Jump to content

Најава музичко - сценских дела

Оцени ову тему


Препоручена порука

У оквиру обележавања Миланског едикта, 14. септембра на летњој позорници Нишке тврђаве, у оквиру државне манифестације у част цара Константина, чувени српски уметник Слободан Тркуља, светски познат као мултиинструменталиста и фантастичан певач, извешће уз ансамбл „Балканополис“ својеврсну „модерну византијску рапсодију“.

hilandar-st.jpg
 

Поред епик рок звука, филмичних гудачких аранжмана, византијских напева, многобројних древних традиционалних инструмената и модерног електро звука, “Музика Константиновог града” биће специфична и по учешћу рок гитаристе Дејвида Роудса из чувеног бенда Питера Гебријела.

 

Тим поводом разговарали смо са оригиналним извођачем и ствараоцем музичког спектакла, Слободаном Тркуљом.

 

Шта све обухвата Музика Константиног града?

 

„Музика Константиновог града“ је модерно музичко дело засновано на културном наслеђу Византије и електро-симфо-рок звуку „Балканополиса“. Музика коју су хиљадама година обликовале мелодије народа источних хришћана и блискоисточних традиција је добила свој футуристички облик.

 

Колико је инспиративно стварати музику у част Миланског едикта? И шта за Вас значи што сте део једне овакве манифестације?

 

Драго ми је да је држава дала шансу новим генерацијама. Мене генерално већ годинама јако привлачи музика источног хришћанства, та слобода и лепота свирања, византијско појање, разни инструменти које користимо ми а и неки народи на Оријенту. Стварао сам са идејом да се фокусирам на музичко наслеђе Константиновог града као најшире културно наслеђе Римског царства и на његов утицај на нашу културу и развој хришћанства код нас.

 

Ко заједно са Вама изводи Музику Константиновог града?

 

На музици сам студиозно радио са дугогодишњим пријатељем, младим продуцентом Марком Милатовићем, који је ме је несвесно лишио отпора који сам имао према коришћењу електронског звука у креирању звучних текстура јер је маестралан у стварању истих. Биће ту и панкер – стрип уметник Леонид Пилиповић на тамбури, светски познат британски рок гитариста Дејвид Роудс, из чувеног бенда Питера Гебријела; “Најбољи српски бубњар” Ари ден Бур, први појац манастира Хиландара Александар Јовановић, антрополог Милош Јаковљевић на кавалу, специјални гости ударач Ратко Даутовски и виолиниста Ромаиос Авластимидис из Грчке као и бројни други који ће учинити овај концерт незаборавним.

trkulja.jpg

 

Овај јединствени музички перформанс извешће се на преко 50 инструмената. Колико су они специфични?

 

Поред рок гитаре, гајди, фрула, гудачког оркестра, лире, тамбура, кавала и клавијатура на сцени ће бити и древни канонаки који свира Атанасиос Кулентианос из Грчке.

 

Канонаки је жичани инструмент из породице харфи који се свира положен у крилу, са посебним напрсцима и има преко 90 жица. Овај инструмент се у Библији спомиње као псалтир а чувени математичар Питагора му је дао новије име.

 

Сигурно један од најдивнијих звукова који ће се чути са сцене је звук јерменског дудука, древног инструмента са планине Арарат којим је по предању Ное позивао на Нојеву барку.

 

Како се такви инструменти израђују?

 

Исто како се и свирају – са много, много љубави!

 

Колико људи има на сцени?

 

„Балканополис“ са византијским хором и гудачким ансамблом броји око тридесетак људи. Сви они ће „Музику Константиноног града“ претворити у својеврсну рапсодију звучних боја истока која на јединствен и модеран начин комбинује рок, класичну, електро, духовну и традиционалну музику источног хришћанства. Биће то права „модерна византијска рапсодија“.

 

Хоћете ли и у визуелном смислу одговарати епохи коју славите, ако узмемо у обзир да су костими уметника на сцени до садабили једни од упечатљивих ствари у години прославе јубилеја Миланског едикта?

 

Лично бих волео да се наш наступ првенствено запамти по одличној музици и да то буде главни фокус и публике и медија. Мени лично су костими увек у другом плану али у сваком случају и визуелни аспект нашег наступа ће бити врло занимљив јер ће га пратити холограмске пројекције које припрема млади уметник Горан Балабан.

 

Музику Константиновог града извешћете на летњој сцени Нишке тврђаве. Колико су Вам Константинов град и његова историја послужили као инспирација у стварању овог дела?

