Димитрије Љотић и политичка позадина збораша

[Драган]

[Semberac]

Слава нашем бесмртном учитељу.

[Semberac]

[Драган]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Знаш како, не треба никога идеализовати. Мени се код Љотића свиђа на пример Панславизам, то је блиско неком мом виђењу. Такође, сматрам да ова такозвана демократија никако није ни праведни ни најбољи облик друштвеног уређења. Ту например могу негде да се сложим са њим. Али да следим нечији пут, па још да то буду тумачи пута некога ко је покојан. Шта ја као следим њега, а они ми преводе шта је он мислио, шта сам ту онда ја ? Свакако Љотићу треба неко друго место у историји да припадне од онога које му је комунистичка пропаганда доделила и око тога може да се води полемика.

[andrej]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Немој Семберче тако, среће ти - можеш и треба да поштујеш Димитрија Љотића са свим његовим манама и врлинама, али, веруј ми, ни они живи Збораши, од којих неке познајем и лично, никада не би своје поштовање изражавали на тако површан начин (да не употребим неку грубљу реч).

[Semberac]

Не контам шта сам спорно рекао?Па ову изреку сам много пута чуо "бесмртни учитељ"?

[Semberac]

ЈАДНА ДЕМОКРАТИЈО

Данас се често чују повици са једне нарочите стране, да је само ова страна за демократију - а да су све остале политичке формације против демократије. Ова, тако хвалисава страна, обично оперише са следећим фразама: "Ми смо за пуну демократију, јер се народ осећа слободним, задовољним и срећним само у пуној демократији". "Онај који је против демократије тај је против народа". Да су ове фразе лажне и преварне, о томе нико паметан не сумња. Јер, пре свега, поставља се питање, шта је то демократија? Ако демократија значи слободу - онда је питање у чему треба да се састоји слобода. Да ли је то слобода да неко продаје хлебац по 5 динара а други да продаје по 2 динара? Да ли је то слобода, да се може свашта радити или је слобода у томе да треба радити само оно што је корисно и поштено? Но ако демократија значи владавину народа то јест да за све треба питати "народ" - онда треба објаснити: на који се народ мисли. Да ли на сељачки "народ", да ли на банкарски или на трговачки или на занатлијски "народ"? Јер знамо из живота, да се често пута не слаже воља трговачког "народа" са вољом сељачког народа. Често се не слаже воља чиновничког народа са вољом банкарског или занатлијског народа.

Ипак, поред све ове истине, данас су сви политичари и шићарџије запели из свег грла да вичу, како они поштују народну вољу - само је несрећа да због тог поштовања и поштења, народ много трпи и оскудева, и то онај радни и сељачки народ, док адвокатски и банкарски народ већ не зна шта ће од беса. Ако пак демократија значи поштено управљање и правилно награђивање свачијег рада, тада су све политичке формације – демократске. Демократске су и оне партије које су против демократије, јер и оне носе у својим програмима као свој циљ: поштено управљање.

Из ових примера, које смо онако изнели, без велике муке и напрезања, види се, да сви они који лупетају о демократији, уопште и не знају шта је то. За њих је ова реч једна торба пуна обећања за њих је та реч (демократија) један велики сандук шарених слика и шарених лажи са којим они иду, као трговци, на вашар, и маме недоуки свет да му узму и последњу крајцару из џепа. Нарочито се истиче од ових вашарских и шареполажних политичара наш добро познати вођа удружене опозиције и његов трабант за Војводину. Нема дана а да се они не појаве на понеком вашарском збору на коме нуде свој чувени шаренолажни артикал: демократију. "Оди народе код нас – само се код нас налази демократија". Збиља, добар је тај наш народ када још може да слуша ове вашарџије!

Међутим, ако се хоће истина, ако се хоће лек и оздрављење данашњој бољци у коју је наша држава упала, то се може постићи само озбиљним и тешким радом. Без рада не може ништа бити. Само се са радом може створити кућа, жито, памук, вуна, књига, школа, плуг, улица, пут, астал, столице и друге ствари од којих се живи. Демократијом се ништа не ствара, она једино ствара шарене лаже. Демократија је и довела до тога да су данас људи дошли у ћорсокак, исто као што онај човек, који није радио ништа него је ишао само у циркус - не налази више своје имање у реду. Све је отишло на циркус и све је постало циркус.

Обично се демократе хвале да они раде за народ. Погледајмо америчку демократију. Она је тако радила за народ, да заиста, с једне стране ми видимо велики број народа да гладује, а с друге стране, ми видимо један мален број људи, да су мултимилионари те просто не знају куда ће са својим богатством. И због њих неколико, те због те њихове циркуске демократије, морала је цела силна и богата Америка да дође до просјачког штапа.

Ајде народе у циркус. Уписуј се у демократију. Гледај и уживај у циркусу. Када се будеш после преставе освестио немој кривити никога, па ни циркуског газду. Он ти је нудио за пет минута уживања, па је право да после тога гладујеш. Ко хоће циркуса нека му га буде! Ко хоће рада и живота тај ће прићи к нама. На теби је народе да бираш. Знамо да ћеш изабрати циркус, али знамо и то, да ако си трезвен, да ћеш окренути леђа циркусу.

