БЕСЕДА ABBE АРТЕМИЈА НА ВЕЛИКИ ЧЕТВРТАК У МАH. ФЕНЕК

[Guest свештеник Иван]

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Нека је срећан и благословен данашњи дан, браћо и сестре, и ова молитва наша заједничка да буде благопријатна и богоугодна пред престолом Божијим.

Благодарећи Богу и преосвећеном брату Нашем владици Василију, ја сам данас овде на овај велики дан заједно са вама, да се заједнички Богу молимо и принесемо бескрвну жртву, на дан када је сам Господ на Тајној Вечери установио Свету Тајну Причешћа, установио Евхаристију. Пред своје страдање Господ је знао шта ће се дешавати кроз сва будућа времена и Он је оставио својим ученицима, а преко њих и свима нама, оно што нам је потребно за живот вечни. Јер Он је рекао више пута у својим проповедима, док је проповедао народу, за свога живота на Земљи: “Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни”. Тиме је Он наговештавао ову Свету Тајну Евхаристије, коју је пред своје страдање и установио. Јер у оно време, када је требало да пострада, Господ је на Тајној Вечери, са својим ученицима, пред саму Пасху јеврејску, узео хлеб у своје свете руке, благословио га и осветио, преломио и рекао ученицима својим: ” Узмите, једите, ово је Тело моје које се ради вас ломи за опроштење грехова”. Затим је узео чашу са вином, благословио осветио и рекао: “Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се ради вас пролива за отпуштење грехова”. И још је додао: “Кад год овај хлеб ломите и ову чашу пијете, ви смрт моју објављујете и обзнањујете. Ово чините у мој спомен.” рекао је Господ ученицима, а преко њих и њиховим наследницима, епископима, свештеницима који ову Свету Тајну свршавају, ево преко две хиљаде година.

Господ је у овој Светој Тајни дао нама небеску храну, дао је своје свето Тело и своју Крв да се њоме причешћујемо да бисмо имали живот вечни. “Јер ко год једе Тело моје и пије Крв моју ИМА живот вечни”, рекао је Господ. Али, Господ је браћо и сестре, Господ је исто тако рекао да се за Свето Причешће треба припремати. Јер је рекао, такође, ко недостојно једе и пије онда суд и осуду себи једе и пије. Ово Причешће бива за исцељење душе и тела нашег за живот вечни. А ко се недостојно причешћује, онда причешћује се на СУД и на ОСУДУ! Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!

Нека би Господ услишио наше молитве, даровао нам снаге духовне и телесне, да целога живота свога достојно приступамо Светом Причешћу, да примамо свето Тело и Крв Господа Христа, на исцељење душе и тела и на живот вечни. Како бисмо, када одемо одавде, у Царству Христовоме, у Царству Небескоме, још достојније се причешћивали, гледајући лице Господа Христа и Свете Тројице и славећи их са свима светима, са анђелима и угодницима Божјим, кроза све векове и сву вечност, Амин.

[milenatomic]

[Milan Nikolic]

Ово што је речено има пуно недоследности и противречности. Све то изгледа правилно и часно, али не би се рекло да је исправно у потпуности.

Црква није јуридичка установа, већ Сабор љубави, где Христос даје свакоме пуноћу нераскидивог синовства и међусобног братства. Ако припрему за причешће сведемо на индивидуалан чин, као некакво самобичевање или патолошко кајање, онда то није исправно. Треба се кајати, али треба и остварити циљ свакога покајања, а то је нераскидиво јединство и заједништво са ближњима, најпре са Христом, и са свом браћом. Једино тада ћемо имати прави однос према Богу, јер Бог је истински Отац, а не некаква ко зна каква ствар.

Зато, већ је једном добро речено шта изворски значи оно упозорење* (не директно устима Христовим, како вл. Артемије наводи, већ Апостола Павла) о недостојном причешћивању. Треба направити разликовање те ствари које се односе на еванђелске речи: ово треба чинити а оно не изостављати, односно, треба бити морално исправан, али ако не будемо имали љубави и живога односа са Богом и ближњима, нећемо заправо имати ништа. Бићемо ,,луде девојке'' - ,,девојке'' јесу биле јер су чисте, девствене, непорочне итс., али су ипак промашиле циљ и нису ушле у радост Господара свога. То владика Артемије као да још увек превиђа.

Горак укус оставља овакво саветовање вл. Артемија, имајући пред собом цело деловање његово и његових духовних ,,чада''. Тешко ћемо наћи оправдање за тако нешто, имајући пример толиког лицемерја са Запада. Не знам зашто се толико противе Западу они који су њему толико слични.

