САБОР НА КРИТУ 2016.

[александар живаљев]

4 minutes ago, Нифада рече

Хвала @ александар живаљев на одговору и посебно што се овако исцршно бавиш овом темом.

Вјеруј ми да би радије читао неког квалификованог теолога да нам говори о овим питањима. Необично ми је драго што си добронамјерно схватила моје инсистирање на саборном одговору наше Помјесне цркве на сва питања рецепције Критског сабора, мада сам пропустио да кажем да тај одговор не пружају само архијереји, већ сви ми на литургији сабрани кроз: Амин. Било да смо у Милвокију, Сиднеју, Бања Луци или Борчи.

[drakce]

1 hour ago, александар живаљев рече

... тај одговор не пружају само архијереји, већ сви ми на литургији сабрани кроз: Амин. ...

А пружамо га и ми који нећемо да дођемо на литургију и кажемо амин, још од "сабора" у Равени 2007.

 

2 hours ago, александар живаљев рече

Драги @drakce,

Теби за љубав сложићу се, мада је фанарота кроз историју ...

Не бих да разводњавам добру тему. Пошто нисам сигуран да имам овлашћења да покрећем теме, покрени је под насловом Грци вс Фанариоти на форуму Унутарпаровославни дијалог, па ћу подробније објаснити зашто су за мене Грци Св. Фотије Велики и Ипсиланти, а Фанариоти нису Грци. При томе је фанариотизам стање духа и под тим појмом не подразумевам само истанбулске етничке Грке.

[александар живаљев]

24 minutes ago, drakce рече

А пружамо га и ми који нећемо да дођемо на литургију и кажемо амин, још од "сабора" у Равени 2007.

 

Свакако. Право лаоса Божјег да аминује јесте и да не-аминује.

 

26 minutes ago, drakce рече

Пошто нисам сигуран да имам овлашћења да покрећем теме, покрени је под насловом Грци вс Фанариоти на форуму Унутарпаровославни дијалог

Мислим да имаш право, као и сваки члан форума да покрећеш теме. Вјеруј ми покренуо сам доста тема и никога нијесам питао за одобрење. Наравно, некада нијесам видио да тема већ постоји па су је администратори сажимали у већ постојећу тему, на чему сам им захвалан.

Твој приједлог теме ми дјелује врло интересантно и актуелно у овој прилици, послије сучељавања Константинопоља и Атине, око јурисдикције над "неа хора", које је заузело највећи дио Критског сабора, и покренућу га у подфоруму Константинопољска патријаршија. Надам се да прихваташ.

[Нифада]

СВЕТИ СИНОД РУСКЕ ЦРКВЕ ЋЕ ИЗРАЗИТИ СВОЈ ОДНОС ПРЕМА САБОРУ НА КРИТУ

Свети Синод Руске Православне Цркве ће, како се очекује, на следећем заседању, изразити однос Руске Цркве према документима и посланици са скупа поглавара Православних Цркава, који је прошле недеље одржан на Криту, саопштио је за РИА Новости у недељу заменик председника Одељења за спољне црквене односе (ОСЦО) Московског патријархата протојереј Николај Балашов.

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/94746.htm

[александар живаљев]

"РАЗМИШЉЊЕ ЈЕДНОГ МИРЈАНИНА" НА ЦРКВА.НЕТ КОЈЕ ДОНЕКЛЕ РАСПРШАВА МОЈЕ СТРАХОВЕ ВЕЗАНЕ ЗА ДИЈАСПОРУ

Саборност

Док су на Криту закључивали састанак који је између осталог требао да дефинише како би православни требали да сведоче своју веру у данашњем времену, код нас у Аустрији(Леобен) се то увелико дешавало.
Митрополит Арсеније(Грк) је уз два свештеника, једног Србина и једног Белоруса заједно са мноштвом окупљених народа служио Литургију.
Грци, Срби, Румуни, Аустријанци па чак и један Сиријац, нека ми не замере припадници народа које сам пропустио да набројим - не познајем баш све лично.
На тим језицима смо се молили, ничији језик није био изостављен. И онај један Сиријац је знао да је међу својима иако толико далеко од своје земље и свог народа. Захваљујућу њему смо чули Оче наш на арапском.
Након Литургије смо у литији прошли кроз центар града. Гледали су Аустријанци. Неки зачуђено јер нису знали да постоји Православна Црква у њиховом граду. Неки већ са одобравањем, јер познају неке од оних који су за ово кратко време прешли у Православље.
После литије је Митрополит у веома опуштеној атмосфери разговарао са свима. Без неког протокола или церемоније, сасвим опуштено и братски.

