Руска Загранична Црква

[Оливера Г.]

Саопштење Архијерејског Сабора Руске православне цркве

Објављено од стране rvdovolja на 6. фебруар 2013.

МОСКВА, 6. ФЕБРУАРА (Светигора прес) – У Храму Христа Спаситеља у Москви од 2 – 5. фебруара је одржано засједање Архијерејског сабора Руске православне цркве. Доносимо интегрално саопштење:

“Возљубљени у Господу пречасни оци презвитери, часни ђакони, богољубиви монаси и монахиње, драга браћо и сестре – верна чеда Руске Православне Цркве!

Свети Архијерејски Сабор, који се састао у храму Христа Спаситеља у Москви, од 2. до 5. фебруара 2013. године, обраћа вам се речима апостолског поздрава: „Благодат вам и мир од Бога Оца нашега и ГосподаИсуса Христа. Дужни смо свагда благодарити Богу за вас, као што приличи,зато што веома расте вера ваша и умножава се љубав свакога од вас,једног према другом“ (2 Сол 1,2-3).

Главни задатак Цркве је спасење људи. Све оно што се збива у нашем, црквеном животу и узајамним односима друштва и државе, све то има да буде потчињено томе циљу. Наша мисионарска, просветна, хуманитарна и друга залагања своди се на крају крајева на спасење сваке људске душе.
 Позив Спаситеља: „Идите и научите све народе крстећи их у име Оца и Сина и Светога Духа, учећи их да држе све што сам вам заповедио“ (Мат28,19-20) – у наше време остаје неопходна потреба. Имајући то на уму, чланови Архијерејског Сабора су размотрили многа питања црквеног и друштвеног живота, донели о њима саборске одлуке и друга документа. Све ово имајући на уму пуноћу Цркве.

Старајући се о Богом установљеном црквеном устројству, чланови Саборасу одредили будућу процедуру избора Патријарха на Помесном Сабору, усагласили  овлашћења Помесних и Архијерејских Сабора, одобрили начин креирања нових митрополија и епархија од стране Свештеног Синода. Такође
су предложили решење важних задатака с којима се суочава друштво.

У појединости, Свети Сабор је изразио став Цркве у вези с развојем  рачунарских технологија  и обрадом личних података.

Стојећи на бранику човекове слободе, Црква позива државу да не присиљава људе да прихвате те технологије, које им могу ометати слободно исповедање вере Христове и ње се држати у личним и друштвеним пословима. Сагласност хришћана са различитим законодавним, политичким или идеолошким актима такође зависи од њихове усаглашености с хришћанским начином живота.

Стални задатак Цркве остаје старање око јачања породице и веза између родитеља и деце, заштита деце од насиља, суровости и разврата. У вези са тим питањима, Архијерејски Сабор је изнео мишљење како је данас неопходна многострана реформа породичног права и размотрио проблеме дечјег законодавства.

Црква је озбиљно збринута садашњим стањем природе. Исцрпљивање ресурса и загађивање околине треба јасно поставити као питање очувања живота у његовим многим видовима, као питање трезвеног коришћења природних дарова. Чланови Сабора  су изразили став Руске Православне Цркве по актуелним проблемима зоологије, предочавајући друштву његову одговорност за очување Божије творевине..

Пастири и паства Руске Православне Цркве позивају се да пажљиво проуче документа Архијерејског Сабора, који су углавном припремљенитоком трогодишњих дискусија, вођених у међусаборском периоду, уз учешћестотине архијереја, клирика, монаха и мирјана.

(На овогодишем пленарном засједању Архијерејски сабор је утврдио општецрквено прослављење преподобног Далмата Исетског)

Догађања прошле године су јасно показала да се Православље показује као основица народног самосазнања, обједињујући све здраве силе друштва – оне силе које теже ка преобликовању живота на чврстом темељу, на духовно-моралним вредностима које су ушле у тело и крв наших народа.
Управо из тог разлога људи ненаклоњени према Цркви одабрали су њу за предмет борбе, причему су се приојављивали лаж, клеветање, богохулство,рушење храмова, скврнављење светиња.

Свети Сабор истиче да одговор на сличне радње треба да је молитва, проповед и учвршћивање Божје правде, миран грађански рад православних хришћана, умножавање дела љубави и милосрђа. Треба да будемо светлост свету и со земљи,  како би људи видели наше  чесно понашање са страхом,  и они  без речи били придобијени  (1Пет 3,1-2). Држећи се чврсто вере, свагда треба да имамо на уму речи Христове: „По томе ће сви познати да сте моју ученици ако будете имали љубав међу собом“ (Јн 13,35).

