Димитрије Љотић и политичка позадина збораша

[Драган]

Ја не знам дечко како ти схватш ? ја овако; ако ти кажеш да ја измишљам догађаје, што значи да лажем, а ако лажем то опет значи да сам лажов, зашто да се онда упустам у даљу расправу са тобом ?

Пусти ти празне приче...ДАЈ МИ ДОКАЗ ДА ЈЕ ДРАЖА БИО НА ЉОТИЋЕВОЈ САХРАНИ

Све моје поруке у којима сам тврдио нешто јесу историјски покрепљене,имају свог аутора и чињенично су утемељене.

Дакле,дечко,дај ми слику Драже на сахрани,изјаву неког историчара поводом те сахране,можда слику Дражиног венца...!

http://img19.imageshack.us/img19/9793/dobrovoljci.jpg Причао историчар што стоји у средини на овој фотографији. Историчаре којима славска икона стоји на месту где је пре ње била Брозова слика баш и не слушам. Знамо ко је убио деду, ко је преживео робију, ко је из фамилије покопан у Чикагу далеко од Србије. Учим историју кроз предање. Оно што сам поставио о помирењу то сигурно неће да се свиди комунистима и њиховој идеолошкој и биолошкој деци, Наравно да њима одговара да се национално ткиво разједа, да се производе сукоби и поделе и онемогући братска слога, да се енергија трошила у унуташњим сукобима и разбија јединство, уместо да се јединственом енергијом иде прозиву комуниста и њихове идеолошке и биолошке деце која владају Србијом и воде је у пропаст. Зато нам у редове убацују своје људе да подривају и слабе антикомунистичку националну Србију. Променили одело, а раде исти посао. Ко се бави овом историјом, а има здрав разум у себи и тиме добру намеру, То ће да ради у циљу разобличавања комуниста, откривања свих њихових злочина, а неће тим својим бављењем служити користи непријатељима Српства и Православља.

[Стефан]

http://img19.imageshack.us/img19/9793/dobrovoljci.jpg Причао историчар што стоји у средини на овој фотографији.

Значи,један обичан љотићевац прича о томе да је Дража био на сахрани?! Аргумент боли глава. Љотићевци умеју неумесно да лажу,што су показали бројни чланци у њиховом магазину "Лил"! Ми имамо тако много еминентних историчара којима никада није висила Брозова слика.

И ти баш нашао маргиналног војника једне маргиналне војне групације да ставиш као релевантан доказ.

И да,историја се не учи кроз предање. "Аргументум ад популум" флоскулама можеш барити неке људе који нису довољно упућени у материју,али тек толико.

По теби се и види да си историју учио изокола и непрофесионално,што јасно показују рупе у знању које имаш,као и озбиљан недостатак историјски поткрепљених чињеница,који од твоје поруке заиста направе једну манијакалну и шизофреничну творевину које би се и најгори агитпроповци попут Ђиласа и Дедијера постидели.

Да је Љотић заиста хтео да се минирају србождери-комунисти,не би опструисао Стојадиновићеву владу која је Југославију водила у приближавање са Немачком и Италијом.

Уосталом,Љотић је био Југословен,тадашњи једини политичар који је имао снаге и енергије да на крају оснује чисту српску странку,јесте Милан Стојадиновић,док је током рата једини човек који се залагао за Србију без Југославије био Милан Недић.

Интересантна је чињеница да је по немачкој окупацији забрањен рад свим странкама сем- ЗБОР-у и Комунистичкој партији Југославије!

Да је Љотић заиста хтео да уједини антикомунистичку Србију,не би његови пијуни спровели највеће цинкарење у историји Србије- када су фебрауара 1944 год. љотићевци предали Гестапоу списак од 7.630 најугледнијих Дражиних присталица!

[Драган]

http://img19.imageshack.us/img19/9793/dobrovoljci.jpg Причао историчар што стоји у средини на овој фотографији.

Значи,један обичан љотићевац прича о томе да је Дража био на сахрани?! Аргумент боли глава. Љотићевци умеју неумесно да лажу,што су показали бројни чланци у њиховом магазину "Лил"! Ми имамо тако много еминентних историчара којима никада није висила Брозова слика.

И ти баш нашао маргиналног војника једне маргиналне војне групације да ставиш као релевантан доказ.

И да,историја се не учи кроз предање. "Аргументум ад популум" флоскулама можеш барити неке људе који нису довољно упућени у материју,али тек толико.

