СТАРАЦ НЕКТАРИЈЕ ВИТАЛИС ШАЉЕ БЛАГОСЛОВ СРБИМА И МОЛИ СЕ ПАТРИЈАРХУ ПАВЛУ

[александар живаљев]

Чудотворац са Атике шаље благослов Србима

Звонко ШИМУНЕЦ | 18. септембар 2016. 09:30 | Коментара: 6

Несвакидашња животна прича монаха Нектарија Виталиса испуњена чудима којима је помогао многима

Монах Нектарије Виталис рођен је као Василије

АТИНА - ОД СТАЛНОГ ДОПИСНИКА

 

ВАРОШИЦА Камариза лежи на копну, у залеђу лучког градића Лаврија, на самом врху полуострва Атика, одакле полазе трајекти за егејска острва. Историја је памти као рударску насеобину где се вековима уназад, док га је било, копало сребро. Али Камариза је многима, па и бројним Србима, позната по монаху Нектарију Виталису и свему што се око њега догађа.

Монах Нектарије Виталис стигао је у Камаризу 1966. године. Рођен је у Пиреју 1930. као Василије, у породици оца римокатолика и мајке православне вере, као 15. од 17 деце. Негде око његовог 18. рођендана, у априлу 1948. газда Јанис, берберин код кога је учио занат, повео га је на Егину у манастир Свете Тројице, где почивају мошти Светог Нектарија, чудотворца, духовника, посвећеног спасу немоћних који је умро 1920. године. Његова рука и глава почивају на Егини.

КАДА је Василије клекао пред мермерну плочу, где почива тело свеца, догодило се прво од многих чуда која ће га пратити у животу. Зачуо је глас који му је отупео чула, али пре него што је изгубио свест јасно је чуо: "Бићеш свештеник и носићеш моје име".

Истог месеца у манастиру Светог Мелетија у Китерони Василије се замонашио и узео име свог заштитника Нектарија Виталиса. Са 35 постаје старешина храма у Камаризи код Лаврија. Када је, начет болешћу, већ забринуто пребирао мислима где је згрешио, чудотворац чије је име понео, поново му је дошао у сан: "Овде је место где ће бити храм са мојим именом. Почни да градиш, ја ћу ти помоћи".

КАНДИЛА ЗА ЧУДА У ЦРКВЕНОМ наосу, испод масивног лустера, стотине кандила потврђују легенду. Свако кандило је за неко чудо. За спасени живот, за новорођено дете, за исцељење тела, душе, за новооткривени смисао живота, за срећу којом храни душе старац Нектарије.

Нови храм, по лепоти достојан славе свеца којем је посвећен, градио се на понос верника целе Атике. Све гласније се причало о Нектарију из Камаризе коме у сан долази Чудотворац Егински, штити га и преноси му део својих чудесних моћи. И онда, најпре црвеним словима у верском календару, а онда и свакодневно, почела је да се слива река људи у заборављену рударску варошицу.

Таман када је постала место ходочашћа, Камаризу је преплавила туга. Отац Нектарије је смртно болестан. Оболео је од рака плућа. Лекарска дијагноза је била фатална. Спаса у болници није било, лекарски налази су били неумољиви, па се из ње вратио у своју монашку собу да сконча земаљске дане.

И ОНДА... према причи очевидаца, а најверодостојније сведоче госпође Софија и Елени које су неговале оца Нектарија тих дана, у цркву је у свештеничку одору обучен ушетао старац седе браде, отишао оцу Нектарију у собу и рекао му: "То је искушење, сине мој, оздравићеш и сви ће то сазнати. Заврши посао".

Два и по месеца после тога отац Нектарије одлази у Атину у онколошку болницу на контролу. Главни лекар болнице Папаконстантину је видевши управо пристигле налазе запањено рекао:

- Здрав си човек. Победио си смрт, оче Нектарије. Овде нема посла за професоре и лекаре, ово је дело Светог Нектарија.

