Religije - jucer, danas, sutra...

[Guest ага пије млеко]

Само ћеш нам брате рећи када ти одговара и да то поставимо у обавештење.

Ух, предосећам да ће нам виртуални аудиторијум бити крцат, зато рачунај и репризу за оне који не успеју да обезбеде карте за прво предавање.

Хајде да термин утврдимо преко Skype-а, осим ако нисте имали идеју да одмах сутра увече то буде. Пошто ће ми ово бити не знам више који јавни наступ по реду за протекле две деценије, ја сам спреман у мери у којој ми моје скромно (не)знање то допушта. Ипак, претпостављам да браћа и сестре душечезниво прижељкују да се прво напију чистије воде од муља који напушта моје грешна уста - конкретно, претпостављам да би прва предавања ипак требали да држе благодатни оци и други старешине ове виртуалне заједнице спасоискајућих боготражитеља.

4chsmu1

А што се реприза тиче (пошто разумем да имамо свега 40 "седишта" у "сали"), можда није лоша идеја снимати предавања (што апликација изгледа допушта?) и поставити за download?

Не,нисмо мислили сутра, потребно је пар дана (око 4) да се унапред најави, да чланови буду благовремено обавештени...

Сада у Недељу ће брат Александар имати предавање .

Следеће ће бити наравно са тобом, али договори се са о.Иваном око термина. Могуће је да ће то бити Среда, мада, ја не бих превише журио. Мислим да је сасвим довољно једно предавање недељном, јер треба позвати различите  предаваче...

[andrej]

Само ћеш нам брате рећи када ти одговара и да то поставимо у обавештење.

Ух, предосећам да ће нам виртуални аудиторијум бити крцат, зато рачунај и репризу за оне који не успеју да обезбеде карте за прво предавање.

Хајде да термин утврдимо преко Skype-а, осим ако нисте имали идеју да одмах сутра увече то буде. Пошто ће ми ово бити не знам више који јавни наступ по реду за протекле две деценије, ја сам спреман у мери у којој ми моје скромно (не)знање то допушта. Ипак, претпостављам да браћа и сестре душечезниво прижељкују да се прво напију чистије воде од муља који напушта моје грешна уста - конкретно, претпостављам да би прва предавања ипак требали да држе благодатни оци и други старешине ове виртуалне заједнице спасоискајућих боготражитеља.

4chsmu1

А што се реприза тиче (пошто разумем да имамо свега 40 "седишта" у "сали"), можда није лоша идеја снимати предавања (што апликација изгледа допушта?) и поставити за download?

Не,нисмо мислили сутра, потребно је пар дана (око 4) да се унапред најави, да чланови буду благовремено обавештени...

Сада у Недељу ће брат Александар имати предавање .

Следеће ће бити наравно са тобом, али договори се са о.Иваном око термина. Могуће је да ће то бити Среда, мада, ја не бих превише журио. Мислим да је сасвим довољно једно предавање недељном, јер треба позвати различите  предаваче...

Слажем се оче Агапије. И мени се чини да нема потребе пре идућег викенда... на располагању сам оцу Ивану по овом и свим другим питањима...

[Guest ага пије млеко]

Само ћеш нам брате рећи када ти одговара и да то поставимо у обавештење.

Ух, предосећам да ће нам виртуални аудиторијум бити крцат, зато рачунај и репризу за оне који не успеју да обезбеде карте за прво предавање.

Хајде да термин утврдимо преко Skype-а, осим ако нисте имали идеју да одмах сутра увече то буде. Пошто ће ми ово бити не знам више који јавни наступ по реду за протекле две деценије, ја сам спреман у мери у којој ми моје скромно (не)знање то допушта. Ипак, претпостављам да браћа и сестре душечезниво прижељкују да се прво напију чистије воде од муља који напушта моје грешна уста - конкретно, претпостављам да би прва предавања ипак требали да држе благодатни оци и други старешине ове виртуалне заједнице спасоискајућих боготражитеља.

4chsmu1

А што се реприза тиче (пошто разумем да имамо свега 40 "седишта" у "сали"), можда није лоша идеја снимати предавања (што апликација изгледа допушта?) и поставити за download?

Не,нисмо мислили сутра, потребно је пар дана (око 4) да се унапред најави, да чланови буду благовремено обавештени...