По теби се и види да си историју учио изокола и непрофесионално,што јасно показују рупе у знању које имаш,као и озбиљан недостатак историјски поткрепљених чињеница,који од твоје поруке заиста направе једну манијакалну и шизофреничну творевину које би се и најгори агитпроповци попут Ђиласа и Дедијера постидели.

Да је Љотић заиста хтео да се минирају србождери-комунисти,не би опструисао Стојадиновићеву владу која је Југославију водила у приближавање са Немачком и Италијом.

Уосталом,Љотић је био Југословен,тадашњи једини политичар који је имао снаге и енергије да на крају оснује чисту српску странку,јесте Милан Стојадиновић,док је током рата једини човек који се залагао за Србију без Југославије био Милан Недић.

Интересантна је чињеница да је по немачкој окупацији забрањен рад свим странкама сем- ЗБОР-у и Комунистичкој партији Југославије!

Да је Љотић заиста хтео да уједини антикомунистичку Србију,не би његови пијуни спровели највеће цинкарење у историји Србије- када су фебрауара 1944 год. љотићевци предали Гестапоу списак од 7.630 најугледнијих Дражиних присталица!

А јели висила Брозова слика у твојој кући ?  Ја ти причам о људима који су сведоци историје. Ти коментаришеш те људе седећи за рачунаром и наводећи друге графомане, пискарала, па нека буде и историчаре, причајући о онима који су кроз муке и страдања прошли и чије су породице прошле. Да ли је Најда маргиналан или није он је догађаје о којима причаш и о којима си читао видео својим очима. Кроз предање кажем, јер је то и моја породична историја и нормално је када фамилија се окупи и поведе разговор о неком времену и догађајима да ће причати кроз шта су и њени чланови прошли, то није нечија туђа прича коју ћемо од другога да слушамо, већ наша прича. Људима који су кроз то прошли и чије гене носимо, ми одржавамо помене , онима које су комунисти убили и онима који су у апсанама њиховим били , споменемо на задушницама оне који у Србију нису могли да се врате. Гледамо те фотографије, Слушам старије ко је ко и где је ко био. Слушам деду Љубомира док прича шта су им удбаши радили и како му је отац убијен од комунистичких злотвора. Спомене Нана њеног ујака који је био краљевски официр и са Дражом се познавао из војне службе још, а који се домогао Америке и тамо се упокојио, Бог да му душу прости, кажемо. Нека су то за тебе "Аргументи ад популум" за мене је то и много више од историјских чињеница. Тешко да нас двојица и можем да се разумемо јер рекао бих да смо из различитих светова, Што би Љотић рекао различити смо сталежи.

[Милан Меденица :)]

проблем је у поларитету приче и предања, а не стварним историјским чињеницама.

отприлике као Марко Краљевић и предање о њему, а он човек био турски чиновник.

[Стефан]

јели висила Брозова слика у твојој кући ?

Не,брате,није могла да виси јер би била спаљена. Ја сам од оних којима је неправедно конфискована имовина јер су били против алавих црвених безбожника. Са очеве стране недићевци (деда стрељан) ,са мајчине краљеви војници (деда био у логору,никада није могао да напредује у послу јер је ишао у Цркву и није био члан ни Народног фронта нити КПЈ).

 Ја ти причам о људима који су сведоци историје. Ти коментаришеш те људе седећи за рачунаром и наводећи друге графомане, пискарала, па нека буде и историчаре, причајући о онима који су кроз муке и страдања прошли и чије су породице прошле.

Хм,а ти С. Живановића,С. Терзића,Аврамова,В. Ђорђевића,Ч. Попова називаш "пискаралима" и "графоманима". То је и поента,то је и сама суштина љотићеваца-желе да измене реалност и српску историју. Исто тако су у Камбоџи радили црвени Кмери,када су њихов долазак на власт прогласили нултом годином.

Преживели сведоци су јако једно од кључних карика за писање дела,али многи преживели се такође или погрешно схвате,или се чак њихова сведочења купују ( о томе је писао Јаша Алмули,некадашњи председник Јеврејске општине Београд,преживели логораш Јасеновца (рођен 1918. год),аутор књиге "Јевреји и Срби у усташком логору" који се био лично састао са блаженопочившим патријархом Павлом и са њим причао о неким Србима који су поткупљени од стране Немаца преко окупационих снага да се ослободе и причају неистине)

Кроз предање кажем, јер је то и моја породична историја и нормално је када фамилија се окупи и поведе разговор о неком времену и догађајима да ће причати кроз шта су и њени чланови прошли, то није нечија туђа прича коју ћемо од другога да слушамо, већ наша прича.