У манастиру Свете Тројице почивају мошти Светог Нектарија чудотворца

Глас о томе да је Св. Нектарије продужио живот свом имењаку на земљи се незаустављиво ширио. Хиљаде људи, стотине аутобуса, реке аутомобила из свих делова Европе, много и наших људи, хрлило је у Камаризу да чује молитву, додирне мантију, целива руку, буде у близини "геронтаса" (старца) Нектарија или Папулиса, како га из милоште ословљавају. Међу њима је био освајач многобројних кошаркашких одличја, наш спортиста Дејан Томашевић. Отац Нектарије га је примио и изговорио Дејану да "отвори срце и душу", јер ће молитве и благослове српском народу слати и преко њега.

ОВОГ септембра 2016. старац Нектарије је прикован за постељу. Ноге га издају, али дух је незаустављив. Неуморан у тражењу утехе и помоћи за оне који му долазе. Дуги су редови на трему омање кућице. Богобојажљиво људи чекају на своје време чуда. Многи од њих су из Србије.

Скучено предворје, па омања соба у којој на кревету, окруженом иконама, у црној мантији лежи отац Нектарије Виталис. Тела готово да нема, али лице зрачи снагом коју је тешко описати.

Подиже главу и Дејану, који му љуби руку, почиње да пева на српском језику.

"Давно сам вам рекао да сам пола Грк, пола Србин."

Узима слику покојног патријарха Павла, целива је и приноси срцу.

"Пренесите Србима благослове Светог Нектарија. Поново ми је дошао у сан на Велики петак"

Монах Виталис и наш бивши кошаркашки ас Дејан Томашевић

Следи прича о томе како је старац на Велики петак, пред више хиљада верника на платоу испред храма, пао у несвест. Ни хитна интервенција лекара није помогла. Записано је у болничким књигама да је према стању притиска и пулса проглашен мртвим.

"За њих је тако било, али ме заштитник не напушта. Кад је моја душа стигла до њега, чуо сам га где каже Исусу Христу, Богу нашем, да имам још много посла.... Махнуо ми је да идем. Пробудио сам се са руком на његовој руци на овој икони, што ми је стално на узглављу."

Још једним чудом овоземаљски живот архимандрита Нектарија Виталиса је настављен.

Онда је старац на постељи позвао помоћника. Овај му је додао комад црног платна. Био је то аналав - симбол велике схиме, највишег монашког реда.

- Носио сам ово више од пола века. Ускоро ћу напустити овај свет, а ти, сине Дејане, прими ово као залог моје љубави и благослова целом српском народу.

Сунце је увелико зашло. У сенци монументалног храма Светог Нектарија у Камаризи код Лаврија, још доста људи је чекало сусрет са надом и утехом.

 

http://www.novosti.rs/вести/насловна/репортаже.409.html:625651-Чудотворац-са-Атике-шаље-благослов-Србима#

[АлександраВ]

Хвала на благослову драги Оче, хвала и слава Господу!

[александар живаљев]

Диван је, заиста, Господ, у светима својим!

Какав је доживљај био присуствовати радосној литургији коју је служио отац Нектарије прошле године, па троструком дијељењу нафоре (и ђеврека!), па усрдном молебану за здравље на коме вас сам Свети Дух научи да разумијете јелински, а старчеве усрдне молитве Пресветој Богородици учине да осјетите њену руку која вас милује и исцјељује.

