БЕСЕДА ABBE АРТЕМИЈА НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАH. ФЕНЕК

[Guest ага пије млеко]

a sta je sa onima koji imaju lose navike (da ih tako nazovem) da li oni treba prvo da se odviknu od tih navika pa tek onda da se pricescuju......

zar ne bi trebalo da se sto cistiji pricestis, pa kad se pricestis da te to ojaca.... (ne zamerite na pitanjima)

Емилијане, никако не замерамо што питаш, јер искрено питаш.... 1317_womens

Наравно да човек треба да се труди  што непорочније да живи, не само ради причешћа него уопште ради свог живота (хришћанског).

Међутим, када говорими о св. причешћу треба да знамо да оно представља дар Божије љубави нама. И  колико се трудили да се очистимо, припремимо и удостојим за њега никада нећемо то успети. Јер ко може рећи : ево ја сам сада чист и припремљен и достојан сам да се причестим....

Величина те Божије љубави нама је што се ми заправо гршени и недостојни причешћујемо "на отпушење грехова и живот вечни".

[Guest ага пије млеко]

Ми треба да се причешћујемо зато што смо грешни,што си више грешан више треба да се и причешћујеш!

У реду братац али ако владика +Артемије каже уз достојну припрему и још неверним Томама објасни шта то подразумева - шта ти и слични теби малци радозналци имате још мудро и паметно да додајете. Јадно вам је ваше богословље и писаније. И вас и оних који вас тако лакомислене уче.

ајде мало припази на речник.....ово није Психтус.

[Дејан]

А откуд то да је владика Артемије у Срему обзиром да је заточен у манастиру и ограничено му је кретање  0110_hahaha 0442_feel 0442_feel

Мора да је добио слободно за викенд због доброг владања  klapklap drlove

да, Јуки ово је могло да се изостави.... 0110_hahaha

Pa ovo je karikiranje na priču da je vladika zatvoren i da mu je ograničeno kretanje,odnosno da je u zatvoru!

Glupe tvrdnje pa glupo i karikiranje ...

[Oglo]

Ja sam besjedu shvatio kao,da parafraziram, ovo činite ali i ovo ne zaboravljajte...

Ne vidim tu ništa loše.

[Жика]

``Јер је рекао, такође, ко недостојно једе и пије онда суд и осуду себи једе и пије. Ово Причешће бива за исцељење душе и тела нашег за живот вечни. А ко се недостојно причешћује, онда причешћује се на СУД и на ОСУДУ! Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!``

i ja sam cuo za ovo, pa sad ne znam........

Онда смо сви осуђени на пропаст јер нико жив на планети се никада достојно није причестио!

Ми треба да се причешћујемо зато што смо грешни,што си више грешан више треба да се и причешћујеш!

Старац Порфирије и други свети људи су се причешћивали на свакој литургији а сматрали су се најгорим људима на свету!Мислите о томе,како каже отац Угрин  0110_hahaha

Да,читао сам да без обзира на наше грехе ми треба да се причешћујемо,и да никако не би требали сами да се одлучујемо од причешћа,осим кад смо под епитимијом.

[Guest свештеник Иван]

Одлучити се од Причешћа значи одлучити се од Христа. Самовољно одлучивање да се неко не причешћује(а крштен је, пости када је пост, бди над собом) је одрицање од љубави и милости Божије, индивидуалистичко и егоцентрично, нецрквено бивствовање.

Ово је велика аномалија која доводи до великих обољења Тела Цркве. То је довело до једнонедељног поста (а не битно је да ли је пост или мрс), неучествовања у литургијском животу, стављање акцента на етику а не на онтологију... ако се ово не реши питање је где ће Црква отићи.

[Жика]

Оче,да ли треба приступити Причешћу уколико други не приступају?То питам кад одем у неку другу парохију где се деси да нико не приступи.У мојој парохији на свакој литургији има причасника.

[Guest свештеник Иван]

Оче,да ли треба приступити Причешћу уколико други не приступају?То питам кад одем у неку другу парохију где се деси да нико не приступи.У мојој парохији на свакој литургији има причасника.

Наравно. То што неко неће да слуша речи молитава, што не слуша и самога Христа да "Ко не једе Моје Тели и не пије Моју Крв, нема живота"- а и сам Владика Артемије је цитирао те речи, не треба да се нас тиче. Ми идемо на Литургију ради сједињења са Богом кроз Причешће а не ради гледања позоришне представе.

Иначе, верник треба да иде у своју литургијску заједницу, код свог свештеника.

[Oglo]

Одлучити се од Причешћа значи одлучити се од Христа. Самовољно одлучивање да се неко не причешћује(а крштен је, пости када је пост, бди над собом) је одрицање од љубави и милости Божије, индивидуалистичко и егоцентрично, нецрквено бивствовање.

Ово је велика аномалија која доводи до великих обољења Тела Цркве. То је довело до једнонедељног поста (а не битно је да ли је пост или мрс), неучествовања у литургијском животу, стављање акцента на етику а не на онтологију... ако се ово не реши питање је где ће Црква отићи.

Primijetio sam, da se provlači, ovo izjednačavanje individualnog i egocentričnog...

