Mene i dalje sve interesuje

[Danijela]

Branka Veselinović za B92: Rekla sam Titu “Nemoj više da me zoveš”

Naša najstarija glumica i članica prvog ansambla Jugoslovenskog dramskog pozorišta Branka Veselinović uskoro će proslaviti 100. rođendan, a za tu priliku matično pozorište sprema svečanost u njenu čast. Igrala je u pozorištu, na filmu i u serijama, a zbog svog znanja i talenta bila je i česta gošća predsednika SFRJ Josipa Broza Tita, kojem je čak jednom prilikom rekla da je više ne zove na zabave.

 

Foto: Privatna arhiva

"Trošila sam se, davala sebe, ali to je najlepši način da se nematerjalno obogatiš", otkriva ona u intervjuu za B92.

Veselinović je u svojoj bogatoj karijeri glumila u Srpskom narodnom pozorištu u Novom Sadu, a u JDP je ostvarila više od 40 uloga. Takođe je glumila i u Ateljeu 212, a u Umetničkom i Narodnom pozorištu, a ostvarila je više od 40 uloga u filmovima i serijama, te igrala u najčuvenijoj radio-drami svih vremena "Veselo veče"...

I danas voli da zabavlja publiku. Družila se sa srpskim velikanima, intelektualnom i umetničkom elitom i u svom stanu čuva mnogo uspomena stečenih tokom svog bogatog života.

Ona se tome raduje i kaže da i danas uživa u svemu i ne voli da propušta stvari. Sluša muziku do jedan, dva uveče.

"Sve treba voleti, odaberu mozak i raspoloženje šta im se dopada. Misliš da si moćan i pun znanja, prestaneš da se interesuješ, ali to je strah, ne treba stati, treba uvek učiti".

Poručuje da će ispunjen i bogat život imati onaj ko se ne preda.

"Ne možeš da sediš i ne radiš ništa, da te sve mrzi. Mene i dalje sve interesuje. Ne starim, jer je moja priroda takva. Često mi kažu kako Branka u stotoj godini ovo ili ono … ali ja nemam sto godina. Ne osećam ih, mnogo manje godina imam", kaže naša poznata glumica Branka Veselinović.

 

Doživotna ambasadorka UNICEF

Glumica, poliglota, pesnikinja, slikarka, doživotna ambasadoorka UNICEF-a, počasna građanka Novog Sada i Beograda, članica Diplomatskog kora žena i još mnogo, mnogo toga ume, radi i pripada Branki Veselinović, koja kaže da ljudi najviše greše ako “žive u jednom zanatu”.

"Nikad ne treba stati. Ja sam se bogatila radeći, a nisam glumila uvek za novac. Igrala sam predstave za razne sindikate i bolesne ljude, invalide, pa i za slepe, jer i oni doživljavaju predstave. Trošila sam se, davala sebe, ali to je najlepši način da se nematerjalno obogatiš".

U stanu u centru Beograda dočekuje i ispraća po nekog gosta, ovih dana novinare, čita bez naočara i voli da slika. Nikad nije pušila i pila, redovno vežba od kad zna za sebe i ne jede masnu hranu, jer je, kako kaže, u rodnoj Vojvodini tako naučila. Slatkiše međutim sebi ne uskraćuje.

Uveliko se priprema otvaranje legata Branke Veselinović u Muzeju knjiga na Banjici, koje je zakazano za 10. septembar u 18 sati. Već je između ostalog poklonila 700 knjiga, ali i ključeve koje je dobila kao počasna građanka Novog Sada, u kom je odrasla i Dečijeg sela. Čuvena je po humanitarnom radu.

Stupica je upoznala s budućim mužem

Jedini je preživeli član prvog ansambla JDP-a u kom je upoznala supruga Mlađu Veselinovića, sa kojim je srećno provela 64 godine.

"Igrali smo momka i devojku i zaljubili se. Stvar je rešila moja kuma Mira Stupica kad je pitala i mene i njega da li smo slobodni, pa nas spojila. Ali imala sam tolike partenere, igrala Šekspira i nisam se zaljubljivala, a Mlađa i ja smo se zavoleli. Svako jutro i veče slušam snimke na kojima mi recituje i to je dobro vibriranje života. On je tu sa mnom, nije zauvek otišao".

Podseća da je umro u decembru 2012. godine.

Branka pored glumačkog dara, govori ruski, mađarski, nemački francuski i engleski jezik, pa je često bila gošća predsednika SFRJ Josipa Broza Tita.

"Poslednji put sam bila pred njegovu bolest i rekla da neću više dolaziti jer samo mene zove. A predsednik kaže ’jel ima neki jezik koji Vi Branka ne govorite’. Pored sede ambasadori pa se svakom obraćam na njegovom jeziku".

Seća se Branka i svoje porodice. Izgubila je šesnaestogodišnjeg brata kad je u pokušaju da napravi salto pao na glavu i poginuo, a rano je ostala i bez majke.

"Imala sam 12 i po godina kad mi je majka umrla i popila sam tad kiselinu da i ja umrem. Spasili su me u poslednjem času". Seća se da su svi bili nadareni za jezike i da su često razgovarali kroz stihove.

Mnogo govori kroz stihove, pa evo nekih koji je lepo opisuju:

"Odakle ja tako dugu živim

zato što se životu svakog trena divim

i kad patim dobro dobrim vratim".

https://www.b92.net/kultura/vesti.php?yyyy=2018&mm=08&dd=31&nav_category=1864&nav_id=1437755