Епархија Тимочка

[Guest]

Опело и сахрана монаха Нектарија, сабрата манастира Буково

28. Март 2012 - 13:44

У среду 21. марта упокојио се у Господу монах Нектарије, сабрат манастира Буково код Неготина, Епархија тимочка. За оне који нису стигли да га упознају као монаха он је био Станислав Стефановић, отац Владике тимочког Јустина и протојереја Дејана, свештеника при храму Светог Апостола Марка у Београду. Опело је служио Епископ тимочки г. Јустин, уз саслужење Епископа рашко – призренског г. Теодосија и више од четрдесет свештенослужитеља, у присуству мноштва верника из целе Епархије.

Након опела, обратили су се настојатељ манастира архимандрит Иларион, протојереј Дејан Стефановић, и Епископ Теодосије који је између осталог рекао: ,,Када сам ја дошао у манастир Црну Реку, да будем искушеник, срео сам брата Станка који ми се ту нашао и као отац, као неко ко је и старији и искуснији да ме научи многим стварима и није часио ни једног тренутка да ме поучи. У њему сам видео правога оца и родитеља. И сво време сваког монаха он је гледао као свога најмилијег и најрођенијег, тако да, рекао бих, није он монах само десет дана. Цео свој живот од оног дана кад је своју децу упутио Господу, кад су они кренули Божијим путем и он је кренуо Божијим путем. Био је предан Господу али је увек био природан, увек је био савестан, одговоран и као таквог га знамо и памтимо”.

Затим се присутнима обратио Епископ Јустин чију беседу у целини преносимо.

Драга браћо и сестре, благодарим моме брату и саборцу из манастира Црне Реке, садашњем епископу рашко-призренском Г. Теодосију, свој браћи свештеницима, свештеницима храма Светога Апостола Марка где сам прве кораке вере своје добијао. Захваљујем свима вама који сте данас дошли, а најпре морам да захвалим особљу Медицинског центра који су годинама исказивали необичну пажњу и старање да моме оцу, монаху Нектарију, олакшају тешкоће које су му задавале тешке болести од којих је боловао. Добили смо пуно телеграма саучешћа, поводом овога дана, тужног растанка, али веселог одласка његовог Господу Богу и Спаситељу његовом. Од свих телеграма на којима од срца благодарим, издвојио бих следећи:

„Поводом упокојења у Господу Вашег оца, у монаштву Нектарија, који је својим животом послужио Господу, изражавамо у своје лично име наше искрено саучешће. Молимо се Господу и Спаситељу Исусу Христу, који је васкрсење и живот, за покој његове племените душе. Патријарх српски Г. Иринеј.“

Хвала свима вама који сте дошли. Желим да кажем још неколико речи. Станислав, Станко, Луле како смо га звали, као мирјанин био је човек који је волео живот овакав какав је Господ дао нама људима. Да овај живот искористимо на добро. Уживао је у свакој капљи воде, парчету хлеба и благодарио је Господу Богу. Моја жеља и жеља мога брата била је, када се мајка, као монахиња Христина, упокојила 1989. године, а он постао удовац, да и он једнога дана пође тим путем. И он се припремао. Потрудили смо се сви који смо око њега да му тих двадесет три године његовог удовичког живота засладимо. И он је, када се тешко разболео прво од рака простате, после од рака једњака, остао борац доследан себи. Никада у своме животу га нисам видео да је у депресији, у неким модерним психолошким болестима, некакве анксиозности, некакве изгубљености. Увек и увек се борио. И као такав он је заслужио да га Господ Бог удостоји да својом вољом затражи да буде прво искушеник, а онда и монах. Тим чином он је засладио наш живот. И он ће сладити живот свих оних који су га познавали, који су са њим били у вези. Био је често пута и строг, нарочито према мени, јер је хтео да будем добар. Надам се да је нешто од моје доброте и видео. Благодарим градоначелнику града Зајечара који је успео да припитоми овог поносног Београђанина, што је стално истицао, јер су му и прадеда и отац, као и он, рођени Београђани. И није могао да се помири тиме да је Зајечар, један мали Зајечар, место у коме ће он проживети задње дане. Постао је Зајечарац, али постао је и Неготинац и Крајинац, да овде почива, да буде темељ мога монаштва, мога свештенства, моје Цркве. Нека Господ прими душу његову, нека се моли за нас, нека нас чува и нека припрема место у Царству Небеском. Путуј драги оче, отвори врата раја, чекај нас тамо све. Амин.

