САБОР НА КРИТУ 2016.

[Нифада]

Ako imamo dilemu po pitanju statusa Sabora na Kritu,bar nemamo dilemu ko je bio ključna ličnost

[александар живаљев]

11 hours ago, Нифада рече

Ako imamo dilemu po pitanju statusa Sabora na Kritu,bar nemamo dilemu ko je bio ključna ličnost

Лијепо је што м. Амфилохије подстиче дебату и даје информације о току Сабора. Дај Боже да се несугласице између помјесних цркава рјеше и да се у скорије вријеме (митрополит предвиђа најкасније за три године) одржи нови Сабор, макар и не по приједлогу "брата Бачког Васељенском" у Москви. И да се у те "три године" не играју игре око давања аутокефалије у Украјини, али и другдје. (У ЦГ су минорне странке пред Критски Сабор тражиле од предсједника Вујановића да се код васељенског патријарха заложи за "вртање аутокефалије" Црногорској цркви. Предсједник је овај одговорио да се "држава не мјеша у црквене послове", али, јасно је да је ово била "штих проба" и не вјерујем да би се ко изненадио да неки нови сазив црногорског парламента поступи као Врховна Рада Украјине. Ни Хрватски сабор ништа не обавезује да се на исти начин не понесе према СПЦ у Хрватској, а Православна Црква сада није добила, упркос захтјеву Св. Арх. Сабора СПЦ да се питање о проглашењу аутокефалије стави на дневни ред Критског сабора, нема лијек за овај проблем.)

Не сумњам да м. Амфилохије воли паламистичке саборе, али он је преузео обавезу коју није извршио, да се 8. Фотијевом и 9. исихастичким сабиорима да статус васељенских (захтјев Сабора СПЦ и Свештеног Кинота Свете Горе Атонске). Тиме би се усвајањем ороса Критског сабора, потврдила и његова васељенскост, овако како примјећује др Владислав Ципин, професор Московске духовне академије, помјесне цркве које нијесу учествовале на Криту ни на који начин не обавезују тамо донијети документи.

Да је и током самог Сабора било недоумица и на крају неизвршене обавезе о оросу, не потврђују само изјаве даване током Сабора, него и Белешке 3 преосвећеног Максима у којима пише:

"Упоредо са током саборских заседања, припрема се Порука Светог и Великог Сабора, а за то је задужена комисија од десетак епископа. Поруку ће потписати Првостојатељи. И ту овај Сабор прати древну традицију. Тако, на Халкидонском Сабору, после одржане 6. седнице (25. октобра 451) потписан је Халкидонски Орос Православне вере у Христа, али му је претходио рад богословске комисије од 23 Епископа под председништвом Патријарха Анатолија. У Комисију су уз Анатолија ушли: три Папска легата, Максим Антиохијски, Јувеналије Јерусалимски, Таласије Кесарије Кападокијске, Атик Илирски, Диоген Кизички, Јевсевије Дорилејски, свега дакле: 6 Епископа са Истока, и по 3 Епископа из области Понта, Асије, Тракије и Илирика."

 

Што се тиче, оправданог инсистирања м. Амфилохија на називу "црногорска, цетињска, митрополија, црква (без оног додатка из 30-их година 20. вијека "приморска") које кореспондира са залагањем за светосавску формулу титуле Првојерарха "српских и приморских земаља", оно, као и неминовне измјене Устава СПЦ, Устава СПЦ у Северној и Јужној Америци и Устава Митрополије аустралијско-новозеландске, настале као плод прихватања промјена у документу "О православној дијаспори", захтјевају што скорије одржавање Светог Архијерејског Сабора. Чак и прије "пресуде" московског синода, планиране за вријеме торжестава у част игумана земље руске Светог Сергија Радоњешког, на том засиједању би могла да се искристалише позиција Српске цркве о рецепцији Критског сабора.

[александар живаљев]

Књига: Дневник са Сабора

 

За све оне који су нас редовно и мање редовно пратили имамо једну лепу вест.
У штампи је књига "Дневник са Сабора".
 

 

http://beleskesasabora.blogspot.rs/?m=1

 

[Jakov Edeski]

i episkop Backi nije potpisao poslednji dokument  

http://www.romfea.gr/epikairotita-xronika/9264-mpatskas-eirinaios-giati-den-upegrapsa 

http://www.romfea.gr/images/article-images/2016/07/romfea2/ba.pdf 

[александар живаљев]

Брат @R2D2 оправдано је поставио као посебну тему, овдје преносим, како бисмо имали континуитет у праћењу реакција на Критски сабор:

Атина, 9.jул 2016 г.