Остварујући црквену службу, радећи на њиви Христовој, позвани смо да не речима, него на делу учвршћујемо „јединство Духа свезом мира“ (Еф 4,3), саборно, сви заједно: архипастири, клир, монаштво и мирјани.При овоме је главно да се трудимо око тога како поверити свој живот Јеванђељу. То је један једини пут који води у преображај свакога човека и целога друштва.

Нека Господ наш Исус Христос, Начелник вечнога живота, укрепи и умудри све нас у предстојећим залагањима”.

(У Кремљу је 1. фебруара 2013. године одржан сусрет председника Руске Федерације В.В.Путина, Његове Светости патријарха Кирила и чланова Архијерејског сабора Руске Православне Цркве)

Извор: Московска патријаршија и pravoslavie.ru

[PetarP]

Одлука 61:

 

"У припреми Свеправосалвног Сабора не може а да се не узме у обзир критично расположење духовенства и верујућег народа, и њихов однос према изгледима и могућностима сазивања Сабора.

Освећени Архијерејски Сабор подвлачи, да правилник и дневни ред Свеправосалвног Сабора, и принципи његовог формирања, протокол његових богослужења и заседања, нацрти основних саборских докумената, морају раније да буду договорени са свим Помесним Православним Црквама.

Архијереји Руске Православне Цркве сматрају да припрема Свеправославног Сабора треба да до доношења одлука пружи широку могућност за расправу а уз посебну бригу за очување чистоте Православне вере.

Чланови Архијерејског Сабора сматрају неопходним, да у президијум Свеправославног
Сабора уђу сви Предстојатељи свих православних Цркава, и да на Сабору буде
представљен епископат у свом најмаксималнијем броју".

[PetarP]

Одлука 66:

"Свети Сабор са забринутошћу примећује разлаз приступа који се показују у процесу развијања свеправославно-католичког дијалога, да се намећу сумње у односу на његова докумената а која су посвећена теми саборности и првенства у васељенској Цркви,  њеног православног учења и канонских традиција.

Сабор изражава убеђеност у потребу да тај процес садржи више транспарентан дијалог, у укључујући и могућност на свеобухватну расправу о преамбули пројектата и њиховој сагласности са пуноћом епископата Помесних Православних Цркава, посебно обраћајући пажњу на значај одлука, као и крајњу архипастирску одговорност за очување чистоте православне вере, за мир и јединство у Цркви".

[PetarP]

Напомена:

 

свака повезаност одлуке бр.66 са недавном заједничком молитвом у Дубровнику (под омофором од стране оба бискупа) као и иним претходним,  је вероватно сасвим случајна...

[Guest]

Став Руске Православне Цркве у вези с актуелним еколошким проблемима

7. Фебруар 2013 - 14:30

 

Архијерејски Сабор је 4. фебруара усвојио документ у којем се излаже став Цркве у
вези с еколошким питањима. У целини наводимо текст документа објављеног
на сајту Патриархия.ru.

Свети Архијерејски Сабор Руске Православне Цркве

    (2-5. фебруар 2013. године)

Став Руске Православне Цркве у вези с актуелним еколошким проблемима

Цело човечанство сноси одговорност за стање природе – Божје
творевине. Коришћење ресурса и загађење човекове средине у ситуацији
пораста броја становника на планети чини изузетно актуелним питање о
солидарним напорима свих народа у очувању различитих облика живота, о
домаћинском коришћењу природних ресурса и спречавању еколошких
катастрофа изазваних људском делатношћу.

Пад прародитеља у грех изазвао је поремећај у првосазданој природи.
Свето Писмо сведочи о томе: „Јер се твар покори пропадљивости (не од
своје воље него за вољу оног који је покори)“ (Рим. 8, 20). Загађивање и
уништавање природе представља директну последицу људског греха, његово
видљиво оваплоћење. Разноврсне појаве греховног односа према природи
карактеристичне су за савремено „потрошачко друштво“, које за главни циљ
има стицање добити. Једина могућност за обнављање здравља природе
састоји се у духовном препороду личности и друштва, у истински
хришћанском, аскетском односу човека према сопственим потребама, у
обуздавању страсти, у доследном самоограничењу. Главне одредбе позиције
Руске Православне Цркве у вези с проблемима очувања живе природе и
човекове средине садрже се у Основама социјалне концепције (део XIII,
„Црква и проблеми екологије“) и у Основама учења о достојанству, слободи
и правима човека (део III.5).

Руководећи се заповешћу Божјом за очување тварног света (1 Мојс. 2,
15) и бринући се о духовном и физичком здрављу човека, Руска Православна
Црква својом дужношћу сматра да и у будуће учествује у разматрању
еколошких питања, као и да ради на овом попришту у сарадњи са свима
онима који су забринути због стања природне околине, размишљајући о
очувању здравља и нормалном животу људи.

