ГРЧКИ ФИЛАНТРОП ИЗГРАДИО НОВУ НАЦИОНАЛНУ ОПЕРУ И БИБЛИОТЕКУ, КАО ОДГОВОР НА ЕКОНОМСКУ КРИЗУ

[александар живаљев]

Kulturni centar Stavros Nijarhos – nova nacionalna opera i biblioteka na atinskoj obali

Aleksandar Manić

ponedeljak, 05. septembar 2016 10:19

 

Rešivši da Grčkoj, u trenutku najveće ekonomske krize, pomogne kroz veliki projekat ne samo ekonomskog značaja, nego i duhovnog, Fondacija Nijarhos je odlučila da napravi veliki kulturni centar
(Nacionalna opera (levo), Agora (u sredini) i Nacionalna biblioteka)

Izgrađen u atinskoj opštini Kalitea, na obali mora, Kulturni centar Stavros Nijarhos objedinjuje u sebi Nacionalnu operu i Nacionalnu biblioteku. Investitor ovog projekta vrednog 617 miliona evra je Fondacija Stavros Nijarhos, osnovana pre dvadeset godina, a čije se sedište nalazi u Atini.

Stavros Nijarhos, milijarder i mecena

Stavros Nijarhos, grčki brodovlasnik i milijarder, svoje bogatstvo je stekao veštim vođenjem poslova (pomorski transport robe), posebno tokom 50-ih i 60-ih godina prošlog veka. Posle njegove smrti, 1996. godine, od imovine, procenjene na 5 milijardi dolara, po želji samog brodovlasnika, uzeta je petina i od tog novca je stvorena Fondacija čiji je cilj da pomaže različite projekte u domenu kulture, umetnosti, obrazovanja, zdavlja i sporta, sa obavezom da se polovina sredstava uvek posveti Grčkoj.

Danas je, Fondacija Stavros Nijarhos jedna od vodećih privatnih filantropskih organizacija koja je, do sada, dala više od 1,2 milijarde evra pomoći različitim projektima u stotinak zemalja. Prirodno, najveća donacija je za matičnu zemlju Fondacije, za Grčku.

Rešivši da Grčkoj, u trenutku najveće ekonomske krize, pomogne kroz veliki projekat ne samo ekonomskog značaja, nego i duhovnog, Fondacija Nijarhos je odlučila da napravi veliki kulturni centar, te je pre osam godina raspisala konkurs. Među prijavljenim kandidatima, prihvaćen je projekat Renca Pjana, italijanskog arhitekte koji živi u Francuskoj.

Kulturni centar Nijarhos viđen sa kanala

Kulturni centar – mesto društvenog života

Renco Pjano, dobitnik Prickerove nagrade (1998), koja se smatra za Nobelovu nagradu arhitekture, jedan je od najznačajnijih graditelja današnjice. Svima su poznata njegova ostvarenja: Centar Pompidu u Parizu, Šard u Londonu, Akademija nauke u San Francisku, Centar Pol Kle u Bernu, Kulturni centar Tžibau u Numei... Prilikom stvaranja, Pjano je oduvek vodio računa u kakvom okruženju će se nalaziti aritektonski kompleks, te je svoje projekte prilagođavao ne samo funkciji konstrukcije, nego i kontekstu. U zadnje vreme, njegovi projekti su postali klasičniji, ali je njegova arhitektura sačuvala sve kvalitete: materijale, detalje i svetlost, što odlično može da se vidi na primeru atinskog projekta, elegantnog, čistih linija, industrijskog dizajna i savršene funkcionalnosti.

"Ideja da se od Kulturnog centra [Stavros Nijarhos] načini mesto društvenog života, došla je istovremeno sa idejom da se napravi i veliki park, umesto da zgrada proguta najveći deo parka”, objašnjava Pjano, "Tako je prvo stvoren park, a potom su stvorene zgrade, ispod, zaštićene parkom."

Početni plan Kulturnog centra Stavros Nijarhos

Čitava konstrukcija je zamišljena kao da se zemlja izdigla, a u nastalom "praznom prostoru" smeštene su nacionalna opera i biblioteka. Pre svega je srušen napušteni hipodrom i olimpijski parking, a potom je nasuta padina koja ide od ulice Evripidu ka obali, da bi se dobio lep pogled na Kaliteu, "Tako, čak i ne primetivši, šetači će se naći na visini od 30 metara", napisao je Pjano u eseju o svom projektu.

Kada se parkom stigne na vrh padine, tamo može da se uživa u sali sa zidovima od stakla, nazvanoj "svetionik", prostoru posvećenom izložbama. Pogled iz "svetionika", sa jedne strane, dopire do svih urbanih delova Atine (Sintagma, Akropolj, Kolonaki, Likabet...), dok se sa druge strane vidi nautički klub Paleo Falira, velika marina Flisvos i Saronski zaliv.

Iznad "svetionika" nalazi se tanak četvrtast krov od deset hiljada kvadratnih metara, težak 4,5 hiljada tona, nazvan "leteći tepih". On je u potpunosti prekriven fotonaponskim solarnim ćelijama koje mogu da ostvare 2,5 megavata snage, što je dovoljno za osnovne potrebe čitavog kompleksa. Po rečima arhitekte, Renca Pjana, nije u pitanju samo tehnološko rešenje, nego i značajna poruka da kompleks ne troši nikakvu drugu energiju osim one koju sâm napravi.

