У очекивању Благодатног огња

[PD]

?????? ??? ?????? ??????????? ???? ????? ???????? ???????????? ? ????? ?? ?? ?? ?? ??? ???? ???? ?????. ? ?? ??? ??????? ?? ?????? ?? ????????? ????? ??? ???? ?? ?? ????? ?????????? ??? ???????? ??? ?? ?? ????? ????? ??????????? ??? ????????? ? ????????? ??? ?? ????????.

????? ?????? ???? ??? ?????? ?? ?? ? ???? ???? ??????? ?? ?? ?????? ?? ???????? ? ????? ?????.

?? ?? ?? ??? ????? ?? ??????? ??? ?? ??? ??? ???????????, ? ???? ?????? ??? ???? ?????? ?? ?????? ? ??????? ??? ???? ?? ????? ????? ? ???? ?????? ?? ?? ????????? ???????? ? ??????...????? ?? ????? ?????????

Dozvoljeno je sve slikati, ali si potpuno u pravu za ovaj komentar u nastavku... na takvom mestu najvise mislis na molitvu, sva osecanja ti se nekako skupe i krenu istim pravcem... i koliko god da sam zelela preneti slike tog sveta ovde kad se vratim, u nekim trenucima nisam ni pokusavala ni pomisljala na foto aparat....

????????????? ??? ?? ?? ????... 0442_feel

[Guest Оливера]

Свети Огањ

Аутор: Ђакон Борис Фајфрић, Број 1032, Рубрика Ризница

Већ вековима сваког Васкрса на Велику Суботу, јерусалимски православни патријарх са неупаљеним свећама улази у Христов Гроб у Јерусалиму и моли Спаситеља да пошаље Свети Огањ. Након дужег времена, Огањ се појављује у облику светлости и пали патријарху свеће, као и нека од кандила у цркви. Суштина свега јесте што нико не зна како и одакле долази Благодатни Огањ. Дакле, свеће и кандила се сами запале, без употреба запаљивих средстава. Исто тако, Свети Огањ се појављује само православном патријарху.

СВЕТЛОСТ ХРИСТОВА

Многи постављају питање: „Шта је то Свети Огањ?“.

На то питање може да одговори само Бог, заједно са светим Оцима који су се овим бавили. Свети Григорије Палама за Свети Огањ каже да он није материјални, осећајни и једноставни обични призор или машта, него да је Свети Огањ нематеријална, умна и разумна светлост која постоји. Свети апостол Јован Богослов за Благодатни Огањ једноставно каже: „То је светлост“. Управо због тога и певамо у цркви: „Светлост је Отац, Светлост је Реч, Светлост је и Свети Дух“. Дакле, Свети Огањ је благодат Свете Тројице. Можда најбољу дефиницију даје свети апостол Петар, који каже да је Свети Огањ светлост, и као такав, дар Светог Духа.

Свети Огањ се почео појављивати пророцима у Старом завету и апостолима у Новом завету, а онда и светитељима наше Цркве. Пророк Мојсије је на планини Хорив видео пламен ватре упаљеног грма који није сагоревао. Пророк Језекиљ је видео призор Бога са ватром која варничи, тј. Свети Огањ. Тројица ученика Христових (Петар, Јаков и Јован) су на гори Тавор видели необјашњиву светлост за време преображења Исуса Христа: „И преобрази се пред њима, и засија се лице његово као сунце, а хаљине његове постадоше бијеле као свјетлост“ (Мт 17,2). Та светлост о којој причају пророци, апостоли и светитељи, и данас се јавља народу на Велику Суботу у Јерусалиму, у цркви Светог Гроба.

ПРИЗИВ ПРАВОСЛАВНИХ

Свети Огањ се појављује само код православних хришћана. Због велике зависти, припадници других цркава су пар пута покушали да призову Свети Огањ, али безуспешно. Историја спомиње два таква покушаја. Један је везан за римокатолике, а други за Јермене.

Покушај римокатолика се догодио 1101. године, када су Латини (крсташи) владали Јерусалимом. Да би доказали да су они истинска црква, преузели су од православних празновање Светог Огња. На дан светковања, римокатолици су заузели прва места за призивање Светог Огња и почели се молити. Међутим, Огањ се није појављивао, али их то није спречило да одустану од молитве. Латини су наставили да се моле до јутра следећег дана Велике Недеље на Васкрс. Али, ни тада им молитва није била услишена и, онако разочарани, напустили су храм. После одласка крсташа, православни су наставили светковину Светог Огња. Од тада Благодатни Огањ се опет појављивао.