1. Богословско осмишљавање еколошких питања

Руска Православна Црква, исповедајући библијско учење о односима
између човека и тварног света, спремна је да дâ свој допринос
осмишљавању основа погледа на свет везаних за еколошка истраживања и
еколошку делатност.

Црква сведочи о јединству света који је Бог створио и нуди целовиту
слику људског постојања. Ова мисао истиче разлику између теоцентричког
погледа на свет и позиција хуманистичког антропоцентризма, који човекову
средину посматра као извор „егоистичке и неодговорне потрошње“ (Основе
социјалне концепције Руске Православне Цркве, XIII.4) и од паганског
боготворења природе, које се понекад сједињује с покушајима да се она
узнесе изнад човека, да се прогласи самодовољном, а људски напори на
њеном преображају – непотребнима.

Реч Божја учи да је свет око нас дом, који је Господ створио и у
којем је настанио човека (1 Мојс. 1, 28). Због тога је човек домаћин
створеног света и није позван да се клања природи, већ само Творцу (Рим.
1, 25). Добар однос човека према природи испуњен свештеним страхом
заснива се на дубокој свести о томе да је Бог свет и све живо у њему
створио као добро (1 Мојс. 1, 8-25). Заједно са светим пророком Давидом
сваки човек може да ускликне: „Јер си ме развеселио, Господе, делима
Својим, с дела руку Твојих радујем се“ (Пс. 92, 4).

У светлости Светог Писма еколошка делатност се схвата као од Господа
заповеђено опхођење човека према тварном свету. Бог је благословио
човека да користи материјална добра ради одржавања свог телесног живота
(1 Мојс. 1, 29). Књига Постања такође сведочи о томе да је Господ открио
човеку могућност да спознаје и проучава творевину, јер њено поседовање и
управљање њом (1 Мојс. 1, 28) у складу са замислом Божјим није могуће
без познавања природних закона. Посебан значај за исправно схватање
човековог места у Васељени има библијско учење о владавини човека над
светом који је Бог створио и који треба да буде у складу са сведобрим
стваралаштвом Творца Васељене, јер је човек створен по образу Божјем.
Преподобни ава Доротеј пише: „Чувајмо сви нашу савест у свему: у односу
према Богу, према ближњем и према стварима.“ Људи су позвани на
стваралачко учествовање у животу творевине, на њену заштиту и очување:
„И узевши Господ Бог човека намести га у врту едемском, да га ради и да
га чува“ (1 Мојс. 2, 15).

Једна од последица грехопада првих људи био је поремећај односа које
је међу њима и природом установио Бог. Човек је пре свега почео да се
руководи егоистичним и потрошачким побудама. Зато еколошка делатност
неће постићи жељене резултате уколико људи не буду тежили ка томе да
превладају своје отуђење од Бога и да живе по Његовим заповестима.

Узимајући у обзир важност еколошких питања, у највишим црквеним
школским установама треба развијати истраживања о међусобној повезаности
човека и тварног света, а такође треба разматрати еколошку тематику на
црквеним научно-практичним форумима. С братским Помесним Православним
Црквама треба богословски размотрити проблеме екологије, а такође треба
размењивати искуства у овој области у међухришћанском и међурелигиозном
дијалогу. Приликом разматрања еколошких питања Црква пореди богословско
учење са савременим научним подацима о свету, узима у обзир приступе
научних дисциплина еколошког профила и јавно мњење.

2. Литургијски живот Цркве и екологија

Црква не призива благодат Светог Духа само на човека, већ и на цео
свет који га окружује. Божанска Евхаристија освећује тварни космос.
Плодови земље и дела људских руку – хлеб и вино – дејством Светог Духа
претварају се у Христово Тело и Крв освећујући вернике. Освећење водене
стихије, које се обавља на Богојављење, отвара нове перспективе за
материјално биће: освећена вода постаје света вода, „која води у живот
вечни“. Црква се увек молитвом и радом одазивала на догађаје који
захтевају сарадњу човека и природе и на ситуације у којима су природне
стихије постајале непријатељске за човека. Црква се свакодневно моли „о
благорастворенији воздухов, о изобилији плодов земних“ („за
благорастворење ваздуха, за изобиље плодова земаљских“), обављају се и
посебне молитве за људе који раде на земљи, за избављење од природних
непогода и од штеточина.

У условима еколошких криза и катастрофа људима је крајње потребна
молитвена помоћ. Сматрамо да је важно издавање постојећих, прилагођених и
нових текстова молебана у којима се Божија помоћ призива за обављање
пољопривредне делатности, као и за различите послове усмерене на очување
човекове околине. Као допуна постојећих могу бити написани богослужбени
текстови и појединачне молитве, које се узносе за време природних
непогода и техногених катастрофа.