Димитрије Љотић, ”Наш пут” бр. 20, 5.јун 1938.

[andrej]

Не контам шта сам спорно рекао?Па ову изреку сам много пута чуо "бесмртни учитељ"?

Ма дај брате, звучи као да је из "девојачког споменара."

[Дете Апокалипсе]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Матеј, глава 23

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

[Semberac]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Матеј, глава 23

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

Ок, нећу више говорити учитељ...говорићу политичар са крстом, како га је и владика Николај називао.

[Дете Апокалипсе]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Матеј, глава 23

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

Ок, нећу више говорити учитељ...говорићу политичар са крстом, како га је и владика Николај називао.

[Semberac]

НИ ФАШИЗАМ НИ ХИТЛЕРИЗАМ

Фашизам и хитлеризам су добро познати покрети, који су у поратним временима – у Италији и Немачкој – рођени, а које су створили Мусолини и Хитлер.

У својим земљама они су успели да окупе око себе велике масе људи. Сигурно је да су тако својим земљама велике услуге учинили, - и да им и дан данас чине.

Па ипак, наш покрет – изузев извесне привидне сличности – нема никакве везе са овим покретима.

Привидна сличност долази из истоветног негативног става према либералној демократији и парламентаризму, и позитивног става према замисли сталешког уређења друштва и већег ослонца политиких форми на друштвене стварности.

Као и многи идеолошки покрети, и ми смо увидели да је либерална демократија и парламентаризам празна љуштура, - да је се живот далеко из њих извио, одвојио и развио, а да они, иако треба, по својој намени да њим – животом – управљају, нису у стању ни да га достигну, ни да га уоче.

Али такво гледиште немају само фашизам и хитлеризам, већ и бољшевизам и рузвелтизам и многи други покрети, који се иначе међу собом много разликују.

И наше је гледиште : да природна подела рада у друштву, која људе дели на разна занимања, мора да буде – у интересу заштите интереса појединих група, као и у интересу обезбеђења општег интереса заједнице – предмет нарочите пажње од стране државе не само у друштвено-економском, већ политичком погледу.

Али то гледиште није оригинално ни искључиво гледиште фашизма и хитлеризма, већ има и других покрета, који се битно, као и ми, од њих разликују, а који су далеко од појаве фашизма и хитлеризма на тим основама били и остали.

Из свега овога се види да кад би се по оваквој привидној сличности судило, да би човек – на своју рођену штету – у исти ред сврставао потпуно разне покрете.

Насупрот томе стоје дубоке, корените разлике идеолошке природе и позитивно-конструктивног програма.

* * *

1) Пре свега, наш покрет је поникао спонтано, на нашим друштвено-политичким невољама.

И није поникао у глави једног или другог човека, - или на једном одређеном месту. Већ су људи добре воље, на разним местима, и непознавајући се међу собом, мислећи о невољама и недаћама свога народа, дошли у исто време, на исту мисао : Не може се седети скрштених руку; мора се прво заузети један одлучан став према свим неправдама и тешкоћама на које се наилази; мора се тај став као застава, затим, објавити, - морају се потом под ту заставу купити и остати људи добре воље.

И кад снага тако окупљена буде била довољно јака – бројем или самом снагом – пашће тешкоће и неправде саме од себе.

'' Колумбија из пучине ниче,

Кад одважник науми је наћи''.

Наш покрет је потекао из живих осећање наших тешкоћа и наших неправди; из свести да се то не може трпети, већ да се против тога мора борити; из уверења, да је наш народ довољно здрав и снажан, да имамо довољно синова који ће ту борбу до истребе прихватити.

И да не постоји у свету фашизам и хитлеризам – од којих нас одваја дубока идеолошка разлика – наш покрет би се у нашој земљи морао родити.

Најмање је пак могао тако рођен покрет бити присталица готових решења, туђих метода и туђег искуства.

2) И фашизам и хитлеризам почивају на чисто паганским концепцијама старог Рима и старих Германа.

Фашизам је деификација – обожење – државе. Хитлеризам је деификација – обожење – расе.

А гледати у држави или раси божанство, значи не видети Га тамо где оно само и може бити, значи, стварно, примити једно атеистичко-нехришћанско схватање света.

Ми пак, као Словени и хришћани, на таквом стању не можемо да стојимо.

Над државом и над расом по нашем схватању постоје бескрајно веће вредности. И држава и раса – по нашем схватању – вреде толико колико људе тим већим вредностима приближавају.

По супротном схватању: држава или раса су апсолутна мерила у овом релативном свету; над њима нема ни начела, ни суда, ни осуде.

Отуда је и могуће да фашизам прогласи за светињу своју - себичност а хитлеризам – тевтонски бес.