Други случај, везан за Јерменску цркву, догодио се у 16. веку. Да би доказали своју непогрешивост, Јермени су подмитили турског начелника да православног патријарха не пусти у храм, јер они желе да призову Свети Огањ. На Велику Суботу, патријарх је са извесним бројем хришћана остао пред вратима Цркве Светог Гроба, и ту се молио Богу да на њега и вернике пошаље Свету Светлост. И његовом молитвом се чудо догодило: појавио се Свети Огањ на небу и кроз један од стубова на вратима храма спустио се на свеће које је држао патријарх. Том приликом се стуб распукао, што се и данас може видети. У истом тренутку десило се још једно чудо: неки турски емир је са џамије посматрао шта се догађа код цркве Светог Гроба. И када је видео појаву Светог Огња, повикао је: „Велика је вера хришћана! Један је Истински Бог, Бог хришћана!“. И после повика, емир се баци са високог минарета у амбис дворишта храма. Сви су од присутних очекивали да је мртав, али није било тако. Вера у Христа га је спасла. Након тога је прешао у Православље. За његов прелазак у Хришћанство су чули неки муслимани, па су га убили. Његове мошти се данас чувају у манастиру Велике Пресвете Богородице Јерусалимске.

ПРИПРЕМЕ

За долазак Светог Огња се врше одговарајуће припреме: провере Светог Гроба, запечаћивање Христовог Гроба и светковина Светог Огња.

Проверавање Светог Гроба се врши тако што се цела Едикула (Христов Гроб) добро провери да се не би у њој нашло какво запаљиво средство. Провера почиње у 10 и траје до 11 часова ујутру на Велику Суботу. За проверавање су овлашћени Јермени са четворицом православних. Јермени су нарочито заинтересовани будући да, по утврђеном правилу, онога момента када се православном патријарху не прикаже Свети Огањ, они су ти који преузимају светковање Благодатног Огња. Силазак Огња на молитве православног патријарха значи да је Божја благодат једино на православној Цркви. У супротном, односно, ако се Свети Огањ не појави, то би се тумачило као да православна Црква више нема ту благодат.

Проверавање се врши три пута. После првог, када је Свети Гроб у потпуном мраку, услеђује друго и треће проверавање. Када се утврди да у Едикули нема ни човека, нити каквог запаљивог средства, извршиоци излазе и Гроб се запечаћује. То се дешава негде око 11 часова.

Врата од Едикуле се облепљују чистим истопљеним воском који се прави у цркви. После тога се врата запечате званичним печатом патријарха Јерусалима и преко њих се залепе две велике беле траке, које прекривају цео улаз у облику слова Х. Тада је све спремно за светковину Светог Огња.

На Велику Суботу у подне, тачно у 12 часова, почиње светковина. Она се састоји из три дела: молитве, уласка патријарха у Христов Гроб и молитве у Светом гробу да би се Огањ појавио. На тај дан велики број ходочасника се налази унутар цркве, нестрпљиво чекајући да се појави јерусалимски патријарх, који долази из Јерусалимске патријаршије и уз звоњење звона, праћен од стране епископа и свештенства, улази у цркву Светог Гроба. Када уђе кроз спољашња врата храма Апостола Јакова, седа на патријаршијски престо где му прилазе представници Јермена, Сиријаца и Копта. Док му прилазе, целивају му руку да би могли добити од њега лично Свети Огањ. По закону, онај ко му не целива десницу, нема права да из његових руку добије Благодатни Огањ.

Након овога почиње света молитва. Патријарх силази са Светог постоља и, уз пратњу лепо одевених епископа, свештеника и рипидоносаца, упућује се ка Светом Гробу. Када прође молитва, Гроб се отпечати, а патријарх се проверава да нема какво запаљиво средство. Његова Светост скида са себе одежде и на њему остаје само стихар, епитрахиљ, појас и наруквице. За контролу је задужен градоначелник Јерусалима и начелник полиције.

После прегледања, патријарх улази у Христов Гроб са једним јерменским представником који га стално посматра, чак и за време молитве. Унутар Светог Гроба су сва кандила погашена и не постоји могућност да се упали било каква светлост. Патријарх у Гроб улази само са четири свежња угашених свећа. У сваком свежњу има 33 свећа, онолико колико је овоземних година проживео Христос. Из тих свећа ће се касније поделити Свети Огањ.

