Duhovni život u Islamu?

[Александар Милојков]

И он има свог духовника свако се некоме исповеда

Ko je njegov duhovnik?

Свештеник, али приликом исповедања он ту долази као обичан верник а не као црквени великодостојник.

Ma brate ne vredi ,da mu nacrtaš neće taj ništa svatiti

Dejane ako moze bez uvreda

Невероватно да сви "вређају" Селкобу, имајући проблема са његовим капирањем.  0110_hahaha 0110_hahaha

[selkoba]

И он има свог духовника свако се некоме исповеда

Ko je njegov duhovnik?

Свештеник, али приликом исповедања он ту долази као обичан верник а не као црквени великодостојник.

Ma brate ne vredi ,da mu nacrtaš neće taj ništa svatiti

Dejane ako moze bez uvreda

Невероватно да сви "вређају" Селкобу, имајући проблема са његовим капирањем.  0110_hahaha 0110_hahaha

Problema sa kapiranjem ili mojim pitanjima?

[Дејан]

MOzes li pojasniti izraz

ikonizuje živog Boga!

Tebi ne znam dal mogu da pojasnim ali evo pokušaću!

Znači kad neko nešto ikonizuje znači da on simboliše!

Znači kad se ja ispovedam svešteniku to je kao da se ispovedam samom Bogu,naravno da sveštenik nije Bog ali kao da jeste!

Kao što episkop na Liturgiji ikonizuje Hrista...

[oslonac]

Ad hominem baš i nije cool...

Helem,zar nije jednostavnije ne uzimati posrednika između sebe i Boga,zanijetiti,odnosno s čistom namjerom odlučiti stati pred Boga i pokorno i skrušeno Mu se moliti za oprost ili za neku ovozemaljsku potrebu?

Sa posrednikom ,ispada, kao da čovjek nema dovoljno vjere, i da nije vrijedan kod Boga,nego da ga neko preporuči Bogu kao pokajnika...

Конкретно приликом исповести свештеник је ту да нама представи Бога, јер ми њему износимо наше грехе, и ја мислим да је теже некоме рећи све што смо згрешили него ли само Богу да кажемо, мислим да се ми сами више стидимо греха када га изнесемо јавно пред неким.

Тешко је пред неким рећи : "Ја сам погрешио, блудничио сам и то рукоблуд, замишљао сам друге жене, хтео сам да убијем (или убио сам, не дај Боже) ближњег свог, украо сам..итд

I mislio sam to da je to tako...ljudi nikako da nađu Boga,nego im uvijek neko mora da Ga predstavi. Ali zašto? Bog sve vidi ,sve čuje,sve zna,pa zar je potrebno da se nekome drugome prenose grijesi da bi se više stidjeli? Bog je Milostiv i prašta...Bog je velik,ali je dozvolio čovjeku da izađe pred Njega bez ikakve najave ili akreditacije. Nije Bog kao ovozemaljski silnici kojima se treba najavljivati unaprijed,pa da prvo razmotre,a onda prođeš buljuk stražara i gorila da bi s njima razgovarao...

Ima jedna priča o učitelju i učenicima...između tih učenika učitelj je posebno cijenio jednog po njegovoj oštroumnosti i visprenosti,dok je to kod ostalih izazivalo ljubomoru...

Međutim,vidjevši to,mudri učitelj osmisli jedan zadatak. Svakom učeniku dade po jednu kokoš i naloži im da istu zakolju da  bi se spremio ručak za školu,ali da imaju za zadatak da je zakolju tamo gdje ih niko ne može vidjeti...

Razišli su se učenici i svako je tražio neko mjesto gdje je mislio da ga niko ne može vidjeti. Kroz izvjesno vrijeme vratiše se svi sa očišćenim kokoškama,ali nema onog učenika na kog su bili ljubomorni. Dolazi i on malo zatim,ali nosi živu kokoš. Pita ga učitelj zašto i on nije postupio kao drugi učenici. A, on odgovara da je tražio zadano mjesto ali da nigdje nije mogao da se sakrije a da ga Uzvišeni Bog ne vidi...

Učenici su uvidjeli poentu zadatka...

Veliki je Bog i Njemu pripada sva slava i hvala...

[Дејан]

Znaš kako Oslonac,kad se budeš u životu ispovedao,odnosno ako se budš ispovedao onda nešto kaži a ovo što sad govoriš su samo nagadjanja jel ne znaš iz ličnog iskustva

[šangaj]

Ad hominem baš i nije cool...

