Зашто је муслиману тешко да постане хришћанин?

[djoleat]

Slava neka je Lao - Ceu, učitelju i proroku naroda svog!

Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!

Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!

Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!

Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!

...

Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome.

http://forum.krstarica.com/entry.php/12927-Sve-je-Jedno...Prosvetljeni-Brat-Nikolaj

[cloudking]

Ne postoji "najbolja hrana" mada sva hrana za sebe misli da je najbolja

[logdanov]

Јермеле

Драго ми је да почињемо да се разумевамо. Нисам говорио о буреку, била је то метафора. Нама је дато да "преобратимо" само онога кога нам је Бог лично послао.

За мене вера није одвојена од целокупног живота и размишљања. Све што је у мени обликовано је мојом вером. Култура је блиско повезана са вером.

Ево како. У почетку је хришћанство било јединствено. Убрзо се поделило по културним границама. Семити, који нису могли да схвате како може 3 да буде 1, коначно су се одвојили на Халкидону. Латини, мајстори организације, али слаби у метафизици, направили су католичку машину, док смо ми, који смо потпадали под грчку културну сферу, остали православни. Касније су се од католика одвојили протестанти и то, симптоматично је, на оним територијама које нису биле у саставу Царства. Чак су се и Мађари поделили тако да западно од Дунава, на римској територији живе претежно католици, а источно од ове реке живе углавном протестанти.

Призив је један и он је од Бога, али од културе зависи како ћемо га препознати и у шта ћемо га претворити.

О самим нацијама нисам говорио. Користио сам само слике за које сам мислио да су разумљиве. Ако нису, грешка је само моја.

[jermel]

Slava neka je Lao - Ceu, učitelju i proroku naroda svog!

Slava neka je Krišni, učitelju i proroku naroda svog!

Slava neka je Budi, carskom sinu i neumitnom učitelju naroda svog!

Slava neka je Zoroastru, velikom proroku naroda svog!

Slava neka je Isaiji, vidovitom proroku duše moje!

...

Budi mudra, devojko moja, i srdačno primi dragocene darove mudraca sa Istoka, namenjene sinu tvome.

http://forum.krstarica.com/entry.php/12927-Sve-je-Jedno...Prosvetljeni-Brat-Nikolaj

...I najpravedniji od sinova ljudskih, vernika tvojih, samo su nemoćne senke, koje, kao pravedni Josif, u senci tvojoj hode. Jer smrtnost rađa smrtnost a ne život. Zaista ti kažem: varaju se muževi zemaljski kad govore da oni daju život. Oni ne daju no kvare; i survavaju i tope život u crveno more, i unapred ga uvijaju u tamu i čine obmanom đavolskom. Nema života, dušo, dok od Svetog Duha ne dođe. Niti ima stvarnosti u ovom svetu, dok s neba ne siđe

[jermel]

... Све што је у мени обликовано је мојом вером. Култура је блиско повезана са вером.

Ево како. У почетку је хришћанство било јединствено. Убрзо се поделило по културним границама. ...

Призив је један и он је од Бога, али од културе зависи како ћемо га препознати и у шта ћемо га претворити.

сложивши се са овом првом реченицом не можемо да се сложимо и са овом другом а још мање са трећом, јер ако моја вера обликује мене и све у мени онда је и култура израз вере па самим тим не може бити разлог поделе - култура; ако нам је иста вера. Пре ће бити да због промене свог личног односа према Богу мењам односно обликујем своју културу која се више не слаже са односом који према Богу има онај други који је доскора самном у једној вери био.

позитиван пример могу бити Словени чија вера и култура није имала никакве везе са античком Јеладом (с тим да исту прихватимо као веома отворену према концепту Хришћанства који долази из јудејске вере и културе). Мењају се потпуно и прихватају нови идентитет као да је био увек њихов (а то није било због ''бурека'').

