Jump to content

БЕСЕДА ABBE АРТЕМИЈА НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАH. ФЕНЕК

Оцени ову тему


Guest свештеник Иван

Препоручена порука

  • Гости
Guest ага пије млеко

Бог те благословио и свако ти добро дао драги брате. Мир од Господа свима.

Брате Дражо,првенствено бих Те замолио да не благосиљаш више и да не дајеш никоме мир. Јер,као што сам знаш, тако нешто је само у влашћу свештеника.

"Мир свима", "Мир ти" су возгласи који произносе свештеници на Св. Литургији,то јест, сам Христос даје Мир кроз Свештеника (исти онај мир који је дао Христос после Васкрсења),тако и Благослов (освећење) је једино у власти свештеника. Нико од нас лаика нема право да Богом благосиља некога.

Морамо научити шта значи благослов - освећење.

Ово је само моје мало скретање пажње Теби,не замери.

искушениче, мислим да није проблем да мирјаним каже брату : "Мир ти" , "мир свима"....па и да каже "Бог те благословио"...знамо да постоје мајчин благослов за венчање, очев исто ....итд.

мислим да није ништа проблем када је од срца лепа мисао и благослов.... 0104_cheesy

Знаш Оче да се око тога баш не слажемо  0102_laugh .

Јер ако ја Теби то могу рећи,онда те могу и "имјанославно" закрсити и мораш ми пољубити руку.

:cheesy:

Eх, колико сам пута видео да свештеници дечици љубе руку...а и обични људи исто тако.

http://www.facebook.com/group.php?v=photos&ref=ts&gid=123364711357#!/photo.php?pid=31189902&op=3&o=global&view=global&subj=123364711357&id=1175327351

Копирај цео линк!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Примјетио сам да заиста велики број људи, то свештеничко благосиљање(ја га често назовем- ''приватни благослов.'' Јер,нпр, колико само пута свештеник на Литургији благосиља сво сабрање- кроз ''Мир свима'', ''Благодат Господа нашега ИС ХС, љубав Бога и Оца...., . Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човјекољубљем...-и након свега тога, људи иду од свештеника до свештеника да поново траже благослов, након 5 мин од престанка Литургије?!) некако магијски схватају... Свештеник мора закрстити,па се мора пољубити рука и сл... То заиста јесте устаљена пракса, и треба се поштовати, али Божија благодат дјелује и ако свештеник само каже ''Бог те благословио'', или ако само закрсти, одн. ако само пољубиш руку....варијанти има разних.... 0104_cheesy Јер у супротном, испаде да су неке фактичке радње извори освећења- као магијски ритуал...

Горе речено се не односи на Искушеника,наравно, само напомињем да не би извео погрешан закључак. Његов пост ми је само био повод за писање о овој теми.

Позз

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Eх, колико сам пута видео да свештеници дечици љубе руку...а и обични људи исто тако.

http://www.facebook.com/group.php?v=photos&ref=ts&gid=123364711357#!/photo.php?pid=31189902&op=3&o=global&view=global&subj=123364711357&id=1175327351

Копирај цео линк!

Да,али не узимају благослов од деце. На то мислим. Тако исто када пољубимо руку обичном монаху не озумамо од њега благослов,већ га целивамо из поштовања.

И ово на слици није свштеник,већ колико ми се чини бугарски просјак "дедо добри" тако нешто.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Примјетио сам да заиста велики број људи, то свештеничко благосиљање(ја га често назовем- ''приватни благослов.'' Јер,нпр, колико само пута свештеник на Литургији благосиља сво сабрање- кроз ''Мир свима'', ''Благодат Господа нашега ИС ХС, љубав Бога и Оца...., . Благослов Господњи нека дође на вас, Његовом благодаћу и човјекољубљем...-и након свега тога, људи иду од свештеника до свештеника да поново траже благослов, након 5 мин од престанка Литургије?!) некако магијски схватају... Свештеник мора закрстити,па се мора пољубити рука и сл... То заиста јесте устаљена пракса, и треба се поштовати, али Божија благодат дјелује и ако свештеник само каже ''Бог те благословио'', или ако само закрсти, одн. ако само пољубиш руку....варијанти има разних.... 0104_cheesy Јер у супротном, испаде да су неке фактичке радње извори освећења- као магијски ритуал...

Горе речено се не односи на Искушеника,наравно, само напомињем да не би извео погрешан закључак. Његов пост ми је само био повод за писање о овој теми.

