МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ ГОВОРИ О ПРОСЛАВИ 1000. ГОДИШЊИЦЕ СВЕТОГ ЈОВАНА ВЛАДИМИРА У БАРУ 25.09

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

Блажењејшем архиепископу албанском г. Атанасију државне власти, изгледа, неће дозволити да већи дио моштију Светог Јована Владимира донесе у Бар (стићи ће дијелови моштију са Свете Горе и из Охрида) Митрополит то није рекао, али мислим да оправдано претпостављам да црногорски властодржци нијесу ни интервенисали код владе Албаније да се ова свечаност уприличи.

Међутим, да подсјетим исте те властодршце, који су мученичку кончину Владимирову, сасвим несувисло прогласили 1000. годишњицом црногорске државности, да су својим нечињењем овим поводом понизили исту ту државност, за коју се пролило толико крви, па и мојих предака, који су из Владимирове и Душанове данашње сјеверне Албаније ускочили на Чево 1452. године, да је "крв људска рана наопака" и да "не требује царство нељудима, нако да се руже пред свијетом".

За нас слободне Црногорце државност је вазда била светиња, а о њеном историјском средњовјековном карактеру који је предмет бројних дневнополитичких манипулација, најбоље говоре радови покојних, али живог ђела, историчара академика Милоша Благојевића и др Тибора Живковића.

[александар живаљев]

И нове фреске у старој техници

Биљана ДАБИЋ | 22. септембар 2016. 14:30

У години јубилеја приводе се крају радови на осликавању барског Храма Светог Јована Владимира. Фрескописци раде скоро даноноћно, како би до освећења 25. септембра посао био приведен крају

 

 

ХРАМ Светог Јована Владимира у Бару осликан је за непуних годину и по, у традиционалној фреско-техници која је скоро 300 година била запостављена. Укупна површина за осликавање је око 4.800 квадратних метара. Поређења ради, Дечани који су приближне унутрашње површине, осликавани су пуних 16 година. Последњих месеци фрескописци раде скоро даноноћно како би до освећења 25. септембра посао био приведен крају.

- До освећења храма биће завршено око 90 одсто радова. Последњих деценија митрополит Амфилохије је инсистирао на обнови и повратку на традицију, па тако и на повратак фреско технике. Храмови у Подгорици и Бару осликани су у традиционалној техници, на свежем кречном малтеру. Реч је о древној сликарској техници, тешкој и сложеној уједно, која је много дуго била запостављана. Креч треба да буде стар најмање четири године, а што је старији, то је бољи. Имали смо огромну срећу, нашли смо креч стар преко 40 година, у некадашњој кречани код Спужа, где се данас вади мермер. На веома квалитетном кречу осликана је огромна површина изузетно трајном фреском, која је вечна - не може да избледи, може временом само да добије на квалитету. Иначе, сазревање фреске траје до 200 година. Та питомост коју фреска временом добија, не може ниједан друга сликарска техника да постигне, каже, за "Новости", фрескосликар Анастасије Радовић, који се 30 година бави овим захтевним послом.

Према речима главног фрескописца Храма Св. Јована Владимира, на осликавању је радило неколико екипа, још од маја прошле године.

- Моја екипа са Вуком Дабетићем, изузетним сликаром и живописцем, урадила је око 80 одсто посла. На осликавању су радили и врсни сликари: Милош Јанићијевић, Дамир Младеновић и Борис Маркуш, који су осликали засебне целине. Сваки човек има свој стил, а те разлике могу да наруше ликовни склад. Овде се то, срећом, није догодило! Не постоји на свету ниједна већа црква осликан у фреско техници. У складу је са оргиналном архитектуром чувеног архитекте Пеђе Ристића. Направљен је осмишљен и леп иконографски програм. Полазна тачка у куполи храма, на висини од 40 метара, осликана је сценом Вазнесења Господњег, уместо Пантократора који се најчешће слика у куполи, али то има своје теолошко значење, -казао је Атанасије Радовић.

 

Он објашњава да је задатак сликара да у "поезији боје и облика" покуша на симболичан начин да представи слику царства небескога, на један начин литургијски, теолошки, богословски.

У наставку је остало да се ослика око 800 квадратних метара, које треба завршити одмах по освећењу, које је у години јубилеја 1.000 година од погубљења Св. Јована Владимира.

- Није приоритет осликати сваки квадратни метар науштрб квалитета. Након освећења треба да осликамо две апсиде у приземљу, са севера и југа, и две галерије, то су два засебна простора - закључује Радовић, који је каже имао среће да осликава многе цркве још од времена када је студирао у Атини.