3. Еколошко васпитање

Руска Православна Црква тврди да човек мења свет око себе у складу са
својим унутрашњим светом и због тога преображај природе треба да почне
од превладавања духовне кризе човечанства.

Реалну алтернативу потрошњи представља хришћански живот. Православље
учи да се у људима васпитава умереност и уздржаност у задовољењу
животних потреба, одговорност за сопствена дела, одрицање од сувишних
ствари, између осталог, и од небрижљивог коришћења намирница, затим,
поштовање према потребама других људи и схватање важности духовних
вредности за сваког човека.

Пример чуварног и целомудреног односа према околини често су
представљали православни манастири у којима се одвијала плодна сарадња
добре људске воље и освећујуће силе Божје, укључујући и област
пољопривредне делатности.

Треба подстицати укључивање свештенослужитеља у изучавање основа
екологије као науке и закона функционисања биосфере. Сматрамо да је за
васпитавање деце и омладине у духу одговорности за стање природе
неопходно сврсисходно увођење тема хришћанске еколошке етике у црквене, а
по могућству и у световне образовне и васпитне програме, помоћ у
увођењу еколошке тематике у круг научно-педагошке делатности
високошколских установа, школа за веронауку, православних кампова, као и
у додатно духовно образовање и курсеве за преквалификацију. Пожељна је и
организација специјалних црквених курсева и образовних програма који
објашњавају православно виђење еколошке проблематике студентској и
научној јавности, а такође су пожељни редовни теоретски и практични
часови екологије за децу и одрасле.

4. Учествовање Цркве у еколошкој делатности

Свештенослужитељи и мирјани се позивају на активно деловање у правцу
заштите природне околине. Ова делатност пре свега треба да буде усмерена
на сведочење о томе да ће само уздржаност, поштовање према другима и
одговорност у сваком човеку, који се заснивају на свесном испуњењу
заповести Божјих, омогућити човечанству да савлада настале еколошке
проблеме.

Православни верници се позивају да помогну у развоју и увођењу
технологија и начина управљања привредом, оријентисаних на што је могуће
брижљивији однос према природној средини.

Еколошки проблем може бити издвојен као посебан правац у епархијском и
парохијском раду. Тема екологије се може разматрати као компонента
пастирског, мисионарског, социјалног и омладинског служења. Велики
потенцијал за практичну реализацију православног приступа екологији
поседују манастири и парохије који у живот заједнице укључују и бригу о
природи. Развој еколошки безопасне аграрне производње у манастирима и у
сеоским парохијама треба да послужи као пример рационалног коришћења
природе пољопривредним добрима у околини.

5. Сарадња с друштвеним, државним и међународним институцијама у области екологије

У раду на очувању природе Руска Православна Црква је отворена за
дијалог и сарадњу с друштвеним, државним и међународним институцијама.
Притом Црква истиче да се питањима екологије не сме манипулисати уз
коришћење ове теме као инструмента у политичкој борби и економској
конкуренцији или као начина за задовољење користољубивих интереса
појединаца и друштвених група. У случајевима такве врсте Црква задржава
право да се уздржи од сарадње у еколошким и мешовитим пројектима. Црква
такође задржава право да критички оцењује деловање државних власти,
међународних организација и друштвених и научних структура које могу
имати негативан утицај на природу, дакле – и на здравље и живот човека.

Посебну важност има дијалог Цркве са стручњацима и руководиоцима од
којих зависи доношење одлука о стратегији градског, пољопривредног,
индустријског и екстрактивног развоја, као и помоћ у истраживањима у
области уштеде ресурса, развоја и увођења еколошки чистих технологија,
проналажења алтернативних извора енергије, очувања функција природних
система за формирање животне средине.

Епархије, намесништва и парохије могу потписивати споразуме о сарадњи
с регионалним и локалним структурама чија је делатност усмерена на
заштиту природне околине.

У оквиру сарадње с државом и друштвом у вези с питањима екологије Црква је отворена да:

• 
          учествује на форумима, конференцијама и сусретима еколошког усмерења,
  да упознаје све заинтересоване стране са својим схватањем еколошких
  проблема и постојећим искуством у њиховом решавњу;
• 
          даје оцену друштвено значајних економских пројеката који утичу на стање живе природе и човекове околине;
• 
          реализује заједничке пројекте с друштвеним, државним и међународним структурама;
• 
          активно развија црквено присуство у друштвеном и научном еколошком раду на међународном, националном и регионалном нивоу;
• 
          учествује у изради, разматрању и спровођењу информационих, образовних и
  васпитних програма који имају еколошку компоненту, као и закона и
  других нормативних аката који се у овој или оној мери тичу питања
  екологије.