Епископ Бачки Иринеј, који је учествово на сабрању на Криту у саставу делегације Српске Православне Цркве, објаснио је на страницама грчког портала «Ромфеа»зашто је заправо одбио да потпише документ под називом «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света».

 

    

 

Тако је владика Иринеј потврдио информацију о томе да је био један од оних који нису потписали документ, а коју су објавили грчки медији.

«Нисам потписао документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света,» - пише епископ Иринеј, - зато што су епископи, чланови Сабора, имали право да изразе своје мишљење, али нису имали право гласа. На сабору је уместо правила «један човек – један глас», које су донели апостоли и који су нам заповедили свети оци, важило друго правило: «једна Аутокефална Црква – један глас». Другим речима, право гласа имају само поглавари Помесних Цркава.

Из овог правила по његовом мишљењу проистиче следеће:

1.     Сабор није Институција једног и јединственог Црквеног Тела, већ нешто налик на парламент који се састоји од самосталних и самодовољних Цркава;

2.     Сабрање поглавара Цркава у суштини делује као сабрање папа;

3.     Намерно или не, али сабор се умањује до нивоа поглавара Помесних Црква који имају само проширену пратњу.

«Дакле, - закључује владика Иринеј, - разлика између православног архијереја и инославног посматрача на сабору састоји се само у томе што први може да говори по свом нахођењу док други седи ћутке: ни један, ни други ништа не решавају.»

Једино што је владика могао да учини јесте да не потпише текст који не изражава његова уверења.

«Међутим, главни разлог због којег нисам потписао документ јесте његов еклесиолошки двосмислен и сумњив садржај на неким местима која се тичу граница јеретичког учења,» - објаснио је Бачки епископ Иринеј.

 

    

 

Објављивање отвореног писма епископа Бачког Иринеја и недавна изјавамитрополита Црногорско-приморског Амфилохија на једном од телевизијских програма потврђују чињеницу да су ова двојица делегата Српске Православне Цркве одбила да потпишу поменути документ. Важно је истаћи да су оба архијереја играла једну од кључних улога у раду српске делегације и да су за време свих заседања у президијуму била заједно са Српским патријархом Иринејем.

Истовремено, изјава двојице делегата говори о томе да је број српских архијереја који су одбили да потпишу документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света» могао бити много већи.

Раније су медији већ напомињали имена представника Помесних Цркава које су одбиле да потпишу овај документ. Међу њима су митрополити Лимасолски Атанасије, Морфски Неофит, Амафунтски Николај, Лидрски Епифаније, Неапољски Порфирије (Кипарска Православна Црква) и митрополит Нафпатски Јеротеј (Jеладска Православна Црква).

Неки од наведених архијереја су и по завршетку сусрета на Криту наступили са отвореном богословском критиком документа и објавили да планирају и даље да се држе својих ставова.

 

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/95221.htm

[Udruzenje Postanje]

U Crkvu sve ulazi cela vaseljena sve materija i  politika i intelektual, Duh, kultura i civilizacija. I i iz Crkve po tome nema gde sta da izadje, samo ono sto je lose izlazi pokajanjem a ostaje preobrazeno sve u savrsenstvu sa Glavom Crkve. Ttako politika nastaje od grcke reci polisi-naselja koja su se zajedno organizovala kroz politiku ili kao politika, ne treba preterano mistifikovati tu rec ali treba je gledati kao lak plen zlonamernih zloupotreba, jer politika to je samo nacin organizovanja zajednickog zivota ne vise od proste racunske operacije matematike. Koliko para skupis od poreza i koliko dajes za zajednicke potrebe, a te vizije kako ces da resis probleme nastale zbog manje novca pa ce to biti  kapitalizam - tebi kredit a od tebe sve ostalo meni., komunizam -od tebe prema mogucnostima a tebi prema potrebama, socijalizam- ti radis i tebi delis, i demokratija ti vladas a ne vidis cime vladas a ja vidim cime ti vladas pa cu da ta ti kazem putem medija

[александар живаљев]

МЕЂУПАРЛАМЕНТАРНА АНСАМБЛЕЈА ПРАВОСЛАВЉА НИЈЕ СЕ ИЗЈАСНИЛА О ПРИХВАТАЊУ ДОКУМЕНАТА КРИТСКОГ САБОРА И ПОЗВАЛА НА ОЧУВАЊЕ ЈЕДИНСТВА ПРАВОСЛАВНИХ

На свом 23. засиједању одржаном прошле недјеље у Солуну, Међупарламентарна ансамблеја православља, која окупља представнике парламената 29 земаља, није се изјаснила о прихватању докумената Критског сабора, препуштајући то питање самим помјесним црквама, али је позвала да се и послије Крита одржи јединство православља.