Helem,zar nije jednostavnije ne uzimati posrednika između sebe i Boga,zanijetiti,odnosno s čistom namjerom odlučiti stati pred Boga i pokorno i skrušeno Mu se moliti za oprost ili za neku ovozemaljsku potrebu?

Sa posrednikom ,ispada, kao da čovjek nema dovoljno vjere, i da nije vrijedan kod Boga,nego da ga neko preporuči Bogu kao pokajnika...

Конкретно приликом исповести свештеник је ту да нама представи Бога, јер ми њему износимо наше грехе, и ја мислим да је теже некоме рећи све што смо згрешили него ли само Богу да кажемо, мислим да се ми сами више стидимо греха када га изнесемо јавно пред неким.

Тешко је пред неким рећи : "Ја сам погрешио, блудничио сам и то рукоблуд, замишљао сам друге жене, хтео сам да убијем (или убио сам, не дај Боже) ближњег свог, украо сам..итд

I mislio sam to da je to tako...ljudi nikako da nađu Boga,nego im uvijek neko mora da Ga predstavi. Ali zašto? Bog sve vidi ,sve čuje,sve zna,pa zar je potrebno da se nekome drugome prenose grijesi da bi se više stidjeli? Bog je Milostiv i prašta...Bog je velik,ali je dozvolio čovjeku da izađe pred Njega bez ikakve najave ili akreditacije. Nije Bog kao ovozemaljski silnici kojima se treba najavljivati unaprijed,pa da prvo razmotre,a onda prođeš buljuk stražara i gorila da bi s njima razgovarao...

Ima jedna priča o učitelju i učenicima...između tih učenika učitelj je posebno cijenio jednog po njegovoj oštroumnosti i visprenosti,dok je to kod ostalih izazivalo ljubomoru...

Međutim,vidjevši to,mudri učitelj osmisli jedan zadatak. Svakom učeniku dade po jednu kokoš i naloži im da istu zakolju da  bi se spremio ručak za školu,ali da imaju za zadatak da je zakolju tamo gdje ih niko ne može vidjeti...

Razišli su se učenici i svako je tražio neko mjesto gdje je mislio da ga niko ne može vidjeti. Kroz izvjesno vrijeme vratiše se svi sa očišćenim kokoškama,ali nema onog učenika na kog su bili ljubomorni. Dolazi i on malo zatim,ali nosi živu kokoš. Pita ga učitelj zašto i on nije postupio kao drugi učenici. A, on odgovara da je tražio zadano mjesto ali da nigdje nije mogao da se sakrije a da ga Uzvišeni Bog ne vidi...

Učenici su uvidjeli poentu zadatka...

Veliki je Bog i Njemu pripada sva slava i hvala...

Изузетно лепа и поучна прича, хвала Вам што сте је поделили са нама.

У претходним постовима сам причао о рукоположењу свештених лица и поставио сам део из Новог Завета. Јер да не понављам опет, бићу досадан, од Христа преко апостола и епоскопа..итд. Исус је њима дао то право да разрешују од греха, тако и постоје разрешне молитве које свештеник чита над верником који се исповеда.

И има једна стара пословица која каже "Без плакања нема кајања".

[Александар Милојков]

Problema sa kapiranjem ili mojim pitanjima?

Па брате мој, ако се теби није одговарало на овом форуму, онда никоме није. Ја мислим да је проблем са твојим неразумевањем.

[Александар Милојков]

MOzes li pojasniti izraz

ikonizuje živog Boga!

Tebi ne znam dal mogu da pojasnim ali evo pokušaću!

Znači kad neko nešto ikonizuje znači da on simboliše!

Znači kad se ja ispovedam svešteniku to je kao da se ispovedam samom Bogu,naravno da sveštenik nije Bog ali kao da jeste!

Kao što episkop na Liturgiji ikonizuje Hrista...

Свештеник је сведок на исповести, а Бог је тај који исповест прима.

[oslonac]

Znaš kako Oslonac,kad se budeš u životu ispovedao,odnosno ako se budš ispovedao onda nešto kaži a ovo što sad govoriš su samo nagadjanja jel ne znaš iz ličnog iskustva

Ne mislim ništa loše,ti to normalno bolje znaš od mene,ali ono je moje viđenje Boga i kako mu se obratiti.