У дијалогу с представницима друштва, државе и међународних
организација Руска Православна Црква сматра својом дужношћу да помогне у
томе да се у људима који припадају различитим социјалним,
етнокултурним, узрасним и професионалним заједницама развија осећање
солидарне одговорности за очување Божије творевине и да подржи њихов рад
у овом правцу.

    Са руског Марина Тодић

    Извор: pravoslavie.ru

Ова порука се налази и на насловној страници Поука. Погледајте!

[Срђан Ранђеловић]

 

Нове књиге о новомученику Александру Шморелу

 

 

 

 

Новопросијавши новомученик Александар Шморел (1917 – 1943) је лане причисљен лику локално поштованих светитеља у Берлинско-германској епархији Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар Шморел је једини мартир и светитељ немачко-руског порекла у 20. веку. Као Немац са очеве и Рус са мајчине стране, био је једнако социјализован у двема културама. Православна вероисповест његове мајке сливала се са правдољубивошћу оца немачког порекла. Његово одлучно одбијање нехумане и безбожничке идеологије националсоцијалиста, његова одважност и његова спремност на жртву, изничу из његове хришћанско-православне вере.

Александар Шморел је први новомученик прослављен након васпостављеног канонског општења и једниства између Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве. Новомученик Александар је рођен 16. септембра 1917. у Оренбургу, у Русији. Са породицом се нашао у Минхену1921., не прекидајући духовну спону са далеком отаџбином, укључивши се у ортопрактични живот руске парохије у дијаспори. Као студент Медицинског факултета Лудвиг-Макисмилијанс-универзитета у Минхену, Шморел је 1942. године са својим другаром Хансом Шолом почео да пише и колпортира анти-фашистичке летке. Тако је основана конспиративна група „Бела ружа“, у коју су се укључили Шморелов гимназијски другар Кристоф Пробст, као и њихов заједнички пријатељ, такође студент, Вили Граф и Хансова сестра Софи Шол. Група је откривена у фебруару 1943.г., а њени чланови су осуђени и погубљени усековањем главе на гиљотини.

Новомученик Александар Шморел је канонизован 4./5.фебруара 2012. у храму „Новомученика и исповедника руских“, чином  којим је началствовао Високопреосвећени Архиепископ др Марк, на чију је иницијативу (2007.г.) новомученик Александар Шморел причисљен лику локално поштованих светитеља у Берлинско-немачкој епархији Руске Заграничне Цркве. Прослава је отпочела у суботу 4. фебруара литијом од храма до гробља, где је на гробу Александра Шморела одслужен помен. Затим је на свеноћном бденију у храму свечано изнесена икона новомученика Александра и први пут одслужена служба новопрослављеном светитељу. Наредног дана, у недељу 5. фебруара, одслужена је Божанска Литургија. Тада је учесницима канонизације прочитана порука предстојатеља Руске Заграничне Цркве, Митрополита источноамеричког Илариона:

 

„Својим саможртвованим животом, подвизима и мученичком кончином Александар Шморел је посведочио своју љубав према Богу и његовом лику који се одражава на нашим ближњим“. Новомученик Александар је могао да избегне казну и сачува свој живот, али је добровољно отишао на страдање победивши сопствени егоизам који нас може „одвратити од љубави Божје“. Позвавши све да се боре против егоизма који има снагу да „подели човечанство, посеје злобу, мржњу, осуђивање“, Митрополит Иларион је указао на пример жртвене љубави новопрослављеног мученика Александра и изразио наду на његово посредништво за наше „исправљање, обнову живота и наших унутрашњих снага“.

 

О животу и делу новопрослављеног мученика Александра су угледале светлост дана две рецентне публикације.

• Chramow, Igor: Die russische Seele der "Weißen Rose", Helios Verlag, 2013
• Gregor Fernbach (Hg.): „Vergesst Gott nicht!“— Leben und Werk des heiligen Alexander (Schmorell) von München. Edition Hagia Sophia, 2013 (друго, допуњено издање).

У оквиру свечаности 29.новембра 2013. на Баварској државној библиотеци (Bayerische Staatsbibliothek) у одсеку Збирка литературе Источне Европе (Osteuropasammlung), а поводом седамдесето-годишњице мученичке смрти новомученика Шморела била је промоција биографијe из пера оренбуршког аутора Игора Храмова: Руска душа „Беле руже. Ова књига разапиње документарни лук од животописа и мученичког страдања новопросијавшег Александра до чина канонизације у фебруару 2012. г. Педантан опис кратког живота и његов политички ангажман у виду пасивне резистенције, са једне стране, као и подробна реконструкција различитих етапа у процесу канонизације чине ову књигу снабдевену многобројним фотографијама и факсимилима докумената, летака „Беле руже“, као и протоколима ислеђивања, осуде и погубљења новомученика Александра Шморела, уверљивим аутентичним извором за изучавање живота и мученичке смрти новопросијавшег светитеља. Изложба фотографија, докумената и библиографије на одељењу за Источну Европу Баварске државне библиотеке омогућују документарни увид у биографска факта и дух епохе у коме је новомученик Александер Шморел деловао.