Како је објаснио у изјави за РИА Новости, предсједник Фонда јединства православних народа, Валериј Алексејев, питање начина на који би помјесне цркве које су одсуствовале са Сабора на Криту могле да прихвате његове документе, покренула је делегација грчких парламентараца, али се послије исцрпне дискусије дошло до горе наведеног закључка.

МАП основана је 1993. на иницијативу грчког парламента.

http://www.pravoslavie.ru/95200.html

[александар живаљев]

МИТРОПОЛИТ ЈЕРОТЕЈ (ВЛАХОС) ОСУДИО НАМЕТАЊЕ РЈЕШЕЊА КРИТСКОГ САБОРА СВИМ ПОМЈЕСНИМ ЦРКВАМА

У свом послијесаборском реферату на 23 странице, митрополит невпакатијски Јеротеј Влахос изнио је критичке оцјене докумената, посебно оног о односима "са осталим хришћанским свијетом", који није потписао.

Како преноси православие.ру, главни закљуци митрополита Јеротеја јесу слиједећи:

1) Прерано је говорити о ауторитету Сабора на Криту. Он зависи од прихватање његових рјешења од пулноте Цркве.

2) Текст "Односи Православне Цркве са осталим хришћански свијетом" захтјева даљу дораду. Њиме није јасно означено ко јесте члан Цркве, као Једне Свете, па и не постоји разликовање (граница) Цркве у односу на јереси.

3) У протеклом Сабору на Криту постоје елементи релативизма, нарочито "теорије грана" у хришћанству и тзв "крштењског богословља".

4) Митрополит је против давања икономијских овлашћења помјесним црквама у питањима брака и поста. То би постепено могло да доведе до неке врсте озакоњења одступања од православне аскезе и канонског поретка.

5) Митрополит Јеротеј се оштро противи тврдњама са Крита да су тамошња рјешења обавезна за све помјесне цркве. Критски сабор, без учешћа свих помјесних цркава, не може да рачуна на ауторитет васељенских сабора који су могли онима који не прихвате њихова рјешења да запријете прекидом општења и одлучењем од Цркве.

http://www.pravoslavie.ru/95279.html

 

[Драган_Петровић]

Може ли се наћи реферат на српском?

[александар живаљев]

2 minutes ago, Драган_Петровић рече

Може ли се наћи реферат на српском?

Постоји, за сада, само на грчком:  http://www.romfea.gr/images/article-images/2016/07/romfea2/NAYPAKTOY_IEROTHEOY_Ligo_META_AMSOE.pdf

[александар живаљев]

Слава Богу, након несрећне изјаве патријарха Иринеја, 24.06. на Криту, "Катехону" да у украјински црквени проблем треба да се умијеша константинопољски патријарх (в. стр 17 ове теме)

 

 

 

 

 

коју је поменути сајт Константина Малофејева, мора да скине са Јутјуба: http://www.religion.in.ua/news/vazhlivo/33313-rezonansnoe-zayavlenie-patriarxa-serbskogo-irineya-po-ukraine-pytayutsya-nejtralizovat-s-pomoshhyu-promoskovskix-zayavlenij.html

наши односи са Московском патријашијом, се полако побољшавају.

О патријарховом служењу на Трећу неђељу по Духовима поводом прославе Преподобних Петра и Февроније, који се у Русији сматрају заштитницима породице и брачних завјета, у руском подворју у Бгд, забиљежио је не само јуче протоколарни сајт ОСЦВеза Руске цркве: https://mospat.ru/ru/2016/07/11/news13357

него данас и централни сајт Московске патријаршије:http://www.patriarchia.ru/db/text/4559681.html

Очигледно, Москва је добила одговарајуће објашњење, али ће требати да се уложи пуно труда да се поврати искрена солидарност двију помјесних цркава на превазилажењу раскола, којој су темеље поставили Свјатејши патријарси Алексеј и Павле.

Но, не због Руса, него због нас, остаје пуно питања које би поводом свих "критских случајева", требало да разрјеши Свети Архијерејски Сабор.