 

Мој креативни фокус је пре свега био на музичком наслеђу његовог града – Константинопоља и то првенствено делу који се историјски и културно директно дотиче нас. Изабрао сам звучне боје које ми одговарају и дао себи апсолутну слободу да по свом уметничком сензибилитету стварам емотивне пределе. Музику сам компоновао по замишљеним сценама из живописне историје града, као да сам радио музику за филм. Генерално волим такав приступ музици, јер је звук врло сугестиван, покреће машту слушаоцу и зато што много јасније стварам музику кад сам инспирисан сликама.

 

Планирате ли да се дело чује и види и ван граница наше земље?

 

Мислим да би било врло значајно да се то организује.

 

Наступали сте много пута на светским позорницама, да ли мислите да ће прослава јубилеја Миланског едиктаистаћиСрбију на светској позорници стављањем у први план њеног богатог културног наслеђа?

 

Свети цар Константин је Миланским едиктом основао „Нови Рим“, Источно царство засновано на хеленској култури, римском праву и хришћанској вери. Треба искористити овај јубилеј за светску промоцију наше културе и традиције која је као и ренесанса западне културе проистекла из духовног и културног развоја источног хришћанског царства. Културно наслеђе Србије је у том смислу врло значајно у светским оквирима и треба га што боље испромовисати.

 

Прес служба пројекта „Милански едикт, 313 – 2013, Србија“

 
 
 
 

 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Одговори 104
  • Креирано
  • Последњи одговор

Популарни чланови у овој теми

Популарни чланови у овој теми

Дај Боже да РТС то преноси ! 

``А ти Србијо, куда си пошла за Европом? Ти никад ниси ишла њеним путем и никад за њом. Ти си имала своју мисао, своју веру, свога Господа и свој пут. Назад на своје, ако хоћеш да се спасеш и преживиш. Са туђе бљувотине врати се своме Христу и он ће те осветлити и спасити"

Свети Николај Српски

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Директан пренос на РТС 2.

Ако смем рећи, подстицај форумашима да гледају пренос могла би бити чињеница да смо супруга и ја на одређен начин учествовали у састављању садржаја програма. Сад, не смем да кажем на који - пословна тајна :) Али гледајте - чућете

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps

 

Иако још нема званичне потврде у програмској шеми Јавног сервиса, Тркуља је јутрос био гост у Јутарњем програму РТС-а и тада је најављен директан пренос из Ниш(а), у суботу, 14. септембра 2013. године, у 20 сати на Другом програму РТС-а...

 

adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps

Link to comment
Подели на овим сајтовима

СУБОТА, 14. СЕПТЕМБАР

19 сати  -  ГАЛЕРИЈА ДОМА КУЛТУРЕ

 

Изложба: Ехо музике - 15.Ликовна колонија Дома културе, Неготин

 

20 сати  -  ДОМ КУЛТУРЕ

 

Трагом незаборава

 

Градски дечији хор “Звездице” Лесковац

Камерни оркестар “Аморозо” Лесковац

Вокални квартет “Либеро” Лесковац

Диригент: др ЈеленаЦветковић

  • Волим 1

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

НЕДЕЉА , 15. СЕПТЕМБАР

 

8 сати  -  ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ, НЕГОТИН

 

Света Литургија-Хор Храма Свете Тројице, Неготин

Диригент : Светлана Кравченко

 

 

11 сати ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОКРАЊУ

 

Вокални ансамбл Св. Архангел Михаило Београд

Диригент: Олга Милићевић

 

 

12 сати  -  ПОРТА ЦРКВЕ СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ У МОКРАЊУ

 

Нити традиције

 

КУД ,,Младост,, Породин

КУД ,,Божур ,, Звездан

КУД „Мокрањац“ Мокрање

 

 

 

21 сат  -  ЦРКВА СВЕТЕ ТРОЈИЦЕ НЕГОТИН

 

Дивна Љубојевић и Мелоди

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

 

 

Радуј се, Нектарије, велики Архијереју Божји!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps


 


Музика инспирисана најлепшом реченицом на свету

 

У прес сали Министарства културе и информисања данас је одржана конференција за медије чија је тема био концерт „Музика Константиновог града“, који ће, у оквиру пројекта обележавања Миланског едикта, у  суботу 14. септембра бити свечано изведен на летњoj позорници Нишке тврђаве.