Позз

Слажем се сасвим.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Eto,možda da dodam,ispovijest je isto što i ispovijedanje vjerujem,kao i u molitvi pred pričešće: ispovijedam da je ovo...itd;

hoću da kažem ispovijedanje svojih grijehova je ispovijedanje vjere u pričasn.

Najljepši primjer je i primjer ispovijedanja razbojnika na krstu.

Ма тачно брате. Баш тако. Не спашава пуно речи, већ истинска заједница љубави. Разбојник је рекао само "Сети ме се Господе" и то је било довољно, али је кроз те речи оставрио истиниту заједницу љубави са Христом, видевши како страда као праведник за грехе људи. Он га је тада исповедио као  Спаситеља од смрти, као једини извор живота. И зато од разбојника постаде светитељ јер је ступио у заједницу са Јединим Светим- Христом, а Светлост Христова просвећује све!

Не, нема причешћа без претходног Вјерују, нема Вјерују без претходног пута за Дамаск.

Нема спасења без Покајања!

Разбојник се није никада причестио, него покајао, а ако се тврди да се на мистичан начин причестио онда ја тврдим да се и ја тако од куће понекад причестим.

Ако се тврди да се не може Исповедити путем SMS (мени парох није дозволио  0102_laugh) и ако се тврди да та Тајна није услов за Тајну Причешћа, онда то и није Света Тајна. Онда је то тешка гњаважа за клир - разумем то.

Ако неко верује да се у Путиру налази Бог лично и "са страхом Божијим приђе му", подразумева се да је из Страха предузео некакву припрему. Неки свештеници, видели смо на пар тема, попуше пола кутије од треме. Неки можда мало обилније доручкују. А ми верници, ако има места за паркинг можемо да ускочимо у цркву на гутљај Крви Христове и да наставимо у кладионицу.  :cheesy:

То не разумем браћо и оци, некако ми се обесмислила Евхаристија и Вера - желим да ми се објасни ово питање и то на РТС са све цитатима из Светог Писма и Дела апостолских ученика! Моји преци су се причешћивали ретко, ја још ређе, затим ме науче да то треба чинити што чешће...и то сам прихватио. Сада се појави владика Артемије са другом причом, сутра ће му се придружити још неколицина и ето Раскола, јер у томе је срж хришћанства.

А зашто се не би пре свега припремио жртвом за ближње? :)

Па Доброчинство јесте и жртва и давање и љубав. То има у мом потпису, свети Владика Николај све лепо описао - добро дело (чин).

Вера је насупрот давању узимање, тражење, молитва, вертикала, благодат и Богопознање.

Нада је пак аскеза.

Када дишемо удисај је узимање, издах је давање, а пауза је аскеза.

Удахнеш издахнеш и ето Спасења, али мораш пре тога бити крштен, а пре тога се мораш покајати лично или преко кума. Мислим да ћу написати једном књигу о тим тројствима - имам јако пуно материјала.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

Da, i ovo заборавих....

У Грчкој многи свештеници, монаси, јеромонаси прилазе ти (клирику) и траже благослов...нити питају да ли се монах (обичан), нити да ли си ђакон.....просто прилазе, траже и узимају благослов.

Поента је у љубави и смирењу.... :cheesy: 0102_laugh :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Увек можемо да се причестимо кад нам је савест чиста и мирна. И Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник

Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају[/color]“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник[/b]

Ово се директно разликује од онога што је рекао Епископ у беседи !

Савест је сила нашег Духа. Неко пак може сасвим да убије сасвим "мирне и чисте савести", али то је исто као што постоје две, или три врсте љубави.

Савест код високопродуховљених особа никада није мирна! Зато они често имају Дар суза покајања јер су потпуно свесни своје несавршености за разлику од тамо неког Хитлера.

Не разумем како си мислио са тим цитатом да доакаш једном српском епископу.  0102_laugh  

Link to comment
Подели на овим сајтовима

овај подсетник је благи ужас као и сви такве врсте јер је и стигао од  језуита па онда преко РК фратара у православље.

На Светој Гори,конкретно у светом ман. Хиландару се сви причешћују уторком,четвртком,суботом и недељом. Осим монаха,причешћују се и сви мирјани који бораве тамо. На Светој Гори нигде нећете наћи мишљење стараца да је исповест обавезна и потребна пред свако причешће,јер је свакодневно причешћивање сасвим нормална ствар на Св. Гори,а свакодневна исповест (Св. Тајна) није.

