Најава музичко - сценских дела

[Милан Ракић]

Теме спојене.

[Милан Ракић]

Свечано отварање београдског Фестивала Словенске музике, предтакмичења истоимене манифестације која се већ 10 година, уз учешће представника 13 словенских земаља, одржава у Русији, заказано је за 18. април у Свечаној сали  Дома Војске Србије са почетком у 20 часова.

 

Прво вече фестивала, који траје до 22. априла, под покровитељством супруге председника Републике Србије Драгице Николић, обележиће и наступ Уметничког ансамбла Министарства одбране „Станислав Бинички“. 

 

Такмичење, које се одвија у следећим дисциплинама: клавир, виолина, виола, виолончело, гитара, хармоника, соло певање, камерна музика, труба, флаута, кларинет, тамбура и композиција, отворено је за све нивое музичког образовања, ученике основних и средњих музичких школа и Факултета музике из свих Словенских земаља. Фестивал ће, у име Драгице Николић, отворити Јасмина Митровић Марић, саветница председника Републике Србије.

Први пут, захваљујући запаженим резултатима и чланству жирија наших професора у Москви, и ангажовању Удружења музичких и балетских педагога Србије, Република Србија је добила право да, као једина словенска земља изузев Русије, организује предтакмичење за завршни „Фестивал Словенске музике“ који ће се одржати у Москви у мају 2015 год.

 

МОРС

[Драгана Милошевић]

 

50. ФЕСТИВАЛ “МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ”2015

 

 

КОНЦЕПЦИЈА И ПРОГРАМ

 

Министарство културе и информисања Републике Србије, и Неготин – родни град једног од највећих српских композитора и диригената, Стевана Стојановића Мокрањца, већ педесет година организују фестивал “Мокрањчеви дани“. Данас су “Мокрањчеви дани” међу најстаријим музичким фестивалима Србије, не само као фестивал хорске музике већ и општег прегледа српске музичке сцене, њеног кретања и развоја и ослањања на изворе музичке традиције које је Мокрањац забележио.

 

Фестивал “Мокрањчеви дани” не значи само омаж имену и делу нашег музичког великана, већ је и спона са будућношћу, стално подсећање на корене српске духовности, на изворишта из којих црпимо дигнитет српског народа у укупном културолошком, не само музичком смислу. Мокрањцем чувамо своју историју, традицију и препознатљивост у Европи, па и у свету.

 

50.Фестивал је повод за обележавање Јубилеја на државном, и на нивоу града Неготина и заслужује посебну пажњу и мали искорак у концепцији програма према публици.

 

Мокрањац је у своје време био својеврсни културни амбасадор Србије. Извео је своја дела у многим градовима Европе и Балкана. Гостујући са „Првим београдским певачким друштвом“ у земљи и иностранству проносио је фолклор и дух српског народа и темеље наше народне уметности.

Концерти хора изазивали су интересовање и одушевљење на свим просторима на којима су наступали: Солун, Скопље, Будимпешта, Пловдив, Цариград, Нижњи Новгород, Петроград, Москва, Кијев, Берлин, Дрезден, Лајпциг, Сарајево, Мостар, Цетиње, Сплит, Трст, Ријека, Загреб, Дубровник….

 

Концепт јубиларног 50.Фестивала, наслања се на ове просторе, са намером да овог септембра ансамбли и извођачи отуда где је Мокрањац са „Првим београдским певачким друством“ гостовао, дођу овде, у Неготин, и својим програмима учине омаж нашем музичком великану.

 

Свако од учесника програма Фестивала својим програмом обухватиће и део Мокрањчеве музике. Тиме ће Мокрањчево дело бити трајно инкорпорирано у њихов репетоар и презентовано у њиховим даљим наступима, ширећи тако српску музику и Мокрањца светом, како је и сам Мокрањац чинио.

Сваки од програма је у тесној вези са Мокрањцем, његовим делом и личним животом, просторима где је наступао и утицајима.

