Нобелова награда и научници креационисти

[ronin]

On 11/22/2016 at 11:37, Paradoksologija рече

Njutn je takođe godinama pokušavao da pretvori olovo u zlato, skupljao recepte za kamen mudrosti i predano se bavio alhemijom i okultizmom - ali što da ga ne svojatamo kao vernika? 

Бавио се и "детективским" послом. Проналазио је фалсификаторе и спречава кривотворење новца.

[cloudking]

пре 10 часа, о.Горан рече

Одличан текст о Дамадијану и о томе како је оштећен за једно велико признање:

 

http://www.bastabalkana.com/2014/11/magnetna-rezonanca-ko-je-izmislio-magnetnu-rezonancu-mri/

 

Ne znam gde je problem? Svi ga mrze zato sto je kreacionista i ne daju mu nagrade iskljucivo zbog toga sto je kreacionista... ali tako i treba da bude.

[о.Горан]

Хаха,ето видите како треба да се ради. Потпуно је небитно што је човек измислио машину која је помогла милионима људи, треба га мрзети и не даватиму награде хаха...

[cloudking]

пре 7 минута, о.Горан рече

Хаха,ето видите како треба да се ради. Потпуно је небитно што је човек измислио машину која је помогла милионима људи, треба га мрзети и не даватиму награде хаха...

 

Ne samo mrzeti, vec zatvoriti u neki zatvor maksimalnog obezbedjenja bez mogucnosti pomilovanja i bez mogucnosti poseta, da ne siri svoje anticivilizacijske ideje na omladinu... To je moja vizija buducnosti... potpuni progon kreacionista dok svi ne prihvate nasu religiju, religiju Teorije Evolucije... sto, da se ne lazemo, jeste neminovnost... i bolje vam je da se sto pre pomirite sa tim, jer zalud trosite energiju... o, kako zalud trosite energiju... samo nista svesni.

 

Nase vreme tek dolazi... a vi ne mozete nista protiv toga...

[о.Горан]

Хаха, алал ти визија...

 

Тако брате, отворено кажи шта је твоја визија, да се не лажемо:

 

 

 

[cloudking]

пре 5 минута, о.Горан рече

Хаха, алал ти визија...

 

Тако брате, отворено кажи шта је твоја визија, да се не лажемо:

 

 

 

Kako si uspeo da me provalis?

[о.Горан]

Па нисам те провалио, ти си се сам провалио хаха

[cloudking]

пре 6 минута, о.Горан рече

Па нисам те провалио, ти си се сам провалио хаха

Da, da.. "xaxaxa".... tako je gošo

 

(Boze gospode...)

[о.Горан]

пре 26 минута, cloudking рече

(Boze gospode...)

Напредујеш хаха...

[о.Горан]

Istorija rumunske nauke: Doktor Nikolae C. Paulesku

 

