Kad sportisti odluče da okače Srbiju o klin

[JESSY]

"Naši ljudi pogrešno smatraju da je nekome tamo u inostranstvu bilo mnogo lakše nego nama ovde da uspe i da zaradi, zato što sebe doživljavaju kao žrtve geografskih i istorijskih okolnosti, i zato očekuju da povratnik bude solidaran i da on sa njima podeli svoj kapital", kaže dr Zoran Milivojević povodom "slučaja Divac"

Lako je Divcu, on ima gde da ode, glasio je jedan od najčešćih komentara na društvenim mrežama i na sajtu Nedeljnik.rs.

Intervju Vlada Divca objavljen u prošlom broju Nedeljnika u kom je govorio o razlozima zbog kojih ponovo sa porodicom napušta zemlju, svakako da je (ponovo) otvorio pitanje o stanju u društvu koje je, izgleda, toliko rđavo da i oni kojima je vanredno stalo da se prikažu kao patrioti, odlučuju da Srbiju, kao nekada patike ili kopačke, okače o klin i puni gorčine napuštaju zemlju.

Nekada povratnici umeju da nerviraju stavom: "ja ovde ne bih mogao da živim" ili "kako izdržavaš, ja ne mogu više od deset dana" ili čak nekim optimizmom: "kako mi nedostaje Srbija", "ti ne znaš šta znači biti daleko"...

[JESSY]

Psihoterapeut dr Zoran Milivojević objasnio je za Nedeljnik da ljudi posle pet godina boravka u inostranstvu počinju da menjaju mentalitet. Ali, to ne znači da nisu nostalgični, niti da ne vide probleme koji vladaju Srbijom.

"Ljudi koji su u nekoj oblasti, nauci, sportu, umetnosti, uspeli u inostranstvu, morali su da tamo provedu neko vreme i da se naviknu na društveni sistem koji tamo postoji, a koji je mnogo uređeniji od našeg", kaže dr Milivojević. "Mnogi ljudi koji odu u inostranstvo prvih godina se osećaju 'na privremenom radu' i imaju doživljaj da će se vratiti u domovinu kada ostvare neki cilj. Međutim, već oko pete godine boravka u inostranstvu oni menjaju mentalitet. S jedne strane su suviše dugo odsutni iz naše zemlje, tako da kada se vrate nailaze na puno promena, a one stvari koje im ranije nisu smetale, počinju da im smetaju. S druge strane su se navikli na sistem koji postoji u stranoj zemlji i tamo im je postalo udobno. Drugim rečima, oni su i dalje "naši" ali su se promenili jer je inostranstvo "ušlo" u njih. Pogled takvog čoveka na Srbiju jeste nostalgičan, ali istovremeno primećuje mnoge negativne stvari na koje smo mi oguglali i koje i ne primećujemo. To je situacije unutrašnjeg konflikta i ambivalentnosti: nostalgija vuče ka domovini, da se na neki način jednom nogom stoji u domovini, ali uz istovremenu odbojnost prema tim negativnim stvarima."

I dok neko ko je uspeo u inostranstvu po povratku očeuje samo da bude prihvaćen i poštovan - što ga čini naivnim očigledno - drugi ga uglavom tretiraju kao "vreće pune para" i kao nekoga ko "prikazivanjem svog uspeha iritira druge".

[JESSY]

"U mnogim zemljama ako ste uspešni i imućni, drugi vas poštuju, ali ovde je to razlog da vas ne podnose", kaže dr Milivojević. "Naši ljudi pogrešno smatraju da je nekome tamo u inostranstvu bilo mnogo lakše nego nama ovde da uspe i da zaradi, zato što sebe doživljavaju kao žrtve geografskih i istorijskih okolnosti, i zato očekuju da povratnik bude solidaran i da on sa njima podeli svoj kapital. I zato često oko ljudi koji imaju novac, kao magnetom se privlače ljudi koji bi se okoristili. Oni jedno vreme prave 'prijateljski' odnos, a onda predlažu zajedničke projekte, jako dobre prilike i slično, sa ciljem deljenja dobiti. A kako povratnici iz inostranstva žele da budu prihvaćeni, veliki broj njih u prvih godinu dana pozajmi veliki novac raznim rođacima, prijateljima i kolegama, i to novac koga najverovatnije neće dobiti nazad. I tako počinje taj doživljaj iskorišćenosti i otkrivanje da je okolina prikriveno neprijateljski orijentisana."

