selkoba Написано Април 19, 2010 Аутор Пријави Подели Написано Април 19, 2010 Solomone hajd da se dogovorimo ovakoti ili Aleksandar pisite za mene ja cu samo citati jer moje postove brisete ko nista eto pa pricajte onda vi Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Цвеле1993 Написано Април 19, 2010 Пријави Подели Написано Април 19, 2010 Solomone hajd da se dogovorimo ovakoti ili Aleksandar pisite za mene ja cu samo citati jer moje postove brisete ko nista eto pa pricajte onda vi 0104_cheesy Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Solomon Kane Написано Април 19, 2010 Пријави Подели Написано Април 19, 2010 Solomone hajd da se dogovorimo ovakoti ili Aleksandar pisite za mene ja cu samo citati jer moje postove brisete ko nista eto pa pricajte onda vi Био бих срећан када ти својим "дубокоумним" писанијем не би вршио принуду и директно ме терао да пишем уместо тебе.Зато,или почни да пишеш смислено на темама где сам те упозорио и скренуо пажњу на то или ћу ја,али још само за кратко,веруј ми,наставити то да радим уместо тебе....и не расправљај се са мном,никада више,нигде и ни због чега,разумеш? Non praevalebunt, non praevalebunt portae inferni! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Александар Милојков Написано Април 19, 2010 Пријави Подели Написано Април 19, 2010 Напричали смо ми теби доста. Чак и превише. Допустили смо ти 100 пута више него што би ви нама на вашем форуму. Хајмо у Саудију да причамо против ислама, па ћемо видети како ћемо се провести. То само говори ко је ко. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Eniz Написано Август 28, 2010 Пријави Подели Написано Август 28, 2010 Напричали смо ми теби доста. Чак и превише. Допустили смо ти 100 пута више него што би ви нама на вашем форуму. Хајмо у Саудију да причамо против ислама, па ћемо видети како ћемо се провести. То само говори ко је ко.Brate Aleksandre, nemoj tako.Ako imaš koga od hrišćana koji govore arapski jezik neka posjeta program paltalk, i vidjet ćete nekoliko desetina soba ili odjeljaka u tom programu gdje na desetine , stotine muslimana i hrišćana raspravljaju o ovim temama tako i na drugim jezicima.Samo čini mi se da su oni tolerantniji međusobno od nas. U Turskoj odem u hotel i upalim tv i jedan misionarski program na raznim jezicima (kršćanski)24 sata na dan radi i poziva muslimane u kršćanstvo.Sada ja tebe pitam šta mislite da jedan kanal islamske televizije napravimo u srbiji koja će tokom 24 sata pozivati pravoslavne u islam.Tako da nije sve baš crno i bijelo ima i sivih stvari.Brate ne zaboravi da sam ja živio i tamo a znam i ovamo kako je! Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Aquilius Cratus Написано Август 28, 2010 Пријави Подели Написано Август 28, 2010 Neko rece da kuran sadrzi naucne cinjenice i jos da su to tacne naucne cinjenice? Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
grigorije22 Написано Фебруар 24, 2015 Пријави Подели Написано Фебруар 24, 2015 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Marko Dragičević Написано Јул 21, 2015 Пријави Подели Написано Јул 21, 2015 Evo nasao sam par stvari iz Biblije koje govore o nauci pa vi korigujte ako sam negdje pogrijesio... Nemoj tumačit Bibliju bukvalno Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Agnostik Написано Јул 21, 2015 Пријави Подели Написано Јул 21, 2015 Vise bi me interesovalo sta kuran kaze na sve to. Svaka mu cast kako je naucio gde sta nalazi. