СА ЛИЦА МЈЕСТА: ПАКРАЦ И СЛАВОНСКИ МАНАСТИРИ

[александар живаљев]

НА ЛИЦУ МЕСТА Српску баштину "Зенге" спалиле на ломачи

Борис Субашић | 13. септембар 2016. 22:02

Са ходочасницима у пакрачком Владичанском двору и опустелим манастирима. Ране на храмовима настале од метака неупоредиво лакше од оних невидљивих, развејаних у пепелу

Зграда Владичанског двора у Пакрацу,Фото: Борис Субашић

 

ИЗРЕШЕТАНИ арханђели, чије су очи избијене мецима, на мозаику изнад улаза Саборне цркве у Пакрацу живопис је који никада не би требало поправљати. Тако унакажен он је симбол "просвећеног" 20. века у коме су Срби са подручја данашње Хрватске масовно убијани, протеривани и прекрштавани.

То су помислили многи ходочасници који су ових дана посетили Јасеновац и Пакрац поводом обележавања 75 година од почетка тоталног геноцида над Србима у Независној Држави Хрватској.

- Српског становништва је овде све мање. Идемо само на сахране, крштења нема. Све је више оних који мењају веру, а тиме и нацију - говорио је свештеник Лука Босанац ходочасницима који су посетили некада велики, а данас запустели манастир Пакру.

Без монаштва су и оближњи манастири Ораховица и Света Ана, који су с Пакром били центри очувања српског идентитета у Славонији и отпора хабзбуршком програму унијаћења. Међу данашњим пустим зидинама налазили су се центри очувања националне историје и баштине.

Снајперским мецима оштећен мозаик посвећен Оцу, Сину и Светом духу

Сва три манастира нападана су током Првог светског рата, спаљени су и опљачкани у Другом, на једвите јаде су повремено радили у другој Југославији, али су девастирани и запустели у рату деведесетих. Ако је јасеновачко стратиште "највећи српски град под земљом" и симбол страдања људи, Владичански двор у Пакрацу је страшно знамење затирања духовне баштине српског народа.

Унутрашњост Владичанског двора у Пакрацу

У његовој библиотеци чуване су највредније иконе, реликвије, рукописи и матичне књиге Срба с територије модерне Хрватске. Уочи рата деведесетих у Пакрац је враћен најважнији део српске баштине однет током систематске пљачке невиђених размера у НДХ.
Парохијски дом Саборне цркве у Пакрацу

Иконостас у манастиру Пакра

После Другог светског рата то благо је остало растурено по хрватским музејима и архивима, а није изгубљено захваљујући храбром професору Радославу Грујићу који је трагао за њим и пописивао га. Ове драгоцености су трудом патријарха Павла крајем осамдесетих враћене у Пакрац, где су убрзо нестале у пламену.

- Пола века после усташке пљачке и паљевине Владичанског двора двогледом сам у рану јесен 1991. посматрао како Туђманове "зенге" српско благо чувано у Пакрацу бацају на ломаче око којих скачу као дивљаци. Као и 1941. спалили су и двор и Саборну цркву Свете Тројице. Тај губитак је ненадокнадив, јер су у Пакрацу чувани највреднији остаци српске баштине у Хрватској - сведочи историчар уметности Никола Кусовац.

Свештеник Лука Босанац са верницима

Данас је један мали део пакрачког Владичанског двора обновљен, а и храм је делимично рестаурисан. Ипак, страшне ране од метака, експлозива су неупоредиво лакше од оних невидљивих, развејаних у пепелу спаљене баштине.

Манастир Пакра

 

Забрањено преузимање фотографија без сагласности редакције "Вечерњих Новости"