Анализа Недељника: Како ДЈБ-у одговара победа Вучића у првом кругу?

[RYLAH]

Analiza sa platforme Moj Nedeljnik: Kako DJB-u odgovara pobeda Vučića u prvom krugu

Postavlja se pitanje čemu onda besomučna i agresivna kampanja sa nipodaštavanjem prema opoziciji? Čemu kombinatorika 2 pa 3 pa 1 i stav- ,,ili onako kako mi kažemo’’ ili mrak? Suštinu ovoga (ne)spretno je izneo jedan njihov poslanik koji je odgovarajući na pitanja- šta će se desiti ako ne bude po njihovom, a Aleksandar Vučić pobedi, odgovorio-citiram- ,,Ništa, onda ćemo lepo da im kažemo ’I TOLD YOU SO’ kada Vučić opet pobedi’’. U ovome je srž. Ovo je taktika Saše Radulovića i DJB-a kako da iz ,,lose-lose’’ pozicije u kojoj su se svojom krivicom našli, dođu ponovo u win-win, naravno, gledajući isključivo njihov pojedinačni partijski interes.

 

Pokret Dosta je Bilo ovom odlukom isključivo brani svoj pojedinačni partijski interes na uštrb opšteg opozicionog interesa, a ovim tekstom ću pokazati i zašto.

Krenimo redom.

Zašto DJB ne podrži Sašu Jankovića?

Zato što ga je podržala Demokratska stranka. DS je još početkom januara presekla i podržala Jankovića. I tamo je bilo zahteva da DS ima samostalnog, svog kandidata ali nije se otišlo u tom pravcu. Ta podrška imala je 2 razloga:

Razlog 1- zato što im sadašnje biračko telo (a ni prošlo, a ni potencijalno buduće) ne bi oprostilo izostanak podrške čoveku koji se hrabro držao protiv Vučićevog režima bez obzira na ličnu cenu koju je platio

Razlog 2- koji ustvari proizlazi iz prvog, zato što DS ovim obnavlja samu sebe u pokušaju da vrati bazu koju je u građansko-demokratskoj javnosti izgubila. Vezivanjem svoje sudbine za Sašu Jankovića oni su napravili potez kojim apsolutno ništa ne gube, već samo dobijaju, win-win pozicija, a to je u politici (i životu) idealna situacija. Ovo ne znači da je glas za Sašu Jankovića automatski glas za DS, i sam Janković je rekao isto to ponovio nekoliko puta-,,glas za mene nije glas ni za jednu stranku’’ i rekao je i pre nego što mu je DS dao podršku da ne želi i neće prihvatiti nikakve uslove, kalkulacije i ucene. Međutim, bilo šta što makar i malo koristi DS-u, DJB vidi kao pretnju svom statusu ,,superiorne nad DS-om’’ partije.

Postavlja se pitanje-ko je branio i DJB-u da ga i oni podrže kad i DS ili i pre njih? Ta podrška je izostala iz 2 razloga:

Razlog 1- zato što su u svojoj arogantnoj samodovoljnosti i umišljenoj genijalnosti smislili pakleni ,,Frenk Andervud’’ genijalni plan da prevare Vučića i ne kažu za koga su dok on, na Sretenje kako je najavio, ne kaže ko je kandidat SNS- a i da li će biti parlamentarnih izbora. Vučić ako nešto ume da radi u životu to je da vodi kampanju i sitnu političku taktiku. Izašao je i rekao da će biti kandidat ali nije rekao da li će biti parlamentarnih izbora i opet izveo svoj trik koji mu uvek prolazi, najava i prolongiranje u budućnost. Još je Ivo Andrić rekao da je najgora stvar u životu kad te neko zarazi čekanjem. DJB se našao u pat-poziciji i lošoj perspektivi za svoj pojedinačni partijski interes. Kakvi su taktičari pokazalo se u prošli ponedeljak, kada je njihov najavljivani početak raspada SNS-a krenuo cepanjem DJB poslaničkog kluba a završio se, uveče, dogovorom Vučić- Nikolić.

Razlog 2- Za podršku Saši Jankoviću je kasno, ne zato što nema vremena, izbori još nisu ni raspisani, već po njihovoj proceni Saša Janković je sada u opozicionoj javnosti i svesti vezan za DS i podrška DJB Saši Jankoviću u logici DJB bila bi pomaganje oporavku  DS-a i slabljenje svog partijskog interesa.

Zašto DJB ne podrži Jeremića?

