Penzionisan ep. Artemije

[Justin Waters]

1. Неочекујем јер поглавар моје Цркве којој припадам је истомишљеник са осталом групом епископа која припада 21-ном који су гласали за пензионисање владике Артемија без икаквог доказа којим би подуприли своје ставове.

2. Патријарх је мимо сваког канона задржао постојећи састав Синода иако у једном мандату по канонима је дозвољено да један епископ-митрополит буде највише две године, а +Амфилохије је и више од 2 године члан синода, по ком том канону, или уставу?

3. Шта да очекујем када се на једном форуму који ради са благословом једног епископа СПЦ, владике Јована, пропагира да римокатолицизам није јерес, и да "римокатоличка удруга" има апостолско прејемство, и да се њихове догме могу тумачити на православан начин, што му значи да такви призанју да је римокатоличка црква - читај удруга, благодатна?

1. докажи да је тако, кад тврдиш.

2. ево како се бира Свети Архијерејски Синод - Највиша извршна и судска власт у свом делокругу. Патријарх председава Синодом, у чији састав улази четири епископа, које бира Свети Сабор.

http://www.spc.rs/sr/sinod

3. и ово докажи, где је и једном речју написано да РКЦ није јеретичка, а да њихово крштење нема благодат.

1.Па ето најбољи доказ је тај што је затражио од владике Атанасије да још остане администратор до јесењег заседања Сабора.

2. Наравног да Синод бира Сабор, али не може ни Сабор да бира онако како се Сабору тј епископима који тај Сабор чине допадне, него онако како је то по канонима и уставу СПЦ. А устав СПЦ који је иначе утемељен на канонима налаже да не може један члан бити дуже од две године члан Св.Синода и да мора до се ротира до евентуланог поновог реизбора.

3. Не знам сад на шта ти се односи други дио питања, ваљда је требало бити "... да њихово крштење има благодат".

Но добро, да није јеретичка пропагирао је брат Александар на теми, да је сад не тражим коју је неко поставио да се расправи јели римокатолицизам секта или није. Дакле коме се тражи нек потражи, па ће видети да је брат Аца тамо говорио да не само што нису јеретичка црква, него имају и апостолско наслеђе и да ниједан Сабор није осудио римокатолицизам, па с тога према том расуђивању практички ми са њима немамо неких великих размирица oсим историјских поштапалица, него има изгледа се брзо угладити након што је скунута анатема са патријархом Атинагором. Дакле то није тачнио, јер они јесу јерес, јер њихова јеретичка догма јесте осуђена на 9. Помесном Сабору у Цариграду који је по свом карактеру био и Васељенски. Самим тиме што се упорно држе осуђене јереси, изгубили су и благодат Божију, тј апостолско наслеђе јер не могу рукополагати клир, па тиме не могу ни вршти Св.Тајне.

Мање више овакав млак став наших епископа који учествују у екуменизму, сматрао сам њиховом слабошћу и наивношћу јер мисле да имају снаге да обрате јеретике које нису ни много већи од њих, свети, успели да обрате. Но кад погледам мало сајт Синода где се одају хвалоспеви једном преминулом јеретику, па онда кад видим расуђивање брата Аце који је ипак ученик +Игњатија, који је опет ученик +Јована Зизјуласа, и на крају кад се сетим како Патријарх Вартоломеј мрзовољно реагује када се спомене да је ркц јеретичка црква, онда једноставо дођем до закључка да наши екуменски епископи уопште не воде дијалог са римокатоицима о томе како да се они покају и одабце јерес, него пошто они њима признају и апостолоско прејемство и то да су Христова Црква, па то онда значи да се дијалог не води ради њиховг покајања, него ради чисто зближавања, читај уједињења, јер нас онда по њима раздвајају само историјски непосразуми, а не провалија јереси и богоброства и отпадништва.