Mislim da se razumijemo po tom pitanju. A,što se tiče javnog obraćanja, zato muslimani imaju džumu svakog petka u džamiji,i to je jedna vrsta muslimanskog zbora i zajedničkog obraćanja Bogu,tako da je ovo iskustvo potpunije,gdje smo svi isti od ratara do predsjednika...

[Дејан]

To petkom jel to vaš vid Bogosluženja zajedničkog kao recimo naša liturgija?

[oslonac]

To petkom jel to vaš vid Bogosluženja zajedničkog kao recimo naša liturgija?

Pošto nađoh jedan skraćeni odgovor,evo da ga podijelimo,uopšteno je o džumi rečeno:

Napisao M. Baščelić 

 

Džuma namaz

"Džuma je naša društvena i moralna vrijednost, džuma je naše blago koje trebamo ljubomorno čuvati. Džuma nas poziva na bratstvo i zajedništvo u jednom danu, na jednom mjestu u jednom safu. Mladima je dan džume, dan vrijednosti za kojom tragaju. Blago koje čeka da ga uzmu i u svojim životima unovče. Naravno, kad ovo govorim uvijek mislim o onome šta se na džumi ili hutbi govori, to je ona vrijednost kojoj muslimani trebaju da teže, a saznanja koja ponesu da svijetle u njihovim životima i budu dobar primjer drugima."

Uvaženi džemaate, draga braćo, poštovane sestre, našu zahvalu upućujemo Dragom Allahu na njimetima kojima nas je obasuo i blagodatima koje nam je podario, donosimo salavat na Njegovog posljednjeg poslanika Muhammeda s.a.v.s., njegovu časnu porodicu i vjerne ashabe. Salavat na „najljepšu milost“ koju nam je Allah poslao u mjesecu rebiu`l-evvelu.

“A tebe smo samo kao milost svjetovima poslali.” (Suretu-l-Enbija’: 107)

Draga braćo prije nego što počnem govoriti o našem dragom Poslaniku Muhammedu a.s, želio bih vam skrenuti pažnju i podstaknuti vaše razmišljanje o vremenu i sredini u kojoj živimo. Sistem vrijednosti u ovom društvu je nešto drugačiji nego što je to kur´anski moralni sistem koji nam je dostupan. Svako društvo bilo napredno ili ne, ima svoj sistem vrijednosti ustanovljen na postulatima tradicijskog običajnog ili nekog drugog kodeksa. Svako društvo nastoji da te svoje vrijednosti očuva, da ih zaštiti, da ih poboljša i da ih unaprijedi. Šta je postala moralna vrijednost danas, koja će odgajati buduće generacije? Jesmo li mi prinuđeni da prihvatamo tuđe moralno kao naše, ili imamo vlastiti put moralnosti koji nas vodi putu spasa i drži nas na putu dobra. Mi iskreno poštujemo tuđe, ali mi imamo naše moralne vrijednosti.

Ovo je jedna preširoka tema da bismo mogli dokučiti sve njene segmente ali ću za ovu priliku navesti samo jedan primjer koji ima istinsku i moralnu ali i vjersku vrijednost kod muslimana. Na osnovu nje muslimani trebaju da usmjeravaju svoju svakodnevnicu, pored Kur`ana i hadisa koji su neprikosnoveni u svakom smislu, jer u tom činu se nalaze vrijednosti koje islam nudi muslimanima. Nije im potrebno da tragaju za drugim i tuđim. Allah je u jednom kur´anskom ajetu dao toliko mudrosti i svježine da je možemo osjetiti i danas. Riječ je o džumi draga braćo. Ajet u kojem nam Allah poručuje i naređuje da se najmanje jednom u sedmici skupimo i zajedno poslušamo kur´anske riječi, hadise, nasihate ali i razmijenimo mišljenja i ideje. Princip džume je i danas svjež jer nudi čovjeku onu snagu, onu energiju, koja mu je potrebana tokom cijele sedmice. To je „mini kongres“, dan savjetovanja i dan novih saznanja

„O vernici kada se u petak na molitvu pozove, kupoprodaju ostavate i podite da molitvu obavite: to vam je bolje, neka znate!” (Al-Džumua 9.).