Разуме се, да из овог дубоког корена избија читав низ схватања, које нас – Словене и хришћане – морају делити од фашизма и хитлеризма.

3) Фашизам и хитлеризам, полазећи из таквог корена, и сматрајући себе за једина и непогрешна оруђа тако обожене државе или расе, сматрају себе апсолутним мерилом у својим државама, искључују све противности, не дозвољавају стварни надзор над своји радом чак ни сопственимпристалицама.

Ми пак свој рад не сматрамо непогрешним, - па и поред тога, што имамо и чврсту вољу, и дубоку веру, налазимо да он, као сваки јаван рад, управо захтева објективан надзор.

4) Фашизам и хитлеризам имају тежњу да трају. У својој концепцији државе, фашизам и хитлеризам сматрају да држава, и кад буде добила оно уређење које мисли да јој дају, не може без њих. Да је управо интерес државе да се то трајање омогући и продужи, - и да оног дана, кад фашизма и хитлеризма не буде било, да ће држава пасти у оне тешкоће из којих су је извели фашизам и хитлеризам.

На супрот томе, наш покрет сматра себе полазним. Он треба да помогне држави и народу да се реше извесне тешкоће и ишчезну извесне неправде.

Његов је задатак да се оствари такво државно и друштвено уређење, које ће, већ само собом, бити сасвим довољна одбрана државе и народа од данашњих невоља.

Зато ни фашизам ни хитлеризам не журе да дају дефинитиван облик својим државама – чак ни да га оцртају.

Међутим, ми сасвим јавно, уколико нам је то могуће, јасно изјављујемо, да другог циља осим решења данашњих народних тешкоћа и неправди, и обезбеђења од истих, немамо и не можемо имати.

5) Ми смо против парламентаризма, али нисмо против парламента, - нисмо против пуног стварног учешћа народних представника у законодавству и надзору над радом владе, већ смо, на против, за прави и стварни парламент.

И то смо у таквој мери за парламент, да су нам аутентични и заиста искушани парламентарци пребацили, да је у нашем плану скупштина и сувише јака, јер је у њеном делокругу самостална и потпуна, а нарочито веће стварне просечне вредности него што је данас.

Досадашњи парламентаризам уопште у свету је систем збрке власти и потпуне неодговорности. На супрот томе, ми стављамо начело: потпуна и стварна власт и исто таква и одговорност.

Фашизам и хитлеризам – као што смо то напред показали – ни у својим нацртима не желе да створе такву установу, која ће њихову власт ставити под озбиљно ограничење и озбиљан надзор.

6) Ми смо за признавање сталежа – као велике друштвене стварности – и за њихов стварни утицај на државни живот.

Али за разлику од фашизма и хитлеризма, ми их желимо истински снажним и слободним, - под једним условом: да се признају и да делају као делови целине народне, под надзором својих главних организација и државе.

Фашизам и хитлеризам због свог гледишта на државу сталешке организације увршћују у своје редове и намећу им своју страначку дисциплину.

***

Једном речју, фашизам и хитлеризам сматрају себе апсолутним органима државе, односно расе, и искључују слободу владара, претставништва , сталежа, судства, војске и штампе.

На супрот томе, ми стојимо на гледишту, да свака оправдана функција у друштву мора бити потпуна и стварна, са истом таквом одговорношћу.

Ето зато ми не можемо личити на фашизам и хитлеризам.

Отаџбина, бр. 48, Београд, 3 фебруар 1935, стр. 1-2

[Баба]

Слава нашем бесмртном учитељу.

Матеј, глава 23

10. Нити се зовите учитељи; јер је у вас један учитељ Христос.

Ок, нећу више говорити учитељ...говорићу политичар са крстом, како га је и владика Николај називао.

Шта ти лично мислиш о Љотићу , о сукобу Љотићеваца и Равногораца ?

[Semberac]

Ја следим његову идеологију, али не у сваком сегменту. Рецимо одбацујем утопију југословенства.

Мени се свиђа критика демократије, изражени антикомунизам, и свјест о саборно-сталешкој монархији.

Сукобе између ЈВУО и СДК осуђујем као и владика Николај. Ја овако гледам: У окупираној Србији су нам били потребни СДК и Недићевци а не ЈВУО, али зато су Четници били злата вриједно у НДХ да нас бране од  усташког ножа.

Владика Николај је једном четничком пуковнику поручио да каже Дражи: "Реци Дражи да те пошаље у Босну, овдје ниси потребан".

То је мој став. Односно потписујем изјаву владике Николаја да су Љотић, Недић и Дража три нова мученика.

Најбоље погледај односе Љотића и Војводе Момчила Ђујића који су били братски. Момчило Ђујић је свакако био тај који је спајо све националне јединице и слава му.

[Баба]

Војвода Ђујић је такође више пута нагласио да се он успешно изборио са Зборашком идејом у својим редовима, мада као што знамо неки од четника Ђујићевих су били збораши.

Ако су дакле били тако братски настројени једни према другима , зашто се Ђујић морао борити против те идеје у својим редовима?