 

Селектор Фестивала: др Бранка Радовић

 

Програмска комисија Фестивала:

 

Даринка Матић Маровић, диригент – председник

 

академик Дејан Деспић, композитор

 

Марина Николић, музиколог

 

Маја Васић, музиколог

 

мр Александра Паладин, музиколог

 

Драгана Кнежевић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“ Неготин

 

http://www.domkulture-negotin.rs/?p=4985#more-4985

[Драгана Милошевић]

ОДРЖАНА КОНФЕРЕНЦИЈА ЗА

 

НОВИНАРЕ У "ПРЕС ЦЕНТРУ"

 

 

 

Јуче је у Прес центру Удружења новинара Србије у Београду одржана конференција за новинаре поводом 50. фестивала „Мокрањчеви дани“, који ће од 10-16. септембра бити одржан у Неготину.

 

Обраћајући се присутним новинарима, председник Општине Неготин, Јован Миловановић, указао је на спремност локалне самоупаве да подржи Фестивал, истичући га као један од најзначајнијих културних догађаја који не само да има овај град, већ и цела наша земља.

 

Драгана Кнежевић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“ из Неготина истакла је да „Мокрањчеви дани“ представљају један од најзначајнијих упоришта културе, и да сви морају бити свесни његовог значаја, као и имена композитора Стевана Стојановића Мокрањца. Напоменула је и да је све спремно да се дочекају гости и уметници и да фестивалске фанфаре означе почетак.

 

Селекторка фестивала, др Бранка Радовић, представила је овогодишњи програм, указала на програмске смернице и идеје којима се водила у његовом формирању. Акцентовала је учешће 2 најзначајнија оркестарска ансамбла у нашој земљи – Београдске филхармоније и Симфонијског оркестра РТС, као и гостовање Хора РТС. Издвојила је и представу Позоришта на Теразијама „Грк Зорба“, наступ плесне трупе „Уна Сага Сербика“, као и низ значајних концерата и трибина којима ће бити обогаћен овогодишњи програм.

 

Председница Програмске комисије, диригент Даринка Матић Маровић, осврнула се на културолошки значај Фестивала, како кроз историју, тако и данас. Посебан акценат ставила је на хорске ансамбле који ће ове године учествовати у Натпевавању хорова, истичући њихов квалитет.

 

Академик Дејан Деспић, композитор, дугогодишњи члан Програмске комисије „Мокрањчевих дана“ подсетио је на саме почетке овог Фестивала, али и указао на његов значај за српску музички живот кроз протеклих педесет година постојања.

 

На конференцији за новинаре говорила је и Милица Слијепчевић, представница „Дунав осигурања“, које је и ове године значајно помогло „Мокрањчеве дане“. Она је истакла свест фирме о друштвеној одговорности према значајним културним манифестацијама у Србији, где се међу првима свакако налази и фестивал који се одржава у част великана српске музике Стевана Стојановића Мокрањца.

 

Конференција за новинаре завршена је питањима присутних новинара, којима је употпуњена слика овогодишњег Фестивала.

[Драгана Милошевић]

ПРОГРАМ ФЕСТИВАЛА

 

- ЧЕТВРТАК 10. СЕПТЕМБАР

 

ПРЕДФЕСТИВАЛСКИ ДАН

 

Градски трг

 

Фестивалска поставка
Изложба: МОКРАЊАЦ – ЗЛАТНИ АЛБУМ

 

20:00  Дом културе
Концерт: Хор Viva Vox, Београд
Диригент: Јасмина Лорин.

[Драгана Милошевић]

ПЕТАК, 11.СЕПТЕМБАР 2015.

