Чиме се бави православни психолог?

[JESSY]

Пред Вама је видео снимак руског православног психолога Викторије Борисовне. Она говори о томе да ли постоји нешто што би се могло назвати „православном психологијом“ , да ли постоји и чиме се бави православни психолог и која је разлика у приступу у односу на секуларне психологе.

Пуно људи који долазе код мене у саветовалиште поставе ово питање. Постављају га с правом и са добрим опрезом, јер се до сада углавном сматрало да не постоји православни психолог нити православна психологија, односно да не постоји приступ људској души који је специфичан у односу на световну психологију. Уместо тога, сматрало се да једино постоје особе које су православно верујуће а које су истовремено и психолози (различитих психолошких и психотерапијских праваца, као и теорија личности).

Међутим, принципи и методе рада православног психолога су тачно одређени и специфични, као што се и може укратко чути у овом интервјуу.

Видео траје свега седам минута.

 

[JESSY]

Православна психологија – циљеви, принципи, одговорност

Викторија Маркелова Борисовна

 

Добар дан, драги моји. Драго ми је да могу да вас поздравим, данас бих за почетак желела да вам мало кажем о себи и у генерално, желела бих са вама да поразговарам о томе шта је то православна психологија.

 

Многи су у недоумици због тог термина, ‘православна психологија’. Чак мисле да су ова два појма неспојива. Желела бих укратко кажем понешто о томе зашто је то за мене избор, уопште избор професије којом се бавим, избор мог живота.

 

Можда ће постати мало јасније шта је на крају православна психологија или хришћанска психологија.

 

Ја сам сарадник Мисионарског одељења Московске патријаршије РПЦ и ту сам укључена управо као психолог, као саветник који ради у парохијама, ради са људима. То јест, обични људи долазе, могу да закажу код мене, или свештеник може да их пошаље на саветовање код православног психолога.

 

Дакле, шта је православна психологија? По чему се она разликује од обичне психологије?

 

У психологији постоји јако много праваца и сваки правац је засебан, он се заснива на теорији личности. А иза теорије личности увек стоји сама личност. Ако говоримо о Фројду, онда је то психоанализа, иза теорије психоанализе стоји сама личност Фројда. Ако будемо говорили о Адлеру и његовим комплексом ниже вредности (комплексом инфериорности), тамо ћете увидети историју тог конкретног човека која лежи у темељу целог психолошког правца.

 

Хришћанска психологија својим кореном улази у антропологију, хришћанску антропологију, схватања Православља о човеку и тиме се она суштински разликује.

 

То јест, личност у православном прилазу се ослања на схватање о личности у хришћанству, што је врло важно.

 

У питању су базичне вредности које леже у основи било ког правца и у томе је суштинска разлика. Православна психологија не посматра човека засебно, не гледа на човека као на систем појединачних функција, она не разматра појединачно понашање.

 

Православна психологија се бави управо личношћу и ослања у свом знању о личности на хришћанску антропологију. У случају да није довољно познато, желела бих да кажем да се психологија предавала пре Револуције у семинаријама (богословским школама, прим.уред.Има Наде) и управо је Свети Теофан Затворник водио курс на ову тему и говорио да је психологија врло важна и да се психологија ни на који начин не преплиће. Учестало се поставља следеће питање: ‘Да ли се преплиће уопште рад психолога са оним што ради свештеник?’

 

Ту је врло важно приметити да ни у ком случају није тако.

 

Јер психологија, ако будемо користили метафору, представља доњи спрат, подрум, да је то оно што је потребно очистити да би се стало на први степеник духовног живота.

 

Јер психа понекад заклања дух и уколико човек има проблеме психо-емоционалног карактера, они често немају везе са духовним проблемима, они као да леже у основи чињенице да човек не може да изађе на одређени ниво духовног живота, управо зато што има толико пуно тих простих, световних проблема које је неопходно разрешити.

 

Често се ови проблеми износе на исповести, а они као такви немају везе са исповешћу, па се догађа да се исповест претвара у својеврсно жаљење и одсуство разумевања како поступити у светском животу, како се снаћи у вези са неким проблемом. На пример: да ли има права 25-годишњи млади човек сам да доноси сопствене одлуке или не?

 

У питању су такви проблеми:

 

Муж не зна како да изгради добре односе са женом, у ситуацијама када се његова мама труди да врло снажно учествује у тим односима.

 

Опет, у питању су чак верујући, црквени људи и породице.

 

Често ми тумачимо Свето Писмо како нам је згодно, то јест, ми га разматрамо са тачке гледишта сопствене користи. И чак ако је породици пошло за руком да имају једног духовника, чланови породица свако из свог угла поставља питања свештенику која нису повезана са духовним питањима, већ свакодневним световним питањима.