Zbog Vuka Jeremića. Izostanak podrške drugom opozicionom kandidatu ima takođe 2 razloga:

Razlog 1- slabiji razlog- zato što većina birača DJB podržava Sašu Jankovića i njegovo suprostavljanje apsulotnoj vlasti Aleksandra Vučića

Razlog 2- jači razlog- zato što je sasvim izvesno da će u bliskoj budućnosti Vuk Jeremić praviti svoj pokret/stranku. Ovde je njihov strah od konkurencije potpuno opravdan sa gledišta njihovog stranačkog interesa. Sva logika kaže da se Vuk Jeremić neće povući posle izbora i da će osnovati svoju političku organizaciju koja će, zahvaljujući atraktivnom političkom profilu Vuka Jeremića za srpsko biračko telo, postati najjača opoziciona stranka, predvodnik opozicije. A to je uloga koju je DJB hteo isključivo za sebe i umislio da mu već pripada, pa je i izmišljao ankete u kojima već ima 15 posto podrške.

Dakle, razlog je krajnje sebičan, strah od političke konkurencije.

Tako je DJB sebe doveo, za razliku od idealne,,win-win’’ pozicije, u najgoru moguću, u ,,lose-lose’’ situaciju i tamnovilajetsku odluku- podrži, kajaćeš se, ne podrži, kajaćeš se. Gube, sa pozicije svog partijskog interesa, u oba slučaja.

Zašto treći kandidat i kako je 3 manje od 2?

Opoziciona javnost suočila je DJB sa jednostavnim argumentom - kako 2 kandidata nije dobro, a 3 kandidata je bolje? Alternativna politička matematika u kojoj je 3 manje od 2? Cela caka je u tome što je opoziciona javnost ovo pitanje postavila sa stanovišta ,,opšteg opozicionog interesa’’ a DJB se vodi sa stanovišta svog ,,pojedinačnog partijskog interesa’’. I ovde postoje 2 razloga za takvu odluku:

Razlog 1- je da sačuvaju i homogenizuju svoje biračko telo po receptu koji je Šešelj uvek primenjivao-uvek samostalan izlazak na izbore i uvek svoj kandidat, bez obzira na rezultat i time da ujedno testiraju da li su im birači sa prošlogodišnjih izbora fanatično lojalni, u šta su, inače, uvereni( Aleksandar Stevanović-citat-,,ako imamo svog kandidata 90-100% naših birača će ga podržati)

Razlog 2- da izvrše pritisak na opozicione kandidate, prevrnu sto i ponovo podele karte. U toj novoj podeli sa jednim zajedničkim opozicionim kandidatom, situacija bi bila drugačija- nijedna stranka ne bi mogla da bude vezana za kandidata i njegov rezultat, a sam taj kandidat ne bi mogao da kaže da je zaslužan za svoj rezultat jer ga je podržala cela opozicija, na zahtev DJB. A neki kažu da bi u tom paketu dogovora, Saša Radulović dobio poziciju zajedničkog kandidata opozicije za gradonačelnika Beograda. Međutim, razlog 2- je lažan. Oni znaju da se ni Janković ni Jeremić, koji su u jeku kampanje, neće povući jer bi time i jedan i drugi ispali neozbiljni i pred drugima i pred režimom i pred sobom. Jeremić se takođe ne bi povukao jer ima bolju poziciju i po svim anketama, veću podršku a Janković zato što bi izneverio i sebe i svoje hrabro suprostavljanje režimu i bitan deo opozicione javnosti koja ga je zdušno podržavala ovih godina i tražila da se kandiduje( APEL 100). Na kraju krajeva, čovek je održao i uvodnu konvenciju u kampanji, što govori o njegovoj potpunoj rešenosti da uđe u trku i kao finale svog javnog delovanja poslednjih nekoliko godina, direktno se suprotstavi Aleksandru Vučiću. I jedan i drugi su prešli tačku bez povratka što se tiče ovih izbora

Koji bi kandidat po DJB-u trebalo da se povuče?

  Saša Janković. Nijednom to oni nisu eksplicitno rekli, ali je jasan zaključak iz njihovog poziva da onaj kandidat koji ima manju trenutnu podršku treba da se povuče u korist ovog drugog. Kako objektivne analize govore, Vuk Jeremić trenutno imaju veću podršku od Saše Jankovića.