11:00 Градски трг

 

Концерт: Класика у 11

Студенти Факултета музичке уметности, Београд

 

 

17:00 Мокрањчева родна кућа

 

Свечано отварање Фестивала

 

Полагање цвећа на споменик

Стевана Ст. Мокрањца

 

Поздравна реч:

– Јован Миловановић,

председник општине Неготин

– представник Министарства

културе и информисања

 

Беседа:

Владимир Крањчевић, диригент

 

Фестивал отвара:

Бојан Суђић, диригент

 

Заједнички наступ учесника Натпевавања и

хорова из Неготина

Стеван Ст. Мокрањац – Шеста руковет

Диригент: мр Вера Царина

 

18:00 Галерија Дома културе

 

Изложба слика:Недељко Гвозденовић

 

 

19:00 Дом културе

 

Натпевавање хорова

 

Букурешт – Sound

Диригент: Војку Попеску

 

Истанбул – Назим Хикмет

Диригент: Ердем Нусрет Каракаш

 

Москва – Елегија

Диригент: Марина Алексејева

 

Панчево – Панчевачко српско црквено певачко друштво

Диригент: мр Вера Царина

 

Солун – Каламариа (Kalamaria Choir)

Диригент: Костис Папазоглу

 

Софија – Ангел Манолов

Диригент: Дарена Попова

 

Обавезна композиција:

Стеван  Ст. Мокрањац – Друга руковет  

 

Жири:

Даринка Матић-Маровић,диригент

Владимир Крањчевић, диригент

Бојан Суђић, диригент

[Драгана Милошевић]

СУБОТА 12. СЕПТЕМБАР 2015.

 

11:00  Градски трг
Концерт:  Класика у 11
Хор Елегија, Москва
Хор Каламариа, Солун
Диригенти: Марина Алексејева и Костис Папазоглу

 

18:00  Галерија Дома културе
Промоција:
Стеван Стојановић Мокрањац, фељтон
Аутор: др Бранка Радовић, музиколог

 

19:00  Галерија Дома културе
Изложба слика: Ехо музике
17. Ликовна колонија  Дома културе

 

 

20:00  Дом културе
Kонцерт:
Београдска филхармонија
Солиста: Маја Богдановић, виолончело
Диригент: Владимир Куленовић
Програм:
Александар Вујић: Српско коло
Антоњин Дворжак: Концерт за виолончело и оркестар у  ха-молу
Петар Коњовић: Симфонија у це – молу
* Концерт је омогућила Делегација Европске уније

 

 

НЕДЕЉА 13. СЕПТЕМБАР 2015.

 

11:00  Градски трг
Концерт:  Класика у 11
Студенти Факултета музичке уметности, Београд

 

13:00  Рогљевачке пивнице
Излет / Научна трибина
Тема: Феномен Стеван Ст. Мокрањац и крај историје музике
Предавач: др Надежда Мосусова,
музиколог и композитор
Модератор: проф. др Соња Маринковић музиколог

 

 

14:00 Рогљевачке пивнице
Етно прикази
- Културно уметничко друштво
  Стеван Мокрањац, Неготин
- Вокално-инструментални састав
Ајдуци, Неготин
Диригент: проф. Данијела Марковић
- Удружење фрулаша Неготинске
крајине Крајинска фрула

 

 

20:00 Дом културе
Музичко -сценски програм:
 

Фестивалска премијера
Звездани часови човечанства

 

Концертно извођење радио драме
Мокрањац, човек своје уметности
Аутор: Маја Чоловић Васић, музиколог
Редитељ: Саша Латиновић
Улоге:
(глумци Позоришта Тимочке крајине Зоран Радмиловић из Зајечара)

 

Стеван Мокрањац – Предраг Грбић

 

Марија (Мица) Мокрањац -Селена Ристић Витомировић

 

Девојка    -Сања Недељковић

 

Младић – Милош Танасковић

 

Учествују:

 

Хор Лавиринт, Зајечар
Диригент: Жељка Алексић

 

Гудачки квартет Школе за музичке
таленте Рипиено, Ћуприја
Фондација Зоран Радмиловић, Зајечар

 

Преднаступ:
Дечији хор Вивак, Неготин
Диригенти: Александра Ђукић и
Драгана Мариновић Симоновић

[Драгана Милошевић]

ОТВОРЕНИ 50. "МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ"

 

 

Уз звуке фанфара и шесту Мокрањчеву руковет у извођењу више од 250 хориста, здружених неготинских хорова и учесника „Натпевавања“ из Истанбула, Софије, Солуна, Москве и Панчева, под управом Вере Царине,  отворени су јубиларни 50. Мокрањчеви дани.