"Били сте у Леобену, како је било?" пита ме мој парох Бране.
"Дивно оче Бране" испричах му укратко како смо се лепо провели.
"Могли би и ми овде да заједно са нашом браћом Румунима" рекох.
"Могли би, треба само да се договоримо с нашим Владиком"одговори он.

Искрено се надам да ћемо ми православни у Винер Нојштату ускоро исто тако изаћи из храма и проћи кроз град. Нисмо дошли у ову земљу само да радимо, него да сведочимо веру православну.

Слава Богу на висини, на земљи мир и међу људима добра воља!

[александар живаљев]

15 hours ago, Нифада рече

СВЕТИ СИНОД РУСКЕ ЦРКВЕ ЋЕ ИЗРАЗИТИ СВОЈ ОДНОС ПРЕМА САБОРУ НА КРИТУ

Свети Синод Руске Православне Цркве ће, како се очекује, на следећем заседању, изразити однос Руске Цркве према документима и посланици са скупа поглавара Православних Цркава, који је прошле недеље одржан на Криту, саопштио је за РИА Новости у недељу заменик председника Одељења за спољне црквене односе (ОСЦО) Московског патријархата протојереј Николај Балашов.

 

http://www.pravoslavie.ru/srpska/94746.htm

Врло занимљив поглед, др црквене историје, професора Московске духовне академије, протојереја Владислава Ципина, на рецепцију Критског сабора. Он објашњава и зашто су Руси били против коришћења термина "васељенски сабор" и зашто сабор који не доноси догматске одлуке о вјери (орос - како се обећавало на Криту који је требало, по приједлог СПЦ и Свете Горе, да прогласи васељенским саборима Фотијев и исихастичке саборе) својим другим одлукама, документима, ни на који начин не обавезује помјесне цркве које у њему нијесу учествовале:

http://www.pravoslavie.ru/94985.html

Иначе, у Црној Гори се захтава полемика на тему ко је издао Русију и изневјерио аманет Светог Петра Цетињског. Црногорским властима ова полемика, разумије се, одговара. (У Македонији се из кругова блиских цркви у расколу већ дуже вријеме пише о незахвалном изневјеравању Русије од стране СПЦ, која је, по њима "одиграла улогу какву играју и српски политичари")

Реаговање на текст ”Руси ће демантовати Амфилохија Радовића”

5. јула 2016. - 18:31

5. јул 2016.

У данашњем издању дневног листа ”Побједа” је изашао још један у низу текстова у ауторству Владимира Јовановића о Светом и Великом Сабору Православне Цркве одржаном недавно на Криту.

Господин Јовановић очигледно недовољно познаје ситуацију у васељенском Православљу и због тога су текстови које је доносио у Побједи препуни непрецизности, нагађања и погрешних тумачења, а понекад и потпуних неистина. Надамо се да овакве грешке произилазе из недовољног познавања околности о којима се пише, које је, како рекосмо, евидентно, а не из лоше намјере.

Немамо намјеру да се бавимо многим погрешкама из његове серије текстова посљедњих недјеља, нити из овог који је предмет реакције, али ћемо кратко реаговати на само један његов дио.

У антрфилеу издвојеном под насловом ”На Сабору били и они који вјенчавају хомосексуалце” износи се низ тврдњи које не одговарају истини.

Прво, протојереј Всеволод Чаплин јесте један од медијски познатијих руских свештеника, али данас није препознат као гласноговорник Московске Патријаршије, чак напротив, врло често су његови ставови у посљедње вријеме у раскораку са ставовима Патријаршије.

