Ђорђе Јанковић: Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије (цела монографија)

[александар живаљев]

        

12. новембра 2016. упокојио се у Господу др Ђорђе Јанковић, археолог, рођен 1947. године. Био је из угледне интелектуалне породице: његов прадеда Војислав Бакић био је наш први доктор педагогије, директор Учитељске и ректор Велике школе. Деда, по коме је добио име, био је председник београдске општине уочи балканских ратова, а отац Ненад, запажени астроном, сарадник Београдске опсерваторије. Упркос великом интелектуалном капиталу који је поседовао, као археолог др Ђорђе Јанковић давао је предност теренским истраживањима.

Бројне поставке до којих је долазио наилазиле су на оспоравања у археолошким круговима. Време пред нама даће прилику за објективнију оцену његовог доприноса српској археологији, а захваљујући Пројекту Растко у прилици сте да прочитате у продужетку његово последње дело (издање Хришћанске мисли, Бгд, 2015), као и још неке значајне научне радове:

Ђорђе Јанковић

Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије (цела монографија)

ПРЕДАЊЕ И ИСТОРИЈА ЦРКВЕ СРБА У СВЕТЛУ АРХЕОЛОГИЈЕ (420 страна А4 формата, PDF, 38 Mb)

На Растку објављено: 2016-06-28
Датум последње измене: 2016-06-29 00:33:44

 

Дипломирао је археологију на Филозофском факултету у Београду.
Каријеру је започео 1971. године у Музеју Крајине у Неготину, а од 1977. до 1978. запослен је у Археолошком институту у Београду, а потом на Филозофском факултету, као асистент за средњовековну археологију.
Магистрирао је 1977. са темом Обала Дунава између Сипа и ушћа Тимока у VI-XII веку, а са темом Становништво Балкана у VI и почетком VII столећа докторира 1987. године.
У звање доцента изабран је 1988. године, а за шефа Катедре за средњовековну археологију 1997. године.^[6] Ову дужност је обављао до 2008. године.

Радио је као професор на Академији за уметност и консервацију СПЦ а својевремено и као продекан за наставу ове установе.
Др Јанковић је био председник Српског археолошког друштва од 2003. до 2007. године^[7], а такође и уредник научног часописа Гласник Српског археолошког друштва.

Изабрана библиографија

Монографије

• Подунавски део области Аквиса у VI и почетком VII века, Археолошки институт, Грађа 5, Београд 1981, 1-194, – La partie danubienne de la region d’Aquis au VIe et au debut du VII siecle, 195-232.
• Гамзиград касноантички царски дворац, коауторски: Драгослав Срејовић, Анка Лаловић и Ђ. Јанковић, САНУ, Београд, 1983.
• Словени у југословенском Подунављу, коауторски Милица Јанковић и Ђ. Јанковић, Музеј града Београда, Београд 1990, 1-141, – Les Slaves du bassin danubien Yougoslave, 143-149.
• Српске громиле, Свесловенски савез и НИП „Књижевна реч“, Београд, 1998. – Serbian Gromilas
• Српско поморје од 7. до 10. столећа (књига), Српско археолошко друштво и Завичајни музеј Херцег-Нови, 2007. – „Serbian Maritime from 7th to 10th сеnturу“ и као штампано и као комплетно електронско издање
• Манастир Тврдош, изд. Манастир Тврдош, 2010.
• Предање и историја Цркве Срба у светлу археологије: кратак преглед од почетка до турске окупације,^[8] заједничко издање: "Хришћанска мисао" и "Хиландарски фонд", Београд, Универзитетски образовани православни богослови, Фоча, Задужбина "Николај Велимировић и Јустин Поповић", Ваљево, 2015.