Нико не спори мучења неког од твојих дедова (уосталом,разумемо се у потпуности),али се не може на основу једног случаја идеолошки обојити цела историја. Нпр. Р.Љушић тврди да су љотићевци били немилосрдни када су мучили Србе равногорце и партизане. Љотић је величао Хитлера и једва је дочекао окупацију не би ли постао српски führer.

Људима који су кроз то прошли и чије гене носимо, ми одржавамо помене , онима које су комунисти убили и онима који су у апсанама њиховим били , споменемо на задушницама оне који у Србију нису могли да се врате. Гледамо те фотографије, Слушам старије ко је ко и где је ко био. Слушам деду Љубомира док прича шта су им удбаши радили и како му је отац убијен од комунистичких злотвора. Спомене Нана њеног ујака који је био краљевски официр и са Дражом се познавао из војне службе још, а који се домогао Америке и тамо се упокојио, Бог да му душу прости, кажемо. Нека су то за тебе "Аргументи ад популум" за мене је то и много више од историјских чињеница. Тешко да нас двојица и можем да се разумемо јер рекао бих да смо из различитих светова, Што би Љотић рекао различити смо сталежи.

И бабина сестра је побегла у Бразил,и деду су убили партизани...када бих ја сада кренуо са својом породичном муком од 1945. год не знам да ли би било довољно места у једној поруци за све.

Али ово је само форум. Не могу ја да знам да ли је стварно постојао деда Љубомир или Нана. О црвеном терору су написане бројне књиге,прочитао сам их брдо.

Уопште,не знам одакле ти је то пало на памет,али ја ни у једном контексту нисам писао позитивно нити похвално о Брозовим црвеним крвопијама који су зајахали Србију 1945.год,већ о негативним утицајима  лика и дела Димитрија Љотића.

Дакле,мораш се више образовати о њему,не можеш о једном таквом политичару учити преко ратних прича својих најмилијих. Д. Љотић је био политички губитник,шићарџија који је оструирао највећег визионара 20. века,др Милана Стојадиновића.

Уосталом,Љотић је са комунистом Дедијером клечао на молетествију за оздрављење патријарха Варнаве,када су комунисти и љотићевци заједно рушили Конкордат.

Немој да дозволиш да ратне приче надоместе твој недостатак знања из историје Краљевине Југославије.

[Драган]

Чудно ми је да су се комунисти молили и клечали за оздрављење патријарха. Ипак знамо да је Броз преварио Дражу, да је Чича испао наиван и што се тиче комуниста и што се тиче Енглеза. Што се тиче Љотића, знам да је он био противник пакта, у том тренутку пакт је био нешто што је било најмање лоше решење за Србе и сматрам да је кнез Павле имао ту најбоље намере. Оно што код Љотића поштујем је управо тај изразити антикомунизам. Имамо ми данас доста Православне омладине која подржава Љотићеве идеје и рекао бих глорификује његову улогу за коју се слажем да у глобалу гледана није била велика, али је у његовом покрету било квалитетних људи. Имали смисла док комунисти још увек владају, уместо супродстављати се њиховој власти, стављати се у непријатељство својој браћи у Христу која уз та своја уверења имају и један здрав однос према животу, која жели патријахалну хришћанску Србију. Комунистички злочини јесу историјска чињеница, али су и комунисти на власти и данашње фактичко стање. Када св.Владика Николај набраја житеље Небеске Србије у песми каже: "Многи Равногорци, многи Добровољци, удовице тужне и мајке без деце сви су убројани у Божије светце". Нека ти и верујеш да није дошло до помирења, где ја верујем супротно томе, и знамо како се за кога све то завришло што се другог светског рата тиче, али нека је то твоје уверење и тако, ако не на овом на оном свету јесте дошло, Св. Владика Николај у Светосавском духу хоће да помири и обједини Српство, па немојте ни ви да разграђујете и разједињујете. Не треба по Кочевском Рогу одвајати кости на Равногорске и кости припадника СДК. Не треба ни разједињавати њихове следбенике док следбеници и деца комуниста који те јаме напунише још увек владају Србијом. Немој да твоје знање служи твом непријатељу на корист. Каже св.Владика Николај:"Знањем си се понео човече, Чим си се понео значи да га немаш много, Знај и да је пун клас са обореном главом, а да празан клас стоји главе уздигнуте над свом њивом". Да се више не понављам, мислим да је јасан смисао онога што желим да предочим.

