Jump to content

о. Николај Гурјанов благосиља "иконом" Григорија Распућина

Оцени ову тему


Препоручена порука

Познати руски старац Николај Гурјанов благосиља своје духовно чедо иконом Григорија Распућина и св. царевића Алексеја.

Шта мислите о овоме ?

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Јел то онај Распућин? Можда је неки други?

Григорије Распућин - један једини. Тај на кога мислиш.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

nasznak:) 319.gif 4chsmu1 confused

posaljisvojuporuku.png

 


Погледа Отац с Небеса и виде ме сва у ранама од неправде људске, и рече, не свети се.
Коме да се светим Господе? Поворци стада, што иде на заклање? Свети ли се лекар болесницима, што га са самртничке постеље руже? Коме да се светим? Снегу, што копни и трави што се суши?

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Григориј Распућин

Григориј Распућин / Григори Распутин (рус. Григо́рий Ефи́мович Распу́тин 10. јануар 1869—29. децембар 1916) је особа која је имала велики утицај на последње дане руске династије Романових.

Имао је значајну улогу у животима цара Николаја II и његове жене Александре, и њиховог сина Алексеја који је патио од наслеђене хемофилије од краљице Викторије.

Распућина су звали "луди монах" иако никад није постао монах. Неки су га сматрали за стареца и веровали да је психички и духовни исцељитељ. Може се сматрати и за једну од најконтраверзнијих личности 20. века.

Рани живот

Григорије Распућин је рођен у малом сибирском селу Покровско, на обали реке Туре у Тоболској губернији. Извесно време постојале су недоумице око датума његовог рођења и сматрало се да је рођен између 1863. и 1873. године. Недавно су откривени нови документи према којима је Распућин рођен 10. јануара 1869. по Јулијанском календару, односно 22. јануара 1869. по Грегоријанском календару. Нема много података о његовом детињству, а оно што је познато највероватније су изнели чланови његове породице. Зна се да је имао сестру по имену Марија и старијег брата Димитрија. Марија, која је по свему судећи боловала од епилепсије, удавила се у реци. Једном приликом, док су се Распућин и Димитрије играли поред језера, Димитрије је упао у језеро, а Распућин је скочио да га спасе. Обојицу их је из језера извукао један случајни пролазник, али је Димитрије потом умро од упале плућа. Губитак сестре и брата оставили су дубок траг на Распућина, који је своје двоје деце назвао Марија и Димитрије.

Са напуњених 18 година одлази на 3 месеца у Верхотурски манастир. Тамо се придружује забрањеној секти Клисти Руске православне цркве. 1901. одлази од куће у Покровскоју као ходочасник и путује преко Грчке и Јерусалима. 1903. Распућин стиже у Петроград, где се представља као старец, или свети човек, са исцелитељским и видовњачким моћима.

Исцељитељ царевића Алексеја

На свом путешествију као ходочасник сазнао је о Алексејевој болести коју је наследио од чукунбабе краљице Викторије, енглеске краљице. Након пада са коња на одмору са фамилијом, Алексеј је задобио унутрашње крварење. Тражећи свуда помоћ своме сину, царица се обратила најбољој пријатељици Ани Вирубовој да нађе помоћ, на шта је Распућин препоручен. Распућин је заиста олакшао дечакове муке, наводно кроз молитве, али претпоставља се да је користећи пијавице или хипнозу успјевао да дјечаку заустави крварење. Након неколико успешних лечења, Распућин је задобио царево поверење и прогласио га пријатељем фамилије и светим човеком. Постепено, Распућин задобија све већи и већи утицај на царицу Александру, чак и у политичком погледу.

Контроверза

Распућин је у међувремену постао контроверзна личност водећи скандалозни лични живот са женама петроградског високог друштва. Шта више, виђан је често како одлази са проституткама, опија се и не враћа кући до рано ујутру. Био је увек прљав, ретко се купао и некултурно се понашао на јавним местима. Због свега тога, петроградска елита га није баш широкогрудо прихватала.

Имао је и конфликт са Руском православном црквом због свога уверења да се повезаност са Богом ствара кроз грех, јер по његовом мишљењу, грех је неизоставни елемент људског понашања, и да кроз верниково признање о почињеном греху и прихватању понижења од других, задобија милост Бога.

На почетку рата, Распућин прориче да ће руска армија бити успешна само ако сам цар узме команду над војском, што је због лоше припремљеног цара Николаја резултовало лошим последицама по Русију. Док је цар био на фронту, Распућинов утицај на царицу Александру је растао. Убрзо је постао лични саветник царице и напунио политичка места својим кандидатима. Због Распућиновог утицаја, а и због Првог светског рата, руска економија је почела нагло пропадати. Кривљена је наравно царица Александра, а са њом и Распућин јер се знало о његовом утицају на њу.

Распућинов утицај су користили политичари и новинари којима је било у циљу да ослабе интегритет династије Романов, присиле цара да се одрекне апсолутне власти и одвоје Руску православну цркву од државе.