[Милица]

Почећу коментар једном малом шалом,а пошта сам из Црне Горе нека буде на наш рачун   :smiley: .Питали Црногорца зна ли да вози авион?"Шта знам,нисам никад пробао.....али сигурно да би умео" одговори он  :smiley: .Тако вам браћо и сестре дође по некад и неки коментар овде.Људи и саборе Божији,ако некоме сметају РМК,што улази уопште у икакву полемику?Није императив да се њима бавимо.Има једна књига која је идеална за сваког мирјанина и човека у свету,наравно после Светог Писма,а то су "Дневници" оца Александра Шмемана.Мислим да је и банално да истичем овде величину тога човека,свима је јасно о коме се ради.Иако књигу топло препоручујем свима и свакоме,јер је у целости изванредна,ја ћу се овде осврнути на пар његових забелешки.Јако је инересантно када један дубокомислени теолог,велики витез у борби и одбрани на бојном пољу религије,једноставно сведочи о томе да су му се смучиле честе дебате и пита се,шта ми то заправо хоћемо?Није ли суштина једног хришћанског живота и то да обујемо босе,нахранимо гладне,напојимо жедне,примимо путника,посетимо оне у тамницама и болести и све то у име Христово?Не назива ли господ благословенима управо оне које су му то учинили,тј у Име Његово другима учинили,а проклетима управо оне који су одбили да помилују ближње своје?Или које су две највеће заповести?Љуби Бога свога и љуби ближњега свога као самога себе?Нисмо ли ми Православни,истинити следбеници Христови,дужни да љубимо понекад и више него саме себе?Дошли смо овде и сви нам сметају,па и ти несретни Римо-католици.Ви браћо и сестре,који о догматима расправљате и приписујете РМК све грешке постојеће и непостојеће,разумите да много већи теолози не расправљају о благодатности код њих.Сећам се да су једне прилике питали високопреосвећеног митрополита Амфилоохија о питању благодатности РМК обреда и он је одговорио да не зна да ли има благодати код њих,ЗНА ДА КОД НАС ИМА.Он који је(код појединих овде сигурно на црној листи,али нам то само сведочи о његовој величини),поред владике Атанасија,владике Иринеја,владике Јована Зизјуласа,један (у науци као таквој) од најбољих теолога,одбија да прича на ту тему,јер Духа не можемо ми ограничити.Као неко ко је дуго имао дилему око сличнога питања,могу да кажем који ме је одговор умирио.Имао сам част да једне прилике,временски врло кратко али довољно,да поставим питање староме свештенику и теологу,оцу Момчилу Кривокапићу о спасењу ван Православља.Он ми је тада одговорио да ми,као Православни Хришћани,не можемо сведочити да има спасења ван Православља,али не можемо ми диктирати Богу кога да спаси.Када говоримо о сектама,ја вас питам,да ли сод секте се нешто сме признавати?Ако сме,да ли смо ми сигурни да је то јеретичко удружење и секта?Сви се држе канона овде,па што нико не помене онда други Сабор и седми канон?Као да он никада није донет.Званични став наше Цркве да признаје Римо-католичко крштење и погружење(обнавља се миропозање) управо проистиче из тога канона.И ако је тако,како назвати сектом те људе?Ја их овде не браним,али ми је браћо и сестре,ако ми дозволите,превише приче о екуменизму и канонима.Опет се све врти око владике Артемија и његовог умировљења.Можда је пар људи у убеђењу да ће преосвећени вечно живети,да неће се упокојити,јер ако се то деси,авај,мора се бирати нови епископ за трон Рашко-призренске епархије.Ово је тема о одлукама Сабора,а ту се расправљало о још пар питања.Прогоне нам Цркву у Мађарској,имали смо филм о томе шта се ради у мМакедонији,да не причамо о Хрватској и тамошњем распињању свештенства...и та тема је исто потребан као и свака претходна.