Rumunska medicina je dala medjunarodnoj nauci nekoliko znacajnih naucnika kao sto su George Marinesku, Viktor Babes, Joan Kantakuzino, Dzeordze Emil Palade, braca Minovic. Medju ovim imenima ubraja se i ime poznatog fiziologa Nikolaea Pauleskua koji je postao poznat u svet zahvaljujuci otkrivanju osnovnog leka protiv dijabetisa. Veliko otkrice Pauleskua bila je pankreina, antidjabetski hormon koji luci pankreas, a koji je kasnije poznat kao insulin. 
Nikolae Konstantin Paulesku rodjen je 8. novembra 1869. godine, a preminuo je 19, jula 1931. Doktorirao je medicinske nauke u Parizu, a nakon toga odvijao je znacajnu aktivnost naucnog istrazivanja u oblasti fiziologije i proucavao je metabolizam glucida, patogenost dijabetisa, ulogu pankreasa u nutritivnoj asimilaciji, zgrusavanju krvi I mehanizam nagle smrti. 1906.godine izradio je originalnu metodu o odstranjenju hipofize kod pasa sto ce se kasnije primeniti u hirurgiji hipofize kod coveka. Na skupu Udruzenja Biologicara koje je odrzano 23 jula 1921. godine, Nikolae Paulesku je u okviru izlaganja iz cetri dela, prikazao rezultate svojih istrazivanja o dejstvovanju pankreaticnog jezgra u slucajevima dijabetisa. Paulesku objavljuje otkrice aktivnog antidijabetskog principa iz pankreasa, koji naziva pankreinom i u belgijskom strucnom casopisu “Archives Internationales de Physiologie” u clanku koji je objavljen 31. avgusta 1921. Do obijavljivanja ovih radova je doslo 8 meseci pre nego sto je ekipa kanadskih lekara Frederick Banting i Charles Best, skotski lekar John James Mac Leod i kanadskog biohemicara James Collipa sa Univerziteta iz Toronta, govorila o otkrivanju insulina, ali je Nobelova nagrada za fiziologiju i medicinu za 1923. godinu dodeljena ekipi iz Toronta. Mada je demantovao otkrice kanadskih lekara, Paulesku nije priznat kao pronalazac insulina. 

 

Zajedno sa dijabetologom, dopisnim clanom Rumunske Akademije i direktorom Institua Paulesku iz Bukuresta, Konstantinom Joneskuom – Trgoviste, pokusali smo da vidimo koji je Pauleskuov doprinos u otkrivanju insulina: 
"Pankrein je naziv insulina, to je pankreaticni hormon koji je Paulesku vadio sopstvenom metodom u prvoj fazi iz pankreasa pasa, a naknadno i iz pankreasa drugih zivotinja. To je bio antidijabetski hormon za kojim je potraga pocela pocev od 1890. godine. Paulesku licno je povodom odbrane jedne od triju doktorskih dizertacija rekao da je poceo naucno istrazivanje za izolaciju antidijabetskog pankreatskog principa. Paulesku je izvrsio istrazivanje na primeran nacin. On je rekao da je dijabetis bolest za koju je karakteristicna ne samo povecana glikemija, ali i povecanjem ketonskih tela u krvi i urinu, koji izrazava metabolizam lipida, i povecanje ureje u krvi i urinu sto oznacava katabolizam proteiskog metabolizma. U to vreme to je izgledalo cudno jer su tada svi bili preokupirani hiperglikemijom”. 
Konstantin Jonesku-Trgoviste opisao nam je rad kanadskih istrazivaca koji je bio krunisan Nobelovom nagradom: 
"Banting je imao ideju da pronadje lek protiv dijabetisa. Prema kanadskoj istorijografiji Banting je bio jedan od najvecih lazova svog vremena. On je uvek govorio o neodredjenim stvarima. Govoreci o jednom pitanju dao je tri razlicite varijante. Zeleo je da pronadje resenje za jednu bolest koju nije poznavao uopste jer je on bio hirurg.On je predlozio eksperimantalni model koji se sastojio u odstranjenju pankreasa sto je prethodno uradio Paulesku. Banting i Best nisu se protivili Pauleskovom protestu jer bi im se u tom slucaju anulirao prioritet. Na njihovu stetu u jednom clanku pozivali su se i na Pauleskov rad iz 1921.godine. Time su dokazali da su znali za Pauleskuov rad, mada su kasnije negirali. Paulesku je potvrdio da je slao svoje radove Bantingu, trazeci mu u zameni njegove radove, ali je to pismo ostalo bez odgovora. Imao sam ovaj dokaz kasnije kada sam pronasao Pauleskuovo pismo, u kojem je trazio Bantingu objasnjenja uoci dodeljivanja Nobelove nagrade, u Bantingovom licnom arhivu”. 
Koji su bili razlozi zbog kojih je ekipa sa Univerziteta iz Toronta dobila Nobelovu nagradu? 
"Dva argumenta su odigrala kljucnu ulogu u dodeljivanju Nobelove nagrade ekipi iz Toronta. Prvi je bio taj sto je James Collip uspeo da ocisti pankreaticnu srz koja se veoma uspesno mogla uspesno dati coveku. To je zasita bio prvi korak pored onoga sto je ucinio Paulesku. Drugi razlog sto je Toronto posetio dobitnik Nobelove nagrade za 1920. Godinu, August Krogh, cija je supruga bolovala od dijabetisa. Posetivsi laboratotiju Macka Leoda postigli su dogovor oko mogucnosti da ovaj novi hormon proizvodi i u Kopenhagenu. Krogh je bio taj koji je predlozio Kanadjane za Nobelovu nagradu i pored toga sto oni nisu objavili nista o dijabetisu. Jedan od clanova Nobelovog Komiteta, koji je odbio da napise preporuku za nominalizaciju, poslao je pismo direktoru komiteta u kojem je reko da je cesto ucestvovao u dodelivanju nagrade, ali nikad nije bio u situaciji da nema rdaove na osnovu kojih bi mogao da se dokumentuje”. 
Pitali smo doktora Joneskua –Trgoviste koja je razlika izmedju pankreina i insulina: 
"Medju njima ne postoji nikakva razlika. Zapravo, trebalo bi da kazem da izmedju pankreina i isletina ne postoji nikakva razlika. Kanadjani su pankreaticnu srz koju su koristili po Pauleskuovom modelu nazvali isletinom. Nedavno sam dosao do clanka belgijskog fiziologa Jeana de Meyera koji je 1909. godine koristio naziv insulin. On je rekao da se hormon naziva insulin. Tako da su Kanadjani prisvojili i naucni rad Pauleskua ali, i naziv koji je dao Meyer”. 
Godine 1969, posle medjunarodne kampanije o odredjivanju istine ciji je inicijator bio skotski fiziolog Ian Murray Nobelov Komitet je priznao zasluge i prioritet Nikolaja Pauleskua kada je rec o otkrivanju leka protiv dijabetisa.

