Ostrov.P.Lugin

[marija]

mene interesuje mišljenje o Luginovom filmu Ostrov, filmu koji je mene ostavio bez reči, a mene je teško ostaviti bez reči :winter

naravno sem filma Stradanje Isusovo od koga sam dobila aritmiju...

[Guest Светлана]

Супер је филм. И мој муж је одушевљен, гледао би га и више пута.

[Guest Alefshin]

Слажем се, филм је одличан, иако су му нашли ове и оне мане поједини( стварне или не). Јуродивци су захвална тема за филмове, штета што нису више коришћени у разним продукцијама. Нпр. филм о св. Ксенији Петроградској би могао да буде првокласан, само када би се неки руски редитељ усудио да га направи, а има још доста занимљивих `божанских луда` које просто вапе за екранизацијом.

[deda]

Филм је на мене оставио велики утисак. Мнооогоо велики утисак. Не знам шта пре да истакнем. Да ли глуму главног јунака, камеру, звук, тему, сценографију или вешто смишљен дијалог. Многима би на самом почетку овај филм личио на неких досадних два сата. Али овај филм, по мени, говори о преображају, о ономе за чему сви ми тежимо, жудимо.

Глума главног лика, оца Анатолија (Пјотр Мамонов- глуми Ивана Грозног и у Лунгиновом новом филму Цар- о Ивану Грозном), за мене је била нешто стварно освежавајуће. На какав начин се свету, који доста нема појма о хришћанству а камоли о светитељима, приказује лик јуродива Христа ради. Лик кога сигурно многи не разумеју јер не знају ко су јуродиви. Лик који уме да отера трудницу, који у цркви увек намерно тера неку контру (окреће се у супротном смеру од осталих), који не слуша игумана, који игуману цепа душек и спаљује чизме (од смеха су ми сузе тада ишле). Ово је, заправо, житије једног светог човека. Који је пао, али и који се уздигао, цео свој живот посветио Богу и који је цео свој живот Бога молио за опроштај.

Занимљиво је, нпр, како је слика доста тамна на почетку филма када наш главни јунак извршава убиство да би он преживео док је у наставку филма, слика невероватно ...   сликовита, шарена, живих али опет умирујућих боја.

Кадрови, секвенце са језером, травом, тишином, веслањем чамца, звуком тишине напросто личе на неку безличну и досадну сцену али су, заправо, пуне живота. То је место где се један човек спасавао. Где је један свети човек видео колико је мали, грешан.

Запањујућа ми је тема где нам аутор показује како се човек спасава. Човек који је извршио злочин, убиство, спасава се. Велики Милостиви Бог га удостојава Царства. Филм је мени, још једном, показао да спасења нема без крста. Нема Васкрсења без крста. Бог је о. Анатолију опростио грех тек када се овај покајао. Али, Он је то урадио тек на крају његовог живота, пред смрт, да би се о. Анатолиј очистио помоћу служења људима (исцељењем) и Богу. (дакле, елемент заједнице)

Филм има и додирних тачака са Рубљовом. Злочин, казна, грех, очишћење, патња... чак и неких сличних сцена са ношењем крста (симболика да свако носи свој крст).

Екранизација једног оваквог дела је сигурно многима показала ближе стварност Цркве, живота у Богу, да то нису неке трансцендентне, мистериозне, средњовековне ствари већ чињеница живота. Сваког од нас. Свима нама, гледаоцима, је пружено учешће у созерцању једне истине- ма колико си мали, грешан, бедан, мизеран, имаш потенцијала за преображај и могућност постати бог по благодати и вечно учествовати у Сили, Слави и Сјају Сунца- Христа Васкрслог.

[marija]

Evo prvo ćemo objasniti šta je jurodiv

jurodiv (r. šašav, sumanut)

"budala Hrista radi", naziv ap. Pavla i ostalih apostola. Rusi smatraju da se na ovakvim jurodivima, ludacima od rođenja, ispoljila volja božija, zbog čega ih nazivaju "božjim ljudima" i veruju da imaju moć proricanja; u V veku: oni koji su se izlagali ruglu i ismevanju smatrajući to moralnim savršenstvom.

"Budala Hrista radi". Podvižnik koji je izabrao jedan težih od mogućih načina života kao puteva ka svetosti. Praveći "budalu od sebe" i izvrgivajući sebe ruganju drugih, naizgled nerazumno ponašanje smatrali su za jedan od načina odbacivanja ovog sveta poradi Carstva nebeskog. Tako su ismevali materjalistički pogled na život i svet i svojim šokantnim ponašanjem budili čuđenje kod drugih.

Film sam gledala nekoliko puta...Anatolij koji vidi Boga svuda i u svemu, koji se iskreno kaje zbog počinjenog zločina, Jov koji se drži manastirskih pravila, crkvenih kanona ali u sebi nema ljubavi i starešina manastira koji slabo dolazi u kontakt sa mirjanima pa se tako na neki način "ogradio" i "uljuljkao" u svoje smirenje, on je kao pustinjak koji se odvojio od ljudi da ga ne bi uznemiravali, mislim da ga je Anatolij na svoj način "budio".

ne znam ali film pokazuje tri puta ka Bogu i spasenju...

Inače asocirao me je na moju omiljenu kjnigu Zločin i kazna,,,možda i zato što mi ej najbliži lik postao upravo Anatolij

[Милан Меденица :)]

Ostrov, film o pokajanju, molitvi i jurodivom ;D

http://www.imdb.com/title/tt0851577/

odlican film, kakav nisam nikag gledao ...