Друго, представници Римокатоличке Цркве и Евангелистичке цркве у Њемачкој и други инославни нису позвани нити су учествовали на Сабору на било који начин. Они су били позвани и присутни искључиво на свечаном отварању и затварању Сабора, Светим Литургијама и пријемима организованим ван радног дијела Сабора. Ниједна од тих присутних Цркви и хришћанских заједница није учествовала у раду Сабора, па чак ни пратила његова засједања.

Уметање ауторског мишљења о томе како на Сабор нису позване ”оне цркве” које се, по ауторовом погрешном закључку, ”строго придржавају православних хришћанских канона”, у мишљење протојереја Чаплина, представља, без сумње, кршење новинарског кодекса и добре новинарске праксе и више приличи таблоидном новинарству него анализи једног озбиљног догађаја какав је овај Сабор. Читалац је лако могао да стекне утисак да су то ријечи самог о. Всеволода, а не аутора.

Тзв. Кијевска патријаршија и тзв. ЦПЦ нити су позване, нити ће икада бити позване на сличне Саборе само из једног разлога – јер нису дио Православне Цркве и као такве их нико не препознаје, нити има било каквих назнака да ће их икада препознати.

Вођа те ”патријаршије” у Кијеву је одлучио да по сваку цијену постане ”патријарх” након што није изабран за Патријарха московског чему се надао и потом почео да прави национал-шовинистички раскол у Украјини, чије плодове видимо данас у располућеном украјинском друштву.

Вођа ове тзв. ЦПЦ је бивши свештеник Цариградске Патријаршије, чији га је Синод, због његових црквених преступа, рашчинио и, називајући недостојним свештеником, између осталог о њему написао у својој одлуци бр. 339 од 9. априла 1997. године:

”Зато да се нико никада не усуди, ни од клирика, да се заједнички облачи и саслужује са њим, нити од вјерника да га било ко прими или почаствује као свештеника или клирика, или да цјелива његову десницу и затражи од њега благослов, јер је под бременом неопростивог лишења чина и неразрјешивог одлучења од Господа Сведржитеља.”

Ова одлука је прихваћена од свих у Православној Цркви и то је опште позната чињеница.

Те двије заједнице не да се ”строго придржавају православних хришћанских канона”, него готово да нема канона који као заједница и као појединци нису подвргли руглу и изиграли.

Македонска Православна Црква јесте у расколу, али је свјесна свог положаја и тежи да своју заједницу врати у црквени поредак (за разлику од, на примјер, тзв. ЦПЦ) и сви се молимо Богу да до тога ускоро и дође. Много је још препрека на томе путу, особито због наставка притиска на Архиепископа охридског Јована, остале епископе, свештенство, монаштво и вјерне који су већ прихватили канонски поредак, али вјерујемо да ће се наћи рјешење и за тај проблем.

Надамо се да ће Побједа убудуће посветити више пажње оваквим темама, не дозвољавајући да текстови објављени у њој обмањују или на било који начин дезинформишу јавност.

Из Митрополије црногорско-приморске

Игор Балабан, протођакон

Цетиње

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

Митрополит Амфилохије: Српска православна црква није издала Руску православну цркву

3. јула 2016. - 14:51

Митрополити црногорско-приморски Амфилохије негирао да је Српска православна црква (СПЦ) претрчала у табор „јелинских цркава“ и тиме издала Руску цркву, мотивисана трговином са Васељенским патријархом. Истакао је и да би требало питати историчаре да ли СПЦ има Томосе из 1219. године.

Деценијама припреман да успостави пуно јединство унутар православног свијета, Сабор на Криту, испоставило се, продубио је раздор и дао контуре за формирање „московског и цариградског блока“. Око четири петине православних вјерника и архијереја нијесу имале представнике на Сабору, због недоласка Руске, Бугарске, Грузијске и Антиохијске цркве.

Иако се вјеровало да ће Српска православна црква чврсто стати уз Московску патријаршију, Срби су дошли на Сабор. За такву одлуку СПЦ, аналитичари углавном „окривљују“ митрополита-црногорско приморског Амфилохија.