[александар живаљев]

Иако ми интонација, позната "др-чворовићевска" аргументација и неке материјалне грешке у овом чланку франкфуртских "Вести" сметају, сматрам да га треба погледати из два разлога: а) риједак је текст на ову тему, осим оних коментара у овој рубрици који проблематизују критске измјене претходно усаглашеног договора о Православној дијаспори из 2009. који се у пракси добро показао; и б) из овога се види како се "информише" наша дијаспора када изостаје званичан став Цркве.  Непорецива је чињеница да се канонски статус српских епархија у дијаспори критским документима мијења. Хоће ли ту промјену одобрити Свети Архијерејски Сабор или ће препустити да се ствари рјешавају својим током: или потпуним потчињавањем Цариграду или, ништа мање погубно, распадом епископских сабрања у дијаспори због неучествовања Руса и Антиохијаца?

I dijaspora pod kapom Carigrada

Sa crkvenog stanovišta, celokupna pravoslavna dijaspora širom sveta, uključujući i srpsku, prelazi u nadležnost Carigradske patrijaršije kojom upravljaju Grci, a čije je sedište u Istanbulu.

Reuters

Sabor na Kritu su pratile brojne kontroverze

Budući da nije moguće odmah preći na ustrojstvo da pravoslavno rasejanje bude isključivo pod Carigradom, u prelaznom periodu, zbog navika, istorijskog nasleđa i faze privikavanja, po inostranstvu će se prvo formirati Episkopski sabori (skupštine) od dijasporskih vladika različitih pomesnih crkava na čelu sa carigradskim episkopom u dotičnoj oblasti. Sve odluke za pravoslavce, uključujući i Srbe u rasejanju, donosiće se većinom glasova.

 

Ovo je jedna od važnih odluka nedavno održanog pravoslavnog sabora na grčkom Kritu, a stručnjak za kanonsko pravo Željko Žugić Kotoranin i dr Zoran Čvorović, profesor istorije crkvenog prava, saglasni su da to nije u duhu drevnih kanona i predanjskog crkvenog ustrojstva.

- Doneta odluka je kanonski neispravna, jer u 28. kanonu Četvrtog vaseljenskog sabora iz 451. godine, dakle još iz vremena jedinstvene hrišćanske crkve, kaže se da svaka Crkva ima pravo na svoju dijasporu, a Carigrad ima pravo samo na onu dijasporu koja je od njega nastala i graniči se sa Carigradskom patrijaršijom. Ovo što je sad potpisano rezultat je papističkih težnji carigradskog patrijarha. Dokument, međutim, nema pravosnažnost. Pošto se tiče pravoslavne vaseljene, taj papir ni za koga nije obavezujući dok ga ne potpišu poglavari svih kanonskih pravoslavnih crkava. A znamo da su dolazak na Krit otkazali poglavari Ruske, Bugarske, Gruzijske i Antiohijske patrijaršije koji su tražili odlaganje skupa. Njima su odluke sa Krita poslate na uvid i potpis, ali još nije saopšteno da li su ih prihvatili - pojašnjava Kotoranin.

Dokument pod nazivom "Pravoslavna dijaspora" potpisalo je ipak 10 patrijaraha, među njima i srpski Irinej. U tom aktu, između ostalog, piše da "zasad sve dijasporske vladike ostaju u svojim matičnim Crkvama", ali će među njima glavnu reč imati Sabor, odnosno skupština episkopa u određenoj oblasti čije odluke će se donositi glasanjem i kojom može da predsedava samo carigradski dijasporski episkop. Skupština i predsednik biće direktno i jedino u nadležnosti carigradskog patrijarha.

Episkopske skupštine

U dokumentu s Krita navodi se da će episkopske skupštine, na čelu sa carigradskim vladikom, biti formirane u Kanadi, SAD, Latinskoj Americi, Australiji, Novom Zelandu i Okeaniji. Zatim u Velikoj Britaniji i Irskoj, te Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Italiji, Malti, Švajcarskoj i Lihtenštajnu, kao i u Nemačkoj, Španiji, Portugaliji i zemljama Skandinavije, osim u Finskoj čiji su pravoslavci odvajkada u nadležnosti Moskve.