[Драган]

проблем је у поларитету приче и предања, а не стварним историјским чињеницама.

отприлике као Марко Краљевић и предање о њему, а он човек био турски чиновник.

Па и у песми; Мусу Кесеџију није могао да добије ферплејом па га на кварно убоо ножем, а Роксанди ђевојци; отсекао леву руку, стави леву у десницу руку, бињижом јој очи извадио, па јој стави очи у недарца. Дала му корпу и манијак јој ископао очи и набио у сисе. То нам песма каже.

[Милан Меденица :)]

проблем је у поларитету приче и предања, а не стварним историјским чињеницама.

отприлике као Марко Краљевић и предање о њему, а он човек био турски чиновник.

Па и у песми; Мусу Кесеџију није могао да добије ферплејом па га на кварно убоо ножем, а Роксанди ђевојци; отсекао леву руку, стави леву у десницу руку, бињижом јој очи извадио, па јој стави очи у недарца. Дала му корпу и манијак јој ископао очи и набио у сисе. То нам песма каже.

шташ, болесна машта у народа који кажњава за превару.

а у рату заборави на фер плеј, то је невина и смешна страна историје за почетнике.

напредни корисници данас користе снајперисте са два километра.

боље да не знаш шта користе ветерани.

[Semberac]

Ускоро постављам овдје неке текстове Димитрија Љотића.

[Пантелејмон Нови]

Да, када су га питали о слабој подршци у народу рекао је:"Не треба ми плева већ витезови".

О како патетично! Вероватно бих и ја,посрамљен,тако нешто изјавио; не бих сигурно био надобудан да на територији Београда освојим свега 510 гласова.

На жалост,парламентарна демократија има своје предности и мане,али боље нема. Парламентарна монархија-мој избор!

А уосталом,Љотић је у својим предизборним кампањама говорио о увођењу сељака у парламент,занемарујући аграрну феноменалну аграрну реформу којом се југословенски сељак растеретио преко 7милиона динара дуга,а спровео ју је највећи српски политичар 20. века-Милан Стојадиновић.

---

0409_feel 1000% тачно!

[Semberac]

То је онај који је поздрављо римским поздравом (данас се то каже зигхаиловање)? 0409_feel

То је онај који је имао неки тајни споразум са Павелићем у Аргентини (мада можда је комунистичка пропаганда...неби да судим, нисам се много бавио ликом и дјелом Стојадиновића)?

Најбољи политичар 20.вјека је Димитрије Љотић, а после њега Радован Караџић. 0409_feel

[Пантелејмон Нови]

Заборавио си да додаш да је потписао папски примат!  4chsmu1

[Semberac]

КАКВУ ПОЛИТИКУ ХОЋЕМО

Димитрије В. Љотић

Сле­пи­ма на­ми­ги­ва­ти и глу­ви­ма го­во­ри­ти – не по­ма­же. Они ко­ји су зло­на­мер­ни или они ко­ји не­ра­суд­ни, не­ће и не мо­гу да раз­у­ме­ју што им се до­ка­зу­је.

Ни­ко у овој зе­мљи до са­да ни­је ја­сни­је, исти­ни­ти­је и по­ште­ни­је из­ло­жио че­му те­жи и шта хо­ће – до наш по­крет. Али они ко­ји бе­же од исти­не као сле­пи ми­ше­ви од све­тло­сти и ко­ји же­ле са­мо јед­но, да овај на­род др­же у око­ви­ма сво­јих ла­жних по­ли­тичких схва­та­ња, ко­ји се не­пре­ста­но за­кли­њу сво­јом љу­ба­вљу пре­ма на­ро­ду а стал­но бри­ну са­мо да за­до­во­ља­ва­ју сво­је при­ста­ли­це, ко­ји се бу­са­ју у гру­ди за на­род­но до­бро и на­род­но бла­го­ста­ње а обез­бе­ђу­ју са­мо се­би и сво­јим тра­бан­ти­ма ма­сне по­ло­жа­је, ве­ли­ке за­ра­де и про­фи­те, ти ето са свих стра­на и ма­ка­кве по­ли­тичке прав­це за­сту­па­ли и не мо­гу друк­чи­је већ да и по­ред ја­сних на­ших ли­ни­ја – по­ку­ша­ју да збу­њу­ју.