Nećete mi zamjeriti Oče ako sam ovo pogrešno shvatio...

Što se tiče anomalija,sada za Vaskrs,sveštenik je pričestio sve,s tim ,rekao je ,ispovijest za sve koji se nijesu ispovijedili,će biti,recimo,sjutra od...do...

Zar i to nije pokazatelj trenutnog raspoloženja u Crkvi?

[Жика]

Оче,да ли треба приступити Причешћу уколико други не приступају?То питам кад одем у неку другу парохију где се деси да нико не приступи.У мојој парохији на свакој литургији има причасника.

Наравно. То што неко неће да слуша речи молитава, што не слуша и самога Христа да "Ко не једе Моје Тели и не пије Моју Крв, нема живота"- а и сам Владика Артемије је цитирао те речи, не треба да се нас тиче. Ми идемо на Литургију ради сједињења са Богом кроз Причешће а не ради гледања позоришне представе.

Иначе, верник треба да иде у своју литургијску заједницу, код свог свештеника.

Идем у своју литургијску заједницу редовно,али кад одем у госте онда одем тамо у Цркву.

[Дража]

Ja sam besjedu shvatio kao,da parafraziram, ovo činite ali i ovo ne zaboravljajte...

Ne vidim tu ništa loše.

Баш тако брате.

[Guest свештеник Иван]

Добро си приметио. Данас је популарно исповедање онако како се то гледа на шпанским серијама и америчким филмовима. Исповедање није набијање осећаја кривице вернику, па ето, сада ћемо да се иповедамо а онда ћеш бити чист јер ћеш прочитати неку молитвицу, већ је исповедање греха , заправо, показатељ истинске љубави према Богу и творевини. Не постоји ту никаква јуридичка, правна регулатива која чини да смо чисти од греха, већ заједница у Христу чини да се преображавамо, стављајући свој живот пред Њега. Он нас чини светима, јер је Он-Христос једини свет. А причешће се и даје на отпуштење грехова и на живот вечни.

Опет, признати грех значи признати своју смртност и признати да је једини циљ иизвор нашег постојања Христос. Онај који не признаје своје грехе не треба да се причешћује, јер заиста суд једе и пије, тај се причешћује на своју пропаст. Слажем се са Владиком Артемијем да има много оних који ће се причестити на суд или на осуду управо због непризнавања своје смртности, а моје је мишљење да су ТО БАШ ОНИ КОЈИ КАЖУ "Е САДА САМ ДОСТОЈАН" јер сам јео пасуљ на води или не знам шта све. Ко схвати да је признавање греха признавање своје ништавности тај ће увек отићи оправдан из светиње, па какав год био. Најбољи пример вам је управо Митар (Цариник) из Христове параболе "о Митару и Фарисеју"

[Oglo]

Hvala Oče...

Tako sam i ja shvatio...

Eto,možda da dodam,ispovijest je isto što i ispovijedanje vjerujem,kao i u molitvi pred pričešće: ispovijedam da je ovo...itd;

hoću da kažem ispovijedanje svojih grijehova je ispovijedanje vjere u pričasn.

Najljepši primjer je i primjer ispovijedanja razbojnika na krstu.

Ako je što konfuzno,još jednom,ne zamjerite

[Guest свештеник Иван]

Ма тачно брате. Баш тако. Не спашава пуно речи, већ истинска заједница љубави. Разбојник је рекао само "Сети ме се Господе" и то је било довољно, али је кроз те речи оставрио истиниту заједницу љубави са Христом, видевши како страда као праведник за грехе људи. Он га је тада исповедио као  Спаситеља од смрти, као једини извор живота. И зато од разбојника постаде светитељ јер је ступио у заједницу са Јединим Светим- Христом, а Светлост Христова просвећује све!

[Guest ага пије млеко]

Добро си приметио. Данас је популарно исповедање онако како се то гледа на шпанским серијама и америчким филмовима. Исповедање није набијање осећаја кривице вернику, па ето, сада ћемо да се иповедамо а онда ћеш бити чист јер ћеш прочитати неку молитвицу, већ је исповедање греха , заправо, показатељ истинске љубави према Богу и творевини. Не постоји ту никаква јуридичка, правна регулатива која чини да смо чисти од греха, већ заједница у Христу чини да се преображавамо, стављајући свој живот пред Њега. Он нас чини светима, јер је Он-Христос једини свет. А причешће се и даје на отпуштење грехова и на живот вечни.

Опет, признати грех значи признати своју смртност и признати да је једини циљ иизвор нашег постојања Христос. Онај који не признаје своје грехе не треба да се причешћује, јер заиста суд једе и пије, тај се причешћује на своју пропаст. Слажем се са Владиком Артемијем да има много оних који ће се причестити на суд или на осуду управо због непризнавања своје смртности, а моје је мишљење да су ТО БАШ ОНИ КОЈИ КАЖУ "Е САДА САМ ДОСТОЈАН" јер сам јео пасуљ на води или не знам шта све. Ко схвати да је признавање греха признавање своје ништавности тај ће увек отићи оправдан из светиње, па какав год био. Најбољи пример вам је управо Митар (Цариник) из Христове параболе "о Митару и Фарисеју"

Све остало је психологизам .....