju kada me zove cera kaze da dodjemo trazi tatu neku covek.Mi dosli,kad on ni dobar dan ni pomoz Bog nego odma; Pope daj mi svete vode!! Dok je suprug otisao da se obuce ja pricam sa njim sta cemu ,kaze on meni bio je kod neke zene ,boleo ga stomak pa mu ona rekla da su ga uvracali i da treba da pije svete vode.Pita ga muz Vi ste isli kod vracare a ne kod lekara kada vas je boleo stomak.Tu sam ja otisla posto ga je suprug zvao u hram da razgovaraju.Hiljadu primera znam gde su ljudi radije isli kod vracara nego kod  svestenika.Mada ima tu i njihove krivice(svestenika) ,gde ih vrlo neljubazno odbiju ili kazu da oni imaju radno vreme.To ne sme da se desava.Kod vracara mogu da odu kada god ocu i uvek ce ljubazno biti primljeni.To je ono sto ih privlaci.Sve se one smeskaju dok nasi svestenici nabiju ozbiljne face i samo vicu Boze Boze.

[Јаков.]

VSI kod mati Borke

Veoma mi je teško neke stvari da ispričam, jer se bojim da neću biti shvaćen i da mogu zbog onoga šta sam doživeo, (a jesam, to vam garantujem) biti smatran jeretikom i izdajnikom vere. No da ne dužim, kao i većina nevoljnika koja odlazi kod mati u to prelepo seoce kod Smedereva, i ja sam se jednog dana dok sam bio na godišnjem odmoru uputio zajedno sa ženom i dve svastike. Možda i ne bih išao ali žena nije htela ni da čuje. Njena sestra, moja svastika je imala boljku, neke žigove i pečate na koži za koje je od koleginice sa posla čula da mati Borka iz Smedereva uspešno skida. Ja sam u sebi šizeo, i rekao sam joj da ode kod popa ili hodže, ali svastika nije verovala ni jednima ni drugima. Njen prvi muž je bio crkvenjak, pa se kaže nagledala svega i svačega, što je i udaljilo iz crkve i vremenom učinilo da na crkvu potpuno i zaboravi. A kad sam pomenuo hodžu ona se zacenila od smeha...

Krenuli smo zorom, a ja baš i ne volim da ustajem pre 10 ujutro, sem kada je služba nedeljom u crkvi, pa onda ustanem u 9. Sve mi je bilo bezveze. Dok je ženskadija pijuckala svoje jutarnje kahve, ja sam kao i svaki muški rob sišao da pripremim kola.

Ne radi mi merač pa nisam baš bio siguran koliko je goriva, ali sam znao da do Smedereva ću stići bez punjenja. Za svaki slučaj sam svratio na dve pumpe uz put i ni na jednoj nije bilo goriva. To mi je bilo čudno i da ne bih padao u paniku i zabrinutost da li ću da guram kola, prekrstio sam se i poljubio magnetnu ikonicu Sv.Petke koja mi je stajala iznad pepeljare. Svastika koja je već polako počela da se trese (bili smo blizu Smedereva) rekla mi je da se pomolim mati Borki. Ja sam rekao da hoću, ali to naravno nisam uradio, već sam nešto promrmljao u bradu. Žene su i time bile zadovoljne.

Kad smo stigli i dok sam se parkirao, osetio sam blago drhtanje u zglobovima na nogama i rukama. Kao da ni ruke ni noge nisu bile moje. Neka baka što je tamo sačekivala i što je nutkala sa slatkim i kahvom, moju ženskadiju je pomilovala po kosi a bolnu svastiku poljubila u obraz. Mene je pogledala sa očima koje je prevrnula da su joj se videle samo beonjače. Uplašio sam se kao nikad u životu. Pljunula je pred mene i rekla "A što se ti ne moliš, kad ti je rečeno da se moliš!!!". Niko to nije čuo sem mene. Briznuo sam u plač i bilo me je sramota. Ne znam zbog čega ali ta baka mi je bila toliko draga u tom trenutku. Pošto su žene već odmakle i pričale neke svoje priče, niko nije ni video ni čuo šta se dešava. Baka mi je prišla, stavila ruku na moj ovlažen obraz, sagla mi glavu i pojubila ga. "Daj, daj, matorko ko ti a plače ko dete. Bog te blagoslovio sine moj". I ode baka ka nekim drugim ljudima koje sam video da dolaze iz daljine peške. Sa mene je spala koprena koju sam osećao u glavi, kao i bilo kakva drhtavica u zglobovima. Osećao sam se kao da sam se ponovo rodio.