 

Бројне госте и учеснике фестивала поздравио је Јован Миловановић, председник Општине Неготин.

 

„Пре педесет година подигнута је прва фестивалска застава у част најпознатије музичке личности  са ових простора. Пола века касније захваљујући  поштоваоцима Мокрањчевог дела, уметницима, нашим суграђанима, 11-ог септембра 2015. године с поносом и посебним пијететом   подижемо 50-ту заставу и славимо велики јубилеј, пола века трајања празника уметничке музике, фестивала Мокрањчеви дани. Неготин је уз подршку Министарства културе, бројних донатора, спонзора, пријатеља,  током одржавања фестивала посетило хиљаде и хиљаде уметника и културних посленика из земље и иностранства. Сведоци смо, уз колико је труда,  умешности, ентузијазма, добре воље, фестивал временом стасавао.У петој години одржавања превазишао је локални ниво а у годинама које су уследиле прерастао границе наше земље и већ годинама негује међународни карактер. Заједно са фестивалом, град  се развијао и са пуно пажње неговао и чувао своја културно-историјска обележја на која смо изузетно поносни. У прилици сам да се захвалим свима, који су претходних 50 година својим доприносом, учешћем у организацији,  програмима, пружањем подршке фестивалу или посећивањем  програма,  спознајом изузетног значаја одржавања светковине, учинили Мокрањчеве дане трајним и постали део музичке историје наше земље“ – истакао је, између осталог Миловановић.

 

На церемонији свечаног госте је поздравио и државни секретар Министарства културе Саша Мирковић који је истакао да је ово министарство решено да овај фестивал који траје већ пола века здушно помаже и даље,  јер су „Мокрањчеви дани“ „одавно наша национална баштина“.

 

Са Мокрањцем у Европу, подсетио је и овогодишњи беседник, хрватски диригент, пијаниста и педагог Владимир Крањчевић, Србија може и данас, јер тамошња публика ће са једнаким жаром примити дело великог композитора као што га је слушала некад са његовим Београдским певачким друштвом. Крањчевић је надахнуто говорио о делу композитора Стевана Мокрањца али и његовим првим сусретима са музичким опусом славног композитора.

 

„Моје искуство с композиторским опусом Ст. Ст. Мокрањца првенствено је везано за његову духовну музику која за мене представља најдубљи доживљај мистерија Литургије, мистерија Опела, мистерија Страсне седмице у цјелокупној православној музици. Великани попут Чајковског, Рахмањинова, Чеснокова, Бортњанског, заслужују дужно поштовање, но духовни опус Мокрањца надилази помпозност и бљештавило руских мајстора. Сам се чудио – што је то чудесно у тој глазби? У Литургији која је компонирана према српском народном напјеву Мокрањац се код обликовања тог напјева у хармонском и контрапунктском смислу уздигао до генијалних висина једне „Херувимске пјесме“ која напросто дотиче трансцендентност божанске поруке; као да је чуо композиторове ријечи у Ариадни на Наxосу Ричарда Штрауса - Музика је једна света умјетност“ – рекао је Крањчевић, који је наступао на Мокрањчевим данима далеке 1982. године.

 

 

Част да отвори јубиларне музичке свечаности у славу великом композитору, припала је ове године диригенту Бојану Суђићу, који је у свом говору истакао да ниједно време није оспоравало Мокрањчеву вредност Значај је, рекао је  Суђић, остао несмањен чак и у времену у коме се његова духовна музика помињала само спорадично. Али, да ли је његово дело и оно што је започео представљајући ту музику Европи, настављено и развијано? Одговор на то питање је ипак – негативан.