Ја сам 1997. био у Хиландару. Монах (или јеромонах) Кирило ме није ништа ни питао већ ми је утрапио цедуљу са списком. Нисам имао примедби поготово што се нисам од крштења (одмах по рођењу) нит причестио нит исповедио. Мислио сам да тако треба, а право да кажем веровао сам да се само римокатолици исповедају и то у оним кабинама. Пошто је списак био као за мене направљен прочитао сам га целог. Није био дуг као +Артемијев, нити као она пародија у 1001 тачку.

Верујем да је истина и то што вас двојица причате, али ето мени се увек "намештало" нешто сасвим другачије.

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Иначе да се вратим на тему.

Сви знамо,Богу хвала, да је Света Литургија Икона Царства Небеског и да у њој нема ничега неправилног,већ је све савршено и непогрешиво. Јер цела наша вера,богословље,духовност произилази из Ње. У њој је све савршено објашњено,назначено и устројено. Свака радња,покрет,све...

Ми лаици као народ Божји,који активно учествујемо у Сабрању дужни смо да одговарамо на све свештеничке позиве,јер зајдно учествујемо у тој Тајни над Тајнама.

Када ђакон каже : "Оглашени главе своје Господу приклоните",тада су оглашени дужни приклонити главе своје,а када свештеник возгласи : "Оглашени изиђите....нико од оглашених да не остане..." , оглашени тада требају изаћи из храма. Не извршавање ових радњи није ништа друго до немарност,скрнављење и непоштавање оглашених према Св. Литургији (наравно ако таквих има).

Такође,у Литургији верних,када ђакон каже : "Главе своје Господу приклоните" , ми смо тада својим покретом главе одмах дужни да то и учинимо,јер не учинивши то,ми не одговарамо на позив свештенослужитеља или ђакона на који нас Господ позива шта да чинимо. Тада ми једноставно непоштујемо Св. Литургију.

И тако ми одговарамо на разне позиве свештенослужитеља и заједно активно учествујемо у Сабрању и служби.

Онда следи најважнији позив ђакона који односи на нас : "Са страхом Божијим,вером и љубављу приступите" . Наше одговарање на позиве и возгласе треба да буде увек исто на Св. Литургији.

Како одговарамо на позив да приклонимо главе,тако треба да јасно одговарамо и на овај најузвишенији позив.

Пошто је у Литургији све савршено устројено,без икакве грешке,јер је сама Литургија образ нашега живота и правило вере. У Њој нећемо наћи ништа што наговештава шта је потребно и обавезно за приступање Чаши.

Јер,сигурно,да су обавезани пост и исповест,онда би ђаконов возглас био овакав : "Са страхом Божијим,вером и љубављу, ВИ КОЈИ СТЕ ПОСТИЛИ И ИСПОВЕДАЛИ СЕ, приступите!" .

Литургија је учитељица и образ вере и живота,тако да би ово у Њој засигурно стајало као нешто обавезно. Никако то не би било изостављено,јер је  Литургија та из које произилази све.

Но, Она говори нешто сасвим друго. У Возгласу наглашава шта је потребно да би приступили : СТРАХ,ВЕРА И ЉУБАВ!

Мада,неко ће рећи да пост и исповест нису потребни итд,итд, како је онда то општа млакост,либералност или шта ја знам. Наравно да није,јер пре тога (то јест пре нешто што креће да се пева Причастен,а негде неке побожне песмице) ђакон Возгласи : ПАЗИМО! ,а свештеник : "Светиње Светима" !

Што  значи да морамо да ПАЗИМО како приступамо јер се светиње дају само светима,а истовремено значи и да смо ми верни ти свети,јер се причешћујемо светим. То је позив на опрез и будност која се односи на примање дарова, али пре свега означава припадање светима оних који учествују у Св. Литургији - Икони Царства Небеског (а у Царству су сви свети) и њихово освећење по благодати које долази једино од Господа. Јер одмах у наставку се пева : " Једин Свјат, једин Господ, Исус Христос, во славу Бога Отца. Амин." - што је најбитније,јер без тог одговора,тај возглас не би имао смисла.

Литургија нам указује да не можемо бити свети без Светог и да нам се све даје по ДАРУ благодати,а не нашом заслугом.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

"Увек можемо да се причестимо кад нам је савест чиста и мирна. И Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник[/b]

Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају[/color]“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник[/b]

Савест је сила нашег Духа. Неко пак може сасвим да убије сасвим "мирне и чисте савести", али то је исто као што постоје две, или три врсте љубави.