*

Postoji tačka gledišta prema apostolu Pavlu, kada piše, da čovek, da se ne bi pričestio na osudu, treba da «rasudjuje o Telu Hristovom» (1 Kor. 11, 29), imajući u vidu u stvari, da čovek pred Čašom ne treba da rasudjuje o evharistijskom hlebu, već o bližnjima – o ljudima, koji kroz Pričešće čine jedinstveno Telo Hristovo. Na osudu se može pričestiti ukoliko si ti sit i zadovoljan, a pored tebe se pričešćuje neko gladan, i ti možeš da mu pomogneš a ne pomažeš mu, i možda znajući da će on da dodje, pojedeš ono što on nema. U jednom telu ne može biti jedan deo sit, a drugi – gladan. Tako je i sa Telom Hristovim. Ko postupa protiv toga – greši protiv Tela Hristovog. Ovakvo tumačenje ovog odlomka iz Svetog Pisma, očigledno proističe iz 11-e glave Prve Poslanice apostola Pavla Korinćanima, stihovi 20-22 i 33-34, kao i iz toga kako rasudjuje apostol Pavle u narednoj 12-oj glavi o tome, šta je to «Telo Hristovo» (u njoj su najkarakterističniji stihovi 14-27).

Cilj Liturgije nije da se hleb i vino pretvori u Telo i Krv Hristovu, već da se posredstvom evharistijskog Hleba i Vina, ljudi učine Telom Hristovim. Tako da cilj Liturgije nije ostvaren ukoliko nema pričasnika.

http://manastir-lepavina.org/novosti/index.php/weblog/detaljnije/episkopi_o_prieivanju_mirjana_na_vaskrs/

Sveštenik Aleksandar Djagilev

[Guest ага пије млеко]

Ово што сам сада прочитао , као да сам прочитао беседу неког просечног попа у Србији а не доктора теологије еп. Артемија......страшно.

[Искушеник]

Господ је у овој Светој Тајни дао нама небеску храну, дао је своје свето Тело и своју Крв да се њоме причешћујемо да бисмо имали живот вечни. “Јер ко год једе Тело моје и пије Крв моју ИМА живот вечни”, рекао је Господ. Али, Господ је браћо и сестре, Господ је исто тако рекао да се за Свето Причешће треба припремати. Јер је рекао, такође, ко недостојно једе и пије онда суд и осуду себи једе и пије. Ово Причешће бива за исцељење душе и тела нашег за живот вечни. А ко се недостојно причешћује, онда причешћује се на СУД и на ОСУДУ! Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!

Мислим да је овде преосвећени владика био доста недоречен и нејасан. По мом скромном мишљењу ово што је у цитату рекао свети владика је сасвим неаргументовано и површно. Такође ми открива да овакво  мишљење о Св. Причешћу немају само неки духовници (можда чак и под знацима навода),већ и неке владике - што је запрепашћујуће,поготово поред толиког богословског образовања које владика поседује. Крајње је глупо да сад ја коментаришем неког са докторском дипломом теологије и исправљам га.

Овакав приступ Св. Тајни Причешћа нећемо наћи нигде код Светих Отаца. Пост,молитва и исповест никада у нашој Цркви нису били услов,нити фактор који човека удостојава ДОСТОЈНОГ причешћа. То можемо наћи код СВИХ светих отаца. Довољно је прочитати шта о томе мисле светитељи (како савременији тако и они древни),мислим да није потребно сад да овде цитирамо да би видели да се ово што је горе изрекао владика јасно разликује од онога што су св. оци о причешћу говорили.

Владика каже да је боље да се не причешћујемо сваке недеље,него да се причешћујемо недостојно - то јест на суд и осуду (израз "недостојно" изричито значи - на суд или осуду, а "достојно" на спасење) што је наравно сасвим тачно. Но, он даље говори да је боље НЕ ПРИЧЕШЋИВАТИ СЕ, него причестити се без  такве припреме (поста,молитве и исповести). Значи, свети владика жели да каже да они који желе достојно да се причешћују сваке недеље морају да посте и да се исповедају сваке недеље. То јест да се исповедају онда када за то немају истинску потребу и да посте онда када Црква није установила постове. Онда из тога произилази логично питање које можемо ми поставити Владики/Владици (шта је правилно не знам,неки пишу овако,неки онако) : Да ли Ви владико постите и исповедате се сваке недеље,пре него што служите Св. Литургију ?

[Искушеник]

Никада православне Цркве нису имале исповедаонице, као што то тврди владика Артемије, то са обавезном исповешћу пред причешће је баш погрешна РК теологија уведена у православље из незнања.