 

 

http://old.rri.ro/arh-art.shtml?lang=10&sec=55&art=2848

[Milan Nikolic]

пре 14 часа, cloudking рече

Da, da.. "xaxaxa".... tako je gošo

 

(Boze gospode...)

Мораш да схватиш каквих има поремећаја.

[о.Горан]

 

Naučnik optužuje nobelovce za krađu

 

 

 

 

VAŠINGTON - Američki naučnik Rejmond Damadijan optužio je Odbor za dodelu Nobelove nagrade za pokušaj prepravljanja istorije jer je ovogodišnju nagradu za medicinu dodelio Polu Lauterburu i Piteru Mensfildu za njihov rad na prikazu magnetne rezonance (MRI). Damadijan, pionir u ovome području medicine, tvrdi kako je takva odluka sramotna, te zahteva da nagrada pripadne i njemu.

 

Kako bi javnost upozorio na propust pri dodeli Nobelove nagrade za medicinu, Damadijan je platio skupi oglasni prostor u listovima 'Njujork tajms' i 'Vašington post'. U tekstu objašnjava kako je upravo on došao do ključnih otkrića u MRI još 1970. godine, što su svojim izjavama podržali i drugi naučnici. Uprkos tome, Nobelova zadužbina je nagradu za rad na MRI dodelila Amerikancu Lauterburu i njegovom britanskom kolegi Mensfildu.

- Odbor za dodelu Nobelove nagrade za psihologiju i medicinu napravio je jedinu stvar koju ne sme, zanemario je istinu - piše Damadijan dodajući kako je 1973. prijavio prvi patent uređaja za magnetnu rezonancu, mesecima pre Lauterbura. Razočaranje i nevericu dodelom nagrade za medicinu iskazali su brojni naučnici, profesor biohemije Džon Votson je čak izjavio kako je odbor pri dodeli nagrade namerno prevideo dokumentovane dokaze.