 

„И поред значајног броја врхунских композитора, извођача, теоретичара и музиколога, Србија данас нема место на музичкој и културној карти Европе, које би морала и заслужује да има. Као да је у временима после Мокрањца дух самопорицања и гледање на сопствене вредности кроз туђе наочаре и негативне диоптрије битно успорило почетни замах и поставило бројне препреке на путу ка општем препознавању српских културних и музичких вредности које су објективно велике“ – истакао је између осталог Суђић и подсетио да је Мокрањац и његово дело једнако добро примано у свету и некад и сад.

 

Он је такође рекао да је Мокрањац у Европу увео српску музику, а на нама и на његовом фестивалу у Неготину стоји обавеза да наставимо његов пут и визију највиших европских вредности у српској музичкој култури базираној на очувању идентитету.

 

Плакету фестивала „Мокрањчеви дани“ беседнику Владимиру Крањчевићу уручила је Драгана Кнежевић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“, Саши Мирковићу, државном секретару министра културе и Бојану Суђићу плакету  уручио Јован Миловановић, председник општине Неготин.

 

Због лошег времена, Фестивал је уместо у дворишту родне куће Стевана Стојановића Мокрањца отворен у сали Дома културе који носи његово име. Непосредно пре церемоније свечаног отварања подигнута је и традиционална фестивалска застава и положени венци и цвеће испред споменика великом композитору.

 

[Драгана Милошевић]

АКАДЕМСКИ ХОР „АНГЕЛ МАНОЛОВ“ ИЗ СОФИЈЕ ПОБЕДНИК НАТПЕВАВАЊА

 

Академски хор „Ангел Манолов“ из Софије, победник је традиционалног натпевавања хорова на јубиларним 50. Мокрањчевим данима у Неготину.

 

Победнику Натпевавања и диригенткињи Дарени Поповој, припала је Златна статуета „Стеван Мокрањац“, рад академског вајара Небојше Митрића, и целовечерњи концерт на 51. „Мокрањчевим данима“, наредне године у Неготину.

 

Златну статуету диригенткињи победничког хора уручио је председник Општине Неготин, Јован Миловановић, а Плакете фестивала свим учесницима натпевавања уручила је Драгана Кнежевић, в.д. директора Дома културе „Стеван Мокрањац“ Неготин.

 

 

Академски хор Ангел Манолов је 1933. године основао Ангел Манолов као један од  првих  студентских   хорских  ансамбла  у  Бугарској. Током више од 80 година постојања Хор је наступио на више од 4000 концерата у земљи и преко 350 у иностранству. Добитник је многих првих награда, златних медаља, диплома и признања на хорским фестивалима и такмичењима у Будимпешти, Берлину, Прагу, Москви, Бечу, Ланголену, Варни, Торевјехи, Анталији, Арецу. У периоду од 1933. године до данас преко 4100 студената је прошло кроз хор, од којих је њих 250 изабрало музику за свој позив. Међу њима су позанти оперски певачи: Борис Кристоф, Маргарита Лилова, Александрина Милчева. Репертоар овог ансамбла је разноврстан. Чине  га  бугарске и руске хорске композиције, словенски православни напеви, остварења западноевропске класичне литературе као и  дела савремених композитора из различитих земаља.

 

Друго место и диплома Фестивала, на натпевавању хорова на 50. Мокрањчевим данима припало је хору „Елегија“ из Москве којим је дириговала Марина Алексејева док је треће место припало румунском хору “Sound” из Букурешта.

 

 

Поред награђених хорова на овогодишњем натпевавању учествовали су и Академски хор Назим Хикмет из Истанбула,   Панчевачко српско црквено певачко друштво и Хор Каламариа из Солуна.

 

Обавезна композиција била је Друга руковет  Стеван  Ст. Мокрањац, а наступе хорова оцењивали су диригенти  Даринка Матић-Маровић, Владимир Крањчевић и Бојан Суђић.

[Драгана Милошевић]

[Драгана Милошевић]

ПРОГРАМ 51. ФЕСТИВАЛА „МОКРАЊЧЕВИ ДАНИ“

ПЕТАК 9. СЕПТЕМБАР 2016.