Сада у Недељу ће брат Александар имати предавање .

Следеће ће бити наравно са тобом, али договори се са о.Иваном око термина. Могуће је да ће то бити Среда, мада, ја не бих превише журио. Мислим да је сасвим довољно једно предавање недељном, јер треба позвати различите  предаваче...

Слажем се оче Агапије. И мени се чини да нема потребе пре идућег викенда... на располагању сам оцу Ивану по овом и свим другим питањима...

Ти Андреј, у међувремену размишљај о некој пикантној теми.  4chsmu1

[Zawisza]

Evo još jedna dugačka beleška предаванје iz 1977. godina, prevodio sam na Srpski ima puno nekih grešaka pa vam se izvinjavam i zato što je dugačko i pomalo dosadno.

Кад се сетим св. Петра, увек ми паднę на памет његова духовна пустоловина у Јопи

и Цезареји, кад је, наиме, покрстио првога поганина.

Прича се о том врло опширно у Делима гл. 10. и 11. Чини се да је улазак првога поганина, тј. Нежидова у хриśћанску заједницу био врло споран догађај кад му је у Делима посвећен тако опширан извештај.

Не само то. Морало је бити много незадовољства, препирке и приличног отпора сą стране źидовских  хришћана,  њихóва схватања младе Цркве, јер се наводи како се сам Бóг морао посебно трудити око тога да се лед пробије да се главе поравнају и смире. Прича се ту како је богобојазни сатник Корнелије добио од анђтела поруку да потражи Петрą. И док су Корнелијеви људи тражили Петрово пребивалиште Бóг је огладнелом Петру у виђењу показивао неке нечисте źивотиње и нудио га да једе. Три пута се виђење морало поновити како би Петар схватио да је оно што је Бóг очистио напокон чисто. И кад је касније проповедао у Корнелијеву дому, каżе се да је на све који су га слушали, дакле и на оне некрштене погане, сишао Дух Свети, те су се źидовски хришћани чудом чудиłи тој неправилности. Напокон

није преостало ништа друго, него да се попусти и да се људи крстę: Моżе ли тко ускратити воду да се не крсте ови који су примили Духа Светога као и ми Тако је Петар примио поганина Корнелија у црквену заједницу.

Но кад се то прочуло и Петар се вратио у Јерузалем,позвали су га на рачун. Није му било лако. Признао је људима шок новости, описао догадаје и чудеса и како се не моżе друкчије него дати Богу право и кад без обзира на сву дотадашњу праксу даје Дух Светога и некрштеним поганима, те тако, ето, њега, Петра и све вернике ставља пред готов чин.

Доиста су се догодилие велике ствари. Црква тим Корнелијевим крштењем по први пут престаје бити źидовском сектом, постаје стварно Црквом за свакога. Барем се ствари од тада не могу више мешати. Ако пак више није потребно постати Жидовом да би се човек спасао, онда се и принцип спасења поставља јасно на неку другу основицу, Тифга што је била традиционална źидовска доктрина.

То ће доскора бити стожер Павлова проповедања, тј да се човек спасавати по милости, а не по некој племенској припадносити нити у име одрźавања неког питменског законика. Реч је, дакле. о напуштању једне традиције која не само да није била битна за младу Цркву него јој је могłа замаглити биће, смањити делотворност и ограничити видокруг. Нова пак гęста није продужетак традиције, śтавише толико је супротна постојећем схваћању да се траżи посебан и »напоран Боźји захват како би се пребродили аутоматизми навика и отвориле очи.Није ни чудо. Траźимо пре свега сигурност и добро нам је до вечности кад смо се у њој угнездили. А највећу сигурност, чини се, пруźа уобичајена изграђена пракса. Ако се човек спашава што је семе Абрахамово и што врши Закон, не види се зашто би сам Бóг, који је то уредио, мењао мишљење,и заобишавши и Закон и обрезање, нудио поганину спасење мимо свега што је столећима било устаљено и свето. Но Бóг је ипак żиви Бóг, Бóг ситуације,'"која кад' јој дозри време већином прелази могућности оруђа наших рутина. Правимо себи постаје и настамбе у времену које тече,уредујемо себи пребивалишта, те нас свако време поласка изненађује и смућује. Моźда зато имамо осећај да нас Бóг опет ставља пред готов чин. Ако смо већ неко време с неколико наших трикова źивели у миру, теśко нам је дати се нечем новом, премда нико не żели бити сматран тако умишљеним да би озбиљно тврдио како се с тих неколико трикова осигурао за сву будућност. Нико се не моżе похвалити да

јој је закупник чини се да у Корнелијево време нико у Цркви није био скłон да крсти прво поганина, да се одели од жидовских гледања и обичајą. Устаљена раздеоба на чисто и нечисто тако је урасла у духове да се и сам Петар у виђењу три пута опире Богу.