[александар живаљев]

ФБ ОБЈАВА ПРОТЕ СЛОБОДАНА МАЈКИЋА КОЈИ У ЈАГОДЊАКУ (БАРАЊА) ПОДИЖЕ ХРАМ СВЕТОМ НЕКТАРИЈУ ЧУДОТВОРЦУ ЕГИНСКОМ

МОШТИ СВЕТОГА НЕКТАРИЈА ЕГИНСКОГ СТИЖУ У ЦРКВУ СВ. ОЦА НИКОЛАЈА У ЈАГОДЊАК, 19. СЕПТЕМБРА 2016.г.Г.
Протојереј-ставрофор Слободан Мајкић, парох јагодњачки седми пут је посетио чудесно острво Егину и манастир Св. Нектарија, поклонивши се моштима Светога Нектарија. Обишавши неколико светиња са поклоницима из Србије и Републике Српске, пре одласка на Егину, посетили смо старца Нектарија Виталиса у Камаризи, светога човека међу нама и на радост свих нас. Чувши за изградњу цркве Св. Нектарија у Јагодњаку, старац нам је даривао једну мраморну плочу са његовим благословом и лично од њега потписану и печатом оверену, као велики гаран успешном раду на изградњи цркве Св. Нектарија. Али, старац ме је додатно изненадио, пославши младића који му помаже и брине око њега, да му нешто донесе, ја нисам знао о чему се ради, младић је донео старчеву схиму-ангелски образ, када га је добио на монашењу пре 70 година. Ову схиму је даривао за цркву Св. Нектарија, која ће бити ускоро изграђена, са схимом је даровао и књугу са његовим ликом. Старац ми је рекао, " Направи једну дрвену кутију и у њу стави ову моју схиму и књигу, да народ целива и у молитви нека призивају Св. Нектаија и мене за исцелење од свих болести". Старац ми је још рекао, " Када све то припремиш усликај и донеси ми слике", што ћу наравно и учинити. Под дојмом неописиве радости и благослова старца , наставили смо пут према пирејској луци, а затим бродом на Егину. На Егини нас је дочекао Свети Нектарија својим светим моштима, сви смо осећали неку посебну радост. Као на крилима смо приступили и поклонили се моштима Св. Нектарија. Ја сам понео кивот за мошти Св. Нектрија, да га оставим и да игуманија мати Теодосија за неко догледно време припреми мошти Св. Нектарија, па да неки други пут их однесем у моју парохију у цркву Св. Оца Николаја у Јагодњаку.
О, радост, о неизмрне љубави Св. Нектарија, према напаћенима од разних болести, да их исцељује да буде са њима и са свима нама. Наш водич путовања студент теолошког факултета из Београда, брат Василије Бурсаћ, отишао је да каже игуманији да смо донели кивот и да је пита где да га остави. Мати игуманија је рекла, " Ја сам обећала и даћу одмах сада мошти Св. Нектарија". Тако је и било, то не да је честица већ део моштију Св. Нектарија. Неизмерна захвалност мати игуманији Теодосији и целој обитељи егинској. Највећа захвалност Светоме Нектарију и старцу Нектарију на молитвеном посреднуштву. Све нека буде у славу и част Живога Бога.
Не могу а да не кажем, хвала од срца мојој породици, мојој честитој попадији која ме је посебно подржала у овом крстоносном подухвату и свему оном што радим на добро наше Свете Цркве и нашег напаћеног народа.
Хвала ти Свети Оче Нектарије, што си ме одостоио ове неизмерно велике радости. Опет ти кличем светитељу, добро нам доша, добро дошао, " земаљски анђелу и небески човече". Долазиш Свети Оче Нектарије, баш на дан светих небеских бесплотних сила, на дан када прослављамо; Чудо Св. Архангела Михаила и светог муч. Евдоксија.
Радуј се Св. Нектарије, Архијереју Божији!

+15

 

Воли

 

 

 

 

 

 

 

КоментарПодели

 

1

 

[мирођија]

        Исцељења која нам шаље свети Нектарије Егински, су заиста јединствена. Речима се не могу описати јер су одраз неизмерне љубави према

        нама Србима. И све уз помоћ старца Нектарија Виталиса,Полусрбина, како он већ одавно говори.

        ''Ја сам пола Грк, пола Србин.'' Јер Срби га походе и он све прима пламтећом љубављу, предајући нас Светом Нектарију у загрљај.

        Сети нас се, поштовани и мили старче Виталису, и из вечности за коју си спреман.