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Ignjatije Написано Фебруар 25, 2016 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2016 Zašto se Josip obrijao prije odlaska pred faraona? U Postanku čitamo o Josipu koji je u Egiptu nepravedno optužen i bačen u tamnicu. Egipatski faraon imao je snove koji su ga mučili, i kad je čuo da zatvorenik Josip zna tumačiti snove, naredio je da mu ga hitno dovedu. U stihu 41,14 vidimo jedan interesantan detalj – prije odlaska pred faraona, Josip se obrijao. Ovaj naizgled minoran detalj zapravo puno govori u prilog autentičnosti knjige Postanka. U antičko doba gotovo sve kulture na Bliskom istoku, pa i židovska, smatrale su uobičajenim da muškarci nose brade. Jedini izuzetak bili su Egipćani, koji su dlake na tijelu smatrali neprihvatljivim. Povjesničari kažu da bi brijali čitavo tijelo prije nego što bi išli pred faraona ili učestvovali u vjerskim ritualima. Kritičari knjige Postanka govore da ovu knjigu nije napisao Mojsije, već Židovi negdje u Perziji ili Izraelu mnogo stoljeća nakon Mojsija, vjerojatno nakon babilonskog ropstva. No, ovakvi detalji, kojima Postanak obiluje, pokazuju da je knjigu pisao netko tko je iz prve ruke poznavao egipatsku kulturu, a kao što znamo, Mojsije je rođen i odrastao je u Egiptu, piše portal Biblija i znanost. http://www.novizivot.net/2016/02/24/zasto-se-josip-obrijao-prije-odlaska-pred-faraona/ http://www.svedokverni.org/ 555-333 Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Дејан Написано Фебруар 25, 2016 Пријави Подели Написано Фебруар 25, 2016 Шта је требало да каже Царство је као семе горушичино које је најмање од свих за које ви знате али постоје још неке биљке са мањим семеном као орхидеја али ви не знате за њих ово иначе помињем јер ће једног дана Селкоба да каже као сам рекао да је горушичино најмање а није, али орхидеја нам није битна јер не порасте велика као горушица а и ви онако не знате за ту биљку. Постоје једногодишње и двогодишње и вишегодишње биљке, корен је вегетативни део биљке који служи за.. Иначе Царство Небеско је ... Još je trebao da im ispriča kao će jednog dana da se osnuju Poljoprivredni fakulteti i tamo će se učiti o plodoredu, zaštiti bilja i da će Srbi da pokradu azotaru u Šapcu. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Gongo Rongo Написано Март 16, 2017 Пријави Подели Написано Март 16, 2017 On 4/17/2010 at 0:54, Александар Милојков рече Теолошко тумачење "потопа" (чисто да видите како размишљамо о овој теми): Потоп и вавилонска кула Библијски писац дефинитивно не говори о неком историјском потопу. Народи који немају великог контакта са водама, којима је вода дефицитарна имају митове да је некада земља била потопљена. Неке од занимљивих теорија потопа говоре о томе да је у питању више једна врста страха који човек носи од самог рођења. Дакле, нека психо-аналитичка теорија и да је то повезано са преднаталним боравком у утроби. Колико је она тачна ми у то не можемо улазити, али врло често се дешава да деца имају страх од воде. Чак и научници говоре о неким катаклизмама које су се дешавале. Занимљиво је да то јахвеистички писац доживљава (додуше и свештенички писац такође) као казну за грех и то је једна занимљива форма размишљања библијског теолога која је опет нама данас мало страна. Проблем у свету настаје у оном тренутку када онај који је назначен да буде господар света, свештеник творевине, онај који је створен по лику и подобију злоупотребљава тај исти свет. Тада и он сам бива увучен у стихију света која може да донесе и такву врсту катаклизме. То је и учење у Цркви, где се човек предаје стихијама, престаје да буде господар творевине, а господар творевине је и господар самога себе. То може бити само у сарадњи са Богом. То ће се видети и у причи о кули вавилонској, а и у причи о првородном греху где Бог налаже човеку: све можеш само то не можеш. Та тежња ка томе шта не може, говори о људској охолости и спремности да одбаци самога Бога, да пређе своју меру и самим тим уноси стихију. Преступ у случају изгнанства из едемског врта је био те врсте, морални пад је исто преступ богопромишљеног начина живота код људи и он изазива извесну реакцију, у овом случају реакцију Бога кроз природне феномене. Дакле, битно је не усмеравати мисли (када је потоп у питању) како је то могло бити и шта је то могло бити. Као и Каинов знак, не знамо шта је значио ни како је изгледао. Чак и када би га видели не би га знали протумачити. У овом случају у самом факту