ПОЈАВА СВЕТОГ ОГЊА

Када патријарх уђе у Свети Гроб, тада у храму влада тишина и сви су обузети нестрпљивим ишчекивањем. Многим ходочасницима је поглед уперен увис и питају се да ли су се удостојили да виде Свети Огањ и да ли ће Он доћи. После дуге тишине, настају узвици народа: „Огањ! Живео Огањ!“.

И заиста, Огањ се види. Као муња иде горе-доле, лево-десно, у свим правцима и обилази сваки простор. Осветљава иконе, пали кандила и погађа искрама ватре свеће хришћана. Јавља се у различитим облицима. Неки Га виде као муњу, звездицу, облак, крст и слично.

Након појаве Светог Огња, патријарх излази из Христовог Гроба са упаљеним свећама. Први свежањ свећа предаје представнику Јерменске цркве, а после тога предаје арапском свештенику Огањ, који он дели народу у цркви. Са друге стране, патријарх предаје други свежањ свећа Јерменину који га преноси у Јерменију где ће Огањ предати јерменском патријарху. После тога, у Едикулу улазе представници Копта и узимају Свети Огањ од патријарха.

Када патријарх раздели Огањ поменутим црквама, он са два преостала свежња излази кроз капију Едикуле и предаје Свети Огањ онима који га нису добили. Док дели народу Свету Светлост, дотле звоне звона и певају се химне. Они који су добили Свети Огањ преносе га из Јерусалима у своје родно место и тамо га раздају вернима. Интересантно је то што, у првих неколико минута, пламен Благодатног Огња не може ником да науди. Виђени су неки људи у цркви који упаљене свеће принашају на своја лица и очи, и не добијају никакве опекотине.

Сваки православни хришћанин би (наравно, ако за то постоји могућност) требало да посети Свету Земљу и поклони се светим местима. Нажалост, данас смо упознати са веома тешком материјалном ситуацијом у нашој земљи, тако да велики број хришћана из Србије није у могућности да посети Палестину. Међутим, због тога никад не треба очајавати, јер свако место где се молимо Богу јесте Света Земља.

Аутор: Ђакон Борис Фајфрић, Број 1032, Рубрика Ризница

[ssimke]

И после повика, емир се баци са високог минарета у амбис дворишта храма. Сви су од присутних очекивали да је мртав, али није било тако. Вера у Христа га је спасла. Након тога је прешао у Православље. За његов прелазак у Хришћанство су чули неки муслимани, па су га убили. Његове мошти се данас чувају у манастиру Велике Пресвете Богородице Јерусалимске.

cuo sam vec prije o ovom muceniku. a jel zna neko njegovo ime, i nesto vise o njemu?

[evagrij]

Holy Light in Jerusalem: Proofs & Testimonies

Holy Light in Jerusalem: Proofs & Testimonies

http://www.oodegr.com/english/ekklisia/holylight.htm

[Leo I Magnus]

JA bila :-)

Najtoplije preporucujem svakome da ode.

И моја маленкост!

[Оља]

У очекивању Благодатног огња

23.04.2011

Десетине хиљада  хришћана из читавог света се окупљају у Јерусалиму да би постали сведоци силаска Благодатне ватре.  Она ће се запалити по молитвама верних уочи Ускрса. Ватра се појављује у капели унутар храма Гроба Господња, над каменом  где је почивало Велике Суботе Тело Христово. Силазак  Благодатне ватре се сматра једним од највећих чуда – све до сада тај феномен није објашњен са гледишта науке. У Москву ће Благодатну ватру донети делегација Фонда Андреја Првозваног специјалним авионом у 22.30 по московском времену.

Глас Русије

[Оља]

У очекивању Благодатног огња

23.04.2011

Десетине хиљада  хришћана из читавог света се окупљају у Јерусалиму да би постали сведоци силаска Благодатне ватре.  Она ће се запалити по молитвама верних уочи Ускрса. Ватра се појављује у капели унутар храма Гроба Господња, над каменом  где је почивало Велике Суботе Тело Христово. Силазак  Благодатне ватре се сматра једним од највећих чуда – све до сада тај феномен није објашњен са гледишта науке. У Москву ће Благодатну ватру донети делегација Фонда Андреја Првозваног специјалним авионом у 22.30 по московском времену.