Но млада се Црква дала водити Духом: прихватили су Петров извјештај и одлуку, премда се зна колико је св.Павле још дуго имао окапања с тзв. јудаизантима, тј.хришћанима који су тврдоглаво захтевали да погани најпре прихвате żидовски закон да би се могли крстити. На źалост нема превиśе оних који се брину за скретнице историје. Драżе нам је да нас Бóг потврђује у нашем уверењу, него да своју сигурност ставимо у ризик Божјих наума. Но зато ми је св. Петар у својој неприлици толико дрąг. Увек ће и на нас неко викати ако нашу веру не затварамо унутар граница његових навика, ако мислимо да су Боźје намисли шире него обивалишта која тако радо и брзо дефинитивно градимо.

У данашње време, кад се толико тога мења и људске судбине оптерећују толиким новим проблемима, źелели бисмо много отворености памети и слуха за  ситуацију, која је увек Боźја. И данас се пребацују скретнице будућих времена, премда се на колодвору још  увек не види јасно куда ће воз.

Ако се св. Петар и Павле славе као прваци апостола и Цркве, то није тек тако што  су у Цркви поседовали велики углед и висок полоżај.Мислим да су ваżни у првом реду као људи који су ,својим духом ' одлукама одредили смерове путева будуће Цркве Боźје уз сав ризик противљења њихових најблиźих, у борби и напоре да се увере и они који никако нису схватали шта се то имаłо догодити. Верност Цркви није само верност прошлости  колико год она данас била замашна и важила — него пре свега верност будћности. Та долазак Кристов очекујемо! Зато и Он није мање делотворно присутан данас него у првотној Цркви. Будућност пак не би била будућност кад би се већ сва налазила садрżана, у прошлости. Зато ће увек бити момената историјских кад нећемо моћи стварати одлуке на основи и не знам колико обилате прошлости, него само из вере у будућност из вере у Онога у чијој стварности је једино та будућност и данас стварна.

[kajaa]

Hvala vam dragi brate Andrej... hvala,na ovom opsirnom odgovoru...

(mene su naucili " zapad",na vjerskim forumima...da se svi oslovljavamo u virtualnom svijetu s ti..bez titule..)

Bogu kazemo TI,a ovdje smo svi u  Gospodovo Ime sabrani iz tih razloga smo braca i sestre...ili prijatelji..

Ujedno se ispricavam svima,koje nisam pravilno oslovila do sada..

Ja sam za sve Ti...

У ком конкретном смислу је овај Центар при једном универзитету "најистакнутији?" Молим Вас кајо, да ово никако не схватите као критику лично упућену Вама. Заиста, интересује ме информација о критеријумима који овај центар чине једном од "најистакнутијих" организација које се у Европи боре за људска права?

Nisam teolog, ovo o ljudskim pravima sam kopirala i zaljepila..( izvinjavam se,bez autora..)

Bilo bi mi drago da otvorite drugu temu..Religije i ljudska prava

Primjetila sam da trazeci preko neta...razlicite zemlje,razlicito pisu o ljudskim pravima..

4chsmu1

[kajaa]

Религия в России

[править]

Материал из Википедии — свободной энциклопедии

Текущая версия [показать стабильную версию] (сравнить) 

(+/-)

Перейти к: навигация, поиск

динамика религиозности в России по данным опросов общественного мнения

Религия в России

По данным всероссийского опроса, проведённого ВЦИОМ в марте 2010 года:

Православие - 75% [1]

Католицизм, Протестантизм, Иудаизм, Буддизм - по 1% и меньше [1]

Ислам - 5% [1]

Неверующие - 8% [1]

Действующая (от 1993 года) Конституция Россия определяет Российскую Федерацию как светское государство[2]. Конституция гарантирует «свободу совести, свободу вероисповедания, включая право исповедовать индивидуально или совместно с другими любую религию или не исповедовать никакой, свободно выбирать, иметь и распространять религиозные и иные убеждения и действовать в соответствии с ними»[3]. Федеральный закон от 26 сентября 1997 года № 125-ФЗ «О свободе совести и о религиозных объединениях» подтверждает «равенство перед законом независимо от отношения к религии и убеждений»[4].