а рећи да од културе зависи како ћемо Бога препознати значи да Бога не видимо као личност која је јединствена и претпостављамо различите предиспозиције за спознају Бога као истину, чиме укидамо слободну бољу као дар од Бога.

[djoleat]

mislim da zato sto je 'pravoslavni' nepostojaniji u svojoj veri od muslimana,

zato sto svoje ubedjenje ispoveda recju samo i to dogmatskim dokazivanjima i pecanjem u istima,

zato sto misleci da je u prav. dobio 10 talenata,mentuvsi ih pod udobnu fotelju,sa ove kucka kako je lepo pravoslavnima,

zato sto preorava muslimansku njivu neplodnu,a od svoje bezi pa i na pravoslavni forum pod maskom branja neke duhovne koristi,

i zato sto ovim pitanjima obicno pogresno prilazi brinuci bozje brige dok ovaj malo iskulira.

[logdanov]

сложивши се са овом првом реченицом не можемо да се сложимо и са овом другом а још мање са трећом, јер ако моја вера обликује мене и све у мени онда је и култура израз вере па самим тим не може бити разлог поделе - култура; ако нам је иста вера.

Однос вере и културе није једносмеран. Оне узајамно утичу једна на другу. Догмати су данас већ фиксирани васељенским саборима и двехиљадугодишњом употребом, али је у оно време култура итекако утицала на уобличавање верског схватања. Иконоборство је још један пример како је локална, блискоисточна култура одвела иконоборце на другу страну. Не можемо веровати да се Лав Исавријанац једног јутра пробудио и упао у јерес. Напротив. Он је само покушао да преточи своју локалну културу на верски план. С друге стране, католици никада нису ни схватали иконе па су зато на Франкфуртском сабору одбацили одлуке 7. васељенског сабора о поштовању икона и заузели свој неутрални став - ни поштовати, ни уништавати.

Да би се нека "јерес" раширила, мора постојати културни миље у коме се она запати.

Пре ће бити да због промене свог личног односа према Богу мењам односно обликујем своју културу која се више не слаже са односом који према Богу има онај други који је доскора самном у једној вери био.

Ок. Кажем, узајамно се мењају. Јереси не настају саме од себе. Оне су плод другачијег схватања, услед другачијег начина размишљања. А шта је тек са другим вероисповестима?!

позитиван пример могу бити Словени чија вера и култура није имала никакве везе са античком Јеладом (с тим да исту прихватимо као веома отворену према концепту Хришћанства који долази из јудејске вере и културе). Мењају се потпуно и прихватају нови идентитет као да је био увек њихов

Тако је! Мењају идентитет. Мењају обичаје, мењају начин сахрањивања, мењају начин одевања, брачне односе... зато што су култура и вера нераскидиво повезане.

Наравно кад кажеш Словени, сигурно мислиш на Русе и Србе, а не на Пољаке и Чехе, мада су и они Словени и хришћани. Надам се само да нећеш тврдити да је сваки појединац међу старим Словенима, сам од себе спознао Христа. Житије св. Олге и св. Владимира даје нам другачији увид.

(а то није било због ''бурека'').

Не знам зашто ти је тај бурек толико засметао. То је била метафора.

а рећи да од културе зависи како ћемо Бога препознати значи да Бога не видимо као личност која је јединствена и претпостављамо различите предиспозиције за спознају Бога као истину, чиме укидамо слободну бољу као дар од Бога.

Ово је већ озбиљна теологија.

Колико ја знам, једино протестанти су од свих хришћана у стању да виде и чују Бога независно од Цркве. Једино и искључиво сам од протестаната чуо да су прво размишљали о томе у каквог Бога желе да верују, па су после поверовали. Ја у Бога верујем онако како моја црква каже и зато што она то каже, а не зато што сам бирао догмате или имао откровење.

