Јанус ВАРУФАКИС: ШТА ЈЕ ПОТРЕБНО ЕВРОПСКОЈ ЛЕВИЦИ? (ДИем25)

[александар живаљев]

Lep prevod teksta lidera DiEM 25, Janisa Varufakisa, objavljenog u New Statesmanu kao i na Varufakisovom oficijelnom sajtu. Svaka cast Valerija Majus Marinković na odličnom prevodu!
 

Radikalni internacionalizam:
Šta je potrebno Evropi i levici

Levica je u haosu još od 1991. godine – nikada se nije potpuno oporavila od raspada Sovjetskog Saveza, uprkos širokom suprotstavljanju staljinizmu i autoritarizmu. U poslednje dve decenije bili smo svedoci velikog grča globalnog kapitalizma koji je prouzrokovao dug period deflacije širom Sjedinjenih Država i Evrope. Baš kao što je to bio slučaj i tokom Velike depresije tridesetih, to je stvorilo plodno tle za ksenofobiju, rasizam i stvaranje žrtvenih jarčeva.
Usponu centrizma takođe pripada deo krivice. Kasnih devedesetih izgledalo je kao da je centrizam postao nova doktrina levice. U Britaniji, Novi laburisti pod vođstvom Tonija Blera nikada nisu bili deo levice. Margaret Tačer je bila oduševljena načinom na koji su njegoove vlade kopirale njenu politiku i usvojile neoliberalnu mantru, premda je postavila pitanje: Ako već želite da glasate za konzervativce, zašto ne glasate za one prave?
Partije kao što su Novi laburisti, socijalisti u Francuskoj i socijaldemokrate u Nemačkoj, možda jesu nazivale sebe radikalnim centrom, ali se sve zadržalo samo na nazivu. Ono što se dešavalo ispod površine bilo je da su progresivne partije levice namamljene u finansijalizaciju. Šezdesetih i sedamdesetih levica centra bila je svesna svoje dužnosti da deluje kao medijator između industrijskog kapitala i radnika. Laburistička partija Harolda Vilsona, Socijaldemokratija Vilija Branta u Nemačkoj i ostali razumeli su da je njihova dužnost bila da naprave veliki dogovor, pri čemu industrijski kapital priznaje zahteve radnika za višim platama i boljim uslovima, dok su radnici saglasni u tome da pomognu u finansiranju države blagostanja.
Od sredine osamdesetih pa nadalje vođstvo levice napustilo je vršenje ove dužnosti. Industrijski kapital je bio u opadanju i bilo je mnogo lakše gledati u budućnost sa super-profitom londonskog Sitija i globalnim bankama. Sa finansijskim sektorom je sklopljen faustovski pakt – vlade zemalja Evrope zažmurile su na ono što su bankari radili i ponudile im dalju deregulaciju u zamenu za to da mrvicama sa njihovog stola finansiraju državu blagostanja. To je ono što su Toni Bler i Gordon Braun uradili u Britaniji, Gerhard Šreder u Nemačkoj i socijalisti u Francuskoj. Onda je udarila finansijska kriza. U tom trenutku socijaldemokratama širom Evrope nedostajalo je moralne snage i analitičke moći da kažu bankarima da je, uprkos tome što će spasiti banke, njihova vladavina gotova.
Najbolja opcija za levicu jeste da se okupi da pobedi najgoreg neprijatelja evropske demokratije: „Euro-tina“, reakcionarnu dogmu da „nema alternative“ trenutnim politikama koje se vode na kontinentu. Stoga je prava demokratizacija Evropske unije jedina alternativa to je ono što se moji saradnici i ja nadamo da ćemo postići sa našim novim pokretom Demokratizacija u Evropi 2025 (DiEM25). Sastavljamo novu ekonomsku agendu za Evropu koja će dati odgovor na pitanje koje mi postavljaju na ulici gde god da odem, od Švedske do UK: šta je to što možemo da uradimo bolje unutar EU? Ako je odgovor „ništa“, onda su bregzitovci u pravu – mogli bismo isto tako dići celu stvar u vazduh i početi ispočetka. Alternativa pristupu „godina nulta“ jeste da se redefinišu evropske institucije u smislu praktično primenjivog i sveobuhvatnog plana koji čine politike koje će stabilizovati socijalnu ekonomiju Evrope.
Institucije Evropske unije su antievropske i preziru demokratiju. Ljudi se mogu upitati: ako je zaista tako, zašto se borim da ostanem u EU boreći se protiv EU? Na pitanje onih koji podržavaju levičarski argument u korist bregzita odgovoriću sa: Kad je britanska država bila prijatelj radničke klase? Nikad. Pa ipak, njihov argument je: nemojte je razgraditi. Nacionalna država je stvorena da omogući da se pod izmišljenim pojmom nacionalnih interesa preuzmu radnici i oni sa društvene margine – „lumpenproleterijat“, kako smo ih nekad nazivali. Levica razume da naš posao nije da razaramo institucije. Umesto toga, borimo se da ih preuzmemo i iskoristimo u dobre svrhe. Moje prvo političko iskustvo bilo je izražavanje protesta protiv države Grčke, ali Grčku ipak ne bih razgradio, pa isto važi i za Evropsku uniju.
Dobri ljudi koji su motivisani da menjaju društvo često se posvađaju. Setio sam se scene iz Žitija Brajanovog Monti Pajtona – kada se Judejski narodni front suoči sa Narodnim frontom Judeje i Frontom naroda Judeje. Zadatak pokreta DiEM25 jeste da pokušamo da ubedimo naše prijatelje levičare da je rešenje jedinstveni panevropski pokret. Konkretan primer na kom se vidi moć koju ova ideja može da ima jeste izbor nove gradonačelnice Barselone, Ade Kolau. Pristalica pokreta DiEM25 pobedila je uprkos svim predviđanjima, a karijeru je počela vodeći pokret koji se na protestima izborio za prava građana koji su bili pred iseljenjem jer više nisu bili u stanju da otplaćuju svoje hipoteke.
Vlada Sirize, u kojoj sam bio ministar finansija od januara do jula 2015, nije uspela na napravi promene, kako zbog toga što smo bili razjedninjeni tako i zbog toga što je premijer kapitulirao pred EU onda kada je imao mandat od grčkog naroda da im se suprotstavi. Nadao sam se da će Siriza nastaviti sa borbom i, u tom slučaju, mogli smo biti katalizator za pokrete širom Evrope (kao što je onaj koji je podstakao uspon Džeremija Korbina) da nam se pridruže.
Kapitulacija Aleksisa Ciprasa bila je težak udarac konceptu radikalnog internacionalizma, ali ja i dalje verujem da internacionalizam nudi rešenje problema sa kojima se Evropa suočava u ovoj eri deflacije. Smanjio se broj kvalitetnih radnih mesta, investicije su u opadanju i uništava se optimističan pogled na budućnost. Dužnost je levice da uradimo sve što je u našoj moći da tome dođe kraj. Ako možemo da objasnimo masama koji su uzroci njihovog nezadovoljstva, imamo šansu da levici udahnemo novi život. Za to ne postoje garancije – samo šansa.

[Grizzly Adams]

Треба им глогов колац...