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

[Justin Waters]

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

Нису то провокативне теме, јер показују на један феномен код многих православних хришћана данашњице, а из чега се могу извући понеки закључци. Например многима се на глави диже коса кад помисле на старокалендарце или есфгименце, и таквима се каче разни епитети, а најзанимљивији епитет за који знам да им је окачен је да су они некако "суђени расколници" тобоже имају расколничку савест, па ти би отишли у раскол, свеједно да ли се саблазнили учешћем поједних архијереја у екуменизму или не. А са друге стране лавина похвала и хвалосепва, и братимљена са онима који су истински јеретици, са католицима, или муслиманима који су чак и незнабожци. Иако су старокалендарци изван Цркве, и чињеница остаје да су у расколу, али много су нам ближи по вериоисповедању него католици рецимо. Зато би један конструктиван дијалог са њима сигурно допринео да се они поврате Цркви, дог ни 1000 дијалога неће довести римокатолике покајању. Ето то је један чудан феномен, али много говори.

[дибидусрус]

Има СПЦ и уопште Православна Црква, много већих и важнијих проблема него пензоинисање вл.Артемија, и проневера новца.

[Милица]

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

Нису то провокативне теме, јер показују на један феномен код многих православних хришћана данашњице, а из чега се могу извући понеки закључци. Например многима се на глави диже коса кад помисле на старокалендарце или есфгименце, и таквима се каче разни епитети, а најзанимљивији епитет за који знам да им је окачен је да су они некако "суђени расколници" тобоже имају расколничку савест, па ти би отишли у раскол, свеједно да ли се саблазнили учешћем поједних архијереја у екуменизму или не. А са друге стране лавина похвала и хвалосепва, и братимљена са онима који су истински јеретици, са католицима, или муслиманима који су чак и незнабожци. Иако су старокалендарци изван Цркве, и чињеница остаје да су у расколу, али много су нам ближи по вериоисповедању него католици рецимо. Зато би један конструктиван дијалог са њима сигурно допринео да се они поврате Цркви, дог ни 1000 дијалога неће довести римокатолике покајању. Ето то је један чудан феномен, али много говори.

Теме су провокативне,

у смислу да су нпр. добре за новине...

али то није нешто чиме ми треба да се оптерећујемо.

Жаре је клепо написао,

превише је смело римокатолике назвати јеретицима.

[Милица]

Има СПЦ и уопште Православна Црква, много већих и важнијих проблема него пензоинисање вл.Артемија, и проневера новца.

И ми сами такође  170fs799081

[дибидусрус]

Има СПЦ и уопште Православна Црква, много већих и важнијих проблема него пензоинисање вл.Артемија, и проневера новца.

И ми сами такође  170fs799081

А ко то оповргава? :bla:

[Justin Waters]

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

Нису то провокативне теме, јер показују на један феномен код многих православних хришћана данашњице, а из чега се могу извући понеки закључци. Например многима се на глави диже коса кад помисле на старокалендарце или есфгименце, и таквима се каче разни епитети, а најзанимљивији епитет за који знам да им је окачен је да су они некако "суђени расколници" тобоже имају расколничку савест, па ти би отишли у раскол, свеједно да ли се саблазнили учешћем поједних архијереја у екуменизму или не. А са друге стране лавина похвала и хвалосепва, и братимљена са онима који су истински јеретици, са католицима, или муслиманима који су чак и незнабожци. Иако су старокалендарци изван Цркве, и чињеница остаје да су у расколу, али много су нам ближи по вериоисповедању него католици рецимо. Зато би један конструктиван дијалог са њима сигурно допринео да се они поврате Цркви, дог ни 1000 дијалога неће довести римокатолике покајању. Ето то је један чудан феномен, али много говори.

Теме су провокативне,

у смислу да су нпр. добре за новине...

али то није нешто чиме ми треба да се оптерећујемо.

Жаре је клепо написао,

превише је смело римокатолике назвати јеретицима.