 

Ако говоримо у условима великог града, Москве, храмови су за викенд препуни и свештеници просто немају времена и снаге да троше време на такве световне ствари којима, генерално гледано, нису ни призвани да се баве.

 

Православни психолог је помоћник на парохији, помоћник који расклања те најједноставније ствари.

 

Ето какав задатак православни психолог треба да има, да би затим човек , схвативши ситуацију у којој живи и како да реши неки проблем, где се налазе границе личности, где су границе породице, шта је допустиво а шта не. Како правилно рећи, изнети нека своја осећања, не повредивши притом. Да ли ће бити најбоље увек ћутати о томе и никада не говорити или је ипак потребно тражити неку форму којом ти можеш исказати другој особи  оно што је важно и значајно за тебе, али тако да га не увредиш нити да га провоцираш. На који начин то правилно урадити, како изградити дијалог? Шта уопште представља дијалог? Како се налазити у контакту са другом особом? И најважније, како се налазити у контакту са собом? Одговорити на питање: ко сам ја? Ради чега живим?

 

Поред духовних питања, постоје и животна, свакодневна питања.

 

Чиме ћу се бавити у животу? Како могу својим даровима, како могу својим талентима Богу да послужим? Разјаснити шта је мени заиста занимљиво? Где је оно у чему ћу се остварити 100% или у којој мери већ?

 

То је јако важно.

 

Ето чиме је призвана да се бави православна психологија.

 

Ја се надам да ће наши сусрети бити континуирани и да ћемо моћи јако много питања да размотримо.

 

Биће ми драго ако нам будете писали и по мери могућности ћемо се трудити да одговоримо на сва ваша питања. Желим вам свако добро и надам се новом сусрету.

 

[JESSY]

 

[JESSY]

ПРАВОСЛАВНА ПСИХОЛОГИЈА: ЦЕЛОВИТИ ПРИЛАЗ ЧОВЕКУ

 

Ко је православни психолог?

 

Православни психолог је у суштини психолог као и сви остали, али који размишља о човеку са тачке гледишта православне антропологије, разматра све процесе који се у том човеку одвијају: психолошке, психичке, духовне – неодвојиво управо у том конктесту. Следи логично питање: шта је православна антропологија?

 

Антропологија је учење о човеку. Православна Црква на особен начин разматра човека не просто као тело, као скуп сложених психолошких процеса, већ пре свега, као душу. И зато када идете православном психологу, ви можете очекивати одређени однос према својој души: брижан, нежан, тактичан. Оно што је главно је да тој души психолог не нанесе штету. Ми знамо јако много случајева када човек иде световном психологу, а тај је рецимо следбеник неких езотеричких метода или метода које се у принципу не смеју користити: манипулисање личношћу. Тада је несумњиво да он може нанети штету.

 

Православни психолог сем тога што одговара пред човеком који му је лично дошао, он одговара и пред организацијом у којој ради за квалитет пружене помоћи. Међутим, он још одговара и пред Богом. То јест, православни психолог има више несумњиво одговорности пред особом која му се обратила за помоћ.

 

Он схвата да ће га Бог питати, јер у питању је област која се у Православљу такође назива и ‘бригом о души’.

 

Наравно, психолог не врши Тајне, али такође долази у додир са душом конкретног човека и јако много може да помогне у његовом животу у неким случајевима.

 

Знате, данас је много тога условљено новцем и психологија у великој мери прихвата новчане релације као јако важни део. Православни психолог не може финансијску компоменту да постави испред свог служења. У питању је управо служење.

 

Међутим, ово не значи да православни психолог не треба да узима новац за свој труд. То само значи да ни у ком случају новац не треба да буде испред служења и то значи да ако човек нема новца, он свеједно може да се обрати православном психологу у екстремним случајевима и добије помоћ. Такав је мој став.

 

Сумирајући речено, у питању је просто одговорнији психолог, иако професионално без сумње не заостаје у односу на друге психологе. Генерално гледано, ефикасност психолога не зависи од количине сертификата и од броја курсева које је прошао, већ од резултата које психолог остварује.

 

На тај начин ја посматрам православне психологе које познајем. На моју срећу, желим да кажем да познајем много одличних православних психолога и захвалан сам Богу за то. Наравно, желео бих (у наредним видео снимцима) да поделим и искуство које сам лично стекао.

 

Мислим да ће објављивање оваквих видео снимака моћи да вам помогне да схватите нешто из области психологије, да вам може помоћи да побољшате свој живот и анализирате себе

 

http://www.imanade.org/ko-je-pravoslavni-psiholog-video/