У првом појављивању у медијима, након Сабора, у Живој истини, Амфилохије објашњава шта се, заправо, дешавало уочи Сабора и на самом засједању православних епископа, преноси Радио Антена М.

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије не спори да је недавно завршени Сабор десет православних цркава на Криту, у овом тренутку, тешко третирати као свеправославни, јер на њему нијесу учествовале четири аутокефалне цркве, прије свега Руска. Признаје и да унутар православља, нарочито између Московске и Цариградске патријаршије, постоје стари и озбиљни проблеми. Ипак, митрополит Амфилохије истиче да ће тек наредни Сабор одлучити да ли је управо окончани био велики, васељенски и свети.

„Да би сабор био васељенски, да би био свети, он мора да донесе истините одлуке. Први васељенски сабор је признат као васељенски тек на другом сабору, и тако редом све до седмог сабора. Следећи велики сабор је онај који потврђује истинитост оног претходног“, навео је Амфилохије.

Митрополит Амфилохије открива да је, на његов предлог, остављена могућност да Сабор, можда и у пуном саставу, буде настављен већ за годину-двије.

На питање је ли реално да Руска, Бугарска, Антиохијска и Грузијска црква организују свој сабор и тако подијеле православни свијет на „московски и цариградски блок“, Амфилохије одговара: „Све је могуће, али бих рекао, знајући све оно што се догађа у Московској патријаршији која је ту водећа црква, да они немају такве намјере“.

Московска патријаршија наговијестила је да ће се о документима усвојеним на Криту званично огласити током јула.

Но, у круговима блиским врху Руске цркве већ је саопштено да је Сабор представљао обичну дискусију и да је правна снага тих докумената „обична нула“.

„Да ли ће Московска патријаршија прихватити све текстове? Лично сматрам за пет текстова који су одобрени на Сабору, да Московска патријаршија ни друге помјесне цркве неће имати замјерки, јер су већ потписале нацрте у Шамбезију“, рекао је Амфилохије.

Митрополит Амфилохије признаје да су Руси били у праву кад су примијетили да, у одсуству четири аутокефалне цркве, не може бити консензуса, а канон је да се одлучује једногласно. Упркос томе, увјерен је да је СПЦ правилно одлучила и да је одиграла историјску улогу ради превазилажења неспоразума Москве и Цариграда.

Амфилохије негира да је СПЦ претрчала у табор „јелинских цркава“ и тиме „издала“ Руску цркву мотивисана трговином са Васељенским патријархом! Потврђује, међутим, да је на Криту стављена тачка на узимање и давање аутокефалности 14 православних цркава! А то се Српској православној цркви у прошлости десило чак два пута.

У емисији „Жива истина“ покренуло се и питање Томоса СПЦ.
На питање да ли СПЦ има Томосе из 1219. Амфилохије одговара да би то требало питати историчаре.

На ту констатацију, додатно упитан да ли је могуће да не зна да ли постоји најважнији документ за једну аутокефалну цркву, Амфилохије каже:

„1941. Њемци су 300.000 књига и рукописа спалили у Београду. Такође и код нас. Ја сам гледао у пламену како горе рукописи манастира Мораче. Томоса сигурно има, што се тиче Митрополије у Србији. Нијесам историчар па да знам гдје се чува, али у сваком случају он постоји“.

Извор: Ин4С

 

 

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

 

[александар живаљев]

И тако, дочекасмо ексклузиву: митрополит позива папу у Бар, ако треба да измири православне

[александар живаљев]

I) Што се тиче објашњења м. Амфилохија о неучествовању на Сабору : "Позовете госте на вечеру, па неки не дођу", подсјећам на Правила о организацији и раду Светог и Великог Сабора (иначе неприхваћена ни у радној верзији од Антиохијске патријаршије, а оспорена од Светог архијерејског Сабора СПЦ као прејудицирање које није у духу православних сабора - Саопштење на Вазнесење Господње, које је уклоњено са сајта СПЦ). Како Високопреосвећени не зна, виђећемо касније, инглески, наводим их прво на руском:

