Зашто Христос није одлучио Јуду од причешћа

[trapa]

Да ли сте некад размишљали о овоме, зашто је Христос не само дао причешће Јуди већ га је као и остале апостоле Сам позвао.

[Баба]

  Цитат

Да ли сте некад размишљали о овоме, зашто је Христос не само дао причешће Јуди већ га је као и остале апостоле Сам позвао.

Уф тешко питање.

Али увек гледам све у Јеванђељу педагошки па тако и ово , а овде видим педагогију у томе да свако ко ради на винограду Господњем преиспитује себе , јер може бити да чини исто оно што и Јуда чини.

Јер је ето и Јуду Бог позвао и њега је причешћивао па ипак Јуда пропаде.

Дакле ко не пази на себе ,  може да прође као Јуда.

Пази , то је могао бити и Петар , ер никоме није суђено шта ће да уради, наиме Христос говори да је било суђено да то неко уради , али ни једном не помиње да је било суђено и ко ће то да уради.

Знам човека , веома интелигентног, који је познавао Немању док овај још није постао Акакије.

И овај човек ми је говорио исте ствари које је и Акакије после почео говорити , али и пре него је Немања-Акакије и помислио да буде то што је постао.

Значи овај је некако био празилота.

Али у једном моменту човек се повукао и заћутао.

И тако је ћутао и склањао се од свију неких пар година.

А после је почео нормално да с понаша, али и даље није пуно говорио , једино се више није склањао од људи.

Питам га једном приликом , да ли се сећа шта је говорио пре овога Немање и пре појаве ових зилота што себе зову некако ипх или тако нешто.

А он вели да се сећа.

Питам га шта мисли о томе.

А он ућута.

Па после дужег ћутања вели:

-Знаш , да се нисам повукао , и да се нисам смирио, ја бих данас био Акакије, а Немања би и даље био у свом манастиру. Јер ја знам да сам интелигентнији од Немање, и знам да смо сличног карактера, и знам да сам у оно време био дубље у целој тој причи од њега.Али сам схватио куд то води, и разумео сам да сам застранио.Зато сам престао да говорим , да не бих људе смућивао и гурао на странпутицу. Јер свака наша реч је дело, а свако наше дело води или у пакао или у рај . И то није нешто што тек треба да се деси , тамо негде после смрти, то је нешто што се управо дешава, и ово што ти сад говорим је један корак ка рају или паклу.Међутим постоји црта , коју кад човек пређе може да се рачуна као да је постао демон тада су шансе за покајање веома мале. Ко ту црту пређе тешко њему.Најгора ствар која постоји на небу , на земљи и под земљом јесте немогућност покјања, у то стање улазе окорели гордељивци.На ивици те црте сам био тада , и оног момента када сам одступио од својих гордих мисли и када сам с покајао , мада нисам се у почетку покајао , нео пре уплашио , е буквално од тог момента је почело да се дешава то са Немањом што се десило на крају. Гледао сам својим очима како настаје Јуда , и нисам смео ништа да предузмем. Он се морао појавити, али то сам могао бити ја, и сад се бојим да ипак на крају моја гордост не преовлада, веруј ми убеђен сам да када би се то десило  да би се Немања покајао а ја постао нови Акакије-два пута гори од њега.

tanning

[w.a.mozart]

ja verujem da je juda imao neku vrstu harizme.... koja se vremenom deformisala.... tačnije preusmerila...jer je očekivao da Hristos postupi po njegovoj tj. judinoj želji ... prilično sam siguran da je Juda na kraju u stvari bio razočaran u Hrista... a bio je cool tip-onda se obesio

što se pričešća tiče ja tu vidim da je Hristos sa svima nama do kraja u svemu i nemoguće je da On pogazi sebe.... nažalost,u ovom slučaju,što je Bogu nemoguće,ljudima je moguće

[w.a.mozart]

zanimljiv je onaj deo gde kaže da je odmah nakon pričešća,sotona ušao u judu..... tako beše,jel da... 0102_laugh

[Guest ага пије млеко]

  Цитат

Да ли сте некад размишљали о овоме, зашто је Христос не само дао причешће Јуди већ га је као и остале апостоле Сам позвао.

Како да не...много пута сам размишљао.

1. и главни разлог : ради преузвишене и премудре Икономије (плана) спасења човечанског рода кроз узимање Сина Божијег људске природе и изношења исте кроз васкрсење у живот вечни .