Глас Русије

[Оља]

На Землю сошел Благодатный огонь

23 апреля 2011, 16:06

В Старом городе Иерусалима десятки тысяч паломников вновь стали свидетелями сошествия Святого огня в Храме гроба Господня, происходящего в канун Пасхи. В часовню над Гробом вошел Патриарх Иерусалимский Феофил, традиционно разоблаченный до подрясника, без спичек и источников огня. Появился предстоятель уже с горящими свечами.

От Благодатного огня люди зажигали свои свечи, передавали пламя друг другу, умывались огнем, который не должен обжигать. Те, кому не посчастливилось попасть в храм, могли видеть все происходившее на огромных мониторах.

Теперь огонь дойдет до каждого верующего. Самолетами его увезут в разные страны мира. Частицу пламени доставят и в Москву — в Храм Христа Спасителя к пасхальному патриаршему богослужению. Из столицы огонь развезут по всей России.

[Оља]

whackado

[Оља]

whackado

[Оља]

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,101.msg417.html#msg417

Да се подсетимо...

и...

https://www.pouke.org/forum/index.php/topic,5258.0.html

[Дете Апокалипсе]

whackado

[Оља]

Јаооооооооооо што се радујеееееееееееееееееем! Hristos vaskrse

[Оља]

Благодатни огањ

Сваке година на Велику суботу, управо на онај дан између голготског Распећа на Велики петак и Васкрса Сина Божјег у недељу, у Јерусалиму на земљу са неба силази лагодатни огањ. To je дан који је тело Господа, колико можемо знати, провело управо ту, у Гробу, у Кувуклији. Дан који је свет провео „без Бога", жртвено пострадалог на Крсту за разрешење грехова света. Тај дан је и једна од могућих симболичких представа целокупне историје палог човечанства, јер означава трајање између богоубилачког (богоотпадничког) суноврата у таму и васкршње победе над победама: победе над смрћу и обнове богочовечанства.

Гроб Господњи је место у пећини где је лежало тело Христово по погребу. Сада је то Кувуклија, капела Гроба Христовог унутар Васкресењског храма у Јерусалиму. Сваке године, у суботу пред православни Васкрс када служи православни првојерарх, у Кувуклији, на Гробу Господњем, дешава се једно од највећих чуда које се понавља од давнина. Са неба силази Благодатни огањ који чудесно пали свеће православном патријарху, а потом и осталим верницима.

На Велику суботу ходочасници, људи различитих националности и представници различитих цркава, долазе у Храм гроба Господњег и чекају особити Божији благослов, силазак Благодатног огња. Још са вечери у петак у храму су погашена сва кандила, врата Кувуклије запечаћена су. Око два часа после подне литија коју предводи јерусалимски патријарх пристиже ка Кувуклији. Патријарх се разодева, остаје само у стихару, и с тридесет три свеће у рукама, по броју Спаситељевих година проживљених на земљи, улази ка Гробу. Људи с усрдном молитвом ишчекују чудо. И наједном: светлост обасјава Кувуклију. Патријарх излази са упаљеним свећама. Свако тежи да о пламен тих свећа запали своју. За неколико минута читав храм се испуњава бело-плавичастим сјајем. Људи као да се купају у неопалимом огњу, који никога не пече. Сви се радују сишавшој благодати, осећају невидљиво присуство Исуса Христа."

"... Свети огањ је почео да да се појављује у олтару Анђела, у великој већини случајева у облику лука над улазом у сам Гроб Господњи. Понекад је огањ хитао ка пећини и као да је тамо улазио час с једне час с друге стране. Огањ има бело-плавичасту боју, као и у суботу уочи Васкрса, и појављивао се 20 пута".

"Тог дана кад смо били крај Гроба Господњег патријарх се молио око један час. Видео сам плави бљесак у Кувуклији, а затим је он све јаче и јаче светлео. Пламен је мало помало, а потом разгоревајући букнуо и када је свети патријарх почео да предаје запаљене свеће верницима, пламен се ширио по целом храму муњевитом брзином".