Осликани Храм Св. Јована Владимира, у миленијуму сведочанства, нешто је ново у савременом живопису, а потпуно је у складу са традицијом и црквеним канонима.

 

У ЗАГРЉАЈУ

ИМПОЗАНТНА је фреска Богородице осликана у олтарској апсиди, на простору од око 80 квадрата, која потврђује вештину и умеће фрескописаца.

- То је дивна тема "Богородица, шира од небеса" где је осликано попрсје Пресвете Богородице, са Господом у медаљону, кога држи у наручју. Каква је то тајна, чудо непојмљиво, да је највећа међу женама, у својој утроби сместила онога који је створио сву васељену. Кажу ми људи кад уђу уђу у цркву да имају утисак како их Богородица грли раширеним рукама. Постоји та узајамност са ликом, говори главни фрескописац.

 

ГАЛЕРИЈА СВЕТИТЕЉА

ОНО што је архитектонски карактеристично код Храма Светог Јована Владимира је што има припрату, улазни део у главни храм. У куполном простору од око 200 квадратних метра, осликана је сцена силаска Светог духа на апостоле и у наставку на вертикалним зидовима осликани су равноапостолни светитељи, односно сви земаљски народи приказани кроз своје светитеље које су ти народи изнедрили. Насликано је око 130 светитеља на једном, и 130 светитеља на другом зиду.

 

[Пријатељски]

Најава: Патријарх јерусалимски Теофило III доћи ће у Црну Гору 23. септембра

Извор: http://www.mitropolija.com/najava-patrijarh-jerusalimski-teofilo-iii-doci-ce-u-crnu-goru-23-septembra/

[Пријатељски]

 

[александар живаљев]

ЂАКОН НЕНАД ИЛИЋ ГОВОРИ О КОНЦЕПЦИЈИ И ПРИПРЕМИ СВЕЧАНЕ АКАДЕМИЈЕ У БАРУ

http://www.svetigora.com/node/19498

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

 

[Пријатељски]

АКТУЕЛНИ ЛИНКОВИ:

• Патријарх јерусалимски Теофилo III допутовао у Црну Гору (видео)

• Патријарх јерусалимски Теофило III посјетио Цетињски манастир (видео)

• Патријарх јерусалимски Теофил III посјетио Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици

• Патријарх Теофило Трећи стигао у манастир Острог

• Патријарх јерусалимски Теофило III поклонио се моштима Светог Василија Острошког

• Патријарх Теофило се поклонио моштима Светог Арсенија Сремца

• Патријарх Јерусалимски Теофило III посјетио манастир Врањину

• Патријарх јерусалимски Теофило III и Патријарх српски Иринеј допутовали у Бар

 

[александар живаљев]

Свечана академија пред Саборним храмом у Бару

24. Септембар 2016 - 23:23

У присуству Патријарха Јерусалима и све Палестине г. Теофила Трећег, Патријарха српског г. Иринеја, Архиепископа албанског г. Анастасија, представника свих помјесних Православних Цркава, осталих хришћанских заједница, Исламске верске заједнице, преставника дипломатског кора, политичког и културног живота и више хиљада православних верника, вечерас је на платоу испред Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару одржана свечана академија поводом хиљадугодишњице светитељеве мученичке кончине.

Пред почетак академије чланови породице Андровић из Микулића изнели су испред храма крст Светог Јована Владимира, којим је Патријарх јерусалимски Теофило Трећи благосиљао верни народ.

Свечану беседу одржао је Епископ диоклијски г. Кирило који је рекао да се са свима присутнима данас радују ангели и да се небеса веселе. -Радосно се на славу Божју сакупљају Црна Гора и Србија, Грчка и Бугарска, Албанија и Македонија, Илирик, Тракија и Диоклија, Рашка и Зета, Требиње и Хум, Неретва и Босна. Све што је земаљско мијеша се данас са небеским, и оно што је горе и оно што је доле заједно празнује - све је учесник славе, сва твар велича Свеца, рекао је Епископ диоклијски.

Он је нагласио да је неизбежна аналогија између куће Немањића и владарске куће Дукље којој је припадао Свети Јован Владимир. -Нама се неизбјежно намеће иконична, односно типолошка паралела Свети Јован Крститељ као претеча Христу и Свети Јован Владимир као претеча Светом Сави.