2.Да се испуне Писма и месијанска пророчанства о страдању Сина Божије (читај-љубави ) и прорпштва о сину погибељи - Јуди.

[trapa]

Ако се олако приступи овом питању може се схватити да га је Христос позвао да би га казнио и да би ђаво ушао у Јуду да би овај лакше извршио своје недело.

Моје мишљење је да је Христос такође целог Себе дао Јуди, и да су речи "ти каза" биле последњи позив на покајање. Али Јуда је одбијо и презрео у свом срцу Господа и није се отрезнио од своје намере и зато је ђаво ушао у њега. Не верујем да га је Христос било како казнио већ је Јуда сам себе казнио.

И повезао бих овај пример са данашњицом. Христос нас све зове да приступимо на свакој литургији, без обзира на нашу грешност видимо на примеру Јуде. Сад да ли је Јуда требало да одбије да се причести, мислим да није требало да одбије већ да се покаје и приступи са искреном вером на намером. Стога верујем да нам је причешће једино на осуду кад приступамо са крајњим ниподоштавањем као Јуда, тј. да нас грех не одваја од причешћа ако постоји покајање у нама и искрена жеља већ само ми сами семе осуђујемо ако смо дрски и злонамерни као Јуда. Тј. као што апостол вели ако не разликујемо Тело Крв Господњу од одбичног хлеба и вина.

Не верујем да би Господ звао Јуду ако би Јуди причешће у сваком случају било на осуду, да се Јуда у трену покајао верујем да би остао апостол.

Закључак не осуђује нас Бог него ми сами себе. 

Жељко брате убоде у сам центар. 0202_238

[obi-wan]

Negde sam (cini mi se 0202_238) citao Teofilaktov komentar, kaze da je to bilo izmedju ostalog da ne bi odlucenje bilo lazni povod Judi - tj. da se time pravda za izdaju...

Iz tog razloga je recimo na goru Preobrazenja poveo samo trojicu - jer je toliko svedoka dovoljno, a i da Juda ne bi ostao sam, pa se tom svojevrsnom diskriminacijom pravdao za zlocin...

Osim toga, takodje smatram da je Hristos po svom bozanskom domostrojenju iskoristio i ovu situaciju da nacini visestruku korist, pa nas je eto naucio sta biva kad covek neociscena srca olako prilazi Svetinji...

[Oglo]

@Željko ,sjajna priča,to isto može da posvjedoči svako ko je prošao kroz takvo iskušenje.

@Oče Agapije,ja izgleda imam problema sa vašim postovima,jer mi uvijek treba još neka rečenica pride...Ovako mi izgleda da Juda nije imao mogućnost izbora,jer je bilo po promislu...

Što se tiče teme,ni Petar nije bio odlučen od Trpeze,iako mu je rečeno da će se odreći Gospoda,i to tri puta...

Suština sve priče je da se Juda i nakon svega mogao pokajati,sve do zadnjeg trenutka,što on nije učinio...

Sa ove vremenske distance,lako je nama kontemplirati nad svim tim,ali  mislim da su Apostolske sumnje i dvoumljenja u pojedinim trenucima bile strašne i nezamislive.Samim tim njihovo svjedočenje o Gospodu,ima neprocjenjivu vrijednost.

[trapa]

Разлика између Петра и Јуде је та што Петар није имао намеру да се одрекне а одрекао се по слабости својој, док је Јуда све време и у том светом тренутку причешћа и учествовања у тајни спасења рода људског није одступао од своје зле намере чак и да се двоумио успео је да победи своју савест и изда Господа .Разлика је велика Јуда није био примораван нити је имао кога да се плаши он је издао Господа по својој жељи и намери.

[obi-wan]

  Цитат

Разлика између Петра и Јуде је та што Петар није имао намеру да се одрекне а одрекао се по слабости својој, док је Јуда све време и у том светом тренутку причешћа и учествовања у тајни спасења рода људског није одступао од своје зле намере чак и да се двоумио успео је да победи своју савест и изда Господа .Разлика је велика Јуда није био примораван нити је имао кога да се плаши он је издао Господа по својој жељи и намери.

Upravo tako...

[Oglo]

  Цитат

Разлика између Петра и Јуде је та што Петар није имао намеру да се одрекне а одрекао се по слабости својој, док је Јуда све време и у том светом тренутку причешћа и учествовања у тајни спасења рода људског није одступао од своје зле намере чак и да се двоумио успео је да победи своју савест и изда Господа .Разлика је велика Јуда није био примораван нити је имао кога да се плаши он је издао Господа по својој жељи и намери.