17:00 Мокрањчева родна кућа
Свечано отварање Фестивала
- Полагање цвећа на споменик Стевана Стојановића Мокрањца
- Поздравна реч: Јован Миловановић, председник општине Неготин
- Беседа: Његово Преосвештенство Епископ топлички Господин Арсеније,
у име Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја
- Заједнички наступ учесника Натпевавања и хорова из Неготина
Стеван Стојановић Мокрањац – Шеста руковет

18:00 Галерија Дома културе
Изложба слика: Љубица Цуца Сокић

19:00 Дом културе
Натпевавање хорова

- Хор  АКУД Соња Маринковић, Нови Сад
Диригент: Дуња Деурић
- Хор Београдски мадригалисти,  Београд
Диригент: Александар Брујић
- Хор Vox Mirabilis, Секешфехервар (Мађарска)
Диригент: Катица Землењи
- Хор Београдско студентско певачко друштво, Београд
Диригент: Данило Томић
- Хор Шуматовац, Алексинац
Диригент: Марија Зовко

Обавезна композиција:
Стеван Стојановић Мокрањац – Акатист

 

СУБОТА, 10. СЕПТЕМБАР 2016.

11:00  Музички павиљон
Концерт:  Класика у 11
Учесници Натпевавања

19:00  Галерија Дома културе
Изложба слика:  Ехо музике
18. Ликовна колонија  Дома културе

20:00  Дом културе
Исидор Бајић
Кнез Иво од Семберије, опера у једном чину
Концертно извођење
Српско народно позориште, Опера
Нови Сад

22:00  Конак Кнеза Тодорчета
Промоција антологије Тимочке крајине:
Звуци тимочке лире
Аутор: Горан Вучковић
Уметничко удружење Крајински круг

 

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Док не стигну званичне вести поставићу слике  са отварања фестивала

 

слике су преузете са фејсбука

"Клуб Дома културе Неготин"

[Биљана]

On 9/6/2016 at 13:39, Драгана Милошевић рече

- Хор Београдско студентско певачко друштво, Београд
Диригент: Данило Томић

Гледала сам синоћ. Освојише 3. мјесто. Све композиције које су извели, мој хор има у свом репертоару, а основани су у мају ове године. Мој наклон 

[Драгана Милошевић]

БЕСЕДА ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ПАТРИЈАРХА СРПСКОГ ГОСПОДИНА ИРИНЕЈА коју је на отварању 51. Мокрањчевих дана прочитао Епископ топлички Господин Арсеније:

