ХОЋЕМО ЛИ ПОДИЋИ СТУПОВЕ? "СТРАХ ОД УНЕСКА"

[александар живаљев]

Страх од Унеска зауставио зидање Ступова

М. Н. | 19. септембар 2016. 16:41

И поред огромне жеље верника, ни овог лета нису настављени радови на великим кулама манастира Ђурђеви ступови. Стручњаци тврде да не могу да буду обновљене у пуној висини

Зидање кула манастира чека боље дане

 

УПРКОС огромној жељи верника у Рашкој области, целој Србији и дијаспори да се настави зидање високих кула-ступова на манастиру Ђурђеви ступови код Новог Пазара, задужбини Стефана Немање из 12. века и светском културном добру под заштитом Унеска, ни ове године на кулама, некада симболу Немањине моћи, није било никаквих радова. А ако је судити по саопштењу које је током лета стигло из Министарства културе, обнова ове светиње, која траје деценијама, неће ускоро бити крунисана завршетком "ступова" по којима је манастир у средњем веку добио име.

У саопштењу Министарства се наводи да радови на Цркви Светог Ђорђа нису заустављени и да за наставак радова има новца, али да зидање кула није у плану. Такође се наводи да је динамиком и предвиђеним планом у потпуности извршена дугогодишња обнова и презентација храма заснована на поузданим историјским и материјалним подацима. Целокупна обнова храма, са реконструкцијом кула, није научно утемељена и не постоје релевантни подаци на основу којих би куле биле обновљене у пуној висини - истиче се у саопштењу прес-службе Министарства културе, у коме се још додаје:

"Обновом кула без поузданих чињеница о висини и начину обликовања њиховог завршетка био би материјализован један хипотетички изглед који би садашњу документарност пажљиво рестаурираних кула заменио нечијом представом о њима, што је у супротности са основним принципима заштите, конзервације и рестаурације споменика културе. Пошто су Ђурђеви ступови под заштитом Унеска, Србија се потписивањем Конвенције о заштити светске природне и културне баштине обавезала да поштује основне постулате и критеријуме на основу којих је добро уписано на Светску листу и на очување аутентичности и универзалне вредности", објашњавају из Министарства културе.

 

"КРЊИ" СТУПОВИ

Верници у Рашкој области, и не само верници, сматрају, међутим, да ће Ђурђеви ступови без кула (ступова) остати "крњи" и да неће бити онакви какви их је Стефан Немања саградио и остави својим потомцима. Уз напомену да се, ипак, не треба замерати Унеску, многи у овом крају верују да ће се потрудити да сазнају како је светиња аутентично изгледала и да ће радови на кулама бити настављени.

 

[Ненад Р.]

Све што се почне, треба и да се заврши, а не да се остави на пола, па макар било и хипотетички.

 

 

[florenntina]

I sta kazu premudri u ministarstvu, zabrinuti za ocuvanje autenticne kulturne bastine, kako se zove zdanje koje obnavljamo, Djurdjevi stupovi ili Djurdjevi krnji stupovi?

Ako vec tvrde da nema potvrde da su postojali stupovi u toj velicini valjda bi bilo u najmanju ruku korektno i odgovorno da precizno i jasno iznesu dokaze kako je zdanje originalno izgledalo, pa da znamo sta nam je ciniti. Neverovatno, svi su odgovorni kad treba reci " ne valja i ne moze" a kada treba odgovoriti "sta valja i sta moze" onda niko nije nadlezan.

Dobro smo ikako zivi kakve parazite i dzabalebarose vucemo na grbaci.

 

[florenntina]

Kao svaki posteni paranojik, ne verujem uopste u njihovu pricu vec smatram da su izmislili problem da bi maznuli deo novca koji je prikupljen posto ne postoji nikakav istorijski dokaz Ministarstva da nisam u pravu  

[Zayron]