Јед­ни су не­ва­ља­ли и зло­на­мер­ни, па, иа­ко су све­сни сво­јих не­и­сти­на, за­пе­ну­ша­ли су на­па­да­ју­ћи нас да смо за дик­та­ту­ру, фа­ши­зам, хи­тле­ри­зам; да смо ре­ак­ци­о­на­ри, про­тив­ни­ци на­род­них сло­бо­да, про­тив­ни­ци пар­ла­мен­та­ри­зма и де­мо­кра­ти­је. Они ми­сле, да ће тим звучним ла­жљи­вим кле­ве­та­ма за­сле­пи­ти ра­зум на­ро­ду и спре­чи­ти га да ја­сно ви­ди и оно што они ра­де и оно што ње­му тре­ба.

Дру­ги су не­зна­ли­це ко­је зна­ју са­мо што су мо­гли на­у­чи­ти. Они све по­ли­тичке те­жње свр­ста­ва­ју и раз­вр­ста­ва­ју пре­ма оно­ме што они о њи­ма зна­ју. Они не мо­гу ни да за­ми­сле да по­ли­тички по­кре­ти не на­ста­ју из те­о­ри­ја о дру­штву већ из ствар­них дру­штве­них и еко­ном­ских од­но­са; да по­ли­тичке те­жње ни­су ме­ха­ничке, кру­те форм­е, већ по­кре­тљи­ви и про­мен­љи­ви жи­вот, и да са­мо из жи­вот­них, дру­штве­них и на­род­них по­тре­ба мо­ра­ју по­ни­ца­ти по­ли­тичке те­жње.

Не бра­ни­мо се ми од њи­хо­вих по­тво­ра кад ја­сно из­ја­вљу­је­мо да ни­смо ни за дик­та­ту­ру, ни за фа­ши­зам, ни за хи­тле­ри­зам. Не бо­ји­мо се ми да исти­ну отво­ре­но при­зна­мо. На­про­тив, они су у све­му то­ме мно­го бли­жи од нас. Они су и ре­ак­ци­о­на­ри и про­тив­ни­ци на­род­них сло­бо­да, они су би­ли ти ко­ји су из­и­гра­ва­ли и из­и­гра­ва­ју и тај пар­ла­мен­та­ри­зам ко­јим се то­ли­ко за­кли­њу, они су бе­зна­чел­ни и бо­ре се са­мо да за­ја­шу.

Ми хо­ће­мо да спре­чи­мо то што они же­ле – да их но­вим дру­штве­ним по­рет­ком уда­ри­мо да је­дан­пут за сваг­да пре­се­че­мо мо­гућно­сти да се из­и­гра­ва овај на­род у нај­бит­ни­јим сво­јим ин­те­ре­си­ма, да им из­би­је­мо из ру­ку ла­жно пред­ста­вља­ње да су за на­род­не сло­бо­де док га у ства­ри под­јарм­љу­ју, да их зба­ци­мо са на­род­не гр­ба­че.

Ми ни­смо за пар­ла­мен­та­ри­зам, јер он је си­стем по­га­ђа­ња око вла­сти, гра­бље­ња око пљачке, узур­пи­ра­ња свих пра­ва на­род­них, под­вла­шћи­ва­ња на­ро­да, из­и­гра­ва­ња на­род­них жи­вот­них ин­те­ре­са. Он кри­је у се­би те­жње да се спре­чи и уко­чи сва­ки по­крет да се на­род не­сме­та­но и сло­бод­но раз­ви­ја у прав­цу сво­јих по­тре­ба. Он је нај­бо­љи за­штит­ник цеп­ка­ња и се­па­ра­ти­стичких те­жњи. Он је из­вор про­пу­шта­ња да се пра­ва ре­ше­ња до­не­су у пра­во вре­ме. Он је нај­бо­ља бу­си­ја да се све не­ги­ра, оду­го­вла­чи, из­вр­не.