Džuma je naša društvena i moralna vrijednost, džuma je naše blago koje trebamo ljubomorno čuvati. Džuma nas poziva na bratstvo i zajedništvo u jednom danu, na jednom mjestu u jednom safu. Mladima je dan džume, dan vrijednosti za kojom tragaju. Blago koje čeka da ga uzmu i u svojim životima unovče. Naravno, kad ovo govorim uvijek mislim o onome šta se na džumi ili hutbi govori, to je ona vrijednost kojoj muslimani trebaju da teže, a saznanja koja ponesu da svijetle u njihovim životima i budu dobar primjer drugima.

Od Talhaa b. Ubejdullaha prenosi se da je Allahov Poslanik jednom prilikom okupljenim ashabima održao sljedeći govor: "O ljudi, pokajte se svome Gospodaru prije nego što umrete. Činite dobra djela prije nego što budete još više zauzeti. Uspostavite vezu sa svojim Gospodarem čestim zikrom i sadakom, javno i tajno, bićete opskrbljeni, nagrađeni i spašeni.

Znajte da vam je Allah propisao džuma-namaz kao obligatnu, prvostepenu dužnost na ovome mjestu na kome se nalazim, u ovome mjesecu, u ovoj godini, pa sve do Sudnjeg dana. Onaj koji smatra džuma-namaz nevažnim, ili je zaniječe za moga života ili poslije moje smrti pa je izostavi, a bude imao imama, svejedno bio on pravedan ili nepravedan, taj neće biti obuhvaćen Allahovim blagoslovom, niti će imati ikakve koristi od svoga namaza, zekata, posta, hadža i drugih dobrih djela sve dok se ne pokaje. A ko se pokaje, pa Allah zaista prima pokajanie. Žena ne može biti imam muškarcu, niti neuk učenom, a ni bludnik vjerniku, osim ako na to bude prisiljen višom silom."

Džuma je naša islamska vrijednost, pa čuvajmo džumu, i instituciju džume, jer je  džuma preteča svim savremenim savjetovalištima i institucijama u odgoju. Džuma je odgojila generacije na koje smo ponosni, a mi učinimo da generacije koje će poslije nas doći budu ponosne našim odnosom prema džumi.

[Eniz]

И он има свог духовника свако се некоме исповеда

Ko je njegov duhovnik?

Свештеник, али приликом исповедања он ту долази као обичан верник а не као црквени великодостојник.

Ma brate ne vredi ,da mu nacrtaš neće taj ništa svatiti

Dejane ako moze bez uvreda

A jel bi ti mogao da me ne praviš budalom

Naravno Dejane ti imaš svoju vjeru i praktikuješ je i to je ok.Ja sam čovjek koji se pored ovog posla pomalo bavim i trgovinom.U trgovini sam naučio nešto a to je bolje je uvijek trgovati sa prvom rukom nego sa drugom1Zašto da ja nekome svoje sramote kazujem, kada ih mogu lično bez posrednika Bogu ispovjediti!zašto da uzimam za posrednika čovjeka koji je griješnik poput mene, kada mogu da se direktno pomolim za oprost Onome koji me je stvorio!

Naravno Dejane da se ne desi da sam i ja bukvalac jer nekako mi požuruješ sa tim kvalifikacijama, razumijem ja što ti govoriš to, zbog toga si ti majka mu stara kršćanin a ja musliman!

Retorika koju koristiš uz dužno poštivanje mislim da bi bilo bolje za razgovor da bude mekša.Ako se sožimo hvala Bogu na tome ali ako se raziđemo nemojmo jedni poo drugima pljuvati i vrijeđati se ili uzdizati se tako se nevodi razgovor!

[selkoba]

Mozete li mi navesti po Bibliji nacin na koji su se Apostoli ili drugi ispovijedali?

[šangaj]

Mozete li mi navesti po Bibliji nacin na koji su se Apostoli ili drugi ispovijedali?

О томе постоје историјски подаци, јер у то време хришћанство је било забрањено, па су тадашњи верници вршили службу по пећинама и катакомбама. А исповест је била јавна, једноставно сви се скупе заједно и испричају своје грехе.

[Александар Милојков]

Mozete li mi navesti po Bibliji nacin na koji su se Apostoli ili drugi ispovijedali?

"Исповедајте, дакле, један другом грехе, и молите се Богу један за другог, да оздрављате; јер непрестана молитва праведног много може помоћи."

Јак, 5, 16