Дијабетичари не иду по савете

[александар живаљев]

Дијабетичари не иду по савете

Б. РАДИВОЈЕВИЋ | 08. октобар 2016. 11:01

Оболели од шећерне болести у Србији дуго се жалили што су им укинута саветовалишта, сад их не користе. У регистар уписано 465.000 оболелих

 

ОБОЛЕЛИ од шећерне болести дуже од деценију жалили су се зато што су им изменом закона 2005. практично преко ноћи укинута саветовалишта за дијабетес, а сад кад су, напокон, поново отворена, не користе довољно овај вид здравствене заштите.

Министар здравља др Златибор Лончар каже да се грађани не одазивају на преглед на позив саветовалишта. То значајно блокира систем направљен како би се регистровали сви дијабетичари у земљи, чиме би се, како каже министар, држави уштедела средства за санирање последица ове болести у поодмаклој фази.

Због тога што пацијенти услуге саветовалишта не користе у довољној мери болест се не региструје на време, а то је много скупље за државу, која онда мора да плаћа лечење озбиљних компликација ове болести, као што су проблеми са видом, крвним судовима, бубрезима, ампутације...

У Србији је дијабетес пети водећи узрок умирања и пети водећи узрок оптерећења болестима. Према подацима Института за јавно здравље Србије "Др Милан Јовановић Батут", приближно 710.000 одраслих особа има шећерну болест. При том, 465.000 или 8,1 одсто одраслог становништва су "регистровани" дијабетичари, а још 245.000 нема постављену дијагнозу дијабетеса и не лечи се. Због благих симптома, тип 2 дијабетеса, који има више од 90 одсто оболелих, може годинама да протиче неопажено. А, у тренутку откривања болести, према подацима Регистра за дијабетес, у Србији готово трећина пацијената већ има једну или више касних компликација ове болести.

- Управо због оваквих последица дијабетес је изузетно скупа болест и представља велики економски терет не само оболелим особама и њиховим породицама, већ и здравственом систему и друштву у целини - каже министар Лончар. - У европском региону дијабетес је одговоран за готово 10 одсто трошкова у здравству, углавном намењених лечењу компликација. Процењује се да су ови тзв. директни трошкови дијабетеса у Србији 2013. године износили 490 евра по пацијенту или 230 милиона евра годишње.

Да би се постигла боља контрола ове болести, и смањили трошкови за лечење компликација које могу да се предупреде, од новембра прошле године поново су у домовима здравља почела да се уводе саветовалишта за дијабетичаре.

- Увођење новог организационог облика у здравствени систем није једноставно, поготово што су нам домови здравља на различитом степену развијености и услова рада, па су неки као развијени центри у свету, а други кадровски једва могу да испуне услов за отварање саветовалишта за дијабетес - објашњава за "Новости" професор др Небојша Лалић, ендокринолог, председник Републичке стручне комисије за дијабетес и декан Медицинског факултета у Београду. - Саветовалишта су основана у централним и општинама округа и Београду, укупно 40. Од тога раде 34 саветовалишта, а остало је да покренемо још шест. Осим тог, још 13 домова здравља је изразило иницијативу, од којих је седам отворило саветовалишта, добило сагласност Министарства здравља и почело са радом.

Саветовалишта, према речима професора Лалића, треба да помогну изабраном лекару да лечи дијабетичаре у мери у којој то не може у својој амбуланти.

- Осам минута, колико изабрани лекар због великог броја посета у просеку издвоји за сваког пацијента, није довољно за добру контролу дијабетеса - каже професор Лалић. - Зато је много бољи концепт да исти изабрани лекар касније пацијента прими у саветовалишту. Такав вид здравствене заштите дијабетичара, под условом да они усвоје и практикују савете о здравој исхрани, физичкој активности и другим стварима важним за контролу нивоа шећера у крви, омогућава да се у значајном броју избегну компликације шећерне болести.

Дијабетес је болест која почиње без посебних болова и манифестација, и тешко га је лечити у почетку, јер ни пацијенти у тој најранијој фази, ако им се и дијагностикује болест, нису претерано уплашени.

Пацијенти, међутим, још нису задовољни радом саветовалишта за дијабетес. Као главне проблеме истичу то што нека саветовалишта раде само пре подне, па морају да одсуствују са посла да би отишли код лекара, и што се доктори у саветовалиштима често мењају, па сваког посебно морају да упознају са својим проблемима.

 

ЛОНЧАР: БИЋЕ БОЉА И ТЕРАПИЈА

- У ДАЉЕМ развоју, посебна пажња ће се усмерити на унапређење спектра лекова који треба да буду на располагању за успешно лечење дијабетеса, због тога што је лечење ове болести врло индивидуализовано, а оптималне комбинације медикамената се разликују између различитих фаза обољења - каже министар Златибор Лончар. - Наставиће се и напори да се побољша мониторинг болести. Све ове активности биће обједињене у оквиру Националног програма превенције и контроле ове болести, за шта треба да буде комплетирана и адекватно опремљена мрежа примарних и секундарних центара, којом ће координисати национални референтни центар.