Јесу јеретици јер исповедају јерес и то не било какву јерес, већ осуђену на Сабору који је имао снагу Васељенског. То је сведочанство Цркве, а не смелост. Тја, како ли су се само усудили многи свети да назову католике јеретицима, и како се Црква усудила да нема са њима никакво општење свих ових година док се нису појавили неки "нови клинци".... 170fs799081

[Милан Меденица :)]

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

Нису то провокативне теме, јер показују на један феномен код многих православних хришћана данашњице, а из чега се могу извући понеки закључци. Например многима се на глави диже коса кад помисле на старокалендарце или есфгименце, и таквима се каче разни епитети, а најзанимљивији епитет за који знам да им је окачен је да су они некако "суђени расколници" тобоже имају расколничку савест, па ти би отишли у раскол, свеједно да ли се саблазнили учешћем поједних архијереја у екуменизму или не. А са друге стране лавина похвала и хвалосепва, и братимљена са онима који су истински јеретици, са католицима, или муслиманима који су чак и незнабожци. Иако су старокалендарци изван Цркве, и чињеница остаје да су у расколу, али много су нам ближи по вериоисповедању него католици рецимо. Зато би један конструктиван дијалог са њима сигурно допринео да се они поврате Цркви, дог ни 1000 дијалога неће довести римокатолике покајању. Ето то је један чудан феномен, али много говори.

брате не знам да ли си свестан чињенице да је манастир есфигмен у тоталној дубиози духовности откад им је метох њихов постала манастир парацркве ''истинске православне цркве''?

не знам исто тако да ли схваташ разлику између шизме и јереси и раскола?

и није ми јасна твоје ЗНАЊЕ које се константно понавља да се нешто неће десити, кад је Господу СВЕ могуће. и тако нека надобудна знања те врсте ...

[Милан Меденица :)]

1. Неочекујем јер поглавар моје Цркве којој припадам је истомишљеник са осталом групом епископа која припада 21-ном који су гласали за пензионисање владике Артемија без икаквог доказа којим би подуприли своје ставове.

2. Патријарх је мимо сваког канона задржао постојећи састав Синода иако у једном мандату по канонима је дозвољено да један епископ-митрополит буде највише две године, а +Амфилохије је и више од 2 године члан синода, по ком том канону, или уставу?

3. Шта да очекујем када се на једном форуму који ради са благословом једног епископа СПЦ, владике Јована, пропагира да римокатолицизам није јерес, и да "римокатоличка удруга" има апостолско прејемство, и да се њихове догме могу тумачити на православан начин, што му значи да такви призанју да је римокатоличка црква - читај удруга, благодатна?

1. докажи да је тако, кад тврдиш.

2. ево како се бира Свети Архијерејски Синод - Највиша извршна и судска власт у свом делокругу. Патријарх председава Синодом, у чији састав улази четири епископа, које бира Свети Сабор.

http://www.spc.rs/sr/sinod

3. и ово докажи, где је и једном речју написано да РКЦ није јеретичка, а да њихово крштење нема благодат.

1.Па ето најбољи доказ је тај што је затражио од владике Атанасије да још остане администратор до јесењег заседања Сабора.

2. Наравног да Синод бира Сабор, али не може ни Сабор да бира онако како се Сабору тј епископима који тај Сабор чине допадне, него онако како је то по канонима и уставу СПЦ. А устав СПЦ који је иначе утемељен на канонима налаже да не може један члан бити дуже од две године члан Св.Синода и да мора до се ротира до евентуланог поновог реизбора.

3. Не знам сад на шта ти се односи други дио питања, ваљда је требало бити "... да њихово крштење има благодат".

Но добро, да није јеретичка пропагирао је брат Александар на теми, да је сад не тражим коју је неко поставио да се расправи јели римокатолицизам секта или није. Дакле коме се тражи нек потражи, па ће видети да је брат Аца тамо говорио да не само што нису јеретичка црква, него имају и апостолско наслеђе и да ниједан Сабор није осудио римокатолицизам, па с тога према том расуђивању практички ми са њима немамо неких великих размирица oсим историјских поштапалица, него има изгледа се брзо угладити након што је скунута анатема са патријархом Атинагором. Дакле то није тачнио, јер они јесу јерес, јер њихова јеретичка догма јесте осуђена на 9. Помесном Сабору у Цариграду који је по свом карактеру био и Васељенски. Самим тиме што се упорно држе осуђене јереси, изгубили су и благодат Божију, тј апостолско наслеђе јер не могу рукополагати клир, па тиме не могу ни вршти Св.Тајне.