То пак још не зна­чи да смо про­тив пар­ла­мен­та, тј. про­тив пра­вог и ја­ког пред­став­ни­штва на­род­ног ко­је ће има­ти нај­ши­ру за­ко­но­дав­ну власт и ствар­ну кон­тро­лу над ра­дом вла­де. Зар се оно што се кроз го­ди­не де­ша­ва­ло код нас не го­во­ри до­вољ­но ко­ли­ко је пар­ла­мен­та­ри­зам ла­жно пред­ста­вљао на­род? Зар оно­ли­ке ан­ке­те о ра­зним афе­ра­ма у је­ку на­шег пар­ла­мен­та­ри­зма, с ко­ји­ма се де­си­ло по по­сло­ви­ци по­јео вук ма­гар­ца, не го­во­ре ја­сно о вред­но­сти то­га си­сте­ма? Ко­ји је ми­ни­стар у то слат­ко и то­ли­ко хва­ље­но до­ба на­шег пар­ла­мен­та­ри­зма од­го­ва­рао за сво­ја не­де­ла ко­ја се гра­ни­че с из­дај­ством на­ро­да? Да ли је тај пар­ла­мен­та­ри­зам ре­шио бар ко­је жи­вот­но пи­та­ње она­ко, ка­ко зах­те­ва­ју ин­те­ре­си овог на­ро­да? Ме­сто све­га то­га тај наш пар­ла­мен­та­ри­зам са­мо је сме­тао да се ства­ри пра­вил­но ре­ша­ва­ју.

Ми, ипак, хо­ће­мо да бри­га о на­род­ним по­сло­ви­ма ствар­но пре­ђе на сам на­род, да пар­ла­ме­нат ко­ји на­род иза­бе­ре сло­бод­ном во­љом сво­јом бу­де за­и­ста ко­вач на­род­не сре­ће, да има ствар­ну и пот­пу­ну за­ко­но­дав­ну власт. Ми хо­ће­мо да се већ је­дан­пут спре­чи, да вла­да кро­ји за­ко­не ка­кви њој тре­ба­ју да би се одр­жа­ла на вла­сти, а пар­ла­мен­тар­ци да вр­шља­ју по по­сло­ви­ма јав­не вла­сти, да на­ме­шта­ју и пре­ме­шта­ју, да ства­ра­ју ха­ос.

Да бисмо спре­чи­ли сва ова вр­шља­ња ми хо­ће­мо, да вра­ти­мо власт пра­вог на­род­ног ин­те­ре­са. А да се то за­и­ста и по­стиг­не, на­род мо­ра по­ста­ти си­лом дру­штве­ном. Та­ква не­по­бе­ди­ва си­ла на­род ће по­ста­ти са­мо ако је ор­га­ни­зо­ван.

И за­то смо ми за за­дру­жно-ста­ле­шку др­жа­ву у ко­јој ће на­род пре­ко сво­јих ста­ле­шких ор­га­ни­за­ци­ја узе­ти сво­је по­сло­ве у сво­је ру­ке, би­ра­ти пар­ла­ме­нат какав му тре­ба, упра­вља­ти сво­јом при­вре­дом ка­ко је у ње­го­вом ин­те­ре­су, до­но­си­ти за­ко­не ка­кви су му по­треб­ни, кон­тро­ли­са­ти јав­не вла­сти, ства­ра­ти мо­гућност за дру­штве­ни на­пре­дак и бла­го­ста­ње, јед­ном ре­чи, има­ти пот­пун и ства­ран ути­цај у сви­ма прав­ци­ма на­род­ног и дру­штве­ног жи­во­та.

А ето то­га се баш сви бо­је.

[Semberac]

О Хитлеру

Резултат сто педесет година европског богобораштва и христобораштва јесу Стаљин, Хитлер и Мусолини. Они су, сва тројица, синови богоборачке и христоборачке Европе.

Хитлер, син малог царинског чиновника, рођен римокатолик, прелази као млад човек у протестанте, верује у Бога, али без Христа и хришћанског схватања, паганин који обожава расу и сматра да се воља Божја и закон његов открива кроз глас крви: управо да човек и нема другог начина да сазна за вољу Божју већ кроз глас своје крви. Отуда и дужност да се крв чува чистом.

Истина, он у Бога верује. Али тај Бог, то је Бог крви, онај чији се глас само у крви људској чује. Христа је Хитлер знао. Хтео је као дете бити чак и свештеник. Али од младићског свог доба он му је окренуо леђа, јер је осетио да је Христос Истина, а Хитлер не признаје Истину, већ зна само за немачку истину.

Ко ће дакле Хитлера? Онај Бог чији се глас у крви чује, који говори гласом тела, расе? Тај би га осудио само ако не успе да омогући победу и расцвет немачке расе. Тај Бог цени само резултате, а не и начин како се до њих дошло. А за другог Бога, пошто је Христу окренуо леђа, Хитлер и не зна.

[ego]

Најбољи политичар 20.вјека је Димитрије Љотић, а после њега Радован Караџић.

Конац дело краси.