Hans Jornval, sekretar Nobelovog veća pri Institutu 'Karolinska', koje bira dobitnike nagrade za medicinu, izjavio je kako je bio siguran da je bio u pravu kod odabira laureata. Dodao je da ne postoji pravo žalbe na dodeljenu nagradu.

 

 

http://www.blic.rs/vesti/svet/naucnik-optuzuje-nobelovce-za-kradu/n3tn8tk

[о.Горан]

Dijagnostička revolucija

 

 

U ovom tekstu osvrćemo se na okolnosti oko otkrića i primene magnetne rezonance, revolucionarnog dijagnostičkog metoda.

Jutro 6. oktobra 2003. godine je značilo samo jedno: konačno će biti objavljena imena dobitnika Nobelove nagrade. Prethodne noći malo se spavalo. Da li su život posvećen naučnom istraživanju i karijera duga nekoliko decenija, u očima sveta imali dovoljno značaja; da li su imali direktan uticaj na dobrobit ljudi i bili dovoljno zapaženi da bi doneli ovo izuzetno priznanje? Da li se sve isplatilo? Možda je baš ovo ta dugo čekana godina.

Koliko god truda bilo uloženo, naučna zajednica je, na kraju krajeva, kao svaka druga. Nije savršena, i nije izolovana od ostatka sveta. Tako se desilo da je jesen 2003. sobom donela glasine da će ovogodišnja Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu biti dodeljena za otkrića na polju slikanja magnetnom rezonancom. A kada Nobelov komitet dozvoli da ovakve vesti procure, one obično budu istinite. 

Dijagnostička revolucija

Nuklearna magnetna rezonanca (NMR) je još dvadesetih godina prošlog veka pronašla svoj put do laboratorije, gde su fizičari istraživali magnetska svojstva atoma. Mnogo godina kasnije, njena upotreba na polju medicine napravila je pravu revoluciju u dijagnostici.

Ono što magnetnu rezonancu čini nezamenljivim dijagnostičkim alatom je činjenica da je ljudski organizam većinom sačinjen od vode. Kada se pacijent izloži radiofrekventnim talasima, protoni u atomima vodonika, kojih je u ljudskom organizmu izuzetno mnogo, a koji su pobuđeni jakim magnetnim poljem, odašilju povratni radiofrekventni signal. Ovaj signal je posledica fenomena rezonancije, po kom je metod i dobio ime. Mašina snima ovaj signal i na osnovu njega pravi sliku unutrašnjosti tela. Analizom snimaka lekar je može da razlikuje benigno od malignog mekog tkiva. 

Prednosti ovog metoda, u odnosu na bilo koji drugi radiološki metod, jesu njegova preciznost, neinvazivnost i odsustvo jonizujućeg zračenja. Do sada nisu otkrivena štetna dejstva po organizam, a proces je bezbolan i komforan.

Nepopularno ime koje je ova tehnika dobila, promenjeno je osamdesetih godina od strane Američkog udruženja radiologa. Ideja je bila da se otklone asocijacije na strah od „nuklearnog“, usađen u ljude nakon incidenata sa nuklearnim oružjem. U medicini, metod je danas poznat kao magnetna rezonantna tomografija (MRT), magnetna rezonancija ili, jednostavno i najpopularnije, magnetna rezonanca (MR).

Neosporno je i nediskutabilno kakav je efekat na medicinu i dobrobit ljudi imao razvoj ove dijagnostičke procedure. Takođe, bilo je sasvim izvesno da je morala doći godina u kojoj će fokus Nobelovog komiteta na polju fiziologije ili medicine biti MR; do sada je mesto u istoriji nauke, a zahvaljujući radu na MR, steklo nekoliko fizičara i hemičara. Ipak, kada je momenat konačno došao, stvari nisu tekle glatko, a čak ni dostojanstveno.