"Mediteranski vrt" sa "svetionikom" na kraju

Opera sa dve sale

Neposredno ispod "svetionika", na nivou nenasutog terena, nalazi se Agora, glavni ulaz u kompleks i konstrukcija koja fizički povezuje zgradu biblioteke i zgradu opere. Naime, grčka Nacionalna opera biće premeštena iz Teatra Olimpije, u najužem centru Atine, u nove prostorije Kulturnog centra Nijarhos, gde akcenat nije stavljen samo na izvođenje, nego i na edukaciju. Nova opera je sačinjena od pet nivoa na kojima se nalaze studiji za snimanje, sale za probe orkestara i baleta, posebnih prostora za kostime i scenografiju, kao i dve koncertne sale.

Manja sala, sa 474 mesta, služiće za "eksperimentalne programe", te je i sâma njena struktura prilagođena potrebama multimedijalnih izvođenja. Sedišta nisu fiksna, nego se postavljaju po potrebama, a prostor ima promenljivu akustiku. Ova sala, zbog velikih mogućnosti, već ima program za naredne tri godine. Velika sala sa 1.400 mesta namenjena je operi, baletu i koncertima. Polukružnog je oblika, savršene akustike i potune vidljivosti sa bilo kog sedišta. Prostor i materije su inovativne, ali je zadržan tradicionalni ugođaj kroz akustične panele od drveta američke višnje i crveni pliš.

Velika sala opere i balete sa 1400 mesta

Nacionalna biblioteka za istraživački rad i publiku

U drugom delu kompleksa, posle sto godina života u Panepistimiju ulici, pored atinske Akademije,  Nacionalna biblioteka će se preseliti u Kulturni centar Nijarhos. U novoj biblioteci od 25 hiljada kvadratnih metara, načinjeni su posebni prostori u kojima će se čuvati pet hiljada rukopisa, dokumenata i grafika iz perioda od 9. do 19. veka, kao i preko milion knjiga i revija. Tako će naučnici imati lak i neposredan pristup celokupnom materijalu, dok će čitatelji moći da pozajmljuju knjige iz fonda ili da ih konsultuju u čitaonicama.

Za razliku od biblioteke pariskog Centra Pompidu, prve biblioteke u Pjanovoj karijeri, on je u novoj atinskoj biblioteci morao da se posveti ne samo papirnim knjigama, nego i dematerijalizovanim knjigama, kao i vezama sa čitavom planetom.

"Biblioteka više nije samo pitanje knjiga, nego je posvećena ljudskom duhu", istakao je arhitekta Centra Nijarhos.

Nalik Centru Pompidu u Parizu, Pjano je prilikom stvaranja kompleksa Nijarhos bio vođen konceptom da bi prostor trebalo, pre svega, da bude od javnog interesea i da ljudima služi da se sretnu i da među sobom podele duhovne vrednosti.

"U trenucima krize, ljudima trebaju lepota i nada", kaže Pjano, "ovakva institucija pomaže da se stvori centar građanskog ponosa i duh pripadanja. Ponos da se bude Atinjanin i Grk."

Jedna od čitaonica namenjenih posetiocima biblioteke

Mediteranski vrt i atletske staze

Neposredno iznad Nacionalne biblioteke, pri vrhu padine, započinje park površine od preko 20 hektara koji je zamislila njujorški pejzažistkinja Debora Nevins. Načinivši "mediteranski vrt", ona je osmislila prostore prekrivene tipičnim grčkim drvećem i žbunjem: masline, borovi, čempresi, lavanda, ruzmarin, timjan, lijander, šimšir, ruže...  Na istočnoj strani kompleksa nalazi se kanal dug 400 m i širok 30 m. On, ne samo što vizuelno vezuje kompleks sa morem i dozvoljava jedriličarske i veslačke aktivnosti, nego ima i bezbedonosnu funkciju da u slučaju velikih kiša odvede vodu u Saronski zaliv.

Poštujući antičku tradiciju istovremenog uzdizanja duha i tela, Fondacija Nijarhos je u parku postavila posebne atletske staze od 200 m i 400 m, kao i mašine za muskulaciju. U sredini sâmog parka nalazi se staza duga 500 metara, sa nagibom od 10 odsto, kao i dva stepeništa od stotinak stepenika čija svrha nije samo šetnja, nego su ona i na raspolaganju trkačima rekreativcima koji rade na poboljšanju svoje izdržljivosti i brzine.

U Fondaciju Stavros Nijarhos, koja je u potpunosti dovršena i od avgusta otvorena za organizovane grupe posetilaca, tokom prve polovine naredne godine, biće prebačene opera i biblioteka. Potom, Fondacija će predati kompleks Grčkoj, ali će i posle toga nastaviti da učestvuje u njegovom održavanju. Očekuje se da će Centar Nijarhos oživeti kulturni život u priobalnoj Atini, gde se kroz plaže i marine najviše razvijaju nautički turizam i razonoda. Sâm Kulturni centar Stavros Nijarhos, sa operom i bibliotekom, zapošljavaće oko hiljadu ljudi, a prema procenama stručnjaka, novi kompleks bi trebalo da privuče 1,5 miliona posetilaca godišnje, dok će se prihodi, ostvareni od ovih posetilaca, kretati oko 160 miliona evra godišnje.