Статья 2
Созыв собора

Вселенский Патриарх извещает о созыве Собора всех Предстоятелей Поместных автокефальных Православных Церквей Патриаршими письмами, в которых:

1. объявляет о завершении предсоборной подготовки тем повестки дня Собора, решение о которой было принято всеправославно;
2. назначает время и место проведения Собора с согласия Блаженнейших Предстоятелей всех Поместных автокефальных Православных Церквей и
3. призывает Поместные автокефальные Православные Церкви, в соответствии со всеправославными соглашениями, достигнутыми на Собраниях Блаженнейших Предстоятелей, назначить своих представителей на Собор. (болд - А.Ж)

За оне који не знају руски, а на српски је преведен само у једној практично недоступној књизи, ево тог члана и на инглеском:

Article 2 - The Convocation of the Council

The convocation of a Council shall be announced by the Ecumenical Patriarch through Patriarchal Letters issued to all the Primates of the local autocephalous Churches. Through these letters, he shall:

1. Announce the completion of the pre-conciliar preparation of the Council’s agenda decided on the pan-Orthodox level;
2. Determine the date and location of the Council, with the consent of Their Beatitudes, the Primates of all the local autocephalous Orthodox Churches, and
3. Request from the local autocephalous Orthodox Churches, according to the pan-Orthodox agreements reached at the Synaxes of Their Beatitudes the Primates, to appoint their representatives to the Council.

https://www.holycouncil.org/-/procedures?inheritRedirect=true

II) Што се тиче изјаве г. митрополита да је његовом заслугом коначно утврђена аутокефалност постојећих признатих помјесних цркава, морам да поновим у ком је контексту у Екциклици Светог и Великог Сабора то учињено:

5. Православна католичанска црква обухвата четрнаест локалних аутокефалних цркава, признатих на свеправославном нивоу. Не може се допустити да принцип аутокефалије делује науштрб принципа саборности и јединства Цркве. Стога сматрамо да формирање епископских савета у православној дијаспори, који обухватају све канонски признате епископе, који у свакој области бивају постављени у одговарајући савет, остајући притом под својим канонским јурисдикцијама, представља корак напред ка њиховом канонском организовању, а неометано функционисање ових савета гарантује поштовање еклисиолошког принципа саборности.

 

Због тога је неразговјетна митрополитова љутња, посебно имајући у виду саборске измјене документе о Православној дијаспори, на то како су се "потписали епископи у Америци". Но, сви знамо да је наш Ђедо, мека срца, (успио је и да се ижљуби и са онима које је претходно опојао због "духовне смрти"), па ће га и ова љутња, даће Бог проћи.

III) Што се тиче, друге заслуге коју митрополит Амфилохије приписује искључиво себи, да се ускоро може очекивати нови Сабор јер је он то увео као правило, а захваљујући његовој интервенцији код Васељенског, то није орочено на период од 7-10 година, подсјећам како изгледају званично публиковане одлуке у Посланици (мање официјелној од Енциклике):

Дат је само приједлог у Посланици:

During the deliberations of the Holy and Great Council the importance of the Synaxes of the Primates which had taken place was emphasized and the proposal was made for the Holy and Great Council to become a regular Institution to be convened every seven or ten years.

У званичном преводу на руски и без помињања рока у којим би се могао Сабор сазивати:

Во время своей работы Святой и Великий Собор подчеркнул важность собраний Предстоятелей, которые уже состоялись, и сформулировал предложение, учредить Святой и Великий Собор в качестве регулярно действующего Института.

https://www.holycouncil.org/-/message?inheritRedirect=true

Из овога видимо да Високопреосвећени не зна инглески. Зна га епископ Максим, мада је у својим Белешкама 5 и он тврдио да је донијето правило о редовном одржавању Сабора,  на његовом блогу објављен је тачан превод са инглеске варијанте:

За време рада Светог и Великог Сабора истакнут је значај Сабрања предстојатеља која су одржавана и изнет је предлог да Свети и Велики Сабор постане редовна институција, те да се одржава сваких седам или десет година.