Umio sam se vodom sa neke česme gde su bile postavljene ikone. Dok sam se umivao nisam ništa osećao, ali kada sam iz dlana srknuo od te vode, osetio sam u stomaku živu vodu. Ne znam kako bih to drugačije opisao, nego pod tim imenom. Mislim da žene imaju sličan osećaj u utrobi kada su noseće. Kada se detence igra i rita u stomaku. Došlo mi je da se smejem na tu pomisao.

U tom raspoloženju me je zateklo saznanje da ne znam gde su mi žene. Vrzmao sam se tu po tom imanju i nešto kružio okolo, ali njih nije bilo. Nisam bio uplašen. Znao sam da ako igde mogu da budem siguran za svoju porodicu to je onda na tom delu Raja koji je na Zemlji. Dok sam se šetkao po imanju, pričao sa drugim ljudima koji su dolazili i odlazili, neka deca sa loptom su se stvorila. Teško žabu u vodu naterati, te sam im se pridružio. Nisam znao ni koliko je prošlo vremena, te se ove moje stvoriše tu. Nisam ih pitao ni gde su bile ni šta su radile. Svastika me zagrlila, a to nikada ranije nije činila. Eventualno bi se o nekoj proslavi dodirnuli glavama ili stavili ruke na ramena, ali se grlili nikad nismo. Malo mi je bilo neugodno zbog žene, ali ona se smejala. Reče mi žena "Mati je rekla da si ti najbolji čovek na svetu i da te izljubimo". "Ona je zaista prava svetica čim to zna, a vi to niste mogle da vidite bez nje", rekoh. U dobrom raspoloženju vratismo se u Begrad. Puštao sam CD Šekija Turkovića i svi smo pevali njegove pesme.

Dešavalo se u selu Vučak još što je šta, ali o tome ću otom potom.

----

Ovo je bila uobičajena stilska vežba i ceo događaj je izmišljen. Jedino sam se poslužio temom poruke, kao motivom...Hvala na čitanju i svako dobro.

VSI

[jeka]

VSI kod mati Borke

Veoma mi je teško neke stvari da ispričam, jer se bojim da neću biti shvaćen i da mogu zbog onoga šta sam doživeo, (a jesam, to vam garantujem) biti smatran jeretikom i izdajnikom vere. No da ne dužim, kao i većina nevoljnika koja odlazi kod mati u to prelepo seoce kod Smedereva, i ja sam se jednog dana dok sam bio na godišnjem odmoru uputio zajedno sa ženom i dve svastike. Možda i ne bih išao ali žena nije htela ni da čuje. Njena sestra, moja svastika je imala boljku, neke žigove i pečate na koži za koje je od koleginice sa posla čula da mati Borka iz Smedereva uspešno skida. Ja sam u sebi šizeo, i rekao sam joj da ode kod popa ili hodže, ali svastika nije verovala ni jednima ni drugima. Njen prvi muž je bio crkvenjak, pa se kaže nagledala svega i svačega, što je i udaljilo iz crkve i vremenom učinilo da na crkvu potpuno i zaboravi. A kad sam pomenuo hodžu ona se zacenila od smeha...

Krenuli smo zorom, a ja baš i ne volim da ustajem pre 10 ujutro, sem kada je služba nedeljom u crkvi, pa onda ustanem u 9. Sve mi je bilo bezveze. Dok je ženskadija pijuckala svoje jutarnje kahve, ja sam kao i svaki muški rob sišao da pripremim kola.