- Ova odluka je protivna predanjskom ustrojstvu vaseljenskog pravoslavlja koje čine autokefalne nacionalne crkve. Jer, svaki pojedinac, pravoslavac, pripada svojoj nacionalnoj crkvi u kojoj je kršten, bez obzira na to gde u svetu živi. Ali, Carigradska patrijaršija, inače Crkva sa sveštenoslužiteljima bez naroda, u Istanbulu je svedena na dve ulice, pa hoće da sebi obezbedi pastvu i novac, jer je veliki broj njihovih vladika bez vernika i samo su titularni episkopi, a dijaspora je značajan izvor prihoda - ukazuje Čvorović.

Čak i Sveti Sava, podseća Čvorović, "nije bio naklonjen Carigradu, te je posle 1219. godine, nakon što je za Srpsku pravoslavnu crkvu od Vizantije izdejstvovao samostalnost, odmah, zbog nezadovoljstva naroda sveštenicima, počeo sa smenom dotadašnjeg grčkog klera i uvođenjem srpskog".

- Carigradska patrijaršija, sve i da hoće, ne može sama da vodi brigu o celokupnoj pravoslavnoj dijaspori na svih pet kontinenata. A Srbi su kroz istoriju slično na svojoj koži već iskusili. Naime, kad je u Srbiji pod turskom okupacijom ukinuta Pećka patrijaršija u 16. veku, srpskom crkvom su upravljali grčki (carigradski) sveštenici, tzv. fanarioti. I tada je veliki broj Srba iz pravoslavlja prešao u islam. U sadašnjoj situaciji, Srbi u rasejanju po svemu sudeći neće moći samostalno da odlučuju o svom crkvenom životu, jer će se odluke donositi preglasavanjem na toj episkopskoj skupštini sastavljenoj od dijasporskih vladika iz svih crkava - zaključuje Čvorović.

Upozoravao i Velimirović

Još od završetka Prvog svetskog rata i vremena patrijarha Meletija, Carigradska patrijaršija neprekidno ponavlja da ne priznaje dijasporske episkopije drugih pravoslavnih crkava, ali da ih toleriše radi mira među pravoslavcima. Svojevremeno je, podsećaju u srpskom episkopatu, i Sveti vladika Nikolaj Velimirović upozoravao Sabor SPC da patrijarh Meletije "pokušava da proširi tumačenje 28. pravila 4. Vaseljenskog sabora i obuhvati dijaspore svih crkava".
- Po prvi put u istoriji jedan patrijarh pokušava da povede Carigradsku patrijaršiju u potpuno nekanonski i skandalozan administrativni osvajački pohod u tuđe zemlje i na tuđu pastvu - upozoravao je Velimirović.

[Dominika]

Хвала @Александре на овај текст, пошто он још више објашњава циљ ових "асамблеа православних канонских епископа" и ове разлике "of/in". И раније ова асамблеа су  постојале, али, мислим да циљ је био такав, да то буде пчоетак нових аутономских и аутокефалних Цркава, а сад изгледа тако, да то све прође под Цариград, можда са правом на аутономију.

 

Антиохија никако не може да то прихвати, пошто половина (а можда и више) њених верника живи ван арапских земаља (значи, њених канонских, осим Свете Земље), али, са друге стране... Много њених верника у дијаспори то нису Арапи него конвертити - Американци, Латиноамериканци. Ови први већ имају скоро своју аутономију , то је једна велика архиепархија са неким бројем епархија, која има у називу "self-ruled". наравно, и друге јурисдикције имају мисионарски рад у дијаспори, али Антиохијци у обадве Америке имају највише успеха. Само, у Поноћној Америци  је још такав проблем, да тамо постоји Црква, коју сви сматрају канонском, али су различити погледи на њену аутокефалност. И ова Црква није учествовала у Критском сабору. Често о томе заборављамо, пишући само о Московској, Антиохијској, Грузинској и Бугарској патријаршији, а то је битно за питање дијаспоре. И такође америчка Црква (OCA), не може да прихвати овај "део' резултата сабора, пошто то је против њеног постојања.

 

3 hours ago, александар живаљев рече

U dokumentu s Krita navodi se da će episkopske skupštine, na čelu sa carigradskim vladikom, biti formirane u Kanadi, SAD, Latinskoj Americi, Australiji, Novom Zelandu i Okeaniji. Zatim u Velikoj Britaniji i Irskoj, te Belgiji, Holandiji, Luksemburgu, Italiji, Malti, Švajcarskoj i Lihtenštajnu, kao i u Nemačkoj, Španiji, Portugaliji i zemljama Skandinavije, osim u Finskoj čiji su pravoslavci odvajkada u nadležnosti Moskve.