Šta se dobija povlačenjem Saše Jankovića? Po DJB-u sprečava se pobeda Aleksandra Vučića u prvom krugu i odlazi se u drugi krug u kojem će on izgubiti. Zašto ovo jednostavno nije pravi razlog DJB i zašto ovo jednostavno nije tačno? Pravi razlog za povlačenje Jankovića jeste sprečavanje da DS i Saša Janković u budućnosti, izvuku bilo kakvu korist iz Jankovićeve kandidature i da time ugroze opozicionu (samo-umišljenu superiornu) poziciju DJB. Ovde je DJB sve to predstavio zamenom teza i demagoškim izvrtanjem stvari, da su oni borci za opšti opozicioni interes a svi ostali, i stranke i kandidati, za svoj pojedinačni interes. Genijalno, zar ne? Nastupiš sa borbom za svoj pojedinačni interes, a predstaviš kao da se boriš za opšti. Na kraju predstaviš i Sašu Jankovića kao sebičnog, što je, posle svega što je taj čovek prošao po tabloidima i Pinku, uvreda za zdrav razum.

Njihova lažna kompromisnost ogleda se i u otrovnim, nipodaštavajućim strelicama koje njihovi funkcioneri odapinju prema opozicionim kandidatima. Tako Miroslava Milenović (njihov potencijalni kandidat za predsednika) kaže da ,, oni neće da se povuku jedino ako su uzeli pare’’, poslanica Ana Stevanović piše da su ,,kandidati bez razuma’’ a poslanica Macura podržava (i ritvituje) stav da je Saša Janković- ,,zaštitnik Dragana Šutanovca’’. Ovo poslednje je i najodvratnije jer se direktno naslanja na propagandu protiv Jankovića koju je SNS vodio do zadnjeg dana Jankovićevog obavljanja funkcije Zaštitnika građana.

Drugo, teza da će Vučić pobediti zbog 2 kandidata opozicije nije tačna. Građani, naviknuti na glasanje protiv, kandidaturama Jankovića i Jeremića, koji su odlični kandidati, dobili su priliku da glasaju ZA ( ovim ne želim da potcenim opozicionu delatnost Boška Obradovića, ali smatram da ima zanemarljive šanse). Janković i Jeremić pokrivaju različite spektre političkog prostora i profile glasača, i svojim pozitivnim kampanjama i međusobnim nenapadanjem mogu da izvuku više birača na izbore u prvom krugu nego što bi jedan pojedinačno to uradio. Priča DJB-a da su građani zbunjeni i nemotivisani sa dvojicom kandidata jeste klasično potcenjivanje birača kojima, eto, nije nacrtano za koga da glasaju, i podseća na nekakve pozive na neophodnu lažnu sabornost, ne daj Bože da se opozicionari slože i slično. Jednostavno, građani su umorni od glasanja protiv. Početak ove kampanje bio je ohrabrujuć u tom smislu. Dva dobra kandidata, međusobno nenapadanje i obećana podrška jedan drugom u drugom krugu. Onda je DJB ušao sa pričom o trećem kandidatu, narušio tok i ton kampanje, mogima ponovo ogadio ionaku fragilnu opoziciju i izbore same, i sve to, klasičnom zamenom teza i izvrtanjem činjenica, pripisao drugoj strani-vi ostali ste svi krivi, mi smo ispravni. Nemir u celu opozicionu javnost su uneli upravo oni, a za njegove posledice optužiće sve druge.

Postoji, naravno, realna mogućnost da AV pobedi u prvom krugu. Sve da i Nikola Tesla bude zajednički kandidat opozicije, on bi kroz Vučićeve medije bio prikazan kao Hrvat, bezbožnik, seksualni manijak koji voli golubove i bestidnik koji se sad vratio iz Amerike a gde je bio do sad da pomogne, plus ludak koji se stavlja u struju. Aleksandar Vučić je objektivno prejak u ovom trenutku i usled nedostatka medijskog pluralizma na nacionalnom nivou, tabloidne represije i paklene izborne mašinerije SNS-a na terenu, njegova pobeda je, nažalost, izvesna. Iako je uvek nezahvalno praviti istorijske paralele, ovi izbori mogu podsećati na 1992. i duel Milošević-Panić koji se završio pobedom prvog sa 2,5 miliona prema 1,5 miliona glasova. Čak i takav poraz bi u ovom trenutku bio ozbiljan udarac Vučićevom režimu i zalog za buduću skoru pobedu opozicije. Autor ovog teksta izražavu opreznu nadu da vladavina ove političke nomenklature neće trajati koliko i prethodne dve- Miloševićeve 10 godina i post-petooktobarske 12 godina, ali iskustvo političkog pesimizma i realizma, sugeriše da će odsudna bitka biti na predsedničkim izborima, ali na sledećim.

Sve ovo jasno zna i DJB.

Postavlja se pitanje čemu onda besomučna i agresivna kampanja sa nipodaštavanjem prema opoziciji?