Он је казао да је Свети Јован Владимир сав садржан и у оном дану пре хиљаду година као и у овом данас. -Зато и данас дијели своје дарове, како нам и напомиње народна пјесма. Свети Јован је дао крепост и снагу и нашем архипастиру митрополиту Амфилохију да помогне да долети црква Свете Тројице, Бога љубави, на свету гору Румију. И ево, као круна тог Откривења Владимировог у наше дане приноси митрополит Амфилохије и овај величанствени храм у граду Бару, казао је владика Кирило.

У уметничком делу академије приказан је филм РТС-а о Светом Јовану Владимиру, а наступили су и хор из Елбасана, Никос и Гиоргиос Стратакис са Крита, глумци Петар Божовић и Јелена Мила, етно-група „Баклава“ из Македоније, Ивана Жигон и „Косовски божури“, Khaossia Ethno Ensemble Salentina из Италије, бугарски хор „Свети Наум Охридски“, Црквена пјевница из Бара и дечји ансамбл КУД „Свети Јован Владимир“ из Бара. По завршетку академије приређен је величанствени ватромет.

Саборни храм Светог Јована Владимира биће освештан сутра, а службом освећења и светом Литургијом началствоваће Његово Блаженство Патријарх јерусалимски г. Теофило Трећи, уз саслужење Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Његовог Блаженства Архиепископа албанског г. Анастасија и представника свих помјесних Православних Цркава са почетком у 8 часова.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

|

[Пријатељски]

• Освештан Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару

• Одслужена прва Литургија у новоосвештаном Саборном храму Светог Јована Владимира у Бару

 

ИЗВОР ФОТОГРАФИЈА И КОМПЛЕТНЕ ГАЛЕРИЈЕ СЛИКА:

http://www.mitropolija.com/osvestan-saborni-hram-svetog-jovana-vladimira-u-baru/

http://www.mitropolija.com/188848-2/

 

 

[александар живаљев]

Објављена монографија Јована Б. Маркуша „Саборни храм Светог Јована Владимира у Бару“

26. септембра 2016. - 9:35

Навршило се хиљаду година од мученичке кончине Светог Јована Владимира у чији спомен и славу је саграђен Саборни храм у Бару. Поводом овог значајног јубилеја и освећења храма 25. септембра 2016. г. припремљена је за штампу монографска публикација „Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару“

Уводну ријеч дао је архиепископ цетињски, митрополит црногорско-приморски и егзарх свештеног трона пећког господин Амфилохије, даље слиједе поглавља: „Хришћанство на простору Бара – града Светог Јована Владимира – од оснивања па до краја средњег вијека (сакрални споменици)“ аутора археолога мр Младена Загарчанина; „ Житије и страдање Светог мученика Јована Владимира – краља српског“ Преподобног Јустина Ћелијског;“ Правда светог краља Владимира“ Светог Владике Николаја Охридског и Жичког „Пут моштију Светог Јована Владимира“ и „Румијска литија“ протопрезвитера Јована Пламенца; „Идејна поставка односно Света тајна новопројектованог православног храма Светог Јована Владимира у Бару“ архитектекте проф. др Предрага Ристића; „Кратак преглед историјата градње Саборног храма Светог Јована Владимира (1991-2016)“ Јована Б. Маркуша; „Архитектоника храма – функционална и организациона цјелина“ проф. др Светислава Г. Поповића; „Умјетничко уређење храма“ аутора протосинђела Исака Симића; „Живот Храма“ Јована Б. Маркуша; „Миленијумско прослављање Светог Јована Владимира“ Јована Б. Маркуша и на крају књиге текст јерођакона Јустина Мреновића “ Благодатни дар Пресвете Богородице граду Бару”

Хришћанство на простору Бара – града Светог Јована Владимира – од оснивања па до краја средњег вијека (сакрални споменици)
У поглављу је дат кратак преглед развоја хришћанства на подручју Бара – ближе и шире околине са описима најважнијих сакралних споменика од појаве хришћанства до краја средњег вијека. Дат је опис хришћанских цркава унутар старог града Бара, манастира на Ратцу, цркава и манастира на подручју Скадарског језера, и набројане су цркве у области Спича (данашњег Сутомора), Мркојевића, Крајине.

Житије и страдање Светог мученика Јована Владимира – краља српског

Текст је преузет из „ Житија Светих“ архимандрита др Јустина Поповића, која су објављена у Београду 1974.г.

Правда светог краља Владимира

Текст је преузет из „ Читанке о Светом краљу Јовану Владимиру“ Епископа Николаја Велимировића, која је објављена у Београду 1925.г.