Ne radi mi merač pa nisam baš bio siguran koliko je goriva, ali sam znao da do Smedereva ću stići bez punjenja. Za svaki slučaj sam svratio na dve pumpe uz put i ni na jednoj nije bilo goriva. To mi je bilo čudno i da ne bih padao u paniku i zabrinutost da li ću da guram kola, prekrstio sam se i poljubio magnetnu ikonicu Sv.Petke koja mi je stajala iznad pepeljare. Svastika koja je već polako počela da se trese (bili smo blizu Smedereva) rekla mi je da se pomolim mati Borki. Ja sam rekao da hoću, ali to naravno nisam uradio, već sam nešto promrmljao u bradu. Žene su i time bile zadovoljne.

Kad smo stigli i dok sam se parkirao, osetio sam blago drhtanje u zglobovima na nogama i rukama. Kao da ni ruke ni noge nisu bile moje. Neka baka što je tamo sačekivala i što je nutkala sa slatkim i kahvom, moju ženskadiju je pomilovala po kosi a bolnu svastiku poljubila u obraz. Mene je pogledala sa očima koje je prevrnula da su joj se videle samo beonjače. Uplašio sam se kao nikad u životu. Pljunula je pred mene i rekla "A što se ti ne moliš, kad ti je rečeno da se moliš!!!". Niko to nije čuo sem mene. Briznuo sam u plač i bilo me je sramota. Ne znam zbog čega ali ta baka mi je bila toliko draga u tom trenutku. Pošto su žene već odmakle i pričale neke svoje priče, niko nije ni video ni čuo šta se dešava. Baka mi je prišla, stavila ruku na moj ovlažen obraz, sagla mi glavu i pojubila ga. "Daj, daj, matorko ko ti a plače ko dete. Bog te blagoslovio sine moj". I ode baka ka nekim drugim ljudima koje sam video da dolaze iz daljine peške. Sa mene je spala koprena koju sam osećao u glavi, kao i bilo kakva drhtavica u zglobovima. Osećao sam se kao da sam se ponovo rodio.

Umio sam se vodom sa neke česme gde su bile postavljene ikone. Dok sam se umivao nisam ništa osećao, ali kada sam iz dlana srknuo od te vode, osetio sam u stomaku živu vodu. Ne znam kako bih to drugačije opisao, nego pod tim imenom. Mislim da žene imaju sličan osećaj u utrobi kada su noseće. Kada se detence igra i rita u stomaku. Došlo mi je da se smejem na tu pomisao.

U tom raspoloženju me je zateklo saznanje da ne znam gde su mi žene. Vrzmao sam se tu po tom imanju i nešto kružio okolo, ali njih nije bilo. Nisam bio uplašen. Znao sam da ako igde mogu da budem siguran za svoju porodicu to je onda na tom delu Raja koji je na Zemlji. Dok sam se šetkao po imanju, pričao sa drugim ljudima koji su dolazili i odlazili, neka deca sa loptom su se stvorila. Teško žabu u vodu naterati, te sam im se pridružio. Nisam znao ni koliko je prošlo vremena, te se ove moje stvoriše tu. Nisam ih pitao ni gde su bile ni šta su radile. Svastika me zagrlila, a to nikada ranije nije činila. Eventualno bi se o nekoj proslavi dodirnuli glavama ili stavili ruke na ramena, ali se grlili nikad nismo. Malo mi je bilo neugodno zbog žene, ali ona se smejala. Reče mi žena "Mati je rekla da si ti najbolji čovek na svetu i da te izljubimo". "Ona je zaista prava svetica čim to zna, a vi to niste mogle da vidite bez nje", rekoh. U dobrom raspoloženju vratismo se u Begrad. Puštao sam CD Šekija Turkovića i svi smo pevali njegove pesme.

Dešavalo se u selu Vučak još što je šta, ali o tome ću otom potom.

----

Ovo je bila uobičajena stilska vežba i ceo događaj je izmišljen. Jedino sam se poslužio temom poruke, kao motivom...Hvala na čitanju i svako dobro.

VSI

0110_hahaha dobro si me prešao!taman sam pomislila-mora da se šali!inače shvatila sam šalu tek kod Šekija 0110_hahaha