потопа, не знамо шта се ту мислило, какву информацију човечанство носи о потопу. Локалних поплава је било у свим местима где су постојале велике реке и где постоји могућност поплаве долазило је до поплава локалног карактера. Територија Месопотамије је по томе јако позната, долина реке Нил такође. За људе који су записивали ове догађаје то је био потоп читавог света. Значи, не треба улазити у причу дали се ради о локалном потопу или о неком глобалном који се збио негде у праисторији на нама непознат начин. Дакле, та прича о потопу, будући да постоји код многих народа, ушла је у Библију у две верзије. То су извештаји из круга јахвистичког и каснијег свештеничког предања. Теологија и једног и другог је јако блиска, готово идентична: до потопа је дошло због греха. Ова теолошка констатација је револуционарна у историји људске мисли. Међутим, људи који су давали коначан изглед Петокњижју су оба ова предања интегрисали у једну причу (тзв. редактори). Не знамо тачно када се то могло десити. Једна од теорија је за време ропства у Вавилону. Када би се ова два предања одвојила добили би смо два потпуно независна извештаја о потопу. Докази да је то тако могу се видети на следећим местима: - два пута се описује поквареност људског рода услед које долази до потопа: 6, 5-8 и 6, 9-13; - два пута Бог заповеда Ноји да направи лађу: 6, 14 и 22 и 7, 2-5; - два пута је описан улазак у лађу: 7, 7 и 10 и 7, 13 и 16; - на два начина су бројане животиње које су ушле у барку: 6, 19-21 узет је од сваке врсте по један пар, а према 7, 2-9 животиње се деле на чисте и нечисте; од чистих животиња уводи се у лађу седам пари, а од нечистих по један пар; - хронологија потопа је двострука: према 7, 12 потоп настаје услед кише која пада четрдесет дана и ноћи, а према стиховима 7, 11 и 8, 14 да се закључити да је потоп трајао годину дана; - према неким текстовима, 7, 12 и 8, 2, потоп је настао услед непрекидног падања кише, међутим 7, 11 говори да се тај дан развалише сви извори бездана и отворише се уставе небеске. То је слика свемира коју су имали стари Јевреји: вода над сводом и вода по сводом. - језички је лако одвојити ова два предања једно од другог: јахвистичко предање је карактеристично по томе што се Бог увек именује као Јахве, сем у 7, 9 где се једанпут назива Елохим; јахвистички извештај је карактеристичан по мноштву антропоморфизама, животиње се деле на чисте и нечисте, нема хронологије као код свештеничког извештаја (уводи 40 дана што је симболика), потоп је схваћен као киша, после потопа Ноје приноси жртву и због тога се појављује бројка седам пари чистих животиња (јер да је био само један пар, након жртвовања, врста би изумрла). У свештеничком извештају Бог се назива Елохим, нема антропоморфизама, Бог негде из неба све посматра и гледа и кажњава, писац не разликује чисте и нечисте животиње, склоност према хронологијама, до потопа долази услед отварања устава небеских. Када писац каже „сва земља би потопљена“, питање је да ли он мисли на целу земљу у шта за Јеврејина значи „сва земља“. Када је Јосиф био високи чиновник у Египту и када је завладала глад сви народи долазе код њега да узимају жито. Лако је закључити да је за библијског писца „сва земља“ земља за коју он зна. Када је Израил освајао обећану земљу страх је обузео „све народе“ под небом. Дакле, писац говори о делу света који је њему познат, а локалних поплава је било. Међутим, има неких ствари које писац на вешт начин теологизира. Бог наређује Ноји да сагради барку и ту се користи реч „тебах“, што је страна реч у јеврејском. Библијски писац ову реч повезује са малим ковчегом у који је стављен Мојсије. Дакле, као и у већини случајева, библијски писац не претендује да износи историјске факте. Он се користи старим предањима која нису постојала само код Јевреја већ и код других народа. Дали је било глобалне поплаве или је реч само о локалним поплавама, тешко да ћемо наћи општи консензус. Библијско писцу је једини битно да је до потопа дошло