Мање више овакав млак став наших епископа који учествују у екуменизму, сматрао сам њиховом слабошћу и наивношћу јер мисле да имају снаге да обрате јеретике које нису ни много већи од њих, свети, успели да обрате. Но кад погледам мало сајт Синода где се одају хвалоспеви једном преминулом јеретику, па онда кад видим расуђивање брата Аце који је ипак ученик +Игњатија, који је опет ученик +Јована Зизјуласа, и на крају кад се сетим како Патријарх Вартоломеј мрзовољно реагује када се спомене да је ркц јеретичка црква, онда једноставо дођем до закључка да наши екуменски епископи уопште не воде дијалог са римокатоицима о томе како да се они покају и одабце јерес, него пошто они њима признају и апостолоско прејемство и то да су Христова Црква, па то онда значи да се дијалог не води ради њиховг покајања, него ради чисто зближавања, читај уједињења, јер нас онда по њима раздвајају само историјски непосразуми, а не провалија јереси и богоброства и отпадништва.

под 3. ће ти онда Александар то много боље објаснити него ја.

1. то ништа и никог не доказује, већ само да је владика Атанасије више него способан, вероватно најспособнији за тренутно вођење те епархије.

дакле, и даље ниси навео одакле ти ЗНАЊЕ да је то тако што тврдиш.

2. то онда чини чиме Сабор? у прелести? и то не већина онда, него цео ...

не разумем те, зашто посматраш каноне као догме, неизменљиве?

[Mиљан Танић]

У саопштењу САСабора се канонска одговорност вл. Артемија помиње као да је већ утврђена (мада не видим могућност ситуације да он не буде одговоран за стање у својој епархији). И оно - није Сабор дужан да нам покаже транскрипте целе дискусије и свега да бисмо знали да ли су на крају утврдили или не, или га ето, "осудише" без доказа. Ман'те се ћорава посла.

[Justin Waters]

Хвала, Жаре, на овом одговору,

сјајан је!!!

Треба сви да се преиспитамо...

зашто се лепимо на те провокативне теме...

кад ми од њих немамо никакве духовне користи.

Нису то провокативне теме, јер показују на један феномен код многих православних хришћана данашњице, а из чега се могу извући понеки закључци. Например многима се на глави диже коса кад помисле на старокалендарце или есфгименце, и таквима се каче разни епитети, а најзанимљивији епитет за који знам да им је окачен је да су они некако "суђени расколници" тобоже имају расколничку савест, па ти би отишли у раскол, свеједно да ли се саблазнили учешћем поједних архијереја у екуменизму или не. А са друге стране лавина похвала и хвалосепва, и братимљена са онима који су истински јеретици, са католицима, или муслиманима који су чак и незнабожци. Иако су старокалендарци изван Цркве, и чињеница остаје да су у расколу, али много су нам ближи по вериоисповедању него католици рецимо. Зато би један конструктиван дијалог са њима сигурно допринео да се они поврате Цркви, дог ни 1000 дијалога неће довести римокатолике покајању. Ето то је један чудан феномен, али много говори.

брате не знам да ли си свестан чињенице да је манастир есфигмен у тоталној дубиози духовности откад им је метох њихов постала манастир парацркве ''истинске православне цркве''?

не знам исто тако да ли схваташ разлику између шизме и јереси и раскола?

и није ми јасна твоје ЗНАЊЕ које се константно понавља да се нешто неће десити, кад је Господу СВЕ могуће. и тако нека надобудна знања те врсте ...

Знам ја у каквом су сосу есфигменци, и како се понашају, али они неисповедају јерес, него су својим непослушањем Цркви себе одвојили од Цркве почевши гајити велику мрзовољу према свакоме ко до перфекције не извршава не само каноне него и практичне обреде. Не познају икономију и дуготрпљење Божије коју су рецимо познали многи духовни старци Румуније, који су данас још живући попут Јустина Парвуа, или Арсенија Папачока, стрпљиво чекајући да се јулијански календар врати у богослужбену употребу у Румунији, дакле нису ишли оштро у раскол, одвајали себе од остатка Цркве.