Nije nikakav problem dovršit izgled i visinu te kule takozvanim "odhadem", procjenom jer izlaze iz istog tada popularnog romaničkog modela. Takvih gradjevina je svuda, na primjer ova crkva u Češkoj je postavljena i posvećene samo godinu dana prije Djurdjevih Stupova, razlika je samo u tom što je ova jednokulova a Djurdjevi Stupovi dvokulovi. Takvih crkvi je po srednjoj i južnoj Evropi neprebrojno mnoštvo. I ta procjena može biti vrlo tačna, razlika +/- gore/dole najviše pola metra u visinu. Veći je problem u tom da li kad se to uradi crkva dalje može ili ne može ostati na spisku Unesco, izgleda prema pravilima da ne može. Morate izabrati ili najpribližniju rekonstrukciju i to relativno vrlo tačnu koja je realno i ostvarljiva i može biti vrlo tačna ali s  izbacivanjem sa tog spiska Unesco ili ostavit je nedovršenu s tim da ostane i na dalje tom spisku Unesco. Oboje istovremebo prema tim sad aktuelno važećim pravilima Unesca nejde.

Kostel svatého Jakuba Staršího (Jakub)

kostel Zvěstování Panny Marie

Ili ovdje - radi usporedbe: Visoko Dečani - Abbazia di Santa Maria di Follina

[Zayron]

Naravno da nijedna rekonstrukcija ako nije uradjena prema originalnim arhitektonskim nacrtima ili barem prena fotografskim ili slikarskim dokumentima nije original. Ako Unesco insistira na originalnom izgledu onda je to metodom aproksimativne komparativne rekonstrukucije neostvarljivo, procjena pa i ta najpribližnija nikada ne može biti isto što i original. Prije su se takve kule gradile svuda pri predromaničkim i romaničkim crkvama, bio je to takav arhitektonski manir, ovdje je na 0:52 i 3:27 primjer toga, romanička crkva potom kasnije preuredjena gotički pa su tamo vidjet obadva ta stila a i s tim masivnim tornjem:

 

[Zayron]

Samo da dodam da se u toj crkvi gore na videu čuvaju mošti sv. prokopa sazavskog koji je i pravoslavnim svetiteljem.

http://sveci.net/index.php/2-uncategorised/31-sveti-prokopije-ceski

 

[Zayron]

Izgleda da sam pronašao i inspiraciju za gradnju tih tornjeva, Djurdjevih Stupova. To bi mogli biti takozvani Asrinelijevi tornjevi u Bolonji izgradjenii negdje u periodu od 1109-1119 godine.

http://www.italyguides.it/en/emilia-romagna/bologna/asinelli-tower

https://en.wikipedia.org/wiki/Towers_of_Bologna

Od tih Asrinelijevih tornjeva ili bolje rečeno stupova su ostali danas samo dva nekakva kao "bolonjska blizanca":

Srednjovjekovna Bolonja u cijeloj Evropi je bila poznata po šumi takvih tornjeva koji su je činili raspoznatljivikm simbolom tog vremena otprilike kao što su to njujorški Menheten ili pariška Ajfeolva kula danas. Ovako je izgledala Bolonja u doba gradnje Djurdjevih Stupova tj. izmedju 12 i 13 vijeka ih je tamo u Bolonji bilo 180 dakle zaista šuma koja se da usporedit jedino sa šumom novogradnji solitera za stanovanje i komercijalnih nebodera sa staklenom fasadom koju imamo mogućnost vidjeti od 20 vijeka sve do danas. Čak i gradjevinski Toranj kod Djurdjevih Stupova u bazi izgleda sasvim isto kao taj Asrinelijev u Bolonji. Bolonja je tada bila veliki trgovački, kulturni i univerzitetski centar a evroopska nobilita pa i ta srpska je putujući svuda po Evropi ili iz dosleha imala informacije o svemu tome i često su poželjeli postavit "istu" takvu gradjevinu kod sebe kao negdje neku što su vidjeli na svojim putovanjima. Izgleda da taj naziv Djurdjevi Stupovi a ne Djurdjeve Kule ili Djurdjevui Tornjevi je ispravan jer to nisu bilo proporcionalno izgradjene kule, tornjevi već disproporcionalni tačno kako im ime kaže stupovi monumentalne visine. Otprilike kao današnji 7-10 spratni soliter. Imali su negdje i vojnostratešku funkciju jer su na njima bile straže koje su osmatrale optički cijeli teren okolo, dakle neka vrsta vidikovca, "rozhledne" ili ako hoćete čak srednjovjekovnog primitivnog "radara". Bilo bi zanimljivo pronaći u srpskim arhivalijama iz tog doba da li su ikad zaista bili ti Djurdjevi Stupovi dokončeni u svojoj planiranoj visini ili su tada već ostavljeni nedovršeni i kolika im je bila tada planirana i realna, faktička tj. ostvarena visina do koje se stiglo i došlo..Sliřne takve rozhledne su i Češkoj, za turskih najezdi se palila bvatra na njima kao upozorenje, alarm, da Turci dolaze.