Савест код високопродуховљених особа никада није мирна! Зато они често имају Дар суза покајања јер су потпуно свесни своје несавршености за разлику од тамо неког Хитлера.

Не разумем како си мислио са тим цитатом да доакаш једном српском епископу.  0102_laugh  

Излгеда да брате погрешно разумеш шта хоће рећи светитељ овде.

Приступање са мирном савешћу је сво прихватање своје грешности,палости итд.

Није чиста сасвест приступање са мишљу о својој достојности,чистоти,оправданости.

Као када на пример идеш на суд,знаш да ниси ништа крив, и идеш мирне сасвети.

Мирна савест у овом случају је то када приступамо са свом спознајом наших грехова,осећањем дубоког покајања,скрушености,плача и несавршености. Притом не боравимо у неком страшном смртном греху.

То је чиста и мирна савест која је потребна.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

. Ја сам 1997. био у Хиландару. Монах (или јеромонах) Кирило ме није ништа ни питао већ ми је утрапио цедуљу са списком. Нисам имао примедби поготово што се нисам од крштења (одмах по рођењу) нит причестио нит исповедио. Мислио сам да тако треба, а право да кажем веровао сам да се само римокатолици исповедају и то у оним кабинама. Пошто је списак био као за мене направљен прочитао сам га целог. Није био дуг као +Артемијев, нити као она пародија у 1001 тачку.

Верујем да је истина и то што вас двојица причате, али ето мени се увек "намештало" нешто сасвим другачије.

Јеромонах Кирило је у питању.

То није ништа чудно што ти је дао,вероватно је таква била Божија промисао,ништа није случајно,а о. Кирило је духован човек.

Нисам рекао,нити мислио да се на Хиландару људи не исповедају пред причешће, тамо се људи редовно исповедају,него хтео сам нагласити да се не исповедају пред свако Причешће. А причешћује се 4. пута недељено.

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Искушениче, дивно си ово и истинито написао... да те Господ подржи, и жив био!

Такође брате!

Слава Богу на свему!  0102_laugh

"Извор сваког зла је - нечастиво учење" Свети Јован Златоусти

"Ми смо Јерусалимске вере" Патријарх Арсеније III

"Тако живи да свакодневно можеш приступити (Причешћу)". Тертулијан

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Маленији је и од најмаленијег! Предиван човек!

Сећам се невероватне анегдоте са њим и садашњим Протомајстором обнове Хиландара професором Ковачевићем, онда је радио на конзервацији Манастира.

Наиме професор, људина од 190cm затражио Благослов од оца Кирила и нагло се сагнувши закуца га одозго носом у главу да је сиротом монаху скоро слетела капа с главе. Ми очевици смо надљудским напорима сачували прибраност, али то памтим као ситуацију када сам мислио да ћу да умрем од смеха, а нисам смео ни да започнем.

0102_laugh

(Ако је ово било непримерено, слободно нека се обрише - први пут ово износим у јавност)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Гости
Guest ага пије млеко

"Увек можемо да се причестимо кад нам је савест чиста и мирна. И Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник[/b]

Господ свагда милостиво прима такве, када Му приступају[/color]“ (Писма В. 829).

св.Теофан Затворник[/b]

Савест је сила нашег Духа. Неко пак може сасвим да убије сасвим "мирне и чисте савести", али то је исто као што постоје две, или три врсте љубави.

Савест код високопродуховљених особа никада није мирна! Зато они често имају Дар суза покајања јер су потпуно свесни своје несавршености за разлику од тамо неког Хитлера.

Не разумем како си мислио са тим цитатом да доакаш једном српском епископу.  0102_laugh  

Излгеда да брате погрешно разумеш шта хоће рећи светитељ овде.

Приступање са мирном савешћу је сво прихватање своје грешности,палости итд.

Није чиста сасвест приступање са мишљу о својој достојности,чистоти,оправданости.

Као када на пример идеш на суд,знаш да ниси ништа крив, и идеш мирне сасвети.

Мирна савест у овом случају је то када приступамо са свом спознајом наших грехова,осећањем дубоког покајања,скрушености,плача и несавршености. Притом не боравимо у неком страшном смртном греху.

То је чиста и мирна савест која је потребна.

Владику Порфирија сам пар пита чуо како каже : "Чиста савест и душевни мир-спокој су најсигурнији показатељи на неку ствар у животу радимо исправно "

:cheesy: dada :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...