Горан КОМАР: МАТИЦА СРБА ЈЕ СРПСКИ ЈУГ!

[александар живаљев]

Љекар и вриједни историјски хроничар Боке Которске, др Горан Комар, објавио је данас своје виђење односа бгд власти према српском приморју.

Традиционална незаинтересованост београдских номенклатура за Србе у ЦГ

Од ИН4С -9 децембра, 2016

 

 

 

Пише: Горан Комар

Посланик „Двери“ је у србијанском парламенту говорио истину о ставу политичких власти Републике Србије о Србима на Балкану. Било је, такође, за очекивати да изнесе и податке о средствима која су опредјељивана у периоду у којем је власт вршила Демократска странка г. Бориса Тадића. То је неупоредиво. То су озбиљна средства. То овдје мало ко зна.

Моја жеља је, ипак, да кажем нешто друго. Средства, материјална средства, и нису нешто пресудно. Имао сам прилике да се у неколико наврата сусретнем са високим представницима Републике Србије који су долазили у Херцег Нови. Ни један једини пут нисам позван од стране општинских власти, већ искључиво од стране представника НВО сектора у овом граду. Са свих састанака понио сам утисак о потпуној незаинтересованости србијанских политичара за предмет. Ово је, напросто, давнашња појава. Став србијанских (београдских) политичких номенклатура је такав традиционално. Акли, ми сада живимо процес којему се виде јасни обриси. Ми помоћ више не очекујемо и не тражимо.

Вратићу се сада на један детаљ из разговора у Новом. Тачно знам о чему су говорили остали саговорници и још увијек знам шта сам ја говорио. Никада нисам поменуо финансијска средства. Њима се неће одржати или помоћи одржање српског народа у Црној Гори или било гдје друго. Тај народ ће се подизати или ће пропадати као што се то догађало у било којој балканског регији, у било којем историјском периоду. Ја сам се у разговорима залагао за „отварање“ медијског простора у србијанским (београдским) медијима. Ништа друго. У Србији, у престоном Београду, о Србима у Боки или Црној Гори или Дубровнику, или Далмацији, имају углавном клиширане представе и овдашње српство је тамо доживљено као „егзотика“, свакако присутно у неколико енклава, али обавезно као мањина крај свеприсутног опјеваног црногорства и у том контексту, свакако, дијаспора. Оно, међутим, по своме карактеру није дијаспора, већ матица. То је једина озбиљна тема за разговоре које је требало пренијети у Београд. Но, тај простор је неко, већ и прије расплета државне кризе у Југославији, запремио. У Београду су дјеловале организације, на пр. Бокеља, осниване од комунистичких првака које су тамо приређивале приредбе које су имале искључиво ревијални карактер. Обилазећи озбиљне теме. Обилазећи основно, идентитетско питање.

Дакле, овакве огранизације су запремиле медијски простор и што је јако важно и одмах се могло видјети, поставиле везе са друговима у установама науке и културе. У њима је владала неугасива вјера у систем, у југословенство.

У 19. вијеку српски народ је изгубио огромни дио народа који је представљао његову елиту. Док траје овај народ враћаће се на то велико историјско питање. У том периоду политичке номенклатуре кретале су се искључиво за ставом радикалних црквених кругова и поражен је – народ. Двадесети вијек је донио нова комадања путем двије велике историјске заблуде.

Данас је, међутим, видљиво да на југу снажи увјерење о неопходности рестаурације и поновног конституисања националних организација културе и науке и у томе процесу ће учествовати многи у Србији. У Београду већ провејавају научници са озбиљним ауторитетом који разумију друштвене процесе. Ја овдје не могу помињати, али у неким тамошњим научним часописима се могу читати студије које показују потпуно разумјевање историјских процеса, чак, доносе револуционарно другачије погледе на националну историју од устаљених. Ови токови су једноставно незадрживи. Ресурси су огромни. Само, такви процеси били би убрзани и дјелотворни уколико би се одвојили од политике. Уколико би били изнешени од стране научника. Ријечју: наука одвојена од политике, Црква одвојена од државе.

Матица Срба је српски југ. Наше историјско миленијумско присуство нам даје легитимитет за истицање јасног става о потреби стварања установа науке и културе по обрасцу Матице.

Вјероватно је да смо у наше дане посматрали последње сусрете српских политичких представника у Београду.