IV) Када је у питању митрополитова да ће "ако треба позвати римског папу" у Бар на обиљежавање хиљадугодишњице мученичке кончине Светог Јована Владимира, моје скромно мишљење да то треба учинити изнио сам у теми:

 

 

 

 

 

 

 

[александар живаљев]

Портал православие.ру акцентује изјаву митрополита Амфилохија, у претходним постовима "приказаној" емисији "Жива истина", да није потписао 6. саборски документ "Односи Православне Цркве са осталим хришћанским свијетом". У својој вијести наведени портал подсјећа да је раније јављено да исти документ није потписао епископ бачки Иринеј, и, претпоставља се већи број српских архијереја, али да је та тема под "велом ћутања" у српским медијима.

http://www.pravoslavie.ru/95144.html

[александар живаљев]

Архимандрит СПЦ Никодим (др Богосављевић) данас је јавно осудио и одбацио документа Критског сабора због јереси у њима: "свејереси екуменизма" у документу "Однос Православне цркве и осталог хришћанског свијета" и "јереси пантеизма, хијализма и апокатастазе" у документу "Мисија Православне Цркве у савременом свијету".

Архимандрит одбацује и "секуларистичко-хуманистичку и политичку" Посланицу Сабора:

http://www.fsksrb.ru/fond-strateske-kulture/autorski-tekstovi/posle-sekularistickog-sabora-na-kritu/

[Данче*]

Mитрополит црногорско-приморски Амфилохије није потписао спорни документ на Криту

Митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да није потписивао документ «Односи између Православне Цркве и осталог хришћанског света», који је усвојен током заседања сабора на Криту, од 18. до 26. јуна 2016. године.

 

    

 

О томе је архијереј говорио у емисији „Жива истина“, на црногорској телевизији „Атлас“, наводећи да је управо овај документ изазвао оштру полемику.

Истовремено, митрополит Амфилохије сматра да је сам документ био недовољно припремљен, на шта је српска делегација указивала и на припремним заседањима која су предходила сабору на Криту.

–Тај текст није био довољно припремљен. То смо ми говорили и у Женеви, у своје вријеме. Али, некако се провукло. И Московска Патријаршија и наша Патријаршија и друге помесне Цркве су говориле да тај текст мора да се обради. То се догодило сада, овде. Морам да вам кажем, ја сам један од оних који није потписао овај шести документ, – подвукао је митрополит Амфилохије, док је одговарао на питања новинара Дарка Шуковића.

Саоштење говори о томе да би број српских архијереја који нису потписали документ могао бити много већи. Тако су грчки медији у овом контексту навели име епископа Бачког Иринеја, а у неким другим изворима се наводи да текст није потписало неколико српских архијереја.

Упадљиво је то да публикације усвојених докумената на званичном сајту сабора не дозвољавају да се схвати ко је тачно потписао документ, а ко није. Испод документа стоје имена свих чланова делегације, без изузетака, што наводи на помисао да су сви они потписници.

При томе, раније су медији већ напомињали имена представника Помесних Цркава које су одбиле да потпишу овај документ. Међу њима су митрополити Лимасолски Атанасије, Морфски Неофит, Амафунтски Николај, Лидрски Епифаније, Неапољски Порфирије (Кипарска Православна Црква) и митрополит Нафпатски Јеротеј (Jеладска Православна Црква).

Неки од наведених архијереја су и по завршетку сусрета на Криту наступили са отвореном богословском критиком документа и објавили да планирају и даље да се држе својих ставова.

 

 

08 / 07 / 2016

Православие.Ru.

[александар живаљев]

Најава: Митрополит Амфилохије за Нови ТВ о Сабору на Криту, 8. јула у 20.08 сати

8. јула 2016. - 8:11

Извор: Нови ТВ

 

 

© 1219-2016 Православна Митрополија Црногорско-Приморска

 

[александар живаљев]

 

НОВИ ИНТЕРВЈУ МИТРОПОЛИТА АМФИЛОХИЈА О КРИТСКОМ САБОРУ