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Освећење конака манастира Буково

3. Јун 2012 - 15:50

Празнично сабрање поводом освећења новог конака манастира Буково, у недељу 27. маја 2012. године, отпочело је Светом Архијерејском Литургијом, коју су служили Преосвећена Господа Епископи Тимочки Јустин, Рашко-призренски Теодосије и Крушевачки Давид; уз саслужeње настојатеља манастира Буково архимандрита Илариона; протосинђела Стефана, настојатеља манастира Зочиште; јеромонаха Панарета, настојатеља манастира Бођани; као и бројног свештенства.

Пригодном беседом, након читања Свветог Јеванђеља обратио се Епископ Давид који је богонадахнутим речима нагласио значај данашњег сабрања.

Након освећења конака, у пријатном и славском расположењу вођени су разговори са бројним представницима локалне самоуправе, државних и друштвених институција, као и већих фирми са којима је манастир сарађивао приликом обнове конака. Затим је приређена пригодна прослава у порти. Уз подсећање на историјат манастира, почев од самог оснивања, преко периода изградње првобитног конака из 1839. године, па до данашњих дана обнове и освећења, на сцени је изведен и богат музички програм у коме су учествовали хор цркве Свете Тројице из Неготина, етно-група „Мариника“, дечја етно-група „Класје“, фолклорна секција ученика из Прахова и КУД „Стеван Мокрањац“ из Неготина.

Настојатељ манастира архимандрит Иларион обратио се присутнима захваљујући на помоћи и подршци и поделио архијерејске похвалнице најистакнутијим приложницима и представницима појединих установа који су допринели да се конак заврши и стави у употребу манастирском братству.

По завршеном програму, у конаку је приређена трпеза љубави за више од 400 гостију. За време трпезе вернима су се обратили Епископ Теодосије и Епископ Јустин, изражавјући своју благодарност Богу и присутнима на помоћи приликом обнове конака и захвалили на великом броју верника који нису штедели труда да би са братством манастира поделили ову велику радост. На крају трпезе приказан је и документарни филм о обнови конака, кроз све фазе изградње, који је производ манастирске радионице документарног филма.

Реконструкција и доградња конака рађена је према пројекту Завода за заштиту споменика културе из Ниша, уз извесне допуне и сугестије више стручних лица ангажованих од стране манастира. Због потпуне оронулости старог конака који је претио да се уруши на олтарски део капеле Покрова Пресвете Богородице, читав објекат порушен је 2002. године. Израда и прикупљање техничке документације трајали су до 2004. године када су на празник Покрова Пресвете Богородице Епископ Јустин и Епископ Теодосије, положили камен темељац данашњег конака. Грађевински радови на изградњи конака отпочели су 2006. године уз материјалну помоћ Министарства вера РС. Грађевинске радове извела је грађевинска фирма "ГРАДЊА" из Неготина, чији је власник дипл. инж. грађевине г. Милоје Костадиновић, добитник архијерејске похвалнице.

Братство манастира Буково

[Guest]

[Guest]

[Guest]

[Guest]

Двадесетогодишњица архијерејске службе Епископа тимочког г. Јустина

[Драгана Милошевић]

Na dan Pokrova Presvete Bogorodice Njegovo preosvestenstvo G Justin sluzice svetu arhijerejsku liturguju u sabornom hramu Svete Trojice u Negotinu. Povod je obelezavanje slave kola srpskih sestara.

[nana]

@verum est    

facenew22222222 Свака част за данашњу серију извештаја из наших Епархија  а екстра што си ми открио и ову  скроз запуштену тему о Епархији у којој сам. 8086.gif

[Драгана Милошевић]

https://www.facebook.com/photo.php?v=1437630169822744&set=vb.100007273239213&type=2&theater

[Драгана Милошевић]

@verum est    

facenew22222222 Свака част за данашњу серију извештаја из наших Епархија  а екстра што си ми открио и ову  скроз запуштену тему о Епархији у којој сам. 8086.gif

Ова вест стоји неколико дана на насловној страни, а ти ниси видела.  

[nana]

Ај сад немо се пирчимо упразно знашшшш, ал да ти ја кажем ....   ......видЕла  сам, ја насловну читам-дању -читам ноћу ал за овуууу  тему овде  (где сад пишемо) нисам ни знала да постоји. Па видиш да је прошло више од године ипо од твог до његовог поста.

[Драгана Милошевић]

 

 

S desne strane Episkopa Justina stoji iguman Ilarion.