 

Књигу коју је припремио Грегор Фернбах:“Бога не заборавите“- живот и дело светог Алаксандра(Шморела) је исто тако документована реконструкција кратког живота новопросијавшег. Наслов књиге је цитат из опроштајног писма које је настало само неколико сати пред егзекуцију и чији фрагмент цитирамо: „Кроз неколико часова ја ћу се наћи у бољем животу, у наручју моје мајке и нећу вас заборавити, већ ћу се Богу молити за вашу утеху и мир. И на вас ћу чекати. Највише вам једно к срцу налажем: Бога не заборавите.“ У овом избору текстова са предговором Преосвећеног Архиепископа берлинског и германског Марка, приређивач полаже нагласак, мимо документарне реконструкције живота светитеља, на осветљење духовног и богословског значења мартирске смрти новопросијавшег Александра Шморела. Обе књиге су припремљене са изванредном акрибијом, те су са правом осведочени извор за хагиографско изучавање светлог примера мученичког подвига новопрослављеног светитеља.

 

Име „Бела ружа“ је, по сведочењу Ханса Шола, произвољно изабрано, те је у историјској семантици само име покрета отпора, ипак његов идејни нуклеус, по једнима, потиче из Б. Травеновог истоименог романа „Бела ружа“. Други, пак, виде у њему утицај Клеменс Брентанове романтичне песме ,Rosa Blanca‘, а трећи у мотиву васрсења, описаном у Достојевсковом роману „Браћа Карамазови“, који нам се чини најприближнијом богословском метафором за наду у васкрсење и живот вечни.

 

Протођакон Зоран Андрић, Минхен

[Данче*]

Руска Загранична Црква:хомосексуализам није спојив са хришћнством

Данас је Врховни суд Сједињених Држава донео одлуку да истополни бракови представљају уставно право грађана Сједињених Америчких Држава. Имајући у виду детаљно осветљавање ове теме у средствима за масовно информисање важно је да наш клир и парохијани у потпуности схвате став Цркве у вези с овим питањем.

Живећи у слободном друштву пре свега треба да будемо благодарни за то што имамо могућност да исповедамо православну веру без сувишног мешања власти. До недавно ова могућност није постојала у Русији и још увек не постоји у многим земаљама света. У слободном друштву се јавно могу изражавати сви погледи – како они с којима смо ми као православни хришћани сагласни, тако и они с којима нисмо сагласни. Позивамо наше парохијане да се пре свега руководе светим предањем Цркве како би разликовали да ли је неко савремено питање спојиво с православном вером. Ако православни хришћанин одлучи да ступи у политичку дискусију, он притом треба да испољи уздржаност и опрезност како не би пао у екстремизам. Екстремизам не помаже ублажавању нарави и не привлачи вери. Мирјани који учествују у политичким наступима не треба да изјављују да говоре у име Цркве. Строго говорећи, овакве изјаве може да дâ само архијереј или могу бити дате по посебном благослову архијереја.

Осим тога, треба схватити да хомосексуализам или други грешни начин живота није спојив са хришћнством, о чему се од самог почетка говори у учењу Цркве. Подједнако је важно имати на уму и то да је Црква духовна болница, увек отворена за све оне који желе да добију исцељење које Бог дарује кроз покајање и благодат. То се односи и на оне који су учинили аморалне или противприродне поступке било које врсте, као и на оне које овакви грехови искушавају. Црква саосећа са страдалницима и нуди им помоћ, исцељење и хришћанску љубав. Они који активно учествују у аморалним или противприродним делима не могу учествовати у Тајнама Цркве. Ипак, то не значи да желимо да одбацимо или да истерамо оне који су згрешили на сличан начин. Уместо тога треба да се трудимо да људе који су доспели у тако жалосно стање вратимо чистоти како би поново добили могућност да учествују у Животворним Тајнама Цркве и да се ради спасења подвизавају у парохијској заједници.

Данашњом одлуком Врховног суда озакоњени су истополни бракови у Сједињеним Државама. Треба јасно схватати да Црква не признаје истополне бракове ни под којим околностима, да их не признаје као равноправне традиционалним браковима и да неће давати благослов за такве бракове. Ипак, то не значи да су они који су ступили у такав брак прешли границу после које нема повратка. Црква је увек строго осуђивала јереси (као новацијанство, монтанизам и донатизам), које негирају могућност покајања за оне који су починили одређене грехове. Веома је важно да се наш клир не стиди става Цркве према греху хомосексуализма и других неприродних појава сексуалности, коју је Бог дао човеку, али је подједнако важно да се одговарајуће изјаве дају у духу љубави, уз позивање на покајање и поновно сједињење с Црквом.