Данас се хвала Богу, баш на западу, у многим православним Црквама народ причешћује сваке Литургије. Рецимо антиохијска црква у неком већем граду на западу сваке недеље по 45 минута причешћује вернике и то што прича владике Артемије не стоји, тј превазиђено је.

Пред свако причешће наравно да имамо пост и припрему који се зове евхаристијски пост и траје од поноћи са суботе на недељу.

Па, владика Артемије је колико знам студирао 4. године у римокатоличкој школи у Регенсбургу,тако да је можда тамо "покупио" то...

[Guest ага пије млеко]

Никада православне Цркве нису имале исповедаонице, као што то тврди владика Артемије, то са обавезном исповешћу пред причешће је баш погрешна РК теологија уведена у православље из незнања.

Данас се хвала Богу, баш на западу, у многим православним Црквама народ причешћује сваке Литургије. Рецимо антиохијска црква у неком већем граду на западу сваке недеље по 45 минута причешћује вернике и то што прича владике Артемије не стоји, тј превазиђено је.

Пред свако причешће наравно да имамо пост и припрему који се зове евхаристијски пост и траје од поноћи са суботе на недељу.

Па, владика Артемије је колико знам студирао 4. године у римокатоличкој школи у Регенсбургу,тако да је можда тамо "покупио" то...

0202_238 winter

[trapa]

Није ми јасно зашто људи мисле ако се неко причешћује редовно да се тај никако не припрема. Може бити и то. Али мени је то несхватљиво. Онај ко има потребу да се редовно причешћује тј. има истинску потребу да стално обнавља своју заједницу са Господом како такав човек може да се не припрема. Њега сама потреба за Господом тера да се стално припрема и води благочестив живот али не у смислу да мора нешто да испуни да би добио пролазницу за причест већ га слобода љубави наводи на побожан живот, иначе тај човек не би имао истинску потребу за причешћем. О томе је говорио старац Порфирије како се он подвизивао зато што је то волео, наравно да се он приморавао и да се тешко подвизивао али срце је волело подвиг за разлику од тела и страсти у нама. Њега је љубав гонила да се подвизава а не неко морање. Мислим да ако човек заузме став да је његова обавеза да се 4 пута годишње причести да негде греши јер то није никакво морање већ истинска потреба. Искрено ја стално себе осуђујем зашто се нисам боље припремио за литургију али то ме гони да стално покушавам да се што боље припремим да би што већу посуду срца понудио да је Господ испуни. Кад кажем себи данас си се добро припремио онда знам да нешто није како ваља самном. Тако ја се трудим да често приступам јер тражим Господа и због тога се трудим да се стално припремам и онда мој живот постаје период од литургије до литургије и читав живот постаје припрема за следећу литургију. А не обрнуто да што ређе приступам да се онда боље припремам, онда охладим скроз.

[Зосима]

Бата Трапо,све је то у реду што причаш,али ипак причешће није индивидуална већ она мора бити саборна ствар целе евхаристијске заједнице. Афанасјев  у својој чувеној књизи "Трпеза Господња" даје одлична објашњења по том питању...

Индивидуално причешћивање остаје индивидуални чин,а не дело Цркве,каже он,и смисао није у томе,већ би пун смисао евхасристијске заједнице био у томе  се сви чланови,узму учешћа у Трпези Господњој,без изузетка...

И још како  каже..."Причешћивање на свакој литургији,независно од других,представља само другачије решење питања о честом или ретком причешћивању...

"Ма колико се поједини верни причешћивали,њихово причешћивање  није  у стању да обнови основно начело евхаристијског живота-  да сви буду заједно(на окупу)..."

[trapa]

Слажем се то не спорим. Али литургијска свест у народу иде на боље чини ми се. Ја сам у мојој парохији причешћивао само постом јер бих ван поста сам причешћивао али кад сам у Београду гледам да идем у цркву где има више причасника и где те не гледају ко лудака

[Зосима]

Ех,мање више сви ми идемо тамо где то изгледа саборно,али ето,кад се већ спомиње Фенек,где сам иначе чести ишао,то вам изгледа отприлике овако...иду деца,а иза њих двоје троје,а њих стотинак на својим местима...

Али стварно ми једна ствар посебно боде очи,а то су родитељи који своју децу у крилу,редовно  приносе Чаши,али се они не причесте...шта сад то значи,ви се децо сједињујте са Господом,а ми ваши родитељи,ми смо већ матори,можда другом приликом... 0442_feel

[trapa]

Јесте Максе, туга је то. Али не треба се ни само ограничавати оквирима храма. Тужно је да човек не буде у заједници са својим парохијанима јер се он са неколицином причестио а остали не, али опет нисмо сами. У заједници смо са свима који у себи носе Христа. Мада опет кажем тужно је што у Србији осим Васкрса и Божића нема другог дана у коме се сви у храму заједно причесте.