Stvaranje istorije

Doktor Rejmond Damadijan je 6. oktobra 2003. ustao pre svitanja, znajući da će veb-stranica posvećena Nobelovoj nagradi objaviti ime ovogodišnjih dobitnika veoma rano. Nagrada je, ipak, internacionalna, ne zavisi od geografije ili nacionalne pripadnosti, a jutro ne dolazi u isto vreme na čitavoj planeti. Možda je već vreme.

Nekih 30 godina ranije, isti, ali dosta mlađi doktor, došao je na smelu ideju. Želeo je da upotrebi određenu tehniku, koja je uključivala jako magnetno polje i radio-talase, kako bi razlikovao pacove bolesne od raka i one zdrave. Eksperiment je uspeo, a Damadijan je patentirao i sagradio prvu mašinu koja je radila po principu magnetne rezonance. 

Kao spomenik nauke, koji je nedvosmisleno gurnuo MR u naručje medicini i učestvovao u stvaranju istorije, Damadijanova MR mašina našla je mesto u čuvenom Smitsonijanu, muzeju američke istorije.

Ipak, mada revolucionarna u svojoj nameni, prvobitna magnetna rezonanca nije našla praktičnu upotrebu. Mada je princip po kome je radila bio smislen, procedura je bila suviše spora, kompleksna i ponekad neprecizna, da bi postala radiološki instrument. Osim toga, Damadijan nije predložio na koji bi način mašina mogla da proizvede sliku ili sken unutrašnjosti organizma. Svoj izum Damadijan nije uspeo da proda, i on nikad nije klinički korišćen.

U međuvremenu, izvesni Pol Loterbor otkriva da se gradijenti u magnetnom polju mogu iskoristiti kako bi se razvila slika u MR tehnici. Razvijajući MR principe donete od strane pionira ove metode, on uspeva da generiše prvu 2D i 3D sliku metodom nuklearne magnetne rezonance, koju i objavljuje 1973. godine. Pomak koji je napravio dodatno je ubrzan i učinjen još efikasnijim, kada je Piter Mensfild, fizičar sa Univerziteta u Notingamu, razvio matematičku tehniku zahvaljujući kojoj je MR skeniranje trajalo nekoliko sekundi, umesto toliko sati, i koja je rezultovala još kvalitetnijim i preciznijim slikama.

Ipak, činjenica da je Damadijan otkrio osnovni princip MR dijagnostike, ostala je nepromenjena, a zasluženo priznanje moralo je doći tog ranog jutra, 6. oktobra 2003.

U ratu sa komitetom

„Nobelova nagrada za fiziologiju ili medicinu 2003. dodeljuje se zajednički Polu Loterboru i ser Piteru Mensfildu za njihove zasluge u vezi sa slikanjem magnetnom rezonancom.“

– stajalo je na veb-stranici posvećenoj Nobelovoj nagradi. 

Doktor Damadijan je tražio svoje ime na objavi, bilo kakav trag sopstvene zasluge za ovo veliko otkriće, ali nije ga našao. Nagrada, u iznosu od 1,3 miliona dolara, biće podeljena između dvojice naučnika. Bez obzira na to što pravila fonda dozvoljavaju da troje ljudi podeli priznanje, ovoga puta to se nije desilo.

Isprovociran i gnevan, Damadijan je rešio da pribegne pomalo radikalnim potezima; naime, zakupio je po čitavu stranicu u „Vašington postu“, „Njujork tajmsu“ i „Los Anđeles tajmsu“, na kojima je izneo svoje viđenje ove nepravde, a kako bi protestovao zbog odluke Komiteta. Nakon toga, organizovao je čitavu kampanju tokom koje je Stokholm zasut pismima Damadijanovih pristalica koje se, takođe, nisu slagale sa ovom odlukom.

Medijski rat koji je poveo mnogima je delovao krajnje nedostojanstveno, ali Damadijan nikada nije prestao da se bori. 

„Nagrada je trebalo da pripadne meni, a tek onda Loterboru. Da ja nisam rođen, da li bi MR postojao? Ne verujem. Da Loterbor nije rođen? Ja bih već dogurao dotle. U nekom trenutku.“

– ponovio je Damadian.

