Srbija će izgubiti milion radnika zbog negativnog prirodnog priraštaja

[Ronald]

Zbog negativnog prirodnog priraštaja i sve češćih migracija iz zemlje, broj radno sposobnih stanovnika Srbije će do 2041. godine opasti za milion, pokazuju projekcije demografa.

KOMENTARI 23

 

INFO 19.12.2016. | 11:44 > 13:52

Prema istraživanju objavljenom u studiji "Uticaj demografskih i migracionih tokova na Srbiju" smanjenje populacije dovešće i do deficita u ponudi radne snage. Kao posledice mogu se javiti usporeni ekonomski rast, pad cena nekretnina, a jedan od scenarija je i da dođe do povećanja zarada, što bi moglo da proizvode inflaciju. Kao neminovnost se javlja i gubitak konkurentnosti na tržištu.

 

Budućnost jedne ekonomije zavisi od proizvodnje koja je uslovljena sredstvima za rad, resursima i najbitnijim faktorom - radnom snagom. Kako bi se sprečilo urušavanje država bi osim primenjivanja jasnih ekonomskih politika, usmeravanja obrazovanja ka profitabilnim profesijama, morala i da primenjuje konkretne populacione politike. Prema mišljenju ekonomiste Vladimira Ristanovića, to u ovom momentu nedostaje, a poražavajući demografski rezultati će se odraziti i na ekonomiju Srbije.

 

"Sve govori u prilog tome da ćemo mi u budućnosti i ekonomski slabiti. Bez populacije ne možete imati kvalitetne radnike, niti se može razgovarati o ljudima koji će razvijati nova znanja i veštine. To u jednoj ekonomije rade mladi, koji u ovom slučaju sve češće izostaju. Znači, sa jedne strane bitna je populaciona politika, a sa druge obrazovna. Kada ta dva faktora iskombinujete vi ne dobijate neku brojku, nego dobijate radnika, a radni kapital je suština. Nama je neophodno da imamo što više ljudi, te da oni najkvalitetniji dođu do izraža i da se na tome zasniva ekonomija. Nasuprot tome, neophodno je da imaju radna mesta. To je posao države", objašnjava Ristanović.

 

U ovom momentu u Srbiji takva slika ne postoji. U inostranstvu država se predstavlja kao zemlja jeftine radne snage - što u suštini i jeste. Osim toga, stanovnici sve češće naginju ka tome da odlaze u druge zemlje da rade, što kao jeftina radna snaga ili zato što je njihova profesija cenjenija i plaćenija u Evropskoj uniji nego u državi u kojoj su se školovali.

 

S obzirom na to da će broj mladih opadati, a broj starijih rasti, za očekivati je i da se prosečna starost radne snage povećava. Prema pesimističkom scenariju, koji je i realan s obzirom na to da se prirodni priraštaj ne popravlja, nego pogoršava, broj ekonomski aktivnih osoba starijih od 40 godina u 2041. iznosiće preko 60 odsto aktivne populacije. Demograf Goran Penev iz Centra za demografska istraživanja smatra da će opasti broj sposobnih za rađanje, ali da će se insistirati na tome da građani rade. 

 

"Pretpostavljam da država neće reći 'hajde, idite u penziju', nego sasvim suprotno, da narod radi, pa će i radna snaga biti starija. Zaista će starenje uticati na sve sfere života, od društvenog do ekonomskog, menjaće se prioriteti. Umesto obdaništa gradiće se starački domovi. Biće više samaca, smanjiće se inovativnost društva. Znate, kada ste mladi onda smišljate planove, razmišljate o budućnosti, a kada ostarite onda imate sećanja, prošlost i razmišljate kako da kupite lekove", priča Penev.

