ГРЦИ VS ФАНАРИОТИ

[александар живаљев]

@drakce Има нешто да нам каже на ову тему.

[drakce]

Живимо у доба битке за идентитет. Као што рече генерал Ивашов пре пар година, у овом сукобу победиће онај чији су корени дубљи, онај чија је утемељеност чвршћа. Као што сам једном приликом чуо од једног консултанта Светске Банке, успешност "транзиције" у земљама источне/југоисточне Европе и савременост/давнина догађаја који одређује национални идентитет државе у којој се "транзиција" спроводи су у међусобној зависности, и то тако да што је догађај који одређује нацију скорији, то су изгледи за успешну "транзицију" бољи. Ми Срби са Косовском битком из 14 века смо ту стајали знатно лошије од нпр. Словенаца, чији је идентитет одређен десетодневним ратом против ЈНА 1991.

 

Како је написала Ребека Вест пре скоро једног века, "Византија" живи у сваком дому на Балкану, јер балканске жене хеклају мотиве Аја Софије и својим исхекланим столњацима и миљеима од унутрашњости својих домова, ма колико неугледни и сиромашни они били, праве престоницу најдуготрајнијег Царства у људској историји, чије је право име Хришћански Рим. Мене не чуди да су активности на искорењивању ове, Западу омражене, навике, ишле дотле да се исмевање хеклања појавило и у рекламама за телевизоре и мобилне телефоне намењене српском тржишту, не би ли  се и тиме допринело искорењивању остатака наше културе и цивилизације којој припадамо.

 

Ради промене идентитета православних народа, савремени Диоклецијан нашао је вредног савезника у Васељенској Патријаршији. Њена традиција "компромиса", а заправо издајства сопствених темеља, сеже најмање до разбојничког сабора у Фиренци-Ферари. Традиција империјалне бездушности сеже још даље, не само до Брегалничке битке, када је Василије Бугароубица ослепео преживелу Самуилову војску исте оне године када су германска племена заточила и уморила последњег православног Римског Папу (да би потом укинуо Бугарску патријаршију и уместо црквено-словенског увео грчко богослужење), него до сукоба са Коптима после Петог Васељенског Сабора и уништења њиховог краљевства, када је (колико је мени познато), први пут примењена сила да би се коптски не-халкидонци приморали на заједничку молитву са империјалним освајачима.

 

Постоји дуга традиција варирања између империјалне гордости и братске солидарности и на овим разликама оформили су се идентитети Грка и Фанариота.

 

Грци се сећају своје империје, али су свесни да је она у физичком смислу уништена, а да постоји само у духовно-идејном смислу, на темељима братске солидарности коју су запечатили Св. Фотије Велики, кум Словена, и словенски Апостоли Св. Ћирило и Методије. Они су зачетници покрета који је резултирао првим исправним преводом Новог Завета са грчког (сиријска Пешита није превод). Коинцидентно, Мистагогију Светог Духа Св. Фотија Великог, непревазиђену критику јереси филиокве, нисам нашао у преводу на савремени српски. То вероватно у раније доба није ни било неопходно, јер су њене идеје уткане у темеље цивилизације израсле на Православљу, од Палестине до Енкориџа, јер Мистагогију Светог Духа читам у српским народним песмама.

 

Грци су Св. Фотије Велики, Св. Ћирило и Методије, Цар Лазар, Александар Невски, Св. Сава и Св. Симеон, Св. Антоније Кијевски, фамилија Ипсиланти, Св. Григорије Палама, Рига од Фере, Стојадин Мирковић, Јерусалимски Патријарх Иринеј, Св. Марко Ефески... Грк је спреман да носи свој крст проводећи живот у ланцима да би умро у Слободи, јер му то омогућава непоколебљивост његовог Православља, јер "земаљско је за малена Царство, а Небеско...".

 

Фанариоти су љуштура некадашњих империјалиста, који су се свог идентитета одавно одрекли, али су задржали манире империјалне гордости коу стављају у службу сваког господара који прихвата њихиово слугерањство. Фанариоти су сваког господара слуга, саучесници вишевековног геноцида над православнима. Фанариоти су Исидор (кијевски), Свидригајло (литвански), Цариградски патријарси који су анатемисали српске и грчке устанике пре цирка два века (да би један од њих ипак скончао разапет на крст од стране Турака), Атинагора атинско-цариградски, наставници цариградских богословија чији су бугарски ученици уништавали фреске у српским православним црквама у балканским ратовима и првом светском рату...да не набрајам даље, бојим се неће ми текст проћи модераторску гумицу. Мислим да је јасно шта сам хтео да кажем.

 

Мени се ова разлика између Грка и Фанариота искристалисала пре неког времена и у многоме ми олакшава разумевање процеса који трају у моје доба.

[александар живаљев]

1 hour ago, drakce рече

јер Мистагогију Светог Духа читам у српским народним песмама.

 

АМИН.