због моралне извитоперености човека. Ту се износи теологија да морални грехопад изазива физичку реакцију, стихије природе. И у извештају о градњи вавилонске куле писац нема амбиција да прикаже историјске факте, да је у току ноћи дошло до пометње језика и да људи више нису могли да се разумевају. То прво није ни идеал библијске теологије. Идеал библијске теологије је склад и разумевање међу људима. Као једна од главних теолошких идеја, којом писац прерађује један стари мит са истока, могао би се узети мит о дивовима који покушавају да се попну до богова. Овај мити изражава људски порив да се попне на престо Свевишњега. Ово и библијски писац узима као текстуалну подлогу да са њоме изрази нешто друго. Он је имао више теолошких идеја које је хтео да покаже и текст је временски добио на значењу. Прво, сама градња града и устројавање цивилизације је дело Каиново. У библији постоји једна врста одбојности према култури, цивилизацији. То је због тога што се култура и градови античког века из социјалне равни устројавао на неједнакости људи. Силни градови, куле које су грађене су подизани на нечијем зноју и крви. То је једна априорна ставка коју библијски теолог има према таквим феноменима. Та строга хијерархијска подељеност људи античког века која је највише оличавана кроз изградњу великих монументалних зграда и градова је била нешто што библијски писац није гледао са симпатијама. Следећа ставка је што се та кула подиже неком другом богу који и није Бог. У 5, 11 постоји једна дискусија сукобљавања са митом који некада владао. Јахве мора да сиђе на земљу и да види где је та кула, она је за њега невидљива. Он је из своје висине једва примећује. То је на известан начин изругивање ранијем миту. Ова кула је нађена у ископинама Вавилона, као степенаста пирамида. Била је висока као ширина темеља, 91,5 м. Питање је да ли писац мисли на ову кулу или на кулу која је раније била ту, није познато а није ни битно јер њему кула као кула није толико занимљива. Та кула је грађена не из разлога да се људи попну на небо, већ је она била светилиште, на врх те куле се служило врховном богу. Она је, дакле грађена из религијских разлога. Библијски писац можда у овом контексту омаловажава и оспорава вавилонски култ бога Мардука. То би могао бити други ниво значења. Поред овога у самом тексту се показује да је сама кула, сама идеја људска Богу готово смешна. У причу се уклапа и једна констатација коју писац уноси као речи Божије (6. стих): гле народ један и један језик у свих... Библијски писац говори о човековим могућностима и границама. Охолост која је једнако присутна код човека од самог почетка је била нешто што је писац хтео да означи као лошу амбицију. Пориви овакве врсте, тежња ка нечему преко, немање мере се људима показују као негативни. Духовно биће мора имати нека ограничења. Животиње га немају, али су зато животиње. Трећи аспекат је дијалог са цивилизацијом. Дали је цивилизација по себи нешто што је прихватљиво и потребно човеку или не. Библијски писац јахвеиста, означавајући Каина као градитеља првога града, износи једну доста сумњичаву идеју о томе да ли је урбани начин живота по вољи Богу или не. И дан данас у Цркви постоји становиште да се на свет гледа као на стециште страсти, разузданости и безбожности. И то је један легитиман поглед оних који не живе у њему, али само њих. Креативност човека по себи је неопходна. Он је биће које ствара и влада, али како и на који начин то је већ друго питање. Стиче се утисак да писац има негативан однос према тој злоупотреби човека према творевини, али и односа међу људима, према цивилизацијском које уништава оно суштинско људско, где се човек доводи у неприродно стање. Значи, постоји једна врста полемике у тексту где писац дискутује и спори цивилизацију, али не цивилизацију као такву него неке феномене који се појављују у друштву. Potop je bio sveopsti, ne lokalni. Link to comment Подели на овим сајтовима More sharing options...
Препоручена порука