 

 

[Zayron]

Edit:

Slične takve rozhledne, vidikovci i tornjevi s crkvama ili bez njih su bili gradjeni i Češkoj i Na Moravi na prirodnim geografskim dominantama, brdima, uzvišenjima a za turskih najezdi se palila vatra na njima kao upozorenje, alarm, da Turci dolaze. Naravno da je vatru bilo moguće zapaliti i na svakom brdu sa ili bez tih tornjeva, onda se takvom mjestu kazalo "varta" (warten čekati njem.)  - čekana, straža. A vladari su mogli na njima postavit i crkvu sa tornjevima kao u slučaju Djurdjevih Stupova kao spomen-pamatku na sebe.

 

[Zayron]

Pronašao sam neke procjene:

Na pročelju crkve bile su dve kule (stolpi - po kojima nosi ime Stupovi) visine, pretpostavlja se, do 20 metara.

No, ja mislim ako su bile inspirovane Asinelijevim tornjevima ta visina je mogla biti sasvim vjerovatno i 25-30 metara.

http://www.blic.rs/kultura/vesti/unesko-izmerio-djurdeve-stupove/2rfkps3

The construction of the towers was quite onerous, the usage of serfs notwithstanding. To build a typical tower with a height of 60 m would have required between three and 10 years of work.

http://www.italyguides.it/en/emilia-romagna/bologna/asinelli-tower

https://en.wikipedia.org/wiki/Towers_of_Bologna

 

 

 

[Zayron]

Kao uzor i inspiracija Djurdjevim Stupovima mogla je poslužit a najvjerovatnije i jeste srednjovjekovna italijanska  toskanska, umbrijska i bolonjska (emilia-romagna)  arhitektura izmedju 1000-1300 godine. Izgleda su Djurdjevi Stupovi jezgra ambicioznijeg projekta koji nije dovršen.  A upravo ta arhitektura se odlikuje napadno visokim i disproporcionalnim tornjevima. Posumnjao sam prema nazivima tj. upotrebljenoj leksici da se radi upravo o takvom nečem jer narod nije baš nepismen , nikada ne bi niko u Srbiji nazvao stolpom, stupom, sloupom, slupom obične tornjeve, kule, věže u staroslovenskom i staroruskom (etimološki od voziti što je bio obitni povoz - věž, zaprežna kola namjenjena k stanovanju). Stolp je zaista samo stup i zato su ti tornjevi nazvani stupovima jer nisu bili to tornjevi standardne visine već monumentalne veličine tj. visine i napadno istaknuti i disproporcionalni u odnosu na crkvu i na cijeli okolni krajolik. A iz daljine su ljudima izgledali tačno kao stupovi i zato taj naziv "Djurdjevi Stupovi".

http://www.welcometuscany.it/tuscany/chianti/san_gimignano.htm

https://cz.pinterest.com/deyzel/towers-of-italy-architecture/

https://cz.pinterest.com/pin/146578162843831275/

https://en.wikipedia.org/wiki/Towers_of_Bologna

https://en.wikipedia.org/wiki/San_Gimignano

https://goo.gl/IKLDTv

A ovako izgledaju ti "sttupovi" tj. tako su izgledali najvjerovatnije i Djurdjevi Stupovi u svoj svojoj krasi pod uslovom da su izgradjeni onako visokoi kako su isplaniranni, Izgradnja "stupova" je namjerni odklon od standardnih slikarskih i arhitektonskih kanona o proporciji i geometrijskom skladu tj. scenskoj harmoniji:

Velika fotografija

[Zayron]