Да би се отклониле сумње у овај чудесан догађај, појава светог Огња се збива под строгим и ревносним надзором цивилних власти. Ево белешке о службеним мерама које се предузимају:

"Све ватре у храму се гасе још претходног дана, на Велики петак, и храм остаје под контролом полиције. Просторија Гроба Господњег се темељито прегледа и затим се улаз у њу запечаћује. Самог патријарха прегледају од главе до пете, како би утврдили нема ли нечег запаљивог. Тек после тога скидају печат са улаза у Гроб Господњи и пуштају патријарха у њега ради добијања Благодатног огња. Кроз неко време, после усрдне молитве, добивши Благодатни огањ, патријарх њиме пали свежњеве свећа, излази и предаје огањ присутнима у храму, и сав се храм озарује морем огња." ("Чуда на гробу Господњем", 3-4)

Овај Благодатни огањ током првих минута апсолутно не пали и не пече. Тек после постаје уобичајени, стихијски, материјални.

О Благодатном огњу писали су још свети Григорије Ниски (4. век) и свети Јован Дамаскин (8. век), црквени историчар Јевсевије (4. век). Трифон Коробејников и Јуриј Георгиј Греков, московски ходочасници из 16. века, бележе да су међу присутним хришћанима на Велику суботу у Храму гроба Господњег, баш овим редом: Грци, Сиријци, Срби, Ибери (Грузини), Руси, аријанци, воложи...

Из описа бројних ходочасника дознајемо да су православни првосвештеници који добијају Благодатни огањ људи високе духовности, који сами представљају узор благочестивости. У успоменама Варваре Брин де-Сент Иполит, ходочаснице из 19 века, она описује како је после појаве овог чуда на Велику суботу 1859. године посетила митрополита Мелетија из Петре, који је те године примао Благодатни огањ: "Био је веома омршао и убледео, али је израз његовог лица зато био пријатнији и одликовао се необичним спокојем. Посматрао ме пажљиво и продорно и, погађајући моју потпуну убеђеност у знамење Божје благодати, рекао: ,Овога пута благодат је већ била сишла на Гроб Спаситељев када сам ушао у Кувуклију; јасно је: ви сте се сви тако усрдно молили да је Бог услишио ваше молитве. Дешавало се да се дуго молим са сузама, а да огањ не силази с небеса до два часа. Овога пута сам га угледао чим су се за мном затворила врата... Кад сам изашао, био сам као слеп, ништа нисам видео', одговарао је. ,И да ме нису придржавали, пао бих!'

http://www.spc.rs/sr/blagodatni_oganj

Hristos vaskrse

[mila]

А овако у тексту од пре недељу дана о Благодатном Огњу говори начелник духовне мисије Руске Православне Цркве, архимандрит Исидор:

http://www.rusdm.ru/pictures/Beseda%20arh%20Isidora%20o%20Blagodatnom%20Ogne_.pdf

"Године 2001. Чувар патријаршијског Престола Јерусалимске Цркве митрополит Петарски Корнилије у интервјуу у емисији “GКРIZES ZONES” на грчком каналу «MEGA» подсетио је да је 'свако створење Божје добро, јер се освећује речју Божјом и молитвом' (1Тим. 4, 4-5). Према његовим речима, у случају Благодатног Огња или, како га зову на грчком - Свете Светлости, 'ради се о природној светлости, али молитве које читају Патријарх или други архијереј који га замењује освећују ту природну светлост и због тога он има благодат Свете Светлости. То је природна светлост коју пале из Неугасивог Кандила које се чува у ризници храма Васкрсења. Али молитве имају моћ да освећују природну светлост и он постаје натрпиродна светлост. Чудо је у епиклези, у молитви архијереја; њом се освећује та светлост'.

Како сад схватити ове речи? Поготово кад дођу са тако високог места. Пре три године је и ђакон Курајев изазвао пометњу кад је пренео речи патр. Теофила у вези с Благодатним Огњем, које је чуо лично из патријархових уста - http://kuraev.ru/smf/index.php?topic=142404.msg1523535#msg1523535:

"Једнако искрен био је и његов одговор у вези с питањем о благодатном огњу: 'То је церемонија која представља representation, као и све друге церемоније Страсне седмице. Као што је некад пасхална вест засијала од гроба и осветлила читав свет, тако и ми сада у тој церемонији савршавамо репрезентацију тога како се вест о васкрсењу од кувуклије раширила по свету'. Ни речи 'чудо', ни речи 'силазак', ни речи 'благодатни огањ' у његовом одговору није било".