Све позивамо да се моле за нашу земљу – да Господ опрости заједничке грехове нашег друштва, као и наше личне грехове и да нам дарује тиху луку како бисмо могли да се спасавамо у свету.

Чикашка и Средњоамеричка епархија

Руска Православна Загранична Црква

Official website of the Synod of Bishops of the Russian Orthodox Church Outside of Russia

[Данче*]

Архијерејски синод РПЗЦ о истополним «браковима»: То најављује све већа страдања и муке Изјава Архијерејског Синода Руске Православне Заграничне Цркве поводом «истополних» бракова

 

Кад је Господ и Бог и Спаситељ наш Исус Христос поучавао Своје апостоле да «дају ћесарево ћесару, а Божије Богу» (Мт. 22, 21), Он је најављивао оно што је постало стварност у данима Римског царства: да хришћанин никад неће бити онај који с презиром стоји по страни од света и управљања њиме, али да хришћанин неће бити ни онај за кога ће каприци друштвеног управљања које се стално мења бити главни глас којим ће се руководити у животу. Ми као следбеници Господа и духовна деца горњег звања Божијег у Исусу Христу (Фил. 3, 14); - идемо за Пастирем Чији глас знамо (уп. Јн. 10, 4), уздајући се у то да ће нас Његово учење заштитити од сваке заблуде и довести до пристаништа вечног живота.

После одлуке Врховног суда Сједињених Држава од 26. јуна 2015. године у вези са случајем «Obergefell v. Hodges» сваком благочестивом хришћанину је дат повод да се поново замисли над овим Спаситељевим речима. Иако су наши верници који живе у Сједињеним Државама и уопште сви грађани ове земље захвални и биће захвални, - како Богу, тако и оснивачким идеалима земље – због слободе у којој живе и која као једну од основних вредности гарантује слободу религиозних погледа и религиозне праксе, ни ми, ни они, не можемо да прихватимо принципе које ствара правна принуда државног органа, који толико очигледно противрече Учењу, Вољи, Закону и Љубави Бога. Премда је Врховни суд САД покушао да законом утврди да се «брак» између два лица истог пола признаје, ниједан побожан хришћанин не може да види у овоме било шта друго осим покушаја државе да присвоји оно што по правди припада Богу, јер управо Бог, а не држава, а не судске инстанце или бирачи, - Бог, Који је створио мушкарца и жену из праха, Који је благословио савез мушкарца и жене у браку, како у Едему, тако и у Кани (уп. 1 Мојс. 2, 18-25; Јн. 2, 1-11), и Који је једини законодавац и Судија (Јаков. 4, 12), није везан одлукама световних судија. Његова реч је истина (Јн. 14, 6) и Његову истину не може променити било какав друштвени или државни орган.

Потврђујући данас, као увек, непромењиву стварност покајања као пута који је отворен за све, без ограничења, и одвраћајући се од оних који на било који грех или на било ког грешника реагују другачије осим с љубављу и обећањем новог живота, који доноси искрено покајање, нећемо подлећи преовладавајућем друштвеном току нашег времена, који поистовећује дефиницију и препознавање греха с љубављу. Јер легализација греха је управо оно што овај правни акт остварује, без обзира на то који су његови намена и циљ. Брак од стварања света јесте и биће савез мушкарца и жене, и Црква неће признавати и благосиљати ништа друго уместо светог савеза који је установио Сам Бог.

Дубоко жалимо због тога што је Врховни суд Сједињених Држава донео одлуку која тако категорички одбацује вољу Божију, изражену у Његовом откровењу и најављује житељима ове земље све веће патње и муке, и поспешује даљи пад моралне стабилности. Оно што је друштво ценило од памтивека – главно место традиционалне породице, потребу за васпитавањем деце под окриљем и оца и мајке – укида се актом правне власти, која прекорачује своја овлашћења, и ми тугујемо због великих искушења, која неизбежно проистичу из овог акта, јер одступање од Воље Божије неизбежно доводи до страдања. Међутим, ми смо деца силног и непромењивог Бога, Чију власт не могу оповргнути људске радње – и позивамо верну децу Цркве: «А добро чинити да нам се не досади» (Гал. 6, 9) кад се суочавамо са искушењима овога света. Закон Божији је истинит и непромењив и ништа га не може савладати. Наша срца остају спокојна и непоколебљива, и ми усрдно преклињемо Бога Отаца наших да излива Своју милост на ову земљу, како би њен народ и државу упутио на прави пут. А свет који је постао млак према истини, за који се избор између добра и зла све више брише политичким грешкама попут ове, позивамо на исту ону чврстину и увереност, које су хришћани имали вековима, речима које су одлучно изговорила уста пророка:

«Ако ли вам није драго служити Господу, изаберите себи данас коме ћете служити: или богове којима су служили оци ваши с оне стране реке, или богове Амореја у чијој земљи живите; а ја и дом мој служићемо Господу“ (Ис. Нав. 24, 15).