Otprilike su izgledala ovako ta dva tornja Djurdjevih Stupova i ovoliko bile visoke kao ova saat-kula u Bitoli, visina oko 30 metara, najvjerovatnije izmedju 25-30 metara i pošto su te kule bile tijesno postavljene uz sebe, jedna uz drugu mogao se steći taj isti utisak "stupova" kao u Gimignanu a kompletan estetički dojam je potom stvaran i dopunjavan s više takvih objekata, zato mislim da su tamo mogli biti planirani još neki u budućem podgradju koji bi bili takodjer tako nesrazmjerno visoko predimenzioniranni a Djurdjevi Stupovi su imali biti medju njima najviši, dominanta tog budućeg reprezentativnog sjedišta.

https://en.wikipedia.org/wiki/Clock_Tower_(Bitola)

 

[Zayron]

Isti slučaj je i sa Visokim Dečanima gdje je izgleda bila u planu najmanje jedna visoka solitarno stojeći kula kao u Follini što se može tamo i vidjet i zato se ta lokacija prozvala Visoki Dečani tj. Dečanima bio pridodat zbog toga taj epitet Visoki. Da li je do njene gradnje došlo i do koje faze realizacije se u tom stiglo a potom bila razrušena Turcima ne znam, nisam upoznat sa istorijatom i tokom izgradnji na toj lokaciji i  tom prostoru ali naziv bi mogao to asocirati i upućivati na vezu s Gimignanom i njegovim visokim tornjevima tj. na vezu s tom istom toskansko-umbrijskom i bolonjskom arhitektonskom inspiracijom.

 

[александар живаљев]

@Zayron, драги, за ове Твоје мелем постове заслужујеш, без икакве шале, да Те предложимо Синоду за Орден Светог Стефана Лазаревића. У сваком случају, искрена благодарност за покушај да се истрајношћу један не мали проблем рјеши. А Те истрајности код нас православних Срба нема много, зато су "Подигнимо ступове", пројекат прије свега оца Гере (игумана Герасима), биле знак нечег другог, новог, истрајног, ако смијем да кажем "модерног оживљавања традиције". Сад кад "сви јунаци ником поникоше", нашао се један католик да конструктивно тражи начин да и у физичкој реалности подигнемо Ступове. Хвала Ти од срца.

На тему Подизања Ступова могу да приложим једно своје сјећање и размишљање о мјенама нашег црквеног менталитета. 2001 или 2., један пријатељ из гимназије, професор књижевности, писац и редитељ, који још једини вјерује у моје рецитаторске способности, "ангажовао" ме је да у Ступовима прочитам, не сјећам се више који текст, на Духовној академији на Ђурђевдан. Организатори пута су биле тадашње Двери које су дјеловале на Филолошком факултету, главна нека добронамјерна, али препатична књижевница. Путници су били махом врло млади, просјек око 20 година, осим неколико старијих чланова хора, нас рецитатора (професор, један пропали глумац необично забаван тип, један тада магистар, сада доктор медиавелистике и ја). Генерацијски се подијелисмо: клинци су знали све црквене, литургијске пјесме, што је било пријатно изненађење, али су од силног метанисања пропуштали да виде било шта од културе уз пут. У Студеници, увјек пронађем нешто ново, и признајем нијесам се у њој никада честито помолио. Ова наша тадашња млађарија толико је метанисала, да нијесу искористили професора средњег вијека да им покаже предивне вјечне тајне Студенице. Нијесу чак видјели ни Студеничко Распеће, за које се може рећи да је, јер је мимо канона насликано на западној страни на којој је уобичајено приказивање Успенија Пресвете, лично дјело и манифест Светог Саве:

Једна дјевојка је истина купила разгледницу са Распећем, али када сам је у аутобусу питао, искрено ми је одговорила да није видјела фреску у манастиру.