Чланци

• „Покретни налази са некрополе и утврђења код Кладова“, „Старинар“ XXIV-XXV, Београд 1973-1974 (1974), 201-225, –„Le mobilier archeologique de la necropole et de la forteresse pres de, Kladovo“, 226.
• „Средњовековна грнчарија доњег српског Подунавља“, Balcanoslavica 3, Прилеп-Неготин 1974 (1975), 89-112, – „The medieval pottery of the Serbian Lower-Danube Basin“, 113-119
• „Истраживање споменика у Врелу, Шаркамен“, Старинар XXXI, Београд 1980 (1981), 87-92, – „Etudes des monuments de Vrelo“, Шаркамен, 93.
• „Нека запажања о властелинским шлемовима на ликовним представама у Србији XIV-XV столећа“, Зборник Филозофског факултета XVI, Београд 1989, 147-162.
• „Етнички простор Срба на Балкану у средњем веку у светлу археолошких и писаних извора“, Етнички састав становништва Србије и Црне Горе и Срби у СФР Југославији, Географски факултет Универзитета у Београду и „Стручна књига“, Београд, 1993, стр. 19-40.
• „Баранда код Опова, насеље касноантичког доба: Има ли Словена у Банату и Бачкој у III-IV столећу?“, Изложба о исходима археолошког истраживања код Опова (каталог), „Кућа Крсмановића“, Београд, март-април 1994.
• „The Serbs in the Balkans in the light of Archaeological Findings“, The Serbian question in The Balkans, Faculty of Geography – University of Belgrade, 1995, 125-146.
• „Словенске културе касноантичког доба“, Рад Музеја Војводине, бр. 37-38, Нови Сад, 1995/96, стр. 77-82.
• „Погреб Срба у раном средњем веку“, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии. Том 1: Проблемы славянской археологии, стр. 382-393, Москва 1997.
• „Словени у источној Србији у VI и VII столећу“, Археологија источне Србије, научни скуп „Археологија источне Србије“, Београд - Доњи Милановац, децембар 1995. године, (ур. М. Лазић), Београд, 133-149.
• „Словенске особине насеља позноримског доба на југоистоку Паноније“, Труды VI Международного Конгресса славянской археологии, том 3, Москва 1997, стр. 362-375.
• „Михољска превлака - истраживања у 1997“, коауторски: Ђ. Јанковић, Милена Живковић, Горан Симоновић, Ђорђе Ћапин, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 14, 1998, стр. 137-143.
• „Манастир Добрун - археолошка истраживања у 1997. години“, Наше старине, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, бр. 1, стр. 41-48.
• „Две цркве у околини Гацка“, Наше старине, бр. 1, Републички завод за заштиту културно-историјског и природног насљеђа Републике Српске, Бања Лука, 1998, 55-58.
• „Средњи век Косова и Метохије - археолошка истраживања“, Гледишта, вол. 40, бр. 3-4, стр. 112-114, 1999
• „Средњовековна култура Срба на граници према Западној Европи“, Традиционална култура Срба у Српској Крајини и Хрватској, Етнографски музеј, Београд 2000, стр. 9-22.
• „Неке особености старог погребног обреда Срба“, Митолошки зборник, б. 2, Центар за митолошке студије Србије, Рача, 2000, 95-106.
• „Словенски и српски погребни обред у писаним изворима и археолошка грађа“, Гласник Српског археолошког друштва, број 17, Београд 2001, стр. 119-128.
• „Археологија археологији, поводом рецензије Милоја Васића текста Станка Трифуновића“, Гласник Српског археолошког друштва, бр. 17, 2001, стр. 271-282.
• „Касноантичка триконхална црква манастира Светих Апостола Петра и Павла код Требиња“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 19, бр. 18, 2002, стр. 99-124.
• „Словени у северном Илирику 6. столећа“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 39-61.
• „О цркви Рашке доба пре Немање“, Гласник Српског археолошког друштва, вол. 21, бр. 20, 2004, стр. 63-80.
• „Археолошка сведочанства о пореклу Албанаца и потомцима Илира“, Излагање са стручно-научног скупа „Методолошки проблем истраживања порекла Албанаца“, Српска академија наука и уметности, Београд, 21. јуна 2007. Објављено у зборнику радова Албанци лажни Илири, „Пешић и синови“, Београд 2007.
• „О називу Диоклеје пре Немањића“, Пројекат Растко, 2007.
• „Како се Диоклеја називала у Позном средњем веку“, Пројекат Растко, 2007.
• „Сведочења археолошког наслеђа 4-11. столећа Косова и Метохије“, Пројекат Растко, 2007.
• „О проучавању и публиковању утврђених места у Србији из VII-X столећа“, Гласник Српског археолошког друштва, 28/2012 (2013)