 

Грешка - финска Црква има аутономију испод Цариграда. Али, стварно, праву аутономију, мислим да то је добар узор. 

[александар живаљев]

2 hours ago, Dominika рече

И раније ова асамблеа су  постојале, али, мислим да циљ је био такав, да то буде пчоетак нових аутономских и аутокефалних Цркава, а сад изгледа тако, да то све прође под Цариград, можда са правом на аутономију.

 

Антиохија никако не може да то прихвати, пошто половина (а можда и више) њених верника живи ван арапских земаља (значи, њених канонских, осим Свете Земље), али, са друге стране... Много њених верника у дијаспори то нису Арапи него конвертити - Американци, Латиноамериканци. Ови први већ имају скоро своју аутономију , то је једна велика архиепархија са неким бројем епархија, која има у називу "self-ruled"

Драга @Dominika ,

Заиста, сада је, као и у Шамбезију на 4. Свеправославном предсаборском савјетовању 2009., задржано да се Епископска сабрања у дијаспори старају о успостављању коначног канонског поретка у тим областима, с тим што су, као што сам раније наводио тачком 5. Енциклике Критског сабора та сабрања уздигнута над аутокефалним црквама.

Драго ми је што помињеш, аутономију Антиохијске архиепископије за Сев. и Јужну Америку. Она је велики трн у оку Цариграду, о томе се говорило и на конференцијама за штампу током Сабора. Те аутономије у дијаспори, подлијежне аутокефалним црквама, сметња су да се употпуни идеја "Епископског сабрања" као "прото-цркве" у дијаспори. Међутим, оне одговарају на многе практичне мисијске потребе и усаглашене су за вјерским законодавством земаља "домаћина". Тако је и СПЦ de facto доношењем Устава СПЦ за Северну и Јужну Америку и Устава Митрополије аустралијско-новозеландске, дала аутономију тим областима, што се показало врло љековито послије дуготрајног раскола.

И Руска загранична црква, након зацјељења раскола са Московском патријаршијом, има своју аутономију ("самоуправна црква") са сопственим Синодом.

Врло занимљиво, данас за РИА Новости митрополит Јона (Пафхаузен) до 2012. предстојатељ Православне цркве у Америци (ОСА), сада у Руској заграничној цркви, први пут наводи да је смијењен са положаја у ОСА не због "конзервативних" ставова о "једнополним браковима" и абортусу, већ због своје жеље да ОСА врати у лоно Руске цркве и тако рјеши проблем непризнавања њене аутокефалије од стране Цариграда.

http://www.pravoslavie.ru/95322.html

Овај православни Американац, германског поријекла и васпитаван у Епископалној цркви, наравно, нема ништа против аутокефалије Цркве у САД, разочаран је што питање признавање аутокефалности није било на дневном реду, али је свјестан да се до ње долази низом међукорака, међу којима аутономија у мајци помјесној цркви, није за потцјењивање у рјешавању врло комплексног питања дијаспоре.

Све је то на Криту олако пренебрегнуто у корист ове of /in класификације епископа, која није ништа друго него признавање митрополита Васељенске патријаршије за једине пуновриједне "правјашче архијереје" у одговарајућим областима дијаспоре.

Мени смета што је свештеноначалије СПЦ, очигледно било упућено у те планове и ишло им на руку, проглашавањем "епископа франкфуртског" за Њемачку и избором "диоклијског" за Јужну Америку.

П.С. Ово за ПЦ у Финској је, разумије се, новинарска глупост, упозорио сам да у том чланку има материјалних грешака.

[александар живаљев]

Слава Богу, интензивно се ради на превазилажењу "шумова" у односима Српске и Руске цркве, насталим послије ничим изазване изјаве патријарха Иринеја на Криту о "васељенском мјешању" у канонско подручје Московске патријаршије.

Јуче је митрополит волоколамски . Иларион, с благословом и у име Свјатејшег Кирила, начаствовао службом поводом славе Српског подворја у Москви:

http://www.spc.rs/sr/petrovdan_u_podvorju_srpske_crkve_u_moskvi

Информативна служба СПЦ почела је да посвећује пажњу црквеним збивањима у Украјини, а данас је амбасадор Србије у Москви, др Славенко Терзић, посјетио митрополита Илариона у Одељењу спољашњих црквених веза РПЦ и разговарао с њим о улози двију сестрински цркава на територијама различитих земаља које канонски окромљују: http://www.patriarchia.ru/db/text/4561435.html