Mislim trapa da nisi u pravu.

Petar je imao nerazumnu revnost,na šta mu je Gospod mnogo puta ukazivao,ali ,ne zove se džabe Apostolom pokajanja.

Što se tiče Jude,da je bio tako zao,odustao bi odavno,ne bi slijedio Učitelja do kraja,i na posletku ne bi rekao izdadoh krv nevinu,da nije bio dostojan upoznati i shvatiti Njegova djela i riječi...

Da povežem sa Željkovom pričom,Juda nije znao za sigurno da čini nešto toliko loše...U prilog tome i pitanja ostalih Apostola:da nisam ja...Znači ni ostali Apostoli nijesu u njemu vidjeli nešto toliko loše i zlo,a da nije bilo od njihove(ljudske) prirode.

[trapa]

Апостол Петар јесте имао неразумну ревност али га је ипак Господ одвајао испред осталих апостола као и Јована и Јакова. Сви се ми одричемо Господа и на неки начин осим Јована сви апостоли су се одрекли те ноћи Господа. Петрово одрицање је сломило његову самоувереност и он се покајао. Главно је покајање јер ако су се апостоли одрекли Господа сви га се можемо одрећи и сви га се одричемо. Једино шта нам остаје је покајање а остало милост Божија чини. Делом се слажем са тобом Огло али и даље правим велику разлику између намере да се изда Господ и одрицања из страха. Свети оци такође праве разлику између греха учињеног из зле намере и греха учињеног по слабости.

Има још један моменат који треба узети у обзир. Јуда је знао да је издао крв невину, али није веровао да је издао крв Божију. Јер да је веровао да је Христос Син Божији он би веровао да му се грех може опростити и не би се убијо. Али ја мислим да Јуда није веровао у Христа и зато Га се из разочарења и одрекао и зато није био способан да се искрено покаје

[Milan Nikolic]

Мислим да ће Господ себе да нуди, као Причешће, свима и свагда, у вечности, али то ће за неке бити не вечна радост, већ вечна мука, јер неће хтети да Бог буде у њима.

[Oglo]

@ Trapa,slažem se.

Ali pazi,kažeš Gospod ga je odvajao(Petra).On kao čovjek ga nije mogao odvajati,nego kaže krv i tijelo ti to ne otkriše.

Zaista "nije lako" bilo "biti" i "ostati" u društvu Gospoda.

Evo da dodam digresiju,neko je u jednoj knjizi pitao,šta bi se danas desilo sa Gospodom da je došao da propovijeda...Apsolutno ista stvar,sa tim što bi bilo samo više medijske pompe i hajke,i sve bi bilo više bizarno i brutalno.

Kada kažeš namjera,složiti ću se, ali , ako nije vjerovao u njega kao Gospoda,odakle onda namjera da izda Gospoda?

[trapa]

Негде сам читао тумачење са којим се слажем да је Јуда веровао да ће Христос ослободити Јудејце од римског ропства и успоставити слободно царство Јудеја у шта верују и данас Јевреји. И мислим да је Јуда је био разочаран Христовим учењем које је нешто сасвим супротно од очекивања, Христос је говорио о сиромаштву, о праштању, трпљењу  итд. И мислим да Јуда није веровао да је Христос Син Божији, или барем не онакав Син Божији како га је Јуда замишљао. Наравно ништа не тврдим то је моје мишљење.

Петру јесте било откривено али ништа Бог на силу не открива већ је потребно и човек да се сложи. Тројица издвајаних ученика јесу повремено имала неразумну ревност, али верујем да је такође њихова велика ревност била разлог зашто их је Господ одвајао од осталих. Јован и Јаков траже од Господа да их постави са леве и десне стране. Петрове примере нема потребе наводити има их колко хоћеш али они су горели за Господом, понекад неразумно али су ипак горели и то је била одлика великих светаца.

И са Миланом се апсолутно слажем. У томе и видим и разлику између ап. Петра и Јуде. Није проблем у нашој грешности већ у признавању своје грешности и прихватању Божије љубави. Јуда очигледно није могао да поднесе толку љубав Господњу и приђе и покаје се. Стога мислим такође да се ап. Петар стварно покајао тек кад га је Господ на обали реке питао љубишли ме. Уствари Господ је одмах опростио и Јуди и Петру али Јуда није могао да опроси себи док је Петар троструким исповедањем љубави према Христу сам себи опростио смирио се и прихватио љубав и милост Божију која је јача од сваког греха