[marija]

posto nikad ne vidimo svoj odraz kako treba, vec u ogledalu, kako da znamo sta jeste ?

Oči sve vide ali sebe ne vide ;D

[marija]

Mnogi film Ostrvo opisuju kao Hriscanski, Pravoslavni film. Drugi, opet, kao jaku psiholosku dramu. rekao bih da su i jedni i drugi u pravu. Reditelj Pavel Lungin je odradio odlican posao. Nesto manje od dva sata radnje, moze biti sporo, ali eto, i meni koji ne volim spore filmove, Ostrvo je itekako odrzalo paznju. Sporo se odvija radnja , ali zato emocije izbijaju stalno na povrsinu i daju dinamiku filmu. Pjotr Mamonov u ulozi starca Anatolija je izvanredan. Svakako cu morati da se potrudim da pogledam jos neki Lunginov film. Nadam se da ce opravdati utisak koji mi je Ostrvo ostavio.

O Gospode, razresi nas grehova nasih … I seti se, O Gospode, duse svoga umrlog sluge ratnika, Tikhona. Oprosti mu grehove, podaj mu Carstvo Nebesko i izvor vecnog zivota. O Gospode Isuse Hriste, Sine Boziji, imaj milosti nad ovim gresnikom. Ne odbijaj me, o Gospode …

Preuzeto sa myFilmo.com

[marija]

Priča počinje 1942.godine na ruskom teretnom brodu koji naleće na nemački SS brod. Posadu ruskog broda čine ložač Anatolij i kapetan. U kandžama nacističke flote Anatolij pada na kolena plačući i moleći ih za milost. Od nemačkog oficira dobija pištolj i ponudu da ubije kapetana, odnosno svog prijatelja, da bi mu nacisti poštedeli život. Anatolij opaljuje metak. Kapetan pada sa broda. Nemci odlaze...brod leti u vazduh...Anatolij završava na ostrvu gde ga nalaze monasi iz obližnjeg manastira.

Prošlo je trideset godina i Anatolij je već starac. Postao je jurodiv Hrista radi. Bezmalo svetac. Nešto poput starca Zosime iz romana "Braća Karamazovi". U stvari, Anatolij je zapravo Raskoljnjikov koji je postao starac Zosima. Počinio je zločin u mladosti i ispao ljigavac, nitkov, govno. Sve vreme nosi taj greh na plećima. Svakog trenutka. Posle trideset godina živi kao usamljenih monah u ložionici uglja i nikako ne pristaje da pređe u odaje ostalog monaškog bratstva. Svakog dana odlazi na zabačenije delove ostrva i plače moleći Boga za oproštaj. Ti momenti i momenti njegove jurodivosti kod percipijenta pokreću emotivni cunami.

Zanimljivo je da ostatak bratstva na čelu sa Igumanom nije siguran da li je Anatolij budala ili svetac, te ih autor tokom celog filma podvrgava podsmehu. Iguman u jednom momentu pristaje da živi sa njim u kotlarnici ne bi li se odrekao materijalnih dobara i tako spoznao razliku između institucionalnog organizma Crkve i gole vere. Otac Jov se sve vreme ljuti na Anatolija jer mrmlja u crkvi, pogrešno se okreće, ne poštuje propise i kanone, tako da vas na momente podseća i na nekog jeretika.

Otac Anatolij je svoje grehe okajao, ali mu to Bog nije otkrio do pred sam kraj filma, odnosno do pred njegovu smrt, jer u suprotnom od njegovog pokajanja ne bi ostalo ništa. Upravo se u tome pokazuje sva dubina i sva premudrost Njegovog promisla, bolni i spasonosni vaspitni metod. Bog ga je pred smrt udostojio saznanja da ipak nije ubica.

[Баба]

Мене мало збуњује овај филм , пошто главни јунак изгледа истоветно као мој покојни деда , што је најлуђе тако се и понаша има исту гестикулацију , и једноставно сам морао да погледам филм више пута да бих почео обраћати пажњу на сам филм.

Но у сваком случају , и без обзира на збуњујуће околности , филм је одличан.

Па ја не знам , али мислим да је ово до сада једини филм који је на нормалан начин , без пијетизма и патетике приказао човека светитеља и угодника Божијег, онако како то заиста и јесте.

[marija]

Stalno se Željko vraćam tom filmu...

[Баба]

Филм је најближе ономе приказу светитеља које имамо у житијима светих.

[Милан Меденица :)]

posto nikad ne vidimo svoj odraz kako treba, vec u ogledalu, kako da znamo sta jeste ?O?i sve vide ali sebe ne vide :-X

vidis, to sam ja napisao sa 15 godina, a bilo mi je odgovoreno u 1.Kor 13:12, skoro istim recima ... to mi je bila jedina smernica u trazenju onog sto mi je falilo u zivotu i odgovoru na to pitanje, niko nije odgovorio, a u Novom Zavetu postoji savrsen odgovor na moje pitanje ... ja do 20. godine nikad nisam niti prisao novom Zavetu Veliki je Bog :)mislim cela recenica je mala umna zackoljica: oci su ogledalo duse, pa se ogledaju, pa to nije onda invertovana slika, vec kako treba, ali moze li dusa tati paralaelno sa sobom i sagledati se ? ocigledan je odgovor ona j koji si ti dao, ali je onaj bolji, jer prolazi kroz koprenu zagonetke i ubada u metu :)pretpostavljam da ste prepoznali pasus kad ste otvorili - to je Himna ljubavi

[marija]

citat mi se izuzetno dopao, najteže je sagledati sebe :-X

[Guest Светлана]

Да ставим цео филм са гугла, али је са преводом на грчки?