Вероисповедные и национальные ограничения, которые были законодательно закреплены в законах Российской империи, были отменены Временным правительством 20 марта 1917 года[5].

В России отсутствует специальный федеральный государственный орган, призванный заниматься контролем соблюдения законодательства религиозными объединениями (каковым в СССР был Совет по делам религий при Совете Министров СССР); но, по мнению экспертов[6], внесённые в июле 2008 года поправки в Федеральный закон «О свободе совести и о религиозных объединениях» от 26 сентября 1997 года, могут свидетельствовать о готовящемся создании соответствующего «уполномоченного органа исполнительной власти». 26 августа 2008 года сообщалось, что указом президента Республики Татарстан М. Шаймиева Совет по делам религий при Кабинете министров Татарстана преобразован в Управление по делам религий, таким образом вернув себе полномочия государственного органа[7].

Glav  ni zastupljene religije u Rusiji, se Hrišćanstvo (Uglavnom ortodoksijaJe također Katolici i Protestanti), Kao i Islam, Judaizam i Budizam.

Sadržaj

[ukloniti]

• 1 Kršćanstvo u Rusiji

o 1,1 Kršćanskih konfesija

o 1,2 Ortodoksija

 1.2.1 Prevalencija pravoslavlja u Rusiji

 1.2.1.1 Rusi postotak pohađanja mise

 1.2.1.2 Uprava za indirektno prevalencija

 1.2.1.3 Tumačenje podataka sociološke ankete

o 1,3 Katolicizam

o 1,4 Protestantizam

 1.4.1 Luteranstva

• 2 Islam

o 2,1 Vjerskih organizacija i lidera

o 2,2 Islam u povijesti Rusije

o 2,3 Post-sovjetske povijesti

• 3 Judaizam

• 4 Budizam

• 5 Panteizam i poganstvo

• 6 Religija i država

• 7 Vjerske institucije i društva

o 7,1 Osnove pravoslavne kulture

o 7,2 Raspravu o pismu akademika

• 8 Međuvjerskom

• 9 Uklanjanje i zabrana vjerskih organizacija u Rusiji

• 10 Vidi također

• 11 Bilješke

• 12 Reference

[andrej]

Hvala vam dragi brate Andrej... hvala,na ovom opsirnom odgovoru...

(mene su naucili " zapad",na vjerskim forumima...da se svi oslovljavamo u virtualnom svijetu s ti..bez titule..)

Bogu kazemo TI,a ovdje smo svi u  Gospodovo Ime sabrani iz tih razloga smo braca i sestre...ili prijatelji..

Ujedno se ispricavam svima,koje nisam pravilno oslovila do sada..

Ja sam za sve Ti...

У ком конкретном смислу је овај Центар при једном универзитету "најистакнутији?" Молим Вас кајо, да ово никако не схватите као критику лично упућену Вама. Заиста, интересује ме информација о критеријумима који овај центар чине једном од "најистакнутијих" организација које се у Европи боре за људска права?

Nisam teolog, ovo o ljudskim pravima sam kopirala i zaljepila..( izvinjavam se,bez autora..)

Bilo bi mi drago da otvorite drugu temu..Religije i ljudska prava

Primjetila sam da trazeci preko neta...razlicite zemlje,razlicito pisu o ljudskim pravima..

4chsmu1

И мени је лакше без персирања. Што се тиче "навођења имена аутора" чак и да Ролан Барт није писао о "Смрти аутора" мислим да је једини аутор Логос Козмосаздатељ из прве главе Јеванђеља по светом апостолу Јовану. Али, било ми је задовољство да ти одговорим у мери у којој ми моје скромно знање допушта...

Што се тиче предложене теме, одлична је, слажем се...