[jermel]

Слажемо се да однос вере и културе није потпуно једносмеран али се не могу тако лако сложити да култура као култура која је израз вере може мењати (у пуном смислу те речи) ту исту веру. Да би се то десило морао би неки културни аспект произишао из ''старе вере'' да ''мутира'' и опет оствари ново идолопоклоништво. Што опет не значи да је другачија култура коју можемо назвати понашањем утицала на промену вере коју можемо назвати ставом, већ је стари устаљени став деградирао нови став који се није примио као и ''семење крај пута''.

А кад падне на добру земљу род ће бити обилан...

А плодна земља из јевађелске приче (надам се да се ту слажемо) је срце човеково - оно дубоко унутрашње у човеку.

''Културни миље'' је израз идентитета а не сам идентитет. Притом Хришћанство (о Хришћанству причамо сада) је увек благонаклоно гледало на све културне појаве међу незнабожачким народима, који се нису противили догматици Хрићанске вере што значи да у обичају кађења идола смета идол а не само кађење као израз

побожности...

Тако да ако се јерес запатила у одређеном простору типичног културног миљеа произишлог из типичног култа можемо много више кривити неискорењени култ него сам миље који је као и онај миље на столу само украс онога што је главни употребни предмет.

Незнам да ли сам довољно јасан али неслагање је било у стављању једнакости између вере и социјално културних обичаја...

јапанци који посташе паравославни нису постали руси и ако је Свети Николај просветитељ Јапана био рус већ обративши се у хришћанство боје га посебним украсом, као и свако од нас појединачно својом аутентичном личношћу, који ако је вера чиста може само допринети богатству карактера (описа) али никако деградирати веру.

пс.

немам ништа против бурека мада више волим питу празницу. stadaradim

Измењено Септембар 4, 2011 од jermel

[jermel]

jermel, за September 03 2011 - 10:09, каже:

а рећи да од културе зависи како ћемо Бога препознати значи да Бога не видимо као личност која је јединствена и претпостављамо различите предиспозиције за спознају Бога као истину, чиме укидамо слободну бољу као дар од Бога.

Ово је већ озбиљна теологија.

Колико ја знам, једино протестанти су од свих хришћана у стању да виде и чују Бога независно од Цркве. Једино и искључиво сам од протестаната чуо да су прво размишљали о томе у каквог Бога желе да верују, па су после поверовали. Ја у Бога верујем онако како моја црква каже и зато што она то каже, а не зато што сам бирао догмате или имао откровење.

Рекли смо исто. Да Црква чува православље и да ван ње само могу бити заблуде. А Црква не чува културне обичаје већ Истину Откровења.

А Црква је и мистично тело Христово и у њему нема Јудеја, Јелина или Скита већ смо сви једно у Господу Исусу Христу.

[logdanov]

Јермел,

лепо смо се договорили и разумели један другога. Све што смо обојица рекли упућује на прожимање вере и културе, а под културом сматрамо целокупни домострој земаљског живота. Све што смо рекли за изворе јереси и застрањења у верском смислу, као и за покрштавање паганских племена остаје валидно онако како је то било и када су стари Словени покрштени. Међутим, на овој теми је питање зашто је муслиману тешко да постане хришћанин. Ту се више не ради о различитим схватањима Бога у оквиру једног догматског система (једне вере), већ се ради о преласку који би у свету биологије био раван промени еко-система. Облик живота прилагођен опстанку у пустињи (сува клима) пренешен је у тропску кишну шуму (влажна клима). Ту се такође, више не ради о масовном покрштавању и промени идентитета целе заједнице, већ се ради о појединцу који треба свој идентитет да промени у потпуности, да одбаци не само веровања, већ и свакодневно понашање те да усвоји ново.

Мој први пост на овој теми је говорио управо о томе као о највећој препреци за прихватање друге вере.

Будући да нико од нас није математички израчунао природу Бога, већ смо догмате наследили од Цркве, а муслимани од улеме, предуслови да неко пређе из једне у другу веру били би:

1. Да буде веома незадовољан својим животом.