Ваше Преосвештенство возљубљени у Христу брате Иларионе, пастиреначалниче ове свештене Епископије, часни и преподобни оци, даме и господо, браћо и сестре,
Велика ми је част што пред вама данас стојим као изасланик Његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, од организатора љубазно позванога на овај свечани скуп у спомен Стевана Стојановића Мокрањца. Његова Светост је услед великих и неодложивих обавеза физички са овога места одсутан, али духом и очинским молитвама свакако присутан. Преносећи свима Вама благослов Најсветијег Патријарха српског, чије су жеље да данас овде говори биле заиста велике, због саме важности ове културне манифестације, а и дуга наше Цркве и нашега народа Стевану Стојановићу Мокрањцу, чија нас је успомена овде сабрала, чини ми изузетну част што могу да вам прочитам поруку Његове Светости:
„Ваше Преосвештенство, часни и преподобни оци, поштовани господине председниче Општине Неготин, поштовани организатори и учесници фестивала „Мокрањчеви дани“, драга браћо и сестре,
Тешко је говорити о некоме ко је за живота нотирао свако слово којим творевина слави Бога. Недостају нам речи, а многе фразе које бисмо користили у опису лика и дела овог културолошког горостаса су ограничене и приземне. Но по дару Духа Божијега, а опет инспирисани пијететом нашег народа према ономе који је благоукрасио Цркву и нашу народну историју предивним композицијама, сабирамо се већ традиционално у родном Мокрањчевом граду Неготину, да, спрам својих скромних моћи, оживимо успомену на Стевана Стојановића Мокрањца.
Богослужења Православне Цркве су најдивнији израз суштине њенога живота и ванвременске актуелности. Богослужбена поезија Цркве је заправо најсавршенија репородукција читавог учења и свеукупног богословствовања о Свесветој Тројици и Домостроју спасења кроз искупитељско дело Богочовека Исуса Христа. Песмом се Име Божије слави од Старог Завета. Поју пророци, цареви, мудраци, анђели, пастири, Захарија, Јелисавета, па и Марија Дјева велича душом својом Господа и дух се њен обрадова Богу Спаситељу, који је погледао на смерност слушкиње своје. Давид Богоотац и Цар је у својим Псалмима опевао све прилике и неприлике свога живота, његове Псалме Црква и данас види као темељ и надахнуће касније црквене поезије. У књизи Изласка записано је да је Мојсије песмом славословио силу и моћ Бога који њега и изабрани народ преведе преко Црвеног мора. Света Литургија је икона спасења, Тајна над тајнама и двер спасења, двер преласка из реалности света у коме живимо у Царство Божје.
Будући истински хришћанин који је активним животом у Цркви спознао лепоту богослужења, компоновањем Свете Литургије, аранжманима и хармонизацијом већ постојећих традиционалних црквених мелодија, Стеван Мокрањац је у потпуности омолитвио себе и своје православно биће, жељно да му име остане у вечном памћењу Цркве Христове. И заиста, Мокрањац је име које се врло често помиње, готово да нема човека који воли духовну песму и молитву, а да није чуо за Стевана Мокрањца, он је себе уписао не само на хорским партитурама већ и у диптиху Српске Православне Цркве, где му се име свакодневно помиње у молитвама. Мокрањац је као професор црквеног појања у Богословији Светог Саве у Београду прекинуо дотадашњу праксу учења по ђачким белешкама, тзв. „кукама“ и српско црквено народно појање ставио у ноте, слушајући најбоље црквене појце тога времена, што му није падало тешко јер је и сам много тога знао да поје још од детињства. Тако су ученици Богословије захваљујући вредном и пожртвованом раду свога професора добили Осмогласник и Страно пјеније, односно Опште појање, који се и данас користе не само као уџбеници у богословским школама већ су саставни део свакодневног богослужбеног живота Српске Православне Цркве.
Историја нашег народа опевана је песмама различитих жанрова и музичких стилова, оплакана уз гусле и гајде уз бело грло девојачко. Наши преци су у бој ишли певајући, из боја се са песмом враћали и домаћи њихови су их тако исто, некада песмом, а некада и јауком дочекивали. Успомене на страдања, патње, поразе и победе сачуване су управо у песмама. За многе народне песме из готово свих крајева наше замље овај великан, родом из поносне Вељкове Крајине, начинио је нотне кивоте зване Руковети у којима се баштине и чувају најдивније, аутентичне српске мелодије. Мокрањац је поставио нове музичке стандарде. За нас је од изузетне важности то што је целокупну српску музичку шареноликост успео да хармонизује и као врстан познавалац нашег фолклора од ње направи препознатљиви национални мелос. Блажене успомене Стеван Мокрањац је личност као бисер нанизана у низу великана нашега народа. Својом суптилном душом он је изванредно препознавао суштински садржај текстова, како богослужбених, тако и народних, и данас можемо слободно рећи, богонадахнуто их оплеменио музиком која није само подлога дубокоумно исписаним стиховима, већ лествица која их из тих дубина уздиже и узноси до свода небеског, баш као кâд тамјана на жртвенику Господњем.
Србија није земља о којој се данас много афирмативно говори у свету. Чињеница је да смо кроз векове много страдали и робовали, да нас под земљом има више но на земљи, али и да нас у небеској Србији има много више но овде на земљи. Великани наше историје чинили су у своје време колико су могли да измене слику о својој земљи на мапи света, чини се да и данас то чине, да се њихова културна заоставштина у рукама наследника опире пред светским моћницима и бори са легионом мрачњака који је опседају.
Стеван Стојановић Мокрањац је целим својим бићем додавао нове боје и тонове слици Србије. Чинио је све да покаже Србију као велику хероину на балканској ветрометини, као мајку која рађа светитеље, ратнике, хероје, земљораднике, народне учитеље, врхунске уметнике, даровите музичаре… Он је у музичкој баштини, шифровао нотама и сачувао од заборава стару српску уметност, умешност и културу. Данас готово да нема културног дешавања где нас макар једна композиција неће потсетити на овај музички бастион из Неготина, који је пропутовао свет остављајући за собом траг и блажену успомену, да би у Скопљу као изгнаник предао своју душу Господу коме је са толико љубави појао за живота и друге томе учио.
Српска Православна Црква је обогаћена животом и делом овога од Бога послатог човека. Велике су његове заслуге, нека му је од свих нас који служимо Богу у духу и истини велико хвала, нека му је хвала од свих оних који га се спомену сваке Свете Литургије када их његове дивне мелодије мисаоно узносе пред Лице Божије. Нека је хвала и вечан спомен, Стевану псалту, и нека га Господ уврсти међу велике свете појце који као свирале Духа Светога оставише овоземљско пјеније и усавршише се у песми Царства Божијега, појући и кличући са хоровима ангела непрестано литургијске песме.
Хвала организаторима ове чувене манифестације, хвала учесницима и свима вама, чије присуство чини ову атмосферу још лепшом и битнијом уз најсрдачније жеље да Господ благослови рад и подари успех свим учесницима 51. по реду фестивала „Мокрањчеви дани"