Смрт

У ноћи 30. децембра 1916, Григорија Распућина је одлучио да смакне кнез Феликс Јусупов, царичин рођак, и група завјереника. Прво су га покушали отровати вином и колачима, али отров није дјеловао. Затим га је кнез Јусупов упуцао из непосредне близине, па је Распућин пао на под наизглед мртав. Након неколико минута устао је, ударио кнеза Јусупова и покушао побјећи. Остали завјереници су га ухватили, истукли, испалили у њега још метака те га бацили у хладну ријеку Неву. Када је Распућиново тијело пронађено, плућа су му била испуњена водом, што је показало да није био мртав и да је пружао отпор све док се није утопио.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • 1 year later...

Постала је веома побожна и константно се моли за чудо које ће да излечи Алексеја. Покушала је све да пронађе лек за сина, али сви покушаји су били безуспјешни. Када је сибирски монах успио да излечи један Алексејев напад, Александра је мислила да је пронашла спасиоца. Присуство овог младог монаха у ужем кругу Романових довело је до опадања Александрине популарности међу Русима који су вјеровали да Александра проживљава љубавну везу са Распућином. Тврдње су биле неосноване. Међутим, при избијању Првог светског рата царица све више губи на популарности међу руским народом јер је била рођена Немица и сматрана за шпијуна.

Распућин није био монах - не постоје подаци да га је икада неки православни епископ замонашио. Он је заправо био самозвани монах, за којег се зна да је негде у Сибиру имао и жену и децу, који је у неколико наврата успевао да ублажи муке царевићу (мада је велико питање да ли царевић уопште боловао баш од хемофилије). Због његовог раскалашног понашања био је мета бројних контраверзи - једни су га (као што то обично бива код Руса) сматрали за варалицу и покварењака, док су га други сматрали за светитеља.

Иако не веруем да је био царичин љубавник, био је љубавник макар половине дама из виших друштвених кругова Руског царства, (а ако је веровати причама, и половине дама из најнижих и најраскалашнијих слојева), због чега је био изузетно омражен у истим. Уопште, јако је тешко разлучити историјску истину и њему од пропаганде његових фанатичних следбеника и фанатичних противника.

У сваком случају, у периодима када је бивао у милости царске породице, имао је несумњиво огроман утицај и на цара и на царицу, који је ишао дотле да се Распућин питао и око ствари које су се тицале стратешких одлука у Првом светском рату, и то је уједно и разлог опадања царичине популарности, пре него њено порекло.

Због свега тога, када је Распућин отворено почео да сугерише цару да се повуче из рата, скована је завера у којој су учествовали неколицина руских племића (али и британска тјна служба) да се Распућин убије, што је и учињено - додуше, морали су трипут да га убију. Остало је неколико јако занимљивих и неразјашњених детаља у вези са његовом смрћу, као што је његово последње писмо царици, у којем он прориче своју и смрт њене породице.

Данас га неки покрети у Русији сматрају за светитеља (мада неки од њих уједно за светитеље сматрају и хитлера и Стаљина, па их није узимати за озбиљно).

Причу о Романовима је, како год окренеш, немогуће испричати без да се уједно исприча и прича о Распућину, који је мени један од најзанимљивијих ликова из историје Цркве...

St.Grigoriy.Rasputin.jpg

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И што би ми сад веровали теби да Григорије није био монах, а Танету да не верујемо да јесте био монах?

Немој да верујеш ни мени ни њему - дао ти Бог памет, а модерна цивилизација средства, распитај се сам, па види шта је истина... 4chsmu1

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

И што би ми сад веровали теби да Григорије није био монах, а Танету да не верујемо да јесте био монах?

Немој да верујеш ни мени ни њему - дао ти Бог памет, а модерна цивилизација средства, распитај се сам, па види шта је истина... eheeeej

Жао ми је што је текст који сам преузео са интернета, а који у једном делу помиње Распућина изазвао малу забуну. (Бићу убудуће пажљивији при одабиру, или ћу бар стављати линк  greengrin) А иначе ја о Распућину и не знам ништа, до оно што се може прочитати уопште у текстовима и неким историјским записима и није ми био циљ да о њему овде и причамо (И боље ако није био монах и ја то не тврдим и та тема ми није интересантна као ни он, било као историјска личност или самозвани монах). Занимљиво је да у Руском Филму Повратак један историча говори да та улога Распућина и није била толико велика на царицу како се прича, иначе он је моли да му син јединац буде изузет из војске, када је почео рат. Међутим та његова молба је одбијена као неоснована.

Црква је своје рекла о Светој Царској породици и то је најважније. А рекао је и народ Руски и уопште читав православни свет, кроз своје покајање и искрене молитве Царским мученицима. Заиста, диван је Бог у светима својим!  1405_love  kriminalac

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немој бити престрог према себи - текст уопште није лош. А у твоју добру намеру не сумњам. Моја је жеља била само да употпуним причу детаљима који су (случајно или намерно) прескочени.

Ноу хард филингз.

Катодна цев све трпи, а интернет свакога.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Немој бити престрог према себи - текст уопште није лош. А у твоју добру намеру не сумњам. Моја је жеља била само да употпуним причу детаљима који су (случајно или намерно) прескочени.

Ноу хард филингз.

Спасиба!  1405_love

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...