2. Да се заљуби у други начин живота.

3. Кроз други начин живота да усвоји и друго виђење Бога.

или

4. Да има било какав интерес од овога света.

или

5. Да му се лично Бог јави, као у оним вулгарним пропагандним исповестима конвертита на јутјубу.

По речима нашег покојног патријарха:

"Не успева јужна воћка у северним крајевима, ако се не калеми".

[jermel]

1. Да буде веома незадовољан својим животом.

2. Да се заљуби у други начин живота.

3. Кроз други начин живота да усвоји и друго виђење Бога.

или

4. Да има било какав интерес од овога света.

или

5. Да му се лично Бог јави, као у оним вулгарним пропагандним исповестима конвертита на јутјубу.

По речима нашег покојног патријарха:

"Не успева јужна воћка у северним крајевима, ако се не калеми".

Издвојио бих ово друго.

јер вероватно је ту кључ...

У кога или у шта се заљубљује сваки човек па и муслиман постајући Хришћанин?

[jermel]

Ако је одговор у кога: онда све оно што је чинило ''шта'' у његовом животу постаје толико ситно да се више не може сматрати препреком.

Ако је одговор у шта: онда наравно (са једне стране) да неће доћи до испуњења јер Итина је личност а не појам и да је врло вероватно да ће такав (који се заљубљује у начин) наставити трагање... и наравно ( са друге стране) да ће све оно што се у његовом животу одазивало на питање шта постати огромна препрека и тешко сидро које отежава промену.

[bosanac]

http://www.youtube.com/watch?v=4HXX2fO8pM4

http://www.youtube.com/watch?v=LNbzevID550

Издвојио бих ово друго.

јер вероватно је ту кључ...

У кога или у шта се заљубљује сваки човек па и муслиман постајући Хришћанин?

Da bi počeli da pričamo o muslimanu koji prelazi u hriščanstvo treba postaviti nekliko pitanja da bi se riješile neke nedoumice!

1)Kakvo je zanje te osobe koja je napustila islam o samom islamu?

Da li je ta osoba bila prakticirajući vjernik ili je pripadala korpusu islama onako stihijski?

3) Koji su razlozi primanja hriščanstva kod te osobe?

Kada ova pitanja razradimo i njima slična onda ćemo doži do nekih činjenica koje su jako bitne da bismo objasnlli ljudima o čemu se radi.

Ne znam koliko smo u stanju da govorimo o ovoj temi jer nekako više se ovdje ima subjektivan pristup a objektivnost nam je potrebna da bismo došli do pravih i istinskih zaključaka.

[bosanac]

A što se tiče ovoga egipčanina kojeg navodite i stavljate ja vam opet ponavljam po stoti puta imate vi bolej autoriteta od ovoga sotoniste koji je dovodio u vaše vjerske objekte po australiji djevojke i dovodio im mušterije, koji je optužen za pronevjeru novca čiji sin je diler droge itd.Međutim ako vama to ne smeta ne smeta ni meni i sažaljevam se onda nad vašom neinformisanošću i duhovnoj sljepoći.

svako dobro!

[DYNABLASTER]

super tema

glavni problem je sto imamo predrasude, tj oblikovano misljenje unapred bez da smo zavirili u samu sustinu tj upoznali je, to nas koci, a sagovornik automatski zauzima odbrambeni stav, jer imamo vec unapred utvrdjenu sliku o njemu a on to nije- vidimo laz jer to zelimo da vidimo, zatim nastaje bes koji suzava svest i dalje nema govora o razumevanju, tada jedino Ljubav moze da spoji

dakle ako sudimo mi smo u lazi, jer ne mozemo da vidimo Sustinu

nema hrabrijeg coveka od onoga koji okrene i drugi obraz

i setimo se jos kako smo to radili kad smo bili deca