Са руског Марина Тодић

Православие.Ru.

[мирођија]

Катастрофические ливни угрожают православному собору св. Архангела Михаила в Ситке

 

Вот уже две недели проливные дожди заливают Ситку (бывш. Ново-Архангельск), столицу Русской Америки в штате Аляска, расположенную на о-ве Баранова Александровского архипелага. Воды уже подтопили фундамент местного православного собора, а его купол начал протекать, сообщает официальный сайт Православной Церкви в Америке.
«Мы благодарим Господа, что пока ни одна икон, из вещей св. Иннокентия и прочих святынь не пострадала, - говорит настоятель собора отец Михаил, - но главный купол собора дал течь, и потому по всему полу у нас расставлены ведра и расстелены покровы».
В Ситке была официально объявлена чрезвычайная ситуация после визита губернатора Балли Уолкера, который освидетельствовал ущерб, нанесенный ливнями.
«У нас уже случились три крупных оползня, причем один из них снес и похоронил новый дом под горой грязи и еловых стволов, - продолжает отец Михаил. – Спасателям не удается найти ни сам дом, ни трех маляров, работавших внутри в тот момент. Наши прихожане и 9 тысяч жителей нашего городка в шоке – ведь у погибших осталось множество знакомых и друзей». Часть жителей городка уже пришлось эвакуировать под угрозой непрерывных оползней.
«Фундамент собора страдает от воды и плесени, - говорит отец Михаил. – Вчера мы откачали из него порядка 4 тысяч литров воды, и еще 2 тысячи нужно откачать. Уровень грунтовых вод под собором и так высок, да еще бывают два прилива в день, а тут еще и эти штормовые ливни. Вся эта масса воды подступает и подтапливает фундамент. Даже если мы переживем этот шторм, он ведь не последний – и вопрос как долго выстоит собор».
Епископ Ситкинский и Аляскинский Давид хорошо поручил оценить нанесенный стихией ущерб. Собор был изначально сложен из еловых бревен в 1844-48 гг. Он был спроектирован святителем Иннокентием (Вениаминовым), просветителем Аляски, который также собственноручно изготовил часы, украсившие звонницу храма. Нынешний собор – это точная реконструкция исторического здания, которое сгорело дотла 2 января 1966 г. При этом 95% икон и утвари – бесценных образцов русского церковного искусства 18-19 вв., в том числе Ситкинская икона Богоматери – были спасены местными жителями, передававшими их по цепочке из рук в руки.
«Мы свято верим в Божью помощь, любовь и милосердие к погибшим и их родным, к вынужденным переселенцам, - говорит преисполненный надежд отец Михаил. – Бог благословил нас жизнью в этом маленьком городке, где каждый приходит на помощь соседу в случае нужды. Мы просим всех молиться во спасение, и благодарим всех и каждого за помощь, которую нам оказывают».

www.sedmitza.ru
brianadamsphotography.blogspot.com

 

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=771166869676089&set=a.143525129106936.26885.100003483489141&type=1&theater&notif_t=photo_reply

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=771166869676089&set=a.143525129106936.26885.100003483489141&type=1&theater&notif_t=photo_reply

[мирођија]

 

Ситкинская икона Божией Матери

Ситкинская икона Божией Матери находится в кафедральном соборе св. Архангела Михаила в г.Ситка (Аляска) и является одной из наиболее почитаемых икон Божией Матери в Северной Америке.
Написание этой иконы приписывают мастеру Владимиру Лукичу Боровиковскому (1758-1826), протеже императрицы Екатерины II, преподававшему в Академии живописи в столице Российской империи г.Санкт-Петербурге. Будучи великим портретистом В.Л. Боровичкский написал много икон для знаменитого Казанского собора в Санкт-Петербугре.
Написанная в стиле Казанской иконы Божией Матери Ситкинская икона имеет размеры 92 x 45 см. Икона убрана в прекрасный серебренный оклад и расположена на специальной почетном месте на северной стороне иконостаса.
Этот образ Божией Матери является благочестивым даром работников Русско-Американской компании. Пожертвование было сделано в 1850 г., за два года до окончательного завершения строительства и отделки собора. Ситкинская икона Божией Матери считается чудотворной.

www.pravoslavie.ru
oca.org

https://www.facebook.com/photo.php?fbid=771169676342475&set=a.143525129106936.26885.100003483489141&type=1&theater