Но има све своје границе, па као што кад је неки део тела болестан нећемо га одмах сећи него ћемо га покушати излечити, ано ако тај дио метастазира од тумора, или дође до сепсе онда ћемо га сећи како би спасили остатак тела. Црква као тело је таква исто, и ако се у једној помесној Цркви појаве аномалије не значи да треба себе одвајти од Цркве, него стрпљиво се поуздати у Господа, но да су сви симптоми да ће се догодити метастазирање и тешка сепса, тад је време опреза како се неби сво тело заразило. Зато нема ту накаквог знања, јер ја се не понижавам лажним смирењем тобож, него настојим да препознајем дух времена и да се склоним од њега, а нисам ни слеп да не видим који су епископи дана најистакнутији у Цркви, и шта они исповедају и кога љубе, а кога презиру и како држе и чувају предање и како поштују каноне и законе Цркве који пре њих донесоше и прописаше свети људи Духом Божијим надахнути. Зато сам и рекао, колико мржње према једним заблуделим старокалендарцима, а колико љубави према тешким јеретицима. Колико мржње према једном епископу и његовом божанском делу, и колико љубави према једном умрлом католику. Није господ узалуд рекао, како ћемо некога препознати, а то су његови плодови. Плодови одређених епископа - екуменсита су јасно видљиви.

[Justin Waters]

1. то ништа и никог не доказује, већ само да је владика Атанасије више него способан, вероватно најспособнији за тренутно вођење те епархије.

дакле, и даље ниси навео одакле ти ЗНАЊЕ да је то тако што тврдиш.

2. то онда чини чиме Сабор? у прелести? и то не већина онда, него цео ...

не разумем те, зашто посматраш каноне као догме, неизменљиве?

1.Доказује, како не доказује? Па једини који није смео тамо бити постављен за администратора је управо умировљени епископ. +Атанасије је управо умировљен због тога што је тражио да буде пензионисан јер је сматрао да није способан за своју службу управљања епархијом и зато му је Сабор иако није доказао немоћ ипак прихватио захтев и пензионисао га. Ако га је пензионисао, како је сада +Атанасије био тако хитар да брзином муње пре +Артемија оде доле упадне ненајваљен у епархију да би предухитрио +Артемија како овај не би могао снимити стање које би требао да преда администратору? Како је +Атансије могао да са пуним епископим ингеренцијама доел проводи ред, да освештава Цркве, да даје епитимје монасима, и да заводи канонски поредак, поред још тад канонсго Епископа Артемија? Он није имао доле право уопште да буде администратор, а тек да се постави као епсикоп са свим функцијама. То је тежак канонски прекрша, а како га је подржао Патријарх Иринеј онда он одобрава тај прекршај.

2. Све ово горе је повезано са овим другим, јер канони и устав су амин. Онај који не поштује закон? Како да се назове? Може ли безаконик? Јасно је да су канони и устав СПЦ не повредиви и неизмењиви, иначе ако би се свакоме како му се фућка качило о реп и канони и закон у Цркви, онда они не би ничему ни служили осим као колаж. Али ко је толико достојан и смео да каже да ће каноне који нису ништа друго него примењен закон Божији, окачити мачку о реп или рећи да су они неважани? Јел онај кој ће рећи да има љубав? Али то је илузија. Љубав је највиши закон и пут до савршене љубави поплочан је испуњавањем закона у Цркви, јер онај који не поштује закони који је у маломе, како ће за себе рећи да има љубави, које је у великоме?!

[w.a.mozart]

sabor je rekao svoje...  whackado

[Solomon Kane]

sabor je rekao svoje...   

Надам се да ће ускоро рећи још неке ствари у вези са неким другим,много више проблематичним, особама у СПЦ. whackado