U suštini svega je osim koristi i pohlepe, kako kaže psihoterapeut Milivojević, i osećanje zavisti koje se rađa iz mišljenja da je tuđ uspeh dokaz da oni nisu uspešni, imućni i dobri.

"To je ono: 'šta on misli, napravio je tamo neke pare, pa sada misli da je ovde glavni frajer'. I tu je nesporazum: uspešni povratnik, recimo sportista, pokazuje svoj uspeh kroz auto koji vozi i očekuje da mu to ljudi priznaju kao zasluženi status, a umesto poštovnja naleti na neprijateljstvo i diskvalifikacije motivisane zavišću. I onda naši ljudi misle da, ako poštuju nečiji uspeh onda se "uvlače", a ako ga diskvalifikuju onda su osobe sa integritetom."

[JESSY]

A kada dođe do konakta sa politikom, uobičajeno ti "važni" ljudi svašta obećavaju povratnicima, tako da se, kako kaže dr Milivojević, ova igra pelješenja često nastavlja i na institucionalnom nivou jer se očekuje "bakšiš, mito, dakle korupcija, tako da se povratnici na kraju razočaraju i u državu kada shvate da od obećanja nema ništa, a oni su nešto uložili".

"Kada se nakupi dovoljno takvih doživljaja, odluče se da se porodično, zajedno sa svojim kapitalom presele u neku uređeniju zemlju gde će moći oni i njihova deca da mirnije žive. I to je paradoks, da se neko takav oseća više prihvaćenim u SAD, Švajcarskoj ili Sloveniji, nego u domovini. Na taj način smo u situaciji da svi gube - i mi gubimo njih i njihov kapital koji bi mogli ovde da angažuju, ali i oni gube nas u svom razočaranju. Ono što naši ljudi, a ni političari ne shvataju dovoljno dobro jeste da nemate bogato društvo bez bogatih pojedinaca. A naš stav prema bogatim ili imućnim je oduvek bio podeljen između divljenja, zavisti i pohlepe."

 

http://www.nedeljnik.rs/nedeljnik/portalnews/zoran-milivojevic-kad-sportisti-odluce-da-okace-srbiju-o-klin/

[JESSY]

Žarko Paspalj: Sramota je šta rade ljudima kao što je Divac, nama su samo pokojnici dobri

"Ne znam zbog čega smo takav narod, zašto postoji to zlo u nama, zbog čega mo takvi prema bilo čemu što je vredno, pošteno", rekao je proslavljeni košarkaš za Nedeljnik

 

"Divac je moj prijatelj i znam kroz šta je prolazio. Problem je kad pokušavate da uđete u biznis po nekim pravilima koja važe u svetu i shvatite da to ne važi kod nas", rekao je za novi broj Nedeljnika proslavljeni košarkaš Žarko Paspalj u reakciji naintervju Vlada Divca objavljen u prošlom broju Nedeljnika u kom je govorio o razlozima zbog kojih ponovo sa porodicom napušta zemlju.

"Dođete iz definisane sfere sporta gde je sve transparentno, čisto i otvoreno, a uđete u nešto mutno, u odvratan svet gde vladaju spodobe, ljudi koji ne prezaju ni od čega. U tom svetu postoji mnogo laži, a mi trčimo pred rudu i grešimo iz dobrih namera. Koliko puta nam se desilo da se mnogi pozivaju na patriotizam i da nam jedno govore, a misle samo na sebe. I zato se svi sklanjaju. Sramota je šta se radi takvim ljudima kao što je Divac. Imali su 25 godina ovi drugi među nama da se popnu na lestvici i sada važe njihova pravila. Sve dok se sklanjate i ne ugrožavate njihove interesne sfere i daleko ste od njiih, ne diraju vas", rekao je Paspalj u afektu.

Na pitanje zbog čega ubijamo svoje idole, zbog čega imamo potrebu da uspešne ljude provučemo kroz blato, a svakoga ko je pokušao da se vrati i učini nešto za ovu zemlju, mediji su provukli kroz mulj, Žarko Paspalj kaže da nema pravi odgovor:

"Ne znam zbog čega smo takav narod, zašto postoji to zlo u nama, zbog čega mo takvi prema bilo čemu što je vredno, pošteno. Nama su samo pokojnici dobri. A zašto? mislim da je to nešto dublje i da na to moraju da odgovore neki stručni i ozbiljni ljudi."

 

http://www.nedeljnik.rs/magazin/portalnews/zarko-paspalj-sramota-je-sta-rade-ljudima-kao-sto-je-divac-nama-su-samo-pokojnici-dobri/