Faktor kreacionizma

Nobelov komitet je uzdržano ćutao, njegovi predstavnici su davali izjave kada bi ih neki od velikih časopisa priterao uza zid, ali suština je ostala nepromenjena: odluka jednostavno nije dovedena u pitanje. Jedno od pravila kojih se Komitet slepo pridržava, jeste njegovo diskreciono pravo čiji je period 50 godina od trenutka proglašenja dobitnika nagrade. 

Ono što je istaknuto kao najvažniji element, jeste činjenica da nije ni planirano da nagrada bude dodeljena za sam izum magnetne rezonance, već za tehnologiju slikanja unutar nje, koja je upravo zaslužna za njenu široku primenu i njen ogroman značaj za medicinu. U ovome je, ipak, Loterbor napravio najveći prodor. 

Sam Nobel je insistirao da se nagrade dodele onima koji su učinili najveću dobrobit čovečanstvu, i to u konkretnom i praktičnom smislu. Mnogi su, ipak, ostali slepi za ovu krucijalnu razliku u postavci. 

Kao razlog namernog isključivanja Damadijana, nameće se još jedan faktor. Damadijan je istaknuti kreacionista. On veruje u bukvalno tumačenje Biblije i zagovornik je verzije događaja u kojima je Zemlja nastala tokom šest dana, što se, po njemu, desilo pre oko 6000 godina.

Kreacionizam je u direktnom sukobu sa modernom naukom, i opovrgava teoriju evolucije, kao i stanovišta biologije, astronomije i mnogo drugih konvencionalnih naučnih tvrdnji. Da li je Nobelov komitet uspeo da se moralno toliko distancira od ovoga, i da li zaista u odluci nije imala udela činjenica da Damadijan kategorički odbija da poveruje u temelje moderne nauke, ostaje nepoznato.

Sigurna je jedino Damadijanova nepokolebljivost u njegova kreacionistička ubeđenja i njegovo viđenje događaja.

„Nebiblijsko tumačenje nas navodi da poverujemo da je čitav život nastao od jedinstvenog zajedničkog pretka – obične plesni – i da je nakon, recimo, milijardu godina, ta plesan izašla iz okeana i počela da drži predavanja. Pozabavite se tom idejom. Ona narušava bilo kakav osećaj realnosti.“

– uveren je Damadijan.

55

 

 

 

 

 

[о.Горан]

Идемо даље... Један од најутицајнијих,ако не и најутицајнији хемичар данашњице др Хенри Шефер, пет пута номинован за Нобелову награду, сваки пут одбијен. Шта мислите зашто?

 

Ево, прочитајте између редова... 

HENRY “FRITZ” SCHAEFER III (1944-)

Graham Perdue Professor of Chemistry and Director of the Center for Computational Chemistry at the University of Georgia. The inventor of quantum computational chemistry, Schaefer has published over 1,000 journal articles and is one of the most widely cited chemists in the world. Receiving his doctorate from Stanford, he was on faculty at Cal Berkeley before taking his current position at Georgia. A constant contender for the Nobel Prize, he has been persistently passed over for membership in the prestigious U.S. National Academy of Sciences because of his outspoken Christian views, skepticism of Darwinism, and support of intelligent design.

 

На списку је 20 најбриљантнијих хришћанских научника западног света.  Узгред буди речено, ту спада и др Бен Карсон( https://pouke.org/forum/topic/45034-блиски-сарадници-доналда-трампа-и-креационизам/?do=findComment&comment=1533630 ) који је уједно републикански конгресмен и мало је фалило да уместо Трампа буде кандидат републиканаца на овим изборима...

https://kavvanah.wordpress.com/2010/04/17/the-20-most-brilliant-christian-professors/

 

[о.Горан]

Још пар интересантних предавања овог генијалног човека који подржава покрет ИД:

 

 

 

 

 

 

 

па ко воли нек`изволи....