Пут моштију Светог Јована Владимира

Текст под овим насловом представља свједочење аутора, досад широј јавности непознато, о трагању за моштима првог српског краља мученика. Аутор прилога је 1991. године ишао у Албанију и у цркви Св. Марије у граду Елбасану пронашао мошти Светог Јована Владимира, које су пренијете 1967. године из манастира Шин Ђон код Елбасана, гдје су се вјековима налазиле, у цркву Св. Марије у Елбасану. Из текста сазнајемо да мошти Светог Јована Владимира нијесу у цјелости у кивоту, дио лобање је у бугарском манастиру Зографу на Светој Гори, једна свечева подлактица је у цркви Св. Николе Болничког у Охриду, у Историјском народном музеју у Тирани су дјелови лакта, ноге и главе Светог краља, а у Онуфри музеју у Берату је његова карлица.

Румијска литија

Прилог представља свједочење аутора ријечу и сликом о почецима обнављања румијске литије. У тексту се говори о култу Светог Јована Владимира у српском народу и о изношењу његовог крста сваке године на Тројичин дан на врх планине Румије. Аутор истиче да су литија и обновљена црква Св. Тројице (2005) на врху планине Румије дјелимична „материјализација“ култа Светог Јована Владимира.

Идејна поставка односно света тајна новопројектованог православног храма Светог Јована Владимира у Бару 

Аутор идејног пројекта, као аутор прилога, пише о теолошким мотивима подизања храма Светог Јована Владимира у Бару, тумачећи кроз теологију архитектуру храма.

Кратак преглед историјата градње саборног храма Светог Јована Владимира (1991-2016.)

Прилог садржи кратку хронологију историјата градње Саборног храма са списковима свих Одбора и других стручних тијела која су били ангажована на изградњи храма од 1991. године до данас, као и неопходне техничке податке о пројектима, пројектантима, извођачима радова, надзорним органима и учесницима техничког прегледа изведених радова.

Архитектоника храма – функционална и организациона цјелина

Одговорни пројектант храма, као аутор прилога, дао је приказ архитектонике храма, са неопходним цртежима свих здања у комплексу. Он истиче да се Саборни Храм Светог Јована Владимира у Бару по својој величини придружује православним храмовима: Храму Христа Спаса у Москви; Храму Светог Саве у Београду и Храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Умјетничко уређење Храма

У поглављу о умјетничком уређењу Храма дат је приказ фрескописа, иконописа, вајарских дјела, мозаика и дјела примијењене умјетности којим је украшен Храм. Дати су и подаци о ауторима умјетничких дјела.

Живот Храма

У поглављу о животу храма, кроз фото документацију у форми албума, дат је документовани приказ најзначајнијих догађаја везаних за дешавања у протеклих 25. г.од када је добијен благослов да се ради на изградњи Саборног храма…

Миленијумско прослављање Светог Јована Владимира

У овом поглављу дата је хронолохија прослављања миленијума Светог Јована Владимира у Српској православној цркви 2016.г., коју је Свети Архијерејски Сабор означио као годину Светог Јована Владимира. Први дио поглавља даје преглед: Литургија у храмовима Српске православне цркве поводом мученичке смрти Светог краља Јована Владимира (4. јун), организацију научног скупа посвећеног Светом краљу, издавање зборника у оквиру едиције „У спомен и славу Св. Јована Владимира“, духовних академија, вечери и прослава, бесједа које су изречене о Светом краљу мученику, предавања и концерата. Други дио поглавља даје детаљан преглед централне манифестацији „Дани Светог Јована Владимира“ која је одржана у Бару 3. и 4. јуна 2016. г.

Благодатни дар Пресвете Богородице граду Бару

У овом поглављу дат је историјат једне од највећих светиња Саборног храма у Бару, препис чудотворне иконе Краснице Пећке која се по благослову митрополита Амфилохија чува у нарочито израђеном трону, и одатле својим благодатним покровом чува и штити град Бар.

Издавачи монографије су: Митрополија Црногорско – приморска и ИИУ СВЕТИГОРА – Цетиње. Приређивач монографије је Јован Б. Маркуш. Рецензенти су: историчар умјетности проф. др Марта Вукотић Лазар и историчар др Васиљ Јововић. Монографију је ликовно опремио искусни дизајнер проф. Ликовне академије у Требињу мр Мирко Тољић.

Др Васиљ Јововић

 

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

 

[Пријатељски]