[Дража]

У име Оца и Сина и Светога Духа,

Нека је срећан и благословен данашњи дан, браћо и сестре, и ова молитва наша заједничка да буде благопријатна и богоугодна пред престолом Божијим.

Благодарећи Богу и преосвећеном брату Нашем владици Василију, ја сам данас овде на овај велики дан заједно са вама, да се заједнички Богу молимо и принесемо бескрвну жртву, на дан када је сам Господ на Тајној Вечери установио Свету Тајну Причешћа, установио Евхаристију. Пред своје страдање Господ је знао шта ће се дешавати кроз сва будућа времена и Он је оставио својим ученицима, а преко њих и свима нама, оно што нам је потребно за живот вечни. Јер Он је рекао више пута у својим проповедима, док је проповедао народу, за свога живота на Земљи: “Ко једе Тело моје и пије Крв моју има живот вечни”. Тиме је Он наговештавао ову Свету Тајну Евхаристије, коју је пред своје страдање и установио. Јер у оно време, када је требало да пострада, Господ је на Тајној Вечери, са својим ученицима, пред саму Пасху јеврејску, узео хлеб у своје свете руке, благословио га и осветио, преломио и рекао ученицима својим: ” Узмите, једите, ово је Тело моје које се ради вас ломи за опроштење грехова”. Затим је узео чашу са вином, благословио осветио и рекао: “Пијте из ње сви, ово је Крв моја Новога Завета, која се ради вас пролива за отпуштење грехова”. И још је додао: “Кад год овај хлеб ломите и ову чашу пијете, ви смрт моју објављујете и обзнањујете. Ово чините у мој спомен.” рекао је Господ ученицима, а преко њих и њиховим наследницима, епископима, свештеницима који ову Свету Тајну свршавају, ево преко две хиљаде година.

Господ је у овој Светој Тајни дао нама небеску храну, дао је своје свето Тело и своју Крв да се њоме причешћујемо да бисмо имали живот вечни. “Јер ко год једе Тело моје и пије Крв моју ИМА живот вечни”, рекао је Господ. Али, Господ је браћо и сестре, Господ је исто тако рекао да се за Свето Причешће треба припремати. Јер је рекао, такође, ко недостојно једе и пије онда суд и осуду себи једе и пије. Ово Причешће бива за исцељење душе и тела нашег за живот вечни. А ко се недостојно причешћује, онда причешћује се на СУД и на ОСУДУ! Зато је Света Црква установила да се за Свето Причешће припремамо постом, молитвом, светом тајном Покајања и Исповести, да исповедамо грехе своје које смо као људи починили, па тек онда да се причестимо светим Телом и Крвљу Господа Христа. Без такве припреме, браћо и сестре, боље је не причешћивати се, него недостојно приступати светој Чаши. То је наука Цркве Православне, то је пракса која се држи две хиљаде година, и не треба сада, по некој новој науци, као што многи на западу раде, да се причешћујемо на свакој Литургији без икакве припреме. То није на спасење, то је на суд и на осуду!

Нека би Господ услишио наше молитве, даровао нам снаге духовне и телесне, да целога живота свога достојно приступамо Светом Причешћу, да примамо свето Тело и Крв Господа Христа, на исцељење душе и тела и на живот вечни. Како бисмо, када одемо одавде, у Царству Христовоме, у Царству Небескоме, још достојније се причешћивали, гледајући лице Господа Христа и Свете Тројице и славећи их са свима светима, са анђелима и угодницима Божјим, кроза све векове и сву вечност, Амин.

klapklap

А ви појединци само и даље мудрујте и омаловажавајте. И нека вас ваши лажиучитељи наставе чешати по ушицама да се случајно не би кад откријете праву Истину разочарали и пали у некакво униније.  dada

[ЛазарД]

Ово што сам сада прочитао , као да сам прочитао беседу неког просечног попа у Србији а не доктора теологије еп. Артмија......страшно.

Па +Артемије ипак жели да народу беседи народски,а не "високо" теолошки,па после да буде као у Душковцима dada

Није он гордљиве нарави па да се на својим беседама дичи својим знањем.Он жели да њега народ разуме,за разлику од ових других које тешко ко може да разуме.Али се зато и за њих везују доста људи,па кажу:"чим га ја ништа не разумем,то значи да је он велики теолог"  klapklap

[ЛазарД]

Имам само једно питање за тебе:

Колико грехова ти дневно направиш?

Изгледаш као да си попио сву памет овог света. klapklap