Čemu kombinatorika 2 pa 3 pa 1 i stav- ,,ili onako kako mi kažemo’’ ili mrak?

Suštinu ovoga (ne)spretno je izneo jedan njihov poslanik  koji je odgovarajući na pitanja- šta će se desiti ako ne bude po njihovom, a Aleksandar Vučić pobedi, odgovorio-citiram-  ,,Ništa, onda ćemo lepo da im kažemo ’I TOLD YOU SO’ kada Vučić opet pobedi’’. U ovome je srž. Ovo je taktika Saše Radulovića i DJB-a kako da iz ,,lose-lose’’ pozicije u kojoj su se svojom krivicom našli, dođu ponovo u win-win, naravno, gledajući isključivo njihov pojedinačni partijski interes.

Dolazimo do paradoksalne situacije da ,,najvećoj opozicionoj stranci’’ kako sami sebe DJB-ovci vole da nazivaju, u novonastaloj situaciji, odgovara pobeda Aleksandra Vučića, i to u prvom krugu.

Jak rezultat niti jednog od oba kandidata opozicije im ne odgovara. Jak rezultat Jankovića, bez njihove podrške, doneće oporavak indirektno DS-u, a birači Saše Jankovića kojih ima više od birača same DS, pamtiće da je DS od početka bez kalkulacije podržao Jankovića. Plus, postavlja se pitanje kako će politički delovati Saša Janković u budućnosti? Ili će se povući, što je malo verovatno, ili će predvoditi širi građansko-demokratski savez stranaka i organizacija u kojem će okosnice biti DS i Ne Davimo Beograd, a bez DJB.

Jak rezultat Jeremića, bez njihove podrške, im ne odgovara, jer će Jeremić na konto svog rezultata posle izbora osnovati svoj pokret/stranku koja će sasvim izvesno biti pojedinačno najjača u opoziciji. A to ugrožava predstavu koju DJB ima o sebi-,,najjače i politički i moralno superiorne’’ opozicije.

Pobeda Aleksandra Vučića donosi im da svu pažnju ponovo usmere na sebe, mogućnost da svima kažu I TOLD YOU SO, predstave se kao jedini zaštitnici opšteg opozicionog interesa, povrate svoje birače i postave se kao ,,moralno superiorna’’ opozicija.  

Pitanje je samo da li će im građani i javnost dozvoliti takvo vređanje inteligencije?

 

P.S.

1) Postoji mogućnost i za još perfidniji manevar- da istaknu svog kandidata i povuku ga u toku kampanje usled nikakvih šansi, podrže Jeremića i pozovu Jankovića da se povuče, kako bi oštetili Jankovićevo i DS delovanje u budućnosti i kako bi Jeremiću mogli da kažu da je zahvaljujući njima ostvario dobar rezultat. Mislim, ipak, da su i Janković i Jeremić pametniji od toga.

2) U slučaju iznenadnog raspisivanja i vanrednih parlamentarnih izbora gorenavedena opcija pod 1) ne važi, oni bi tada sa stanovišta svog stranačkog interesa moraju da imaju svog kandidata zarad vidljivosti, ali će biti suočeni sa gnevnom zamerkom da razmišljaju usko-stranački iako su govorili da oni ,,nisu stranka’’ i da su njihovi principi opšti.

I ono najbitnije, oni nisu više nova nepoznata opcija, medeni mesec sa opozicionim biračima je završen, i moraće da se suoče sa rezultatima svog opozicionog rada u prethodnih godinu dana, sa lošim nastupom u Skupštini, sa mnogo diletantizma i političkog šarlatanstva u delovanju i sa kadrovima koji nemaju kapacitet za ozbiljno bavljenje politikom (iako su, sećate se, birali ,,najbolje po posebnom kompjuterskom programu’’).

 

Tekst preuzet sa platforme Moj Nedeljnik. 

Autor teksta je Milan Zirojević.

Registruj se i ti na Moj Nedeljnik i piši slobodno.

[александар живаљев]

Коректна анализа, упркос мом генерацијском "гладању кроз прсте" Саши Радуловићу ( били смо "ђаци генерације" у две "елитне" бгд гимназије, само што је он био паметнији, није ишао у војску нити се замајавао науком). Него ме нервирара то пословично мувље памћење у Србији. Нијесу ли ови што сад подржавају из петних жила Сашу Јанковића, исти они који су га из петних жила као кадар почившег ДССа, нападали када је предложен за обудсмана? Јел истина е ово овако, ал нас очи сопствене варају...