 

 

Produženjem životnog veka stanovnika za očekivati je i da se pomera granica za odlazak u penziju, što je još jedan od razloga zbog kojeg će radna snaga stariti. Međutim, i takva starija radna snaga ne mora u startu predstavljati kamen spoticanja za ekonomiju. Njihova doobuka mogla bi da donekle održi konkurentnost na tržištu i da isprati sve zahteve tržišta.

 

"Kroz sticanje novih veština vi im možete omogućiti da oni pospešuju dalji razvoj ekonomije. Potrebno je da budu uz savremene tehnologije, savremena sredstva za rad. Država i tu može da sprovodi odgovarajuće postupke kako bi mogla da i takve ljude uključi u priču novog privrednog rasta. Suština je obrazovanje, ali i da se obezbedi određeni nivo fertiliteta koji će zaustaviti starenje", dodaje Ristanović.

 

Međutim, u ovom momentu nivo fertiliteta koji će zaustaviti starenje stanovništva ne postoji. Čak i kada bi se došlo do poželjne stope fertiliteta od 2,1 deteta po ženi, bilo bi potrebno nekoliko decenija da se broj stanovnika popravi. 

 

Uticaj na penzioni fond

 

Starenje stanovništva odraziće se na održivost penzionog fonda. Da bi sistem efikasno funkcionisao, potrebno je da četiri zaposlene osobe "izdržavaju" jednog penzionera. Trenutno u Srbiji jedna osoba osigurava jednog penzionera. Srbija se već sada zadužuje kako bi isplaćivala penzije starijem stanovništvo, a u uslovima smanjene radne snage i povećanog broja penzionera, to bi moglo da bude kobno po ekonomiju. 

 

"Imamo potpuno nepovoljnu projekciju, a svako dalje pomeranje granice za odlazak u penziju ne znači i rešenje. Rešenje je da se povećava broj ljudi koji rade, naravno pre toga treba obezbediti radna mesta. Ne bi trebalo da razmišljamo u tom pravcu da su stariji opterećenje, nego da vidimo kako se može poboljšati sadašnji sistem i pomeriti ga sa tačke nefunkcionalnosti", zaključuje Ristanović.

 

S obzirom na to da će udeo starijeg stanovništva u populaciji rasti, doći će i do pada potražnje za određenim profesijama. Najpre bi to zahvatilo obrazovanje, smanjila bi se potražnja za nastavnicima, a zbog zatvaranja škola u selima, posledice su primetne već sada. Rastom "sive moći" biće više potrebe za izgradnjom staračkih domova i razvoja negovateljskih ustanova. Moglo bi da dođe i do reformisanja zdravstva, odnosno da ono više naginje ka potrebama starijeg stanovništva. 

 

Prema procenama demografa deficit domaće radne snage usloviće njen uvoz. Goran Penev je mišljenja da je potpuno realno očekivati da Srbija u određenom trenutku postane zemlja za osobe iz Azije, Afrike i Latinske Amerike, koji bi dolazili ovde da rade. Takođe, segment koji se ne sme prevideti jeste i sve veća mehanizacija rada, pa se postavlja pitanje kako će izgledati radna snaga kroz deceniju ili dve.

 

 

Pisanje ovog teksta pomoglo je Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije podržavajući projekat Radija 021 "Bebe ne donose rode". Sadržaj teksta i stavovi izneti u njemu su isključiva odgovornost Radija 021 i ni na koji način ne odražavaju stavove i mišljenja Ministarstva.

 

http://www.021.rs/story/Info/Srbija/151739/Srbija-ce-izgubiti-milion-radnika-zbog-negativnog-prirodnog-prirastaja.html

[Ronald]

Управо сада, Muramasa рече

Nema zime, napredni sega-mega kadrovi će ostati u zemlji.

Stižu migranti da popune radna mjesta

[PredragVId]

Нема места паници. Ту су браћа албанци као јефтина радна снага. Што пожелиш то ураде и много су јефтинији од наших, тако је Тито то благословио. Много је оних југоносталгичара који му се клањају. Они се и жене и удају и јаки су верници.