KZM-copy.jpg

 


Најављујући модерну музику филмског карактера инспирисану царским Константинопoљем новинарима су се обратили: Његова Екселенција  Жан – Данијел Рух, амбасадор Швајцарске у Србији, Слободан Тркуља, који ће заједно са ансамблом „Балканополис“ извести  „Музику Константиновог града“, као и руководиоци пројекта „Милански едикт 313 – 2013, Србија“ Радослав Павловић и Славица Трифуновић.

 

Његова екселенција Жан – Данијел Рух, домаћин свечаности у Нишу, истакао је да је посебно задовољан подршком швајцарске амбасаде „Музици Константиновог града“. Осим што је велики фан гитаристе из чувеног бенда Питера Гебријела, Дејвида Роудса, који ће бити специјални гост концерта, амбасадор је рекао да је порука коју чин проглашења Миланског едикта шаље, разлог који га чини поносним домаћином вечери.

 

„Порука толеранције и мира треба стално да нас подсећа да без обзира на верске, расне и бројне друге разлике међу људима, дискриминација не сме да постоји, посебно у разноврсним друштвима каква су и српско и швајцарско“, рекао је Рух.

 

Амбасадор Швајцарске је нагласио и да је подршка пројекту обележавања јубилеја Миланског едикта само један пример широке културне сарадње наше две земље и најавио две серије културних догађаја у октобру месецу.

 

Слободан Тркуља, композитор „Музике Константиновог града“, рекао је да је ово специфично дело које ће у суботу на Нишкој тврђави извести 30 музичара на 50 инструмената, стварао инспирисан живописном историјом Константинопоља. „Звуци Константинопоља обликовани разноврсношћу нација и култура тадашњег Римског царства у „Музици Константиновог града“ добили су свој футуристички облик“, изјавио је Тркуља и додао да су припреме прошле у најбољем могућем реду.

 

Радослав Павловић, програмски руководилац пројекта и саветник председника Србије за културу, рекао је да је Тркуљина музика, иако сама по себи довољно специфична, овог пута посебно обогаћена чињеницом да је инспирисана најлепшом реченицом на свету.

 

„Право да свако верује како му срце хоће, реченица коју је цар Константин уткао у рескрипт Миланског едикта, по мом мишљењу је једна од највреднијих и најлеших икада изговорених“.

 

Павловић је на конференцији најавио да се 8. октобра очекује велика црквена смотра у Србији.

 

„У периоду од 5. до 10. октобра очекујемо више од 50 000 верника, преко 15 патријарха, кардинале римске цркве, првог човека евангелистичке цркве као и представнике ислама и јудеизма.“

 

Славица Трифуновић, главни руководилац пројекта и помоћник министра за међународну сарадњу у Министарству културе и информисања, изјавила је да за концерт Тркуље и „Балканополиса“ владало највеће интересовање грађана.

 

„Иако је за сва дешавања у оквиру Миланског едикта владало огромно интересовање, карте за „Музику Константиновог града“ су плануле“.

 

Трифуновић је истакла и да је изложбу о Константину Великом, која се након два месеца поставке у Народном музеју у Београду 19. септембра сели у Ниш, до сада видело преко 9000 људи.

 

„Један од циљева пројекта Милански едикт био је да се грађанима приближи културна баштина коју нам је Римско царство оставило на чување а програми и дешавања које је посетио велики број људи најбољи су показатељ да је наш циљ остварен“, истакла је Трифуновић.

 

„Музика Константиновог града“ ће у суботу на Нишкој тврђави, са почетком у 20:00 чсова, извести Слободан Тркуља и ансамбл „Балканополис“.


 


Link to comment
Подели на овим сајтовима

Управо почиње на РТС Дигиталу

"В церкви смрад и полумрак..." (В. Высоцкий, Моя цыганская)

"Утопија је место где се рађају секте и расколи" (ђакон Андреј Курајев)

--- Упокој, Господи, души усопших раб твојих: дједа мојего Мирослава, оца мојего Слободана. ---

Link to comment
Подели на овим сајтовима

adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps

 

Пренос је на РТС Дигитал и управо почиње!

Link to comment
Подели на овим сајтовима

 

adaf11a7-5029-4ef0-9bb1-b0ad63c6113d_zps

 

Пренос је на РТС Дигитал и управо почиње!

 

 

Хвала за овај подсетник, ја заборавио. Концерт је био одличан! 

Link to comment
Подели на овим сајтовима

Нажалост немам ртс дигитал. Ваљда ће моћи да се нађе нанету...

ће га нађемо :)

Link to comment
Подели на овим сајтовима

  • Чланови који сада читају   0 чланова

    • Нема регистрованих чланова који гледају ову страницу
×
×
  • Креирај ново...