Продужили смо за Кончул, предивну жупу (умијемо ли ми Срби да користимо јутјуб као ви Чеси?, искрено завидим Ти) са манастиром везаним за великог архиепископа Данила Другог. Наши млади сапутници су стојички "саслуживали" у четвороструком четворочасовном женском монашењу на бденију у манастиру, док смо ми искористили вријеме да разговарамо са бившом попадијом и локалним сељацима. Сељаци, негдје дубоко сасвим исправно, а тако спонтано, су догађај монашења, повезивали са тадашњом акцијом еп. рашкопризренске вјенчавања црквено невјенчаних остарјелих парова. То им се јако допадало и будило им веселе асоцијације на прву брачну ноћ, намигивали о вратоломијама упокојеног попе, још су били поносни што о томе могу да разговарају са "професорима и докторима" из Београда... То нам поможе да касније у Новом Пазару добијемо најбоље коначиште у кућама српских активиста из удружења "Рас". Увјеравали су нас да Срби православни неће пасти у Новом Пазару испод 12,5%, упркос осјећају напуштености од тадашњих власти. (Пали су на послиједњем попису на 9,2 %). Актуелна је била прича продаје земље око Ђурђевих ступова од стране православних муслиманима.

Сјутрадан, на Ђурђевдан је служио владика Артемије, његови монаси су се сјајно и непрекидно шалили ("Никад се Ти, брате Макарије, нећеш спасити док навијаш за Звезду"), али су и говорили како Господ поручује нешто тиме што је владику Артемија, најтврђег антиекуменисту, ставио "под заштиту КФОРа". Тадашњи игуман отац Петар (Улемек) је чврсто и са благим осмијехом држао све конце организације у рукама, осим стотине српских дјечака Пазараца који су са радошћу прилазили оцу Гери да им лупи чвргу и одреди "послушање", око дочека гостију.

На Духовној академији током ручка, ми рецитатори некако прођосмо, а нико као Бог, на бину се попе патетична дверијанка која је толико одужила да је хор схватио да треба да се попне и, некако бина се сама од себе сруши, једноставно утону у земљу усред говоранције, на општи смијех присутних мјештана на ручку.

У међувремену сам се нешто борио код владајућих странака да сваки Општински одбор у Београду има једног координатора за сарадњу са Србима у Пазару и цијелој Рашкој, кад већ толико воле да "демократски" буду изабрани на неку функцију (просјечна цијена избора опозиционог Општинског одбора већих бгд општина је 50 000 евра). Наравно, гледали су ме као будалу.

Септембра прошле године има сам велику духовну и душевну утјеху у молебану за здравље који ми "очита" отац Гера у Ступовима, на његову прозорљиву иницијативу. Невјероватно је колико је успио да обнови манастир и са колико душе и љепоте. Али, Пазар је у сталном вријењу, била је недјеља а улице су колима биле толико закрчене да је "вожња од 5 минута" од Ступова до Сопоћана, трајала добар сат времена. Зато је, по мени, важно да се тој ужурбаности града, дода димензија вјечности, да се ПОДИГНУ СТУПОВИ.

 

[Zayron]

  On 20. 9. 2016. at 8:16, александар живаљев рече

@Zayron, драги, за ове Твоје мелем постове заслужујеш, без икакве шале, да Те предложимо Синоду за Орден Светог Стефана Лазаревића. У сваком случају, искрена благодарност за покушај да се истрајношћу један не мали проблем рјеши. А Те истрајности код нас православних Срба нема много, зато су "Подигнимо ступове", пројекат прије свега оца Гере (игумана Герасима), биле знак нечег другог, новог, истрајног, ако смијем да кажем "модерног оживљавања традиције". Сад кад "сви јунаци ником поникоше", нашао се један католик да конструктивно тражи начин да и у физичкој реалности подигнемо Ступове. Хвала Ти од срца.

Expand  

Zahvaljujem se na lijepim riječima i pohvalama iako si ne mislim da je to nešto tako izuzetno, samo sam se poslužio znanjem koje sam stekao prateći radove našeg jednog češkog malo poznatog naučnika, inače genijalnog renesasnog sintetičara ali jednako tako dobrog i pozornog analitičara i opservatora Vaclava Cilka.

Václav Cílek - You Tube video predavanja i dokumenti

Završim sad u tipičnom njegovom stilu

A konačni smisao takve arhitekture nije u pojedinim objektima ma koliko oni bili krasni, crkvama, tornjevima, "stupovima" itd. već u tome nevidljivom i nečujom, u njihovom transcedentnom, eteričnom ritmu koji stvaraju u krajini, u prostoru. To su znal i naši stari pretci kad su podizali ovakve monumentalne "stupove":

Galerija slika najstarijih "stupova"