 

 

 

 

 

[Драгана Милошевић]

Неготински фестивал обележава 160. годишњицу Мокрањчевог рођења и то је трећи узастопни јубилеј у последње три године

 

Јуче су у Неготину почели 51.„Мокрањчеви дани” којима ће, до 14. септембра, бити обележена 160. годишњица рођења Стевана Стојановића Мокрањца, великана српске уметничке музике. Овогодишњи јубилеј је, у ствари, наставак узастопних јубиларних годишњица овог престижног фестивала: након што је прошле године обележена 50. годишњица његовог оснивања, а годину дана раније и 100. годишњица Мокрањчеве смрти. Прва два јубилеја (2014. и 2015.) успешно је „пребринула” селекторка др Бранка Радовић, а о овогодишњем брине нови кормилар феште др Соња Маринковић.

Као и свих минулих година, фестивал ће почети свечаном беседом о Мокрањцу (епископ топлички господин Арсеније) и традиционалним натпевавањем хорова у ком учествују: АКУД „Соња Маринковић”, Београдски мадригалисти, „Вокс мирабилис” из Мађарске, Београдско студентско певачко друштво и хор „Шуматовац”.

Свечано отварање фестивала, уз звуке Мокрањчеве Шесте руковети коју ће заједнички извести учесници натпевавања хорова и хорови из Неготина, одржаће се данас у 17 часова у дворишту родне куће великог композитора.

Улазнице за готово све фестивалске програме (има их више од 20) већ су распродате, а највеће интересовање влада за представу „Мале тајне” (комад са глумом, певањем и плесом) редитеља Горана Марковића и композитора Зорана Симјановића. У продукцији „Мадленијанума”, ова представа биће изведена на великој сцени неготинског Дома културе у уторак 13. септембра у 20 часова.

Велики добитак за фестивал и овдашњу публику је и прво гостовање новосадског Српског народног позоришта које ће 10. септембра извести оперску представу у једном чину „Кнез Иво од Семберије” композитора Исидора Бајића.

На крају, као шлаг на торту, стиже велики традиционални концерт Хора и Симфонијског оркестра Радио-телевизије Србије којима ће дириговати Бојан Суђић.

Фестивал ће имати и незваничан неславан јубилеј. Управо ће се навршити 20 година (12. септембра 1996. године) како су тимочки и неготински политичари (нечувено) из Неготина протерали академика Љубомира Симовића незадовољни његовом беседом о Мокрањцу.

http://www.politika.rs/